Naučite decu da kažu NE drogama

U vreme kada je do droge veoma lako doći i kada sve više mladih proba psihoaktivne supstance sasvim je opravdan strah svakog roditelja da i njegovo dete ne krene ovom stranputicom.

Kako se ponašati, šta im reći da do toga ne dođe, pitali smo Nenada Stevanovića, koordinatora savetovališta u Centru za prevenciju narkomanije opštine Zvezdara, koji više od deceniju radi s porodicama čija su deca probala droge ili postala zavisnici.

– Osnovno je da droga ne sme biti tabu tema u kući. O tome mora otvoreno da se razgovara s decom. Roditelji često smatraju da nema potrebe za tim jer misle da se to neće dogoditi njihovoj deci, već nekoj drugoj. Međutim,NE drogama niko od droge nije vakcinisan i svakome može da se desi da proba – kaže on.
O štetnosti droge može da se razgovara i s detetom predškolskog uzrasta, ali ozbiljniji razgovori primereni su uzrastu od 10 i 11 godina jer je, kaže naš sagovornik, dete tada dovoljno zrelo da zna o čemu mu se govori. Međutim, primećuje on, i mnogi roditelji i sami o drogama znaju malo najviše zato što misle da se to njihovoj deci neće dogoditi.
– A trebalo bi da znaju i kako droga deluje, i kako izgleda, i kako da po ponašanju deteta primete da je probalo. Uvek mogu da se besplatno jave našem savetovalištu, da dođu i informišu se – kaže Stevanović.
Uz karakteristične spoljne simptome, navodi naš sagovornik, menja se i kompletan stil života jer osoba počinje da laže i izvodi razne manipulacije kako bi prikrila posledice koje uzimanje droge izaziva.

OPASNA DOSADA NA RASPUSTU
Stevanović navodi da roditelji treba da budu posebno oprezni sada, u vreme raspusta, kada deca imaju mnogo slobodnog vremena.
– U dosadi i dokolici veći je rizik da deca posegnu za drogom. Prvo se kreće s alkoholom, a onda prelazi na marihuanu, pa na eksperimentisanje s težim drogama, mada lakih i teških droga nema. Deca obično čuju od nekog drugog da je on probao, pa se i kod njih javi radoznalost da i sami tako prekrate dosadu. Zato je od presudne važnosti osmisliti im slobodno vreme i organizovati sportske i druge aktivnosti kako bi se deca što manje dosađivala.

UPOZNAJTE NJIHOVO DRUŠTVO
Prema njegovim rečima, roditelji moraju da znaju s kim se njihova deca druže, da insistiraju da se upoznaju s tom decom. Po mogućnosti i s njihovim roditeljima, kako bi mogli da razmenjuju informacije.
– Poznavanje drugara je neophodno jer od njih dosta toga može da se sazna. Mi smo u savetovalištu imali slučaj jednog momka čiji je drug rekao njegovom starijem bratu da se on drogira i tako se za slučaj i saznalo – priča Stevanović.
Važno je pratiti i na kakvim mestima se deca kreću, a, kako kaže naš sagovornik, više od 90 odsto roditelja koji su dolazili u savetovalište nisu imali pojma gde im deca izlaze. Treba se, kaže on, raspitati kakva su to mesta, šta se na njima dešava, pa i otići tamo. Naravno, sam, a ne s detetom. Ukoliko roditelji procene da je bolje da im dete tamo ne ide, treba to da im i zabrane. Isto kao i druženje s decom za koju znaju da uzimaju psihoaktivne supstance, jer se tako smanjuje mogućnost rizika da dete dođe u kontakt s drogom.
U slučaju da otkriju da dete uzima drogu, savetuje naš sagovornik, roditelji ne treba da gube vreme, već da se što pre obrate stručnjacima u savetovalištima. Što se pre jave, veća je mogućnost da dete izbave iz kandži droge.
– I da se ne nadaju da će dete samo otići na lečenje jer to se zaista retko, retko dešava – kaže Stevanović.

Roditelji su nekad skloni da preturaju po dečjim stvarima kako bi utvrdili da li njihovo dete možda uzima drogu. Preturanje po stvarima, kaže naš sagovornik, nije dobra metoda jer se tako može narušiti poverenje izgrađeno s detetom.
– Uhođenje je prihvatljivo samo kada roditelj već počne da sumnja – kaže Stevanović i navodi da se oni koji su već prešli ne heroin mogu otkriti i po tome što češće nego ranije ili naprasno počinju s drugarima da razmenjuju diskove s muzikom ili filmovima u čijim omotima se zapravo nalaze paketići heroina.

ZNACI UPOZORENJA
Marihuana
– Crvenilo beonjača i staklast pogled
– Bezrazložno smejanje
– Preterana žeđ i glad, naročito glad za slatkišima
– Kada dejstvo droge počne da popušta, javlja se apatija i osoba postaje nezainteresovana
– Odeća i kosa poprimaju karakterističan slatkast miris, sličan onom koji bi se oslobodio paljenjem biljke za čaj

Heroin
– Veoma sužene zenice, koje bukvalno postaju kao tačke. Do toga dolazi zato što je heroin anestetik, pa se pod njegovim dejstvom opuštaju mišići koji inače šire zenice oka
– Dok dejstvo traje dete postaje vredno, želi da pomogne i uradi i ono što ranije ni slučajno nije htelo
– Kada dejstvo prestane, kreće pospanost, zamišljenost, glava klone, takozvano „kljucanje“

Kokain i brze droge
– Osoba ne može da se smiri ni minut na jednom mestu i stalno mora da bude u pokretu
– Nespavanje i po tri četiri dana
– Kada se organizam iscrpi od nespavanja, utone u san koji može da traje i po dva-tri dana

Stop drogama i alkoholu!
Sajt za edukaciju mladih

Droga, nesagledano zlo savremenog doba, uvezeno je iz inostranstva zajedno sa hipi pokretom. Bijekstvo od stvarnosti, tendencija da ne odrastu kao i da se živi što brže, bunt protiv nasilja i rata, autoriteta odraslih u porodici, školi i društvu... usmjerava izvjestan broj mladih da traže utjehu i olakšanje u konzumiranju raznih vrsta droga.

Zbog širenja korisnika droga, sve više raste broj narkomana, ali valja isteći, da njihove sudbine nisu samo njihove, jer NARKOMANIJA - bolest zavisnosti od droga - predstavlja problem porodice, društva tako i čovječanstva uopšte. Korišćenje narkotika, povremeno ili trajno, dovodi do duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja, to jest do psihičke i fizičke zavisnosti. Kod psihicke zavisnosti dolazi do nelagodnosti, emocionalne napetosti i straha. Zbog toga se kod zavisnika javlja neodoljiva potreba za povremenim ili trajnim uzimanjem droge. Kod fizičke zavosnosti dolazi do fizičkih smetnji, odnosno poremećaja u metabolizmu čovjeka.

Tržište droga je izuzetno razgranato i organizovano. Karakteriše ga bezskrupuloznost. Profit od prodaje droge zauzima sedmo mjesto po redu u svjetskoj trgovini.

U cilju prevencije nastanka ovisnosti od konzumacije narkotika treba uložiti mnogo truda i rada, a posebno kroz preventivne programe u školama (pravovremena informisanost i edukacija učenika i roditelja putem informativnih programa), razne kampanje putem medija i drugih institucija.

Odvikavanje

Korištenje droga, povremeno ili trajno, dovodi do duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja, to jest do psihičke i fizičke zavisnosti.

Kod psihičke zavisnosti dolazi do nelagodnosti, emocionalne napetosti i straha. Zbog toga se kod zavisnika javlja neodoljiva potreba za povremenim ili trajnim uzimanjem droge. Tako ličnost postaje zavisnik od jedne ili više droga.

Prilikom trajnog ili povremenog korištenja droga, dolazi do fizičke zavisnosti, što znači da kod korisnika preovlađuju fizičke smetnje. Fizičku zavisnost najčešće izazivaju depresori centralnog nervnog sistema, što dovodi do poremećaja u metabolizmu čovjeka.

Načini liječenja zavisnosti su različiti. Neki stručnjaci koriste tablete Metadona za postepeno odvikavanje, dok drugi praktikuju potpunu apstinenciju. Sve češće se pojavljuju grupe narkomana koji se samoinicijativno liječe.

Ukoliko ste već počeli da uzimate droge, nemojte se bojati da tražite pomoć. Na raspolaganju su vam mnoge službe i institucije gdje se možete obratiti za savjet i pomoć. Počnite se baviti sportom i fizičkim aktivnostima. Sport je najprikladniji način da zadovoljite svoje potrebe. Putem sporta ćete, takođe, steći prijatelje koji će vam biti vrlo važan oslonac u životu. Odlučite čvrsto i recite stop drogama u vašem životu!

Za roditelje
Često se misli da škola i druge ustanove snose odgovornost za prevenciju alkohola i droga. Međutim i roditelji moraju preduzeti preventivne mjere. Evo nekih sugestija koje bi mogle pomoći roditeljima:


*
oni moraju biti upoznati sa drogama, njihovim nazivima i načinu djelovanja
*
oni moraju znati gdje se droge mogu nabaviti i u kojim se situacijama koriste
*
oni sami moraju predstavljati pozitivan primjer
*
oni moraju biti u mogućnosti da pažljivo saslušaju svoju djecu i moraiju donijeti jasna pravila u pogledu pušenja i pića u kući. Ako se snažan i jasan sistem vrijednosti prenese na dijecu, onda im to pruža nešto na šta se mogu oslanjati prilikom donošenja odluka
*
budući da mediji predstavljaju glavni izvor informacija za za djecu u pogledu konzumiranja alkohola i droga, roditelji moraju biti podstaknuti da procijene medijske poruke sa svojom djecom
*
roditelji se mogu naučiti kako da zapaze konzumiranje alkohola ili droge u ranom stadiju, kao i šta je sljedeće što treba učiniti
*
roditelji mogu djeci pomoći da razviju pozitivno mišljenje o sebi tako što će ih podsticati na uspjehe, a ne tako što će ih upoređivati sa drugima
*
roditeljima se može savjetovati da svoju djecu podstiču da učestvuju u zdravim aktivnostima sa ciljem njihovog ličnog razvoja, kao i radi borbe sa dosadom.

Evo najčešćih simptoma kod mladih osoba koje uzimaju droge.

*
niže ocjene u školi
*
umanjeno učestvovanje u vanškolskim aktivnostima
*
pocrvenjele oči
*
pretjerana želja za spavanjem, obamrlost, tromost, neosetljivost, nemar
*
promjena kruga prijatelja bez objašnjenja
*
neuobičajeno ponašanje
*
nagle promjene raspoloženja
*
minimalni odnosi sa porodicom
*
promjene u načinu ishrane

Problem alkohola

Alkohol spada u psihoaktivne supstance koje dijeluju na centralni nervni sistem, što dovodi do duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja kod osoba koje ga koriste. Alkohol predstavlja prečišćenu supstancu. U narodu se pod ovim pojmom podrazumijevaju žestoka pića (konjaci, vinjaci, rakije, vino...). Glavni sastojak alkoholnih pića je etil alkohol. To je bistra, bezbojna, i do izvjesne mijere isparljiva tečnost. U vodi se rastvara bez ograničenja. Sva alkoholna pića, uz dodatak još nekih materija, predstavljaju rastvor etil alkohola u vodi u određenom procentu.

Alkoholna pića predstavljaju supstance koje, nakon uzimanja, vrlo brzo prodiru kroz sluzokožu organa za varenje u krv te ih ona raznosi po cijelom organizmu, što dovodi do duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja. Na našim prostorima najstarije alkoholno piće je medovina koja se dobija fermentacijom meda. Na balkanskom poluostrvu od davnina se uzgajala vinova loza i proizvodilo vino. Upotreba alkoholnih pića u prošlosti je bila ograničena na uži krug ljudi i na manje količine i to u prigodnim i svečanim prilikama. U ovom vijeku, porastom kupovne moći stanovništva, proširena je potrošnja alkoholnih pića, i to naročito žestokih. Među potrošačima alkohola su, na žalost, i žene, dijeca i mladi. Poznata gostoljubivost naših naroda ogleda se u tome da se gostu, i u najsiromašnijoj kući, ponudi žestoko alkoholno piće. U domaćinstvu stalno nalazi manja ili veća količina žestokih alkoholnih pića. Ona su pri ruci, lako dostupna pa se zato i koriste. Alkoholno piće izaziva opuštanje, dijeluje umirujuće na centralni nervni sistem, stvara se osjećaj lažne snage i privid da se nastali problemi mogu lakše prevazići. To je u stvari bijekstvo od problema. Kako je vrijeme u kojem živimo ispunjeno mnogim problemima koje, u manjoj ili većoj mijeri, osjeća svaki čovjek, porodica i društvo, to su prilike koje traže opuštanje vrlo česte.

Svakodnevna upotreba alkoholnih pića dovodi do opijanja i pijanstva. Osoba postaje alkoholičar, odnosno bolesnik. Alkoholizam je veoma složena bolest, jer zavisi od pojedinca, porodice i društva.

STRANICA ZA DECU

(ova internet stranica namenjena je deci do 14 godina)

Poštovana deco!

Postoje situacije kada treba biti odlučan i reći NE! nečemu što ti može upropastiti život. Droga je bolest. Droga ti može oduzeti prijatelje, roditelje, budućnost i na kraju život. Zato reci NE drogama i onima koji ti je nude. Niko te ne moze prisiliti da činis sebi zlo. Postoji više nacina kako da kažeš NE onima koji ti nude drogu:

1.

“Imaš olovku? Zapiši ovo … NE!”
2.

“Ne, ja sam ionako dovoljno otkačen(a)!”
3.

“Reći ću ti polako da možeš razumeti: Nnneee!”
4.

“Ako već želim da izgledam glupo, radije ću biti klovn.”
5.

“Ne želim da živim kao ti!”
6.

“Ne, alergičan(na) sam na to!”
7.

“Nemam vremena za drogu.”
8.

“Ne danas, ne sutra, možda - nikada”
9.

“Više mi se svidjaju moje braon oči, nego tvoje crvene!”
10.

“Ne, ja ne razgovaram sa nepoznatim ljudima – nepoznati!”
11.

“Koji deo rečenice “NE” nisi razumeo!”
12.

“Kako se kaže NE na tvojoj planeti ? ”
13.

“Ne, sam(a) se sebi svidjam ovakav(va) kakav(va) jesam!”
14.

“Ne, droga je tako staromodna.”
15.

“Ne, hvala, ionako jedem previše brze hrane.”
16.

“Zaobidji me.”
17.

“Ne, ali ako mi nudiš čokoladu…”
18.

“Žao mi je drzim dijetu koja zabranjuje drogu.”
19.

“Ne želim da završim u dokumentarcu o narkomanima.”
20.

“Čekaj da razmislim… NE!”
21.

“Prošetaj!”
22.

“Ne, imam planove sa svojim životom!”
23.

“Ne, to nije moj stil!”
24.

“Ne, hvala, stvarnost mi je mnogo zanimljivija!”
25.

“Ne i to je moj konačan odgovor!”

Kada ti neko ponudi drogu reci NE! Nakon toga, svojim roditeljima reci ko ti je to ponudio ili rekao. Roditelji su tvoji najveći i najbolji prijatelji.

Ukoliko ti roditelji nisu pričali o drogama i kako droge mogu da utiču na tvoje zdravlje i tvoj razvoj, zatraži to od njih - to je tvoje pravo, ali i njihova obaveza.

Nešto o drogama mozes saznati i u sekciji Vrste droga na ovoj prezentaciji ili postavi svoje pitanje našim članovima na e-mail: stopdrogama@ptt.yu.