Konfučije

Konfucije

Knjiga I
O UCENJU
1.Ucitelj kaže: Zar proucavati neko životno pravilo, kako bi se primenilo u pravom
trenutku, nije izvor velikog zadovoljstva? Deliti ga sa prijateljem koji iz daleka dolazi,
zar to nije najveca radost? Biti nepriznat od ljudi i ne posumnjati, zar to nije odlika
plemenita coveka?
2. Ucitelj Zeng kaže: Svakog dana ispitujem sebe o tri stvari: o poslovima koje sam za
drugoga preuzeo, da li sam ucinio baš sve što je moguce? Da li sam u odnosima sa
prijateljima uvek bio iskren? I, na kraju, da li sam propustio da upražnjavam Uciteljeve
pouke?
3. Ucitelj kaže: Plemenit covek se ne kljuka dok jede, živi bez mnogo udobnosti. Marljiv
je u radu, obazriv u govoru i trudi se da se promeni uz one što Put znaju. Takav je covek
koga pokrece istinita želja da se obrazuje.
4. Ucitelj kaže: Nikako se ne plaši ako si nepoznat ljudima, vec toga da ih ti ne poznaješ
dovoljno .

Knjiga II
O COVEKU
5. Ucitelj kaže: Onaj ko Vrlinom vlada može da se poredi sa polarnom zvezom,
nepromenjivom na svojoj putanji, ali centrom privlacne snage citave vasiljene.
6. Ucitelj kaže: Knjiga oda sadrži tri stotine poema, ali ono glavno svodi se na pet reci:
"Nikada ne skrenuti sa puta."
7. Ucitelj kaže: Kada sam imao petnaest godina, odlucio sam da ucim. U cetrdesetoj
godini nisam više osecao nikakvu sumnju. U pedesetoj sam godini poznavao naredbe
Neba. U šezdesetoj godini sam imao savršeno rasudivanje. U sedamdesetoj sam godini
radio u potpunoj slobodi, a da nisam prekršio nijedno pravilo.
8. Ucitelj kaže: Mogu da razgovaram citav jedan dan sa Huiem, a da mi on ne protivureci
ni jedan jedini put i to ide dotle da bi moglo da se pomisli da je glup. Pa, ipak, ja znam da
kad ostane sam on ima svoj nacin da rastumaci moje ucenje. Zaista, taj Hui je daleko od
toga da bude glup.
9. Ucitelj kaže: Posmatraj nacin reagovanja jednog coveka, ispituj njegove porive, saznaj
u cemu srecu pronalazi. Zar to nije siguran nacin da ga upoznaš?
10. Ucitelj kaže: Plemenit covek nije posuda koja je samo jednoj upotrebi namenjena.
11. "Kakav je plemenit covek?" upita Zigong. Ucitelj odgovori:"On ne pridikuje ono što
treba raditi dok nije uradio ono što propoveda."
12. Ucitelj kaže svom uceniku: Zilu, da li želiš da ti kažem šta je to znanje? Znati da se
zna kada se zna i znati da se ne zna kada se ne zna; to je pravo znanje.
13. Vojvoda Ai: Šta treba uraditi da bi se pridobio narod? Ucitelj: Neka valjani ljudi budu
na višim položajima od rdavih ljudi, narod ce vam se prikljuciti; ucinite li suprotno, narod
vam nece pružiti svoju podršku.

Knjiga III
OBREDI I MUZIKA
14. Ucitelj kaže: Pravi plemeniti ljudi ne traže nadmetanje. Cak i za vreme takmicenja
lukovima oni se pozdravljaju i jedan drugome ustupaju mesto pri ulasku u salu; posle
nadmetanja svi piju u zdravlje pobednika. Cak i tokom takmicenja plemenit covek ostaje
plemenit.
Vrh stranice

O RENU
(" Ren je sveobuhvatni pojam svih ljudskih vrlina. On oznacava cinjenje dobra jednog
coveka drugom coveku. Ukratko: ren je ljubav coveka prema ljudima. Roditeljska ljubav
i poštovanje prema starijima, osnova su ren ." Iz pogovora Vite Markovica)
15. Ucitelj kaže: Onaj koji ne poseduje REN nesposoban je da opstane kako u nesreci
tako i u sreci. Covek RENA se jedino u RENU dobro oseca; što se tice pametnog coveka
on od RENA za svu dobit zna .
16. Ucitelj kaže: Jedino je covek RENA sposoban za pravu ljubav i za pravu mržnju.
17. Ucitelj kaže: Sve dok volja teži ka RENU ona ne može da pocini nikakvo zlo.
18. Ucitelj kaže: Pocasti i bogatstvo su ono što covek najviše na svetu želi, ali bolje je
toga se odreci nego se udaljiti sa Puta. Poniženje i siromaštvo su ono cega se najviše na
svetu covek kloni, medutim bolje je prihvatiti ih nego se sa Puta udaljiti. Plemenit covek
koji se od RENA odvaja nije više tog imena dostojan: plemenit covek je onaj koji se od
RENA ne odvaja cak ni u vreme obeda, kada se žuri ili je pod bremenom dogadaja .
19. Ucitelj kaže: Pristalicu Puta koji crveni zbog toga što je loše hranjen ili obucen ne
vredi i dalje izdržavati.
20. Ucitelj kaže: Nimalo se ne brini ako nisi na položaju, ali se trudi da za njega budeš
sposoban; uopšte se ne brini što nisi poznat, ali se trudi da budeš toga dostojan.
21. Ucitelj Zeng: Uciteljev put se svodi na ovo: strogost prema sebi, blagost prema
drugima.
22. Ucitelj kaže: Ako sretneš coveka od vrednosti trudi se da mu slican budeš. Ako
sretneš obicnog coveka potraži njegove mane u sebi samom.
23. Ucitelj kaže: Sin, dok svojim roditeljima služi, može da im prebacuje, ali blago. Ako
vidi da oni ne slušaju njegove savete bice ništa manje poslušan i pun poštovanja; cak i
kada sa njim loše postupaju nece biti ogorcen.
24. Ucitelj kaže: Vrlina nikada nije usamljena, oko nje se stvara krug.

Knjiga V
O LJUDIMA
25. "U zemlji u kojoj se vlada prema Putu, kaže ucitelj, Nan Rong bi zauzeo neki položaj.
U zemlji koja je udaljena od Puta on bi znao da se spase od kazni i nemilosti."
26. Ucitelj hoce da se zauzme za položaj svog ucenika Kidiao Kaia. Ali ovaj primecuje:"
Ali ja nisam dovoljno vazal za to." Ucitelj je zadovoljan tim odgovorom.
27. Zigong: Ono što ne bih želeo da mi drugi urade ni za šta na svetu ne bih želeo da
ucinim drugima. Ucitelj: Pa dobro, prijatelju, još nisi dotle stigao!
28. Kada nauci neku pouku Zilu ni do cega više nije stalo nego da je primeni i sve dok to
ne uspe njegova jedina bojazan je da tome poucava nekog drugog.
29. Zigong: Kako to da je Kong Venzi dobio to posmrtno ime Ven (savršen covek)?
Ucitelj: Bio je to covek živa duha i toliko zaljubljen u znanje da se nije bojao da uci cak i
od sebi potcinjenih; tako su ga nazvali Ven.

Knjiga VI
O UCENICIMA
30. Vojvoda Ai pita Ucitelja koji je od njegovih ucenika najmarljiviji u obrazovanju.
Ucitelj odgovara: To je baš bio Jan Hui. Kad bi mu se desilo da se razljuti napao bi
samog sebe i nikad ne bi dvaput ucinio istu grešku.
31. Ran Kiu: Ne da ne smatram izvrsnim Put našeg Ucitelja, ali snaga nedostaje.
Ucitelj: Onima kojima snaga nedostaje padnu iscrpljeni na pola puta. A ti utvrduješ
granice unapred.
32. Zigong: Ucitelju, onaj ko bi cinio dobrocinstva narodu i brinuo se o svim njegovim
potrebama, zar ne bi zaslužio ime RENA? Ucitelj: To više ne bi bio REN, bila bi to
krajnja mudrost! Cak bi se i Jao i Šun zbog toga namucili! Praktikovati Ren znaci poceti
od sebe samog: želeti zbrinuti druge isto toliko koliko covek želi da zbrine samog sebe i
želeti njihov uspeh onoliko koliko se želi svoj. Crpi iz sebe pomisao onoga što za druge
možeš da uciniš - eto kako ceš na put Rena stupiti!

O UCITELJU
33. Ucitelj kaže: Poznavati vrlinu a ne negovati je, prikupljati znanja a ne produbljivati
ih, slušati kako se o Pravdi govori a ne upražnjavati je, uvideti svoje sopstvene mane a ne
otklanjati ih, eto šta me upravo brine!
34. U casovima dokolice Ucitelj je bio najopušteniji covek na svetu i najviše se smejao.
35. Ucitelj Jan Huiu kaže: Ako si posao dobio, izvrši svoju dužnost, ako si bez posla
ostao, znaj da se povuceš.
36. Uciteljevo ucenje se sastojalo iz cetiri postavke: proucavanje starih tekstova,
praktikovanje vrline, privrženost starešinama i održavanje zadate reci.
37. Ucitelj kaže: Da li je REN zaista nedostupan? Zaželi ga sa žarom i bice u tebi.
38. ... Ucitelj: Baš imam srece! Cim nacinim i najmanji pogrešan korak, svi to primete.
39. Ucitelj Zeng kaže: Biti obdaren, a ne crveneti što se konsultuju oni koji to nisu u
tolikoj meri; imati mnogo poznanika a ne oklevati da se konsultuju oni koji ih manje
imaju. Imati mnogo, a izgledati kao da se ništa nema; biti ispunjen a izgledati praznim,
primiti uvredu a ne žestiti se. Imao sam prijatelja koji se tako ponašao.
40. Ucitelj kaže: Uciti to znaci živeti u sumnji da se nikada cilj nece dostici i gubiti ono
što je vec nauceno.

Knjiga IX
O NEBESKOJ MISIJI
41. Ucitelj hoce da ide da živi u zemlji devet varvarskih plemena na zapadu. Prigovaraju
mu: To je grub i primitivan narod, šta cete tamo raditi? Ucitelj odgovara: Da li ce on to
još uvek biti ako se samo jedan plemenit covek tamo nastani.
42. Ucitelj kaže: Jedino je Hui mogao da me sluša a da nikad njegova pažnja ne oslabi.
43. Ucitelj kaže: Budi pre svega odan i veran svojoj reci. Za prijatelje izaberi jedino one
koji tvoje ciljeve dele. Ne plaši se ispravljanja svojih mana.
44. Ucitelj kaže: Ako postoji neko ko, odeven u prosti potpuno iznošen lan, ne crveni da
se nade medu lepim lisicjim i kuninim krznima, onda je to upravo Zilu. "Kako ne biti
besprekoran ako si bez zlobe, bez pohlepe?" Od onda je Zilu stalno ponavljao sebi taj
stih. Ucitelj mu kaže: Hajde, hajde, zar veruješ da je to dovoljno da se savršenim bude?

Knjiga XI
O AMBICIJI
45. Zilu pita kakav je obicaj služenja duhova. Ucitelj mu kaže: Sve dok se ne zna služiti
ljudima kako onda može da se služi njihovim senima? Zilu ga onda pita o smrti. Ucitelj
odgovara: Sve dok se ne zna šta je život, kako onda može da se zna šta je smrt?
46. Zigong: Ko je bolji od Zizanga i Ziksije? Ucitelj: Zizang se suviše žuri, Ziksija
nedovoljno. Zigong: Znaci da je Zizang bolji? Ucitelj: Suviše se žuriti ne vredi ništa više
od nedovoljno se žuriti.
47. Zihi: Pošto se neka pouka cuje, treba li je odmah primenjivati? Ucitelj: Ti još uvek
imaš oca i starijeg brata. Zar nisu oni tu da te o tome posavetuju? Ran Kiu postavlja isto
pitanje. Ucitelj odgovara: Da, treba ga odmah primenjivati. Zihua interveniše: Kada vas
je Zilu pitao da li pouka treba da se primeni cim se za nju sazna, rekli ste mu: Tu su tvoj
otac i tvoj stariji brat da te posavetuju, dok ste Ran Kiu jednostavno odgovorili: Da,
odmah. Što se mene tice više ne znam šta o tome da mislim. Mogu li da vas upitam za
razloge? Ucitelj: Ran Kiu se ne usuduje da ide napred, zbog toga sam želeo da ga
poguram; što se tice Zilua on ima poletnosti za dvojicu, pa je trebalo da ga zauzdam.

Knjiga XII
O UMECU VLADANJA
48. Šta je to plemenit covek? Ucitelj: Plemenit covek je onaj koji ne oseca ni nemir ni
bojazan. Sima Niu: Ni nemir, ni bojazan - to je dakle plemenit covek? Ucitelj: Ako dok
sebe ispituje ne pronade nikakvu mrlju, kakav bi nemir i kakvu bojazan mogao da oseca?
49. Ji Zišeng: Plemenit covek je takav po svojoj prirodi, zašto bi mu trebalo toliko
obrazovanja? Zigong: Vi ste plemenit covek ali ste suviše brzo govorili: "kada se nešto
izlaje ne može se natrag, cak ni u cetveropregu". Obrazovanje je važno isto koliko i
priroda, isto kao što priroda nije manja važna od obrazovanja: Kada je koža izlizana, pa
bila ona od tigra ili leoparda ne vredi ništa više od kože psa ili ovce.
50. Fah Ci: Šta je to REN? Ucitelj: To znaci voleti ljude. Fan Ci: A mudrost? Ucitelj: To
znaci poznavati ljude...To znaci znati izabrati ispravne ljude i staviti ih iznad rdavih ljudi
tako da se ovi osete ukorenim.

Knjiga XIII
O MUDRIM KRALJEVIMA
51. Fan Ci: Šta znaci biti covek RENA? Ucitelj: Ugladen i razborit u privatnom životu,
marljiv i ozbiljan dok radi, odan u ljudskim odnosima: takav je i takav ce ostati, pa makar
da boravi medu varvarima sa Istoka i Severa.
52. "Onaj cija vrlina nije istrajna nece izbeci zlu kob." Knjiga preobražaja

Knjiga XIV
O SAVREMENICIMA
53. Ucitelj kaže: Što su odluke uzvišenije, to je teže njihovo ispunjenje.
54. Ucitelj kaže: Nekada se covek obrazovao da bi samog sebe usavršio; danas to radi da
bi mu drugi povladivali.
55. Ucitelj kaže: Trebalo bi da se plemenit covek stidi ako njegove reci ne odgovaraju
njegovom ponašanju.
56. Ucitelj kaže: Put plemenitog coveka sastoji se iz tri stvari za koje sam ja još uvek
nesposoban: iz RENA koji oslobada svake uznemirenosti, mudrosti koja odstranjuje
svaku nesigurnost i junaštva koje oslobada svake bojazni.

Knjiga XV
O PLEMENITOM COVEKU
57. Ucitelj kaže: Ne samo da plemenit covek može da upadne u bedu vec joj se on hrabro
suprotstavlja.
58. Ucitelj kaže: Kakav je samo primer cestitosti istoriograf Ju. Bilo da je Put vladao u
Veiu ili ne on je išao pravim putem kao strela. Ali se Ju Boju vladao kao plemenit covek:
sve dok je Put vladao on je bio u službi države, ali kada su Put izdali on je znao da
prikrije svoje sposobnosti i da ih u potaji cuva za bolje dane.
59. Ucitelj kaže: Ne govoriti o Putu sa covekom sposobnim da razume znaci pokvariti
jednog coveka. Govoriti o Putu coveku nesposobnom da razume znaci pokvariti svoje
reci. Mudrac se poznaje po tome što ništa više ne kvari coveka od reci.
60. Ucitelj kaže: Onaj ko ne vidi daleko ubrzo ce upasti u nepriliku.
61. Ucitelj kaže: Avaj, da li cu ikada videti da je želja za vrlinom toliko jaka kao puteni
instinkt?
62. Ucitelj kaže: Od sebe mnogo zahtevaj a malo od drugih, to je nacin da se sacuvaš
ogorcenja.
63. Ucitelj kaže: Plemenit covek zahteva sve od sebe, covek niska roda ocekuje sve od
drugih.
64. Zigong: Postoji li jedna jedina rec koja može da rukovodi vladanjem kroz citav život?
Ucitelj: "Dobrota", zar to nije glavna rec? Ono što ne bi želeo da ti ucine ne cini drugima.
65. Ucitelj kaže: Uciniti grešku i ne ispraviti je, to je tek prava greška!

Knjiga XVI
O TRI DOBRA I O TRI ZLA
66. Konfucije kaže: Plemenit covek treba da se sacuva od tri zla: dok je mlad i dok su
njegova krv i njegov životni dah još uvek uzavreli - razvrata; kad je u zrelim godinama i
u punoj snazi - borbenosti; i na zalasku svoga života, kada se sve to gasi - gramzivosti.
67. Konfucije kaže: Plemenit covek poštuje tri stvari: Nebeske naredbe, istaknute ljude i
reci Mudraca. Covek niska roda se ne plaši Nebeske volje iz prostog razloga što je ne
poznaje, slobodan je sa velikim ljudima i ismeva Mudraceve reci.
68. Konfucije kaže: Plemenit covek treba da vodi racuna o devet stvari: trudi se da dobro
vidi ono što gleda, da dobro cuje ono što sluša . Vodi racuna da se u njegovom izrazu
ocituje blagonaklonost, o smernosti u svojim pokretima, o poštenju u svojim recima, o
ozbiljnosti u svom poslu. Kada sumnja on pita za savet; u nastupu besa misli na
posledice; kada ima u vidu neku dobit vodi racuna o Pravdi.

Knjiga XVII
O DEKADENCIJI
69. Ucitelj kaže: Po svojoj prirodi ljudi su jedni drugima bliski, ponašanje ih udaljava.
70. Ucitelj kaže: Samo dve kategorije ljudi mogu da izbegnu svakoj promeni: veoma
mudri i veoma glupi ljudi.
71. Ucitelj pita Zilua: Znaš li da svaka od Šest Vrlina može da ima kobnu stranu? Ne. Pa
dobro, sedni da ti objasnim. Ako nema ljubavi za ucenjem moguca je svaka deformacija;
ljubav za RENOM se preobražava u bezazlenost, ljubav za znanjem u površnost, ljubav
prema poštenju u štetu, ljubav prema pravicnosti u netoleranciju, ljubav za junackim
delima u neposlušnost i na kraju ljubav prema strogosti u fanatizam.

Knjiga XIX
O UCENJU UCENIKA
72. Zizang kaže: Ima ih koji praktikuju vrlinu a da je ne šire, koji se uzdaju u put a da se
ne angažuju. Što nas se tice njihovo postojanje?
73. Ziksia kaže: Biti iz dana u dan svestan praznina koje treba popuniti, i biti sposoban da
se iz meseca u mesec sacuva ono što je nauceno, to znaci voleti ucenje.
74. Ziksia kaže: Isto kao što zanatlije žive u svojim radnjama da bi usavršili svoj zanat,
plemenit covek živi u ucenju da bi se usavršio u Putu.
75. Ziksia kaže: Plemenit covek ima tri lica: izdaleka ima strog izgled, izbliza se otkriva
ljubazno lice; ali cim progovori njegova strogost izaziva poštovanje.
76. Ziksia kaže: Jedino onome ko nikada ne krši visoke principe dozvoljeno je polje
slobode u detaljima.
77. Zigong kaže: Greške plemenitog coveka su kao pomracenja sunca i meseca: jedva da
je napravio jednu svi to vide, jedva da se popravio, svi se pogledi ka njemu uzdižu.
Vrh stranice