Miodrag Lukic - Gospodar nikako da dodje

Gospodar nikako da dodje

Trinaesti pozorišni komad Miodraga Lukića; tragikomedija «Gospodar nikako da dodje», počinje rečenicom namenjenom glumicama: «Ovo nije ni komedija ni tragedija, ni drama ni parodija već najcrnja zbilja, kojoj moramo da se nasmijemo, jer kad bi je shvatili sasvim ozbiljno zamuknuo bi smijeh medju nama za narednih dvjesto godina. Naravno ja preuzimam cjelokupnu odgovornost na sebe u slučaju da neko odluči da nas tuži.»
Očigledno je da se radi o pozorišnom komadu koji svojim sadržajem bode kao prst u oko, ali koga uboda u oko, kome bi mogao da smeta ovaj pozorišni komad kad je autor odlučio da glumce zaštiti od opasnosti od tužbe preuzevši svu odgovornost na sebe?
Verovatno nema sloja društva u Srbiji koji nije obuhvaćen ovom tragikomedijom, a razlog da se ljute na autora imaju, kako političari tako i direktori nevladinih organizacija, mediji, odredjen broj vladika SPC-a, pisci, novinari i svi ostali «napredni gradjani» kako ih naziva u svom pozorišnom komadu. Pored javnih ličnosti u Srbiji pod lupu su uzeti i svetski političari, poput Ala Gora, Baraka Obame, Džorža Soroša i Madlen Olbrajt, a ni Nobelov komitet nije poštedjen piščeve žaoke.
Radnja se dešava u imaginarnom ministarstvu za odnose za gospodarom čije zidove krase slike kao što su; slika koja predstavlja Luciferovo oko (svevideće oko), pentagram, lik Bafometa, slike Madlen Olbarajt, Džordža Soroša, Ričarda Holbruka i Zbignjeva Bežinskog.
Junaci ove tragikomedije su ona vrsta ljudi koje Isidora Bjelica naziva antiratnim profiterima. Njih četvoro; Peko Poltron - ministar za odnose sa gospodarom
Riko Uvlakuša - državni sekretar, Dala Vazdan - sekretarica i istovremeno ljubavnica obojici, stvarni gazda u ministarstvu, Sonja Sačekuša - direktor NVO za zaštitu Srbomrzaca, domaćih izdajnika, stranih plaćenika, antiratnih profietara i ostalih naprednih gradjana, prikazuju lice i naličje savremene Srbije.
Ovo četvoro ljudi koji su prodali dušu djavolu, sve čine da ispune zadatke koje su dobili od imaginarnog gospodara, pre svega da sve što je srpsko i pravoslavno ponize i izjednače sa fašizmom i zaostalošću. Iako je ministarstvo za odnose sa gospodarom nepostojeća kategorija, više je nego jasno da je reč o stvarnim ljudima, odnosno da su likovi vajani iz više stvarnih likova iz javnog života Srbije.
Čitajući tekst ove drame videćete kako korak po korak spadaju velovi sa javnih tajni javnog života u Srbiji i svetu. Niko nije poštedjen niti je iko glorifikovan.
Da li je stvarno sve tako crno kako je prikazano u ovoj tragikomediji?
Mislim da je crnje i da je ovo tek djelić gorke istine o nama u vremenu u kome živimo da ne kažem izumiremo, kaže autor.
Da li stvarno postoji opasnost da neko tuži autora i pozorište Duga zbog ove tragikomedije?
Ne postoji jer niko u Srbiji nije tako ludo hrabar da je uvrsti u repertoar. Biće igrana, u oktobru ove godine u Srpsko-švajcarskom pozorištu Duga u Švajcarskoj i eventulano u Austriji i Nemačkoj, tako da oni koji su prikazani u ovoj drami, odnosno oni o kojima se inidirektno govori neće ni biti u prilici da doznaju da su junaci odnosno tema drame, pa neće moći ni da tuže autora i glumce, odnosno nanesu neku štetu.
Oni koji su čitali dramu, nekoliko književnika u glumaca, upozorili su autora da bi bilo pametno da izabaci odredjene delove koji se odnose na javne ličnosti u Srbiji, kao i na crkvu, ali on nije pristao jer smatra da pošto nije upotrijebio prava imena niko nema pravo da ga tuži, a ko se u zlu prepozna, sam je sebi kriv.
Možda je ipak srećna okolnost da autor ove drame ne živi u Srbiji jer bi po mišljenju poznavalaca prilika u Srbiji mogao da postane nepoželjan i kao gost, dok nije sigurno da se i crvka ne bi oglasila ako bi tragikomedija bila izvedena u Srbiji.
Ko je Miodrag Lukić?
Miodrag Lukić je autor osam romana i trinaest pozorišnih komada, živi u Švajcarskoj, poreklom je iz Lopara u Republici Srpskoj. Osnivač je Srpsko-švajcarskog pozorišta Duga koje postoji već pet godina i prvo je srpsko pozorište stvoreno u zapadnoj Evropi.

Zanimljivo je da u ovoj tragikomediji igraju dvoje iskusnih glumaca Gordana Randjelović i Mićo Mihajlović Mićara i dvoje pesnika Vanja Miloradović i Goran Ivanović kojima je ovo prvo pozorišno iskustvo.

Živimo li u tragikomediji ili je to samo plod umetnikove mašte?

Tragikomedija Gospodar nikako da dodje, je delo književnika Miodraga Lukića, srpskog romansijera i dramskog pisca koji već dve decenije živi u Švajcarskoj. Namenjena je, kao i dosadašnje Lukićeve drame, za izvodjenje u Srpsko-švajcarskom pozorištu Duga u Švajcarskoj, ali zbog svog vrlo provokativnog sadržaja igraće se na svim onim mestima gde postoje dovoljno hrabri umetnici da kažu ono što se ne kazuje. Prvo takvo mesto u Srbiji je Čačak, grad koji nema pozorište, ali ima hrabre umetnike koji su se na čelu sa glumcem Baćkom Bukumirovićem odvažili da igraju u komadu za koji je sam autor rekao sledeće:

Ovo nije ni komedija ni tragedija, ni drama ni parodija već najcrnja zbilja, kojoj moramo da se nasmijemo jer kad bi je shvatili sasvim ozbiljno zamuknuo bi smijeh medju nama za narednih dvjesto godina. Naravno ja preuzimam cjelokupnu odgovornost na sebe u slučaju da neko odluči da nas tuži.

Ko bi to mogao da tuži umetnike, odnosno autora koji je preuzeo odgovornost na sebe?
Postoji mala mogućnost da će neko presaviti tabak i napisati tužbu zbog ove tragikomedije, ali je sigurno da će se u istoj prepoznati mnoge javne ličnosti, od političara i funkcionera u nevladinim organizacijama do sveštenika i vladika Srpske Pravoslavne Crkve.
Verovatno će citat koji sledi biti dovoljan da nam ukaže zašto autor pretpostavlja da bi mogao biti tužen i preuzima odgovornost na sebe da bi poštedio glumce koji igraju u ovom pozorišnom komadu.

MINISTAR: Ko nije dovoljno učinio? Jesmo li ubili premijera? Jesmo! Čim je počeo da razmišlja svojom glavom, to jest kao Srboi. Ubićemo još jednog ako treba. Jesmo li ubili onog patriotu kojeg nismo mogli da potkupimo, Krstić se valjda zvao? Jesmo! Neće nama niko glumiti nepotkupljivog, svi su potkupljivi kao i mi. Jesmo li uništili crkvu? Jesmo, svaki drugi vladika je mason ili rotarijanac, a da znaš ima i naših medju njima. (pokaže rogu). Na kraju, napravili smo naciste od Srboida, mislim na ove klince, mi ih ispod žita plaćamo, pa šta više hoće od nas?

Radnja tragikomedije se odvija na jednom mestu, to jest u ministarstvo čiji sam naziv upućuje na smer u kome se radnja odvija. Radi se naime o nepostojećem Ministarstvu za odnose sa gospodarom, a likovi su, iako zamaskirani smešnim nepostojećim imenima, veoma prepoznatljivi.
Pored ministra Peka Poltrona, pojavljuju se njegovi državni sekretari Dala Vazdan i bivši otporaš Riko Uvlakuša, kao i Sonja Sačekuša direktor NVO za zaštitu Srbomrzaca, domaćih izdajnika, stranih plaćenika, antiratnih profietara i ostalih naprednih gradjana.
Ovo četvoro naprednih gradjana čine sve da izvrše zadatke koje im je postavio nevidljivi gospodar i spremni su na sve, od laži i prevare pa do ubistva samo da bi se umilili gospodaru. Oni su slika onih koji zdušno rade na nestanku srpskog naroda, kako to ministar u jednom trenutku, ljut što gospodar nije zadovoljan njegovim radom, kaže:

MINISTAR: Pa šta hoće bre? Evo doveli smo dotle da se više na razmnožavaju. U ovoj državi imamo više od pola miliona žena starih izmedju trideset i pedeset godina koje se udale nisu. Neće se ni udavati, a ako se slučajno i udaju radjati sigurno neće, jer isprali smo im umove. Isto toliko, ako ne i više, imamo neoženjenih Srboida koji se neće oženiti jer žene neće da se udaju. Eto uništen milion jednim udarcem, plus u prosjeku samo dvoje nerodjene dece po paru i to je još milionče.

Nekima od pomenutih likova je služenje gospodaru porodična tradicija pa ministar Peko, to ovako kaže:

MINISTAR: Uvek sa ponosom to pričam, još moj deda je radio za gospodara, to nam je porodična tradicija. Bilo je to ovako: poslao on ovu srbodinu balavardiju da golim grudima probiju nemačku odbrambenu liniju, a baćuška general mu kaže:
Tovariš, ne šalji decu da ginu, pusti da to mi odradimo kaćušama.
A moj deda, junačina, stane ovako pred njega i kaže:
Njet tovariš general, ovo je planirano da izgine.
Bilo je planirano da pogine četrdeset hiljada srboidnih mladunaca, sve osamnaest-devetnaest godina starih, ali nas Nemci zajebaše. Povukli su se već nakon dvadeset i pet hiljada ubijenih...

Citat se naravno odnosi na Sremski front kada su komunisti žrtvovali oko dvadest i pet hiljada srpskih dečaka, a pokušaj ruskog generala da spreči pogibiju tih mladića nije izmišljen.
Čitava drama protkana je činjenicama pred kojima političari i nevladine organizacije okreću glavu u stranu, a crkva ćuti jer je onakva kakva je, izbušena kao sito. Puna je sveštenika koji su bili agenti UDBA-e, a kasnije SDB-a, kao i onih koji su postali članovi masonskih organizacija i Rotari kluba, što je protiv kanona Srpske Pravoslavne Crkve.
Narod u kome je polusvet proglašen elitom mora da se zabrine nad svojom sudbinom. Već dvadeset godina u Srbiji je poremećen sistem vrednosti do te mere da je šljam isplivao na površinu i usidrio se na vrhu dok pošteni i časni ljudi nemaju šta da jedu. Zbog čega je do toga došlo? Djelimično verovatno i zbog medija, koje kao što ćemo videti Lukić nimalo ne štedi:

MINISTAR: Nemaš ti pojma. Davno smo mi montirali dva velika tumora i nekoliko manjih. Na jednoj strani smo napravili ljubičastu televiziju koja ispira mozak ovim manje obrazovanim, a na drugoj strani ovu prosvetljenu televiziju četiri puta dvadeset i tri, koja ispire mozgove ovima koji pokušavaju da razmišljaju, razumeš li sad.

Za jednu rečenicu, možda baš onu koja najviše kazuje o karakteru likova koje je prikazao, Lukić priznaje da je pozajmio, to jest delimično citirao novinara Milovana Brkića.

MINISTAR: Naći će on lako druge. Niko Srbiju ne mrzi više od njenih intelektualaca. Oni je preziru iz dna duše, oni je se gade, stide i spremni su da je izdaju, čak i bez naknade.


Čačanski glumac Baćko Bukumirović i književnik Miodrag Lukić se poznaju desetak godina, iz vremena kada je Lukić pokušavao da utemelji srpski kongres u Švajcarskoj, a Baćko bio pozvan da učestvuje u zabavnom delu osnivačke skupštine. Do saradnje izmedju ove dvojice umetnika ipak nije došlo zbog starog poznanstva već zahvaljajući Draganu Biserčiću vlasniku izdavačke kuće Legenda iz Čačka, u kojoj su objavljeni svi Lukićevi romani. Miodrag Lukić je autor devet romana, trinaest pozorišnih komada, par scenarija, mnoštvo pripovetki i jedne pesme. Izdavač je dobio na čitanje rukopis tragikomedije Gospodar nikako da dodje i već nakon par pročitanih stranica odlučio da pozove glumca Baćka Bukomirovića i ponudio mu na čitanje delo za koje mnogi veruju da je rukavica bačena u lice svim onim Srbima kojima je lični interes važniji od opstanka srpskog naroda, a takvih je na žalost mnogo. Kako je Lukićeva poruka namenjena Biserčiću glasila: Da li postoji u Srbiji neko dovoljno hrabar da ovaj pozorišni komad postavi na daske? Bukumirović je odgovori jednom rečju: Postoji.
Čačak nema pozorište, ali ima dovoljno nadarenih i hrabrih umetnika koji upravo zaslužuju da posle realizacije ove drame, dobiju pozorište.

Sami o sebi kažu sledeće:

POZORIŠTE „OTPISANI“ (LIČNA KARTA)

Pozorište „OTPISANI“ je ilegalno pozorište. Glumci su iskusni ilegalci rođeni u Čačku, ali žive i studiraju van Čačka.
Sve što rade rade protiv zakona i ilegalno, pošto pozorište „Otpisani“ nije nigde upisano ni registrovano, ne pripadaju nijednoj državnoj ustanovi, jer ni u Čačku nema pozorište, ne plaćaju državni porez ni PDV, ne priznaje ih nijedna politička stranka, a ne priznaju ni oni nijednu od njih, svoje usluge naplaćuju projinim brašnom, sirom, kajmakom, jajima, a ne evrima ne ispunjavaju ni građansku dužnost zato što su seljaci, ne priznaje ih ni evropska unija zato što igraju na srpskom jeziku, jedino ih priznaje narod zato što se i narod oseća otpisanim.
Glumci pozorišta „Otpisani“ su glumci beskućnici koji ne pripadaju nigde i nikom, osim sebi i ljubavi koju u sebi gaje prema pozorištu, živoj reči izgovorenoj sa scene, svome jeziku i svojoj kulturi, duhu za koji se vredi boriti.
„Sve nam možete oduzeti, ali dušu nikad“ ovo je moto pozorišta „Otpisani“.
A u Čačku je 1954 godine jednim ukazom tadašnje vlasti oduzeto gradsko pozorište.
Od tada stari Čačani žive u nadi i iščekivanju da im se pozorište vrati.
Kad se pozorište vrati u nekadašnji Nemanjića Gradac, a sadašnji Čačak, vratiće se i „Otpisani“. Biće to „Povratak Otpisanih“.
A do tada u uz Božiju pomoć radiće i igrati predstave na svim scenama po Srbiji, Crnoj Gori I Republici Srpskoj, svuda gde ih narod bude dočekao i lepo primio kao svoje pravo narodno pozorište.
Pozorišni komad „Gospodar nikako da dođe“ radiće ansambl u sastavu:
Baćko Bukumirović – Peko Poltron;
Branko Todorović Toške – Riko Uvlakuša;
Biljana Trifunović – Dala Vazdan;
Ana Vladisavljević – Sonja Sačekuša;
Režija –Baćko Bukumirović;
Scenografija – Vlade Šutić;
Autor muzike – Rastko Radičević (sin Branka V. Radičevića).

Premijera će biti u Velikoj sali Doma kulture u Čačku krajem novembra.
Rad na predstavi (čitalačke probe) i okupljanje ekipe počinje posle 20 septembra u Domu kulture u Čačku.
Tada ćemo poslati fotografije kompletne ekipe koja će raditi i realizovati pozorišni komad „ Gospodar nikako da dođe.“

DO TADA ILEGALAN POZDRAV: „SVE NAM MOŽETE ODUZETI ALI DUŠU NIKAD“

Upravnik pozorišta „Otpisani“
Baćko Bukumirović
profesionalni probisvet

Izmene u ansamblu kao i u datumu izvodjenja!!!
Pozorišni komad „Gospodar nikako da dođe“ radiće ansambl u sastavu:
Branko Todorović Toške – ministar Peko Poltron ;
Baćko Bukumirović – Riko Uvlakuša;
Ana Vladisavljević – Dala Vazdan;
Sanja Mišović– Sonja Sačekuša;
Režija –Baćko Bukumirović;
Scenografija – Vlade Šutić;
Autor muzike – Rastko Radičević (sin Branka V. Radičevića).

Premijera će biti u Velikoj sali Doma kulture u Čačku krajem februara 2011.
Rad na predstavi (čitalačke probe) i okupljanje ekipe počinje posle 20 septembra u Domu kulture u Čačku.
Tada ćemo poslati fotografije kompletne ekipe koja će raditi i realizovati pozorišni komad „ Gospodar nikako da dođe.“

DO TADA ILEGALAN POZDRAV: „SVE NAM MOŽETE ODUZETI ALI DUŠU NIKAD“

Upravnik pozorišta „Otpisani“
Baćko Bukumirović
profesionalni probisvet

Premijera tragikomedije Gospodar nikako da dodje

24. februara 2011 u 20 časova
Dom Kulture Čačak
Trg ustanka 2-6
Čačak

Karte za premijeru predstave biće podeljene besplatno. Geslo pozorište Otpisani je:
,,U Srbiji je istina besplatna. Laž se naplaćuje.’’

Tragikomedija Gospodar nikako da dodje, je delo književnika Miodraga Lukića, srpskog romansijera i dramskog pisca koji već dve decenije živi u Švajcarskoj. Namenjena je, kao i dosadašnje Lukićeve drame, za izvodjenje u Srpsko-švajcarskom pozorištu Duga u Švajcarskoj, ali zbog svog vrlo provokativnog sadržaja igraće se na svim onim mestima gde postoje dovoljno hrabri umetnici da kažu ono što se ne kazuje. Prvo takvo mesto u Srbiji je Čačak, grad koji nema pozorište, ali ima hrabre umetnike koji su se na čelu sa glumcem Baćkom Bukumirovićem odvažili da igraju u komadu za koji je sam autor rekao sledeće:

Ovo nije komedija ni tragedija, ni drama ni parodija već najcrnja zbilja, kojoj moramo da se nasmijemo jer kad bi je shvatili sasvim ozbiljno zamuknuo bi smijeh medju nama za narednih dvjesto godina. Naravno ja preuzimam cjelokupnu odgovornost na sebe u slučaju da neko odluči da nas tuži.

Ko bi to mogao da tuži umetnike, odnosno autora koji je preuzeo odgovornost na sebe?
Postoji mala mogućnost da će neko presaviti tabak i napisati tužbu zbog ove tragikomedije, ali je sigurno da će se u istoj prepoznati mnoge javne ličnosti, od političara i funkcionera u nevladinim organizacijama do sveštenika i vladika Srpske Pravoslavne Crkve.

Autor teksta – Miodrag Lukić
Režija – Baćko Bukumirović
Autor muzike – Rastko Radičević
Scenografija – Vladimir Šutić
Dekor – Ana Nedeljković
Inspicijent – Ana Milićević
Rasveta – Vojkan Petrović
Ton – Nedeljko Vučićević
Organizacija – Dušan Jakovljević
Peko Poltron – Baćko Bukumirović
Riko Uvlakuša – Aleksa Ilić
Dala Vazdan – Ana Vladisavljević
Sonja Sačekuša – Sanja Mišović
Kolporter – Ivana Nedović

Realizacija: Ilegalno pozorište Otpisani, Čačak

Informacije i rezervacije:
Backo Bukumirovic
065 519 18 73
Dusan Jakovljevic
dusko.jakovljevic@gmail.com

Na konferenciji za štampu režiser Baćko Bukumirović je izjavio da je ova predstava kruna njegovog rada u poslednje dve decenije i da je kroz nju rečeno sve ono što je trebalo da se kaže o raspadu Jugoslavije i nevoljama koje nas snalaze sve do danas. Odgovori na sva pitanja na koja nisam nalazio odgovore stigli su mi u tekstu koji sam preko Dragana Biserčića vlasnika izdavačke kuće Legenda dobio od književnika Miodraga Lukića.

Glumac iz Arandjelovca Mikica Petronijević, koji je u poslednjih par meseci gostovao u Švajcarskoji nedavno se vratio u Srbiju, je posle premijere izjavio sledeće:
- U poslednjih dvadeset godina nisam video bolji pozorišni komad niti čuo jasniju političku poruku.-
Gledaoci u Švajcarskoj će 5. marta moći da vide ovu istu predstavu, ali u izvedbi pozorišta Duga iz Vetingena. Predstava je kao i sve dosadašnje premijere u hotelu Vinkelried, Landstrase 36 u Vetingenu.


Gospodar nikako da dodje je satira koja satire izjavio je Dragan Jovanović poverenik vlade Srbije za Švajcarsku. Pored Dragana Jovanovića i njegove supruge Ljiljane iz Švajcarske su na premijeru doputovali i bračni par Ninković, Koviljka i Zdenko, vlasnici srpske knjižare Stani u Badenu, te Mirela Vještica iz Vetingena.


Zorica Sučević iz Novog Sada je poslala sledeću poruku
Poštovani, vratila sam se sa predstave Gospodar nikako da dodje i još uvek dišem na škrge. Moju ličnost jako teško nešto fascinira, a ova predstava me je ostavila bez daha. Ja sam neko ko piše o ovome o čemu govori predstava, ja sam neko ko je stradao od gospodara tame, jednog od naših episkopa, tačnije vodje sinodske i pravoslavne tame. Ja sam neko ko se i dalje diže i suprotstavlja tami, neko ko je ostao ovih dana bez posla jer sam se digla pelcerima tame, rukovodiocu stranke ili sekte G17, neko ko u srcu nosi Boga i srpstvo, i iako polusita, izranjavane duše, uzdam se u svoje pretke da ću i dalje ustajati protiv tame...od srca vam hvala za ovako divnu predstavu, za gest da možemo da je pogledamo i mi kojima bi bilo nepristupačno....neka vas Bog čuva...hvala u ime zdravog dela Srbije..

Zao mi je sto niste mogli da dodjete na premijeru u Cacak, bilo je sjajno, Bilo je tako dobro, da su predstavnici sedme sile pobjegli posle prve slike glavom bez obzira, osim dvoje novinara iz lokalnih listova. Desilo se ono sto sam ocekivao, potpuni medijski bojkot.
Sedam stotina gledalaca je ipak ostalo da gleda do kraja iako su mnogima bila lica ukocena od straha.
Saljem tekst i par fotografija


700 Čačana oduševljeno dramom Gospodar nikako da dodje



Sneg je zavejao Srbiju 24. februara ove godine. Sva pozorišta u okolinu su imala predstave iako je bio četvrtak, dan koji je režiser, glumac i direktor Ilegalnog pozorišta Otpisani, Baćko Bukumirović izabrao za premijeru drame Gospodar nikako da dodje. Možda je izabravši četvrtak želio da izabegne da se premijera poklapa sa predstavama koje se igraju u okolini i tako napuni ogromnu salu Doma kulture u Čačku. Sneg koji je zavejao grad nije sprečio gledaoce da pohrle u pozorište i vide dugo najavljivano delo našeg književnika iz dijaspore Miodraga Lukića koji je takodje došao u Čačak, da gleda predstavu ali i da javno pred publikom i novinarima ponovi rečenicu: Ja preuzimam cjelokupnu odgovornost na sebe u slučaju da neko odluči da nas tuži.

Kao što znamo; tragikomedija Gospodar nikako da dodje, je delo književnika Miodraga Lukića, srpskog romansijera i dramskog pisca koji već dve decenije živi u Švajcarskoj. Namenjena je, kao i dosadašnje Lukićeve drame, za izvodjenje u Srpsko-švajcarskom pozorištu Duga u Švajcarskoj, ali zbog svog vrlo provokativnog sadržaja igraće se na svim onim mestima gde postoje dovoljno hrabri umetnici da kažu ono što se ne kazuje. Prvo takvo mesto u Srbiji je Čačak, grad koji nema pozorište, ali ima hrabre umetnike koji su se na čelu sa glumcem Baćkom Bukumirovićem odvažili da igraju u komadu za koji je sam autor rekao sledeće:

Ovo nije komedija ni tragedija, ni drama ni parodija već najcrnja zbilja, kojoj moramo da se nasmijemo jer kad bi je shvatili sasvim ozbiljno zamuknuo bi smijeh medju nama za narednih dvjesto godina. Naravno ja preuzimam cjelokupnu odgovornost na sebe u slučaju da neko odluči da nas tuži.

Ko bi to mogao da tuži umetnike, odnosno autora koji je preuzeo odgovornost na sebe?
Postoji mala mogućnost da će neko presaviti tabak i napisati tužbu zbog ove tragikomedije, ali je sigurno da će se u istoj prepoznati mnoge javne ličnosti, od političara i funkcionera u nevladinim organizacijama do sveštenika i vladika Srpske Pravoslavne Crkve.

Više od sedam stotina Čačana kao i stanovnika drugih gradova, od Novog Sada do Niša, je došlo da vidi ovaj pozorišni komad koji su maestralno odigrali talentovani i hrabri Čačani na čelu sa glumcem i režiserom Baćkom Bukumirovićem za kojim ni po čemu nisu zaostajali mladi glumci; Ana Vladisavljević, Ana Milinković, Aleksa Ilić i Ivana Nedović.

Na konferenciji za štampu režiser Baćko Bukumirović je izjavio da je ova predstava kruna njegovog rada u poslednje dve decenije i da je kroz nju rečeno sve ono što je trebalo da se kaže o raspadu Jugoslavije i nevoljama koje nas snalaze sve do danas. Odgovori na sva pitanja na koja nisam nalazio odgovore stigli su mi u tekstu koji sam preko Dragana Biserčića vlasnika izdavačke kuće Legenda dobio od književnika Miodraga Lukića.





Autor drame Miodrag Lukić se zahvalio glumcima, gradu Čačku i svima onima koji su došli da vide premijeru. Istakao je da su Baćko Bukumirović, Ana Vladisavljević, Ana Milinković, Aleksa Ilić i Ivana Nedović maestralno odigrali predstavu, pohvalio ih svakog posebno i naglasio da u Baćkove sposobnosti nije ni sumnjao, a da su ga mladi glumci očarali i da su u njegovim očima najhrabriji stanovnici Srbije jer sebe ne smatra hrabrim pošto živi u Švajcaraskoj već njih koji moraju da ostanu i žive u Srbiji posle ove premijere, koja je satira koja satire, kao što je to za dramu rekao Dragan Jovanović poverenik vlade Srbije za Švajcarsku. Pored Dragana Jovanovića i njegove supruge Ljiljane iz Švajcarske su na premijeru doputovali i bračni par Ninković, Koviljka i Zdenko, vlasnici srpske knjižare Stani u Badenu, te Mirela Vještica iz Vetingena.

Glumac iz Arandjelovca Mikica Petronijević, koji je u poslednjih par meseci gostovao u Švajcarskoj i nedavno se vratio u Srbiju, je posle premijere izjavio sledeće:

- U poslednjih dvadeset godina nisam video bolji pozorišni komad niti čuo jasniju političku poruku.-
Gledaoci u Švajcarskoj će 5. marta moći da vide ovu istu predstavu, ali u izvedbi pozorišta Duga iz Vetingena. Predstava je kao i sve dosadašnje premijere u hotelu Vinkelried, Landstrase 36 u Vetingenu.
[img][/img]

Muzika za predstavu Gospodar nikako da dodje, autor Rastko Radicevic

https://www.youtube.com/watch?v=jH23HtGILpM

Komentari o predstavi Gospodar nikako da dodje
von Srpsko-svajcarsko Pozoriste Duga, Montag, 7. März 2011 um 14:19
Dragi prijatelji,
ovde cemo da objavimo komentare koje dobijemo, a i Vi mozete da napisete svoje komentare.

Biljana Kapetanovic predstava je odlicna glumci fantasticni a pocela sam da citam i novu knjigu AJDUK jako mi se svidja...

Драгана Јагода

‎*
... " ni drama ni parodija već najcrnja zbilja,
kojoj moramo da se nasmijemo,
jer kad bi je shvatili sasvim ozbiljno
zamuknuo bi smijeh medju nama
za narednih dvjesto godina"
Moram priznati da... mnogo toga nisam razumela, no predstava mi se svidela...:)

Jelena Filipovic To je taj umetnički 'muk' koji predstavu čini profesionalno uradjenom.. Slobodaaa

Sladja Sladjok

Svaka cast, predstava je, vise nego dobra, fantasticna! Radnja je vrlo zanimljiva, vrlo slikovito i sveoobuhvatno docarava stanje drustva u Srbiji i salje puno poucnih poruka, otkriva mnogo detalja koje mnogima nisu poznati, "otvara oci". Glumci su maestralno odigrali uloge. Sve cestitke!
P.S. Imam utisak da bi covjek ovu ptredstavu mogao, a mozda i trebao odgledati vise puta i da ce uvijek pronaci nesto novo, ili stvari vidjeti jos jasnije, jer podstice na duboka razmisljanja za koja se nema puno vremena dok radnja tece dalje. Zato bi bilo preporucljivo procitati i tekst.

Vesna Urosevic- Grujicic
Osmeh mi izmamise draga Bica!Predstava mi izmami suze!Ne mogu a da se ne ponadam da ce ovo divno delo zaziveti...Zagolicati radoznalost...Probuditi nadu...Ko zeli saznace! Saznanje daje moc...Moc daje smisao naseg postojanja i pronalazenja nas samih...U dubini nasih dusa svi mi to osecamo...Ne dozvolimo NIKOME!!! Mi nismo roboti !!! Mi nemamo isprane mozgove !!! Mi ne posedujemo strah !!! Mi nismo ONI !!! Oni se hrane sejanjem straha...proizvode modifikovanu hranu...truju nas raznim otrovima...izmisljaju viruse - vakcine....Svako ko spozna SEBE moze opstati! Mi smo jedinstveni! Ljubav zraci i rusi sve sisteme!!! Hvala Lukicu sto spozna smisao da moze da docara zbilju...sto ima zelju da pomogne i probudi-ne plaseci se da saopsti ISTINU !Hvala glumcima koji su sve to prelepo docarali!!! Dejanu---DIVAN si!!! Hvala u ime svih nas od srca ! Hvala svima koji su doprineli da ne zaboravim ovo izuzetno vece ♥♥♥

Vukadin Grujicic Nisam ni sumnjao u Lukica i njegovu ekipu, vec su se dokazali u predhodnim predstavama. Jedno veliko BRAVO od mene i samo napred.......

Sladjana Vucovic 06. März um 00:23 melden

Znam da ce biti bezbroj ovakvih komentara,ipak ne mogu da odolim i ne Zahvalim se na predivnoj veceri i dozivljaju koji ste nam pruzili..s" iskrenim divljenjem i postovanjem zelim vam da trajete jos dugo i budete svetionik svih koji su zeljni kulture,istine i pravih vrednosti...NAJBOLJI STE,SAMO NAPRED..


Jelena Filipovic 07. März um 16:25 Antworten • melden

:-) vi ste sjajni! Uopšte je divno to što čuvate 'korene' u belomsvetu.. A verujem da ste igrali maestralno, predstava je jaka baš, baš i drži danima.. Mislim da će dići veću 'prašinu' ako se bude igrala još u Srbiji.. Tempirana bomba ;-)
Mit Facebook-Handy gesendet

Jelena Marinković Ivanović 07. März um 16:37 Antworten • melden

Divni ste! Hvala Vam što kulturološki reprezentujete našu Srbiju i van njenih granica! Profesionalno i maestralno izvedeno...Srdačan pozdrav


Velinka Stanisic Bera Vrhunski odradjeno,za svaku pohvalu..! Glumci su maestralno odigrali njihove uloge,da smo jos pod utiscima,sto je pretpostavljam i bio cilj predstave,da nas ubjede i uspjeli su u tome! Svaka cast..!!!