Ukleti pesnici

Шарл Бодлер је био бескућник, који је сав новац који би успевао некако скупити трошио на опијум. Артур Рембо и Пол Верлен живели су заједно у хомосексуалној вези, која је завршена тако што је Верлен пијан пуцао Рембоу у руку. Едгар Алан По је напустио факултет због коцкарских дугова. Луис Керол, аутор чувене дечије приче “Алиса у Земљи чуда”, показивао је велике склоности ка педофилији – а говоркало се и да се дрогирао (многи сматрају да је, ако ништа друго, садржај споменуте приче уско везан за дрогу). Џим Морисон је био више пута хапшен због ласцивног понашања које је било проузроковано злоупотребом алкохола и дроге. А Боб Дилан, не само што је сам конзумирао разне дроге и посветио многе песме њима, него је и друге “заразио” истим; рецимо, Битлси су први пут, управо захваљујући њему, дошли до марихуане. Грејс Слик, певачица Џеферсон Ерплејн, изјавила је о себи и свом бенду: “Ми смо најгора ноћна мора ваших родитеља”.

Многи писци и песници, углавном они који су обележили период који је почео у доба декаденце у Француској и трајао све до 60-тих година прошлог века, проналазили су своју инспирацију у “вештачком рају”. Песници декаденце говорили су о “проширивању видика”, Олдус Хаксли говорио је о “вратима перцепције”, а са музиком хипи ере дошла је и она чувена парола “sex, drugs & rock'n'roll”. Цео овај период је био прожет идејом о револуцији: песници декаденце, својим начином живота показивали су борбу против моралних и друштвених норми, а хипици су певали о миру и отворено контрирали рату.

Заједничке карактеристике већине француских боема и рокенрол песника биле су: револуционарни полет, апсолутно негирање стандардних норми понашања, сукоби са члановима породице и властима, љубав према измењеним стањима свести, одбаченост од стране друштва бар у једном периоду живота, склоности ка пороцима и често ходање по граници између живота и смрти.

За почетак, сазнаћете укратко о мање познатим странама живота три човека која су обележила доба модерне у Француској. Њихове приче су делом сличне, делом испреплетене, али у целости занимљиве.
Бодлер се на студијама упознао са бројним писцима и сликарима, као и са боемским начином живота који су они водили. Управо такав начин живота убрзо је и сам преузео: често је посећивао проститутке (успут “зарађујући” полне болести), невероватно брзо је трошио оскудни џепарац који му је очух слао па и западао у дугове, конзумирао је претеране количине дувана, алкохола, хашиша и опијума..

Наследио је велику суму новца и земље, но у року од пар година већ је био у дуговима! Његово финансијско стање се погоршало још више када је упознао и заљубио се у “Црну Венеру”, глумицу и плесачицу, кћер једне проститутке; ни лепу ни талентовану, али њему посебно драгу. Она је често тражила новац од њега, а он јој је давао новац који је налазио како је год знао и умео.

Бодлер је имао репутацију човека који купује уметничка дела за која нема довољно новца, живи боемским животом, ужива у “вештачком рају”. У једном тренутку живота, сам Бодлер је почео да осећа како му живот нема смисла. Давећи се у дуговима, усамљен, покушао је да изврши самоубиство (планирајући да остави остатак имовине својој драгој). Недуго након неуспелог покушаја да прекрати себи живот, Бодлер је постао бескућник. Дописивао се често са мајком, а садржај писама која је слао, често су чиниле молбе за новац. Након смрти очуха, још увек гајећи помало претерану и настрану љубав ка мајци (која је постојала још од његовог раног детињства), писао јој је како сматра да у потпуности припада њој и само њој.

Напокон, 1857, објављује своју прву и најпознатију збирку песама: Cveće zla (Les Fleurs du mal). Песме су биле прихваћене само међу реткима, пре свега због тематике која је била прожета мрачним мотивима, мистицизмом, песимизмом и “забрањеним темама” (као што су: секс, лезбијство, поквареност човека и смрт). Бодлер је због ове своје књиге био осуђен. Последњих година живота стрес, сиромаштво и последице употребе психоактивних супстанци оставили су очит траг на његов физички изглед. Ипак, он је наставио конзумирање опијума и опијао се. Умро је од последица болести, у четредесет шестој години, пет година након своје драге, Црне Венере.

Пол Верлен (Paul Verlaine) 1844-1896.

Пол Верлен, чувени представник француског симболизма и декаденце, такође је водио врло немиран живот. Живео је неко време у романтично-еротској вези са песником Артуром Рембоом, оставивши своју трудну жену. Верлену ово, највероватније, није било прво хомосексуално искуство, но дефинитивно је било најпознатије. Са партнером је живео бурним и дивљим животом, опијајући се абсинтом и пушећи хашиш. Верлен је био изузетно склон насиљу када је био пијан, те је под утицајем алкохола злостављао и жену и новорођеног сина.

Како је време пролазило, однос Рембоа и Верлена (који су се, у међувремену, преселили у Лондон) постајао је све гори. Чим је сакупио довољно новца, Верлен је напустио свог партнера, одселивши се у Париз. Но, убрзо је осетио како му недостаје, па га је позивао код себе. Сусрели су се у једном хотелу у Бриселу, али је готово одмах избила свађа. Верлен је непрестално пио и током једног од својих испада агресивности, пуцао је у Рембоа, који га није одмах пријавио, али се предомислио након још једног од његових испада лудила. При хапшењу, Верлен је прошао кроз понижавајуће медицинске прегледе и претрпео задиркивање на рачун свог односа са Рембоом. Иако је Рембо касније повукао тужбу, Верлен је био осуђен на две године затвора. Након изласка из затвора, запослио се као учитељ. Велику инспирацију налазио је у једном свом ученику, у кога се заљубио.

Последње године живота провео је у сиромаштву и зависности од алкохола и дрога. Обожавао је абсинт. Једно време је био бескућник, но ситуација се преокренула кад су становници Париза почели да гаје дивљење према његовим песмама и крајње необичном начину живота. Верленово стваралаштво обележавају меланхолија и песимизам, а чести мотиви у његовим песмама су секс, проституција, градски живот и измењена стања свести (делиријум, снови и стања изазвана конзумирањем психоактивних супстанци).

Артур Рембо (Arthur Rimbaud) 1854-1891.

Артур Рембо је био први пут ухапшен већ са шеснаест година, кад је покушао да побегне за Париз (због избијања Француско-пруског рата), без новца за путну карту. Тада је био задржан у затвору недељу дана. Након ослобођања и повратка мајци, побегао је од куће због претеране мајчине жеље за контролом. Почео је да пије и пише перверзне песме, крао је књиге из локалних дућана и почео да запушта свој изглед.

На наговор пријатеља, писао је Верлену, пославши му неколико својих песама. Убрзо након тога, започела је њихова бурна романса.

Рембо је желео бити “видовитији” од већине људи које зна и “допрети до непознатог”, а то је постизао конзумирањем хашиша, алкохола и опијума. Једном приликом је записао: “Ствар је у томе да до непознатог треба допрети растројством свих чула. Патње су огромне, али треба бити јак, треба бити рођени песник, а ја сам схватио да сам песник...” Називали су га “крадљивцем ватре”. Себе је представљао као комбинацију две најнепожељније особине Француске тог доба: хомосексуалца и анархисту. Његова поезија је била инспирисана подсвесним, а инспирисала је многе касније ствараоце, као што су Боб Дилан и Џим Морисон.

Већ са деветнаест година, Рембо се одрекао свега што је написао, спаливши своју најпознатију књигу, “Сезона у паклу”. Одлучио је “да среди” свој живот започевши путовања по Европи.

Мрачне стране живота ових утицајних уметника несумњиво су несвакидашње и необичне, но ипак двојицу од наведених су управо њихове многобројне авантуре убиле. Да ли је цена “допирања до непознатог”, који су они били принуђени да плате заиста вредна њихових живота, нека свако процени за себе.

Грејс Слик (Grace Slick ) 1939-

Једна од првих жена које су стекле огромну популарност на рок сцени чувених шездесетих, као и певачица чак четири рок бенда у периоду 1960-1990, била је позната по својој љубclip_image002ави према алкохолу и халуциногенима. И не само да их је она волела, већ је хтела и другима показати њихове чари: тако је једном приликом пошла у Белу кућу, са намером да убаци LSD у чај председника Ричарда Никсона, али, наравно, била је спречена.

Грејс је била хапшена више пута. Три пута је приведена од стране саобраћајне полиције док је била "под утицајем", а четврти пут је хапшење уследило након што је уперила пиштољ према полицајцу, који је према њеним речима, упао на њену приватну територију. Била је изразито склона вербалним расправама током својих пијаних епизода, па чак и приликом хапшења - трећи пут је управо због тога и завршила у затвору. Наиме, полицајац јој је пришао, угледавши је како једе хлеб, пије вино и чита поезију, а након што је упитао шта ради, она му је само грубо одбрусила. То се њему није нимало допало те ју је привео, успут схвативши узроке њеног понашања. Међутим, Грејс се није свађала само са чуварима закона, него чак и са својом публиком. Тако је, дан пре напуштања бенда Jefferson Starship, дошла пијана на сопствени концерт у Немачкој и посвађала се са публиком. Два пута је ишла на одвикавање од зависности и јавно говорила и писала о свим својим пороцима. Други пут је на одвикавање ишла са кћерком, Чајном. Пре њеног рођења, пред новинарима је изјавила да ће дете назвати "Бог" ("God").

Иначе, Грејс је рођена у породици какву би већина назвала "узорном", а за овакав начин живота се одлучила након што је видела наступ Jefferson Airplane (док још није била чланица) и помислила како је њима сигурно забавније у животу. Да ли је направила исправну одлуку или није, просудите сами.

Џенис Џоплин (Janis Joplin) 1943-1970.

Џенис се разликовала од својих вршњака још у средњој школи. У почетку се то манифестовало читањем, цртањем и тиме што није мрзела црнце, но временом је све више развијала свој бунт. На факултету је већ била позната као девојка која повремено конзумира хероин. Иначе је узимала спид, а последице clip_image002[19]конзумирања амфетамина биле су толико видљиве на њој, да је добијала надимке типа "костур". О пићу би било сувишно и говорити, наиме, кроз целу каријеру се често опијала.

Наравно, чувени Вудсток из '69-те није могао проћи без Џоплинице. Међутим, за њу Вудсток није могао проћи без алкохола и хероина, којег је сада већ често конзумирала. Неки од очевидаца тврдили су у више наврата да су се толико забринули за њу, да нису били сигурни да ли ће успети да концерт одржи до краја. Џенис је више пута током живота престајала са дрогирањем и алкохолисањем, али би се старим пороцима сваки пут вратила. Некад би мањак хероина компензовала вишком алкохола, некад обрнуто.

Хероин је на много начина утицао на већину њених веза са мушкарцима. На концу, хероин ју је коштао живота - умрла је са 27 година. Пронађена је мртва на поду хотелске собе у којој је тада боравила, полуодевена, раскрварених усана и сломљеног носа (од пада), држећи у руци гвоздене новчиће. Наводно је, непосредно пре смрти разменила новац на рецепцији, како би могла себи купити цигарете, у којима је намеравала уживати, заједно са водком, вином и најчистијим хероином. Вероватно није ни размишљала о томе да ће то бити њен "златни метак" - наиме, њени најближи познаници, уверени су да се није намерно убила. Али, она о ризику највероватније није ни размишљала у тренутку док је убризгавала хероин у себе. Тај порок ју је коштао живота...

Џим Морисон (Jim Morrison ) 1943-1971.

Један од најхаризматичнијих уметника у историји рок музике, Џим Морисон, још је у основној школи показивао велики таленат за писање. У школи је блистао из clip_image002енглеског језика, али када су били у питању физика или математика, био је међу најгорима у разреду. Уз то, од малена је био склон анархистичким активностима. Радио је глупости упркос строгим казнама свога оца, једноставно није марио ни за шта, осим за забаву. Касније, када је већ стекао популарност, изјавио је у једном интервјуу да су му родитељи мртви - иако нису били. Своју девојку, Памелу, упознао је давно пре него што је постао јавна личност, а остао је с њом до смрти, упркос честим свађама, преварама, па чак и растанцима. Џим је девојку варао са својим женским фановима, са другим певачицама, са новинаркама.. али, ни она није била ништа боља. Били су потребни једно другом и та незванична "отворена веза" им је јако одговарала. Једна од најпознатијих Џимових афера била је са ауторком научно-фантастичних романа, Патришом Кенили, која га је навела да присуствује келтским неопаганистичким ритуалима. Са њом је незванично потписао и папире за венчање. Иначе, у време Џимове смрти, против њега се водило бар двадесет спорова везаних за утврђивање очинства.

Морисон је обожавао експериментисати: са музиком, са женама, са дрогом. Већина, ако не и све његове песме, настале су под утицајем бар једне психоактивне супстанце. Најчешће би то био LSD или марихуана. Осим тога, јако је волео да пије. Неколико година пред смрт, смањио је конзумирање есида, али је повећао количину алкохола којег је уносио у себе и при томе се јако удебљао. Иначе, Морисон је са Грејс Слик имао једно краткотрајно еротско искуство, а са Џенис Џоплин је пожелео нешто слично, међутим, њој се није нимало допала његова пијана појава, те га је погодила флашом свог омиљеног пића у главу. Умро је, као и Џенис, са 27 година, у кади у своме апартману. Службени узрок смрти био је инфаркт, но аутопсија није никада изведена. Постоје многи трачеви да је у питању прекомерна доза хероина, но ништа није сигурно.. Памела је често пред судом мењала причу везану за његову смрт, а на крају је умрла од предозирања, такође са 27 година