Platonova "Drzava"

Platon se u svom delu ”Država” bavi pitanjima najboljeg idealnog uređenja. On nije bio zadovoljan državnim uređenjima svoga doba. Smatrao je da države ne teže ostvarenju ideala pravde, a država ukolliko ne ostvaruje pravdu i nije država. Država nastaje zato što jedan čovek nije sam sebi dovoljan, već mu treba još nešto.

Država treba da bude zadovoljenje svih potreba ljudske duše, a ljudska duša se deli na tri dela. Nju treba da čine tri klase (tipa) ljudi i to: proizvođači, vojnici i upravljači. Pripadnost nekoj od ovih klasa se određuje kroz strogi sistem obrazovanja. Svako obrazovanje je političko. Svi se obrazujemo ili za upravljače ili za podanike (oni koji slušaju). Ukoliko napredujemo u obrazovanju, veće su šanse da upravljamo procesima u društvu. Obrazovanje mora da bude spoj tehničkih ideja i etike.

Oni koji pokažu najmanje želje i mogućnosti za napredovanje u obrazovanju, oni treba da budu proizvođači (zanatlije, poljoprivrednici). Kod ovog tipa ljudi dominantan je naponski deo duše, a on se ispoljava kroz želju za materijalnim ma koje vrste. Oni brinu samo o ličnom i materijalnom i imaju najmanje osećaja za opšte dobro. Zbog toga i treba da imaju privatnu svojinu jer je to njihov primarni interes.

Oni koji malo više napreduju u znanju i vrlinama ali ipak ne dovoljno da bi bili upravljači, oni treba da budu vojnici. Ovaj tip ljudi ima izvesnog osećaja za opšte dobro. Kod njih je dominantan voljni (srčani) deo duše. Odlikuju se hrabrošću i izdržljivošću.

Upravljači treba da budu oni koji su kroz višedecenijsko obrazovanje pokazali da je umni deo duše preovladavajući. Upravljači treba da budu filozofi. Zbog toga što se filozofi bave idejama pa tako znaju šta je dobro, pravedno, hrabro, odnosno znaju šta bi trebalo da budu ciljevi jedne zajednice.

Platon se zalaže za vladavinu znanja. Bio je protivnik Demokratije. Demokratija je vladavina većine a većina ljudi ne zna šta je dobro, zato nije dobro da većina odlučuje šta je dobro za zajednicu. Većina ljudi je neobrazovana. Treba da vladaju oni koji najviše znaju. Upravljači treba da budu oni koji ne žele da upravljaju ali po pripodi svoga znanja su pogodni da to rade. Oni koji žele da upravljaju to rade iz lične koristi.

Filozofi treba da budu upravljači jer je materijana korist najdalje od njih. Upravljače treba da odlikuje stručnost (kompetencija) iskaza (odricanje od svih čulnih zadovoljstava). Filozofi imaju najviše osećaja za opšte dobro i njihov život treba da bude žrtva za opšte dobro. Oni u potpunost treba da budu javni ljudi tj. da ne mare za privatni život. Da nemaju imovinu i porodicu. Vladari treba da imaju ne manje od 50-tak godina jer nagoni tada utihnu. Nagoni su ti koji nas okreću ka ličnoj koristi.

Pravedna je ona država koja omogućuje svim građanima da rade ono što najbolje znaju i što im po prirodi leži. Onda su građani srećni, a to je cilj države (sreća građana). Ako građani nisu srećni mogu da rade protiv svoje države. Pravda je sintetička vrlina (sinteza svih građanskih vrlina). Pravda u državi je mera između mudrosti, hrabrosti, umerenosti i drugih vrlina. Ona je izraz zdravlja duha jedne zajednice. Država koja ne ispunjava pravdu je bolesna država (na putu je da propadne).