LjuboMora

Ko voli, sigurno je barem malo ljubomoran, međutim pravo pitanje nije jesmo li ljubomorni, nego koliko smo ljubomorni i šta nas potiče na ljubomoru. Takođe, nije svejedno daje li nam partner daje povod za ljubomoru ili smo ljubomorni 'iz čista mira'. Ovo su pojednostavljeni kriterijumi po kojima se određuje je li neko preterano ljubomoran i ko bi u vezi trebao da koriguje ponašanje kako bi ljubomora bila svedena na podnošljivu meru...
Čini se da nema čoveka koji nije ljubomoran. Većina istraživanja to potvrđuje, jer ljubomora je zapravo negativni osećaj koji se javlja kad verujemo da je ugrožen naš status kod osobe do koje nam je stalo.
Malo ljubomore uglavnom ne škodi, ALI, gde je granica???

Ajte malko da
Da li ste ljubomorni i koliko? Da li vam to smeta. Da li je osoba koju volite ljubomorna? Treba li uopste biti ljubomoran? I kako kontrolisati ljubomoru?
Da li mozete prepoznati sopstvenu ljubomoru …..?????
I sta onda radite?
Lako prepoznamo ljubomoru drugih … ALI svoju???
Kada je prepoznamo treba je odmah izbaciti iz misli da ne bi uhvatila korena u nasim srcima.
Ako se odmah ne savlada taj osecaj ljubomore lako moze prerasti u neki oblik nenaklonosti ili mrznje koji nas razara Narusava nas mir i kvari sustinu naseg bica stvarajuci koroziju na nasem srcu cineci ga neprikladnim za ljubav.

Mislio sam da nisam ljubomoran,al' mi rekoše drugačije.
Nisam baš "bolesno ljubomoran",ali izvesna doza izgleda ~ postoji.

Pa nisi bas svaki put "bolesno"

Tata i dečak hodaju plažom.
U jednom trenutku dečak upita:
- Tata kako se čuva ljubav?
Tata ga pogleda i odgovori:
- Zagrabi malo peska i stisni u šaku!
Dečak stisne šaku,i što je više stiskao,to je više peska curilo iz nje.
- Ali tata pesak mi beži!
- Znam,ali sad potpuno otvori šaku!
Dečak ga posluša,ali u tom času dunu vetar i odnese sav pesak sa dlana.
- Ni ovako ne uspevam zadržati pesak!?!
Na to tata sa smeškom na licu reče:
- Sada uzmi opet malo peska u ruku i drži dlan kao da je u obliku kašike, dovoljno zatvoren da ga zaštitiš,a dovoljno otvoren da bude slobodan.
Dečak učini kako mu je rečeno,i pesak mu ostade na dlanu, dovoljno zaštićen od vetra, i slobodan,a da ne klizi kroz prste.
- Eto, tako se čuva ljubav!

Da li je ljubomora normalni pratilac ljubavi ili je ona samo posledica naših strahova, negativnih misli i nesigurnosti u sopstvene vrednosti, svoja i partnerova osećanja? Šta je u osnovi nekontrolisanog besa koji nas preplavi kada pomislimo da nam je voljena osoba neverna ili nas ne voli?
Mnogo je pitanja, nedoumica i pretpostavki, a opet, malo odgovora i rešenja kako da se oslobodimo ovog destruktivnog osećanja, koje nas često vodi u gubitak ljubavi. U svakom slučaju za ljubomoru je potrebno troje i obavezno neko nekoga voli, a treća osoba apsolutno ne mora da postoji, može da bude umišljena.

Ljubomora je izraz nesigurnosti
Kada se u nekoj vezi pojavi nejednakost i neravnoteža, otvore se vrata ljubomori. Ona se javlja kada neko procenjuje, pogrešno ili tačno, da će voljena osoba prestati da ga voli zbog nekog drugog. To osoba oseća zato što je u dilemi da li vredi kao ljudsko biće, da li je dovoljno lepa, seksi, pametna i uspešna. Tokom života periodi u kojima su ljudi najviše ljubomorni su upravo neke razvojne krize – adolescencija i kriza srednjih godina. Kada su ljudi stabilne ličnosti, koje ne sumnjaju u svoje sposobnosti tada ljubomora praktično ne postoji.

Uvek je drugi kriv
Ljubomorni ljudi nikada ne misle da je krivica u njima. Smatraju da je kriv partner, jer nije lojalan, koketira ili traži drugoga. Kada svojim sumnjičenjima, proveravanjima i prekorevanjima otera voljenu osobu to smatra kao potvrdu svojih sumnji.

Da li su roditelji krivi?
Uzroci ljubomore su nepregledni. Na prvom mestu je nečije uverenje da ne zaslužuje da bude voljen, kompleks koji najčešće nastaje u detinjstvu. Iz tog korena kreću sve kasnije sumnje, a postepeno i nekontrolisane provere partnerove odanosti. Roditelji mogu biti glavni krivci što njihova deca postaju preterano ljubomorna, ako su imali negativna iskustva sa suprotnim polom i deci često ponavljali "ne veruj muškarcima (ili ženama)!". Postoje i ljudi koji sami varaju, pa zato preterano sumnjaju u partnera.

Nema ljubomore bez ljubavi
Za pojavu ljubomore treba da postoji veza u kojoj ima ljubavi, ali je velika zabluda povezivati intenzitet ljubavi i ljubomore. Nekada ljudi, čija ljubav nije tako jaka, takođe osećaju ljubomoru. Razlog je u tome što se osećaju odbačenim, nedovoljno vrednim, izigranim i mogu da budu veoma agresivni. Ljubomora je usko vezana sa psihom i ličnošću. Ljubav je nešto što se ne može kupiti, niti se možemo osigurati da će doživotno trajati. Ljubomorni smo kada mislimo da će voljena osoba početi da voli nekog drugog. Jedno od tumačenja reči ljubomora je da je to ljubav koja mori, ubija. Ljubomorna osoba svojim sumnjama odnos načini nepodnošljivim za partnera i natera ga da prekine i nađe drugog. Tako se ljubomora materijalizuje, jer ljubomorko zaključi da je bio u pravu što je sumnjao da će ga partner izneveriti i ostaviti.

Ženska i muška ljubomora
Podjednako su ljubomorni i muškarci i žene, ali različito izražavaju osećanja. Muškarci su skloniji negiranju ljubomore, ali kad je izražavaju onda su brutalniji. Žene brže priznaju ljubomoru, ne kriju je i reaguju. One su i češće klijenti privatnih detektiva, želeći da saznaju da li su u pravu. S druge strane žene su i veće žrtve ljubomore.

Ljubomora se teško leči
Lečenje ljubomore je praktično neizvodljivo, jer ljubomorna osoba smatra da partner nije veran i da je sasvim normalno što tako reaguje. Sa druge strane ni terapeut nezna da li je u pitanju umišljena ili realna ljubomora. Najdelotvornija je zajednička, partnerska terapija, koja kasnije prerasta u terapiju ljubomorne osobe, pri čemu se pre svega leči uzrok, alkoholizam ili paranoja, a kada se oni izleče ljubomora sama nestaje. Ljudi često pribegavaju terapiji tek kada ih partner napušta, pa je motiv da se ostane u vezi. Ako partner oprosti i vrati se, oni gube interes za lečenje i sve se vraća na staro.

Ljubomora nije izraz prevelike ljubavi. Ljubomora potiče iz osećanja duboke unutrašnje nesigurnosti. Ljubomorna osoba je posesivna jer se boji da će biti napuštena. Isključiva je jer strahuje da će biti isključena, ostavljena, zanemarena. Ljubomora se najsnažnije ispoljava i najviše muči u ljubavnim vezama, ali se na njih ne ograničava. Javlja se ona u svim ljudskim odnosima.

Ponekad se ispoljava otvoreno i dramatično, uz prasku, srdžbu i jetka prebacivanja. Ponekad se javlja prerušena u tugu i gorčinu. Ponekad se poriče, iz ponosa.

Ljubomorna osoba nesvesno veruje da su drugi od nje privlačniji i dostojniji ljubavi. Proganja je osećanje da zapravo nije voljena i da se njeni odnosi toliko krhki i nesigurni da se očas mogu prekinuti. Oseća se ugroženom jer joj se čini da je neko sa strane veoma lako može istisnuti i zauzeti njeno mesto.

Zato pokušava da ograniči kretanje osobe do kojoj joj je posebno stalo na krug onih koje doživljava kao, manje više, "bezopasne", ali i tada ostaje puna podozrivosti jer zapravo ne veruje nikome.

Zato traži prekomerne dokaze ljubavi i naklonosti, što samo dodatno kvari njene odnose jer oni sa kojima je u vezi postaju zbog toga samo razdraženiji i umorniji. Oni se opiru zahtevima i ograničenjima koje im ljubomotna ličnost postavlja i gledaju da ih se oslobode.

Tako ljubomorna osoba samo ubrzava propast veze koju bi želela da očuva.

Zahtevi ličnosti mučene ljubomorom su, uostalom, sami po sebi uzaludni jer su neostvarivi. Niko nas i ništa ne može uveriti da smo voljeni, ako osećamo da to nismo. Ljubomorna osoba ne veruje da je voljena jer ne voli samu sebe. I to je suština stvari. Sve dok sebe ne volimo, nećemo poverovati ni da nas drugi mogu voleti.

Ljubomore se ne možemo osloboditi svesnom odlukom ili samokontrolom. Jedini način da je se rešimo je da zavolimo sami sebe. Tek tada ćemo zaista poverovati u tuđu ljubav i osloboditi se sumnji koje iznutra nagrizaju i uništavaju čitav život.

Retki su ljudi koji nikada nisu doživeli ljubomoru. Priroda ljubavi je takva da onaj ko voli može i prestati da to čini. Zato voljena osoba može povremeno osetiti strah da će izgubiti ljubav. Kada je razlog za to pojava nekog trećeg, pojavljuje se ljubomora. Ljubomorna osoba misli da će zbog trećeg voljena osoba prestati da je voli ili da će tog trećeg zavoleti više nego što voli nju. Funkcija osećanja ljubomore je u tome da signališe osobi da je odnos ljubavi ugrožen kako bi preduzela neke akcije kojima će zaštititi taj odnos. Ali kada je ljubomora preterana, stalna ili patološka, umesto da služi očuvanju, uništava ljubav.

Postoji jedna vrsta ljubomore u kojoj je osoba ljubomorna na svog partnera zbog nečega što se desilo davno pre nego što ga je upoznala, pre nego što su se zavoleli i zavetovali jedno drugom na vernost. Na primer, iako je partnerku upoznao nekoliko godina nakon raskida sa bivšim dečkom, partner je neprestano ljubomoran na njihov nekadašnji odnos.

Ovo osećanje ljubomore je takvo da se osoba u sadašnjosti ljuti na partnera zbog nečega što je radio u davnoj prošlosti. Kao da osoba u sadašnjosti zahteva da voljena osoba promeni svoje ponašanje u prošlosti. Kako je to nemoguće, ova ljubomora nema funkciju zaštite odnosa ljubavi.

Sposobnost da se oseti ljubomora zbog nečeg u prošlosti leži u prirodi mentalnih procesa koji su u osnovi mašte i imaginacije. Tipičan način na koji osoba kod sebe izaziva osećanje ljubomore je da slikovito zamišlja partnera kako razmenjuje nežnosti sa nekim drugim. Ljudska psiha je tako ustrojena da mentalne slike koje su rezultat zamišljanja i mašte nedovoljno razlikujemo od onih mentalnih slika koje su rezultat opažanja aktuelne stvarnosti. Zbog toga osoba jednim delom sebe veruje da se ono što zamišlja upravo sada događa. Zato reaguje snažnom ljubomorom. A kada je izrazi partneru, on je nemoćan jer osoba protestuje zbog nečega što se dogodilo i što se ne može promeniti. Ona može tvrditi da je to davna prošlost, da je taj nekadašnji odnos završen, ali to obično ne smiruje maštom izazvanu ljubomoru.

Kako je osećanje ljubomore signal da se osoba plaši da bi mogla izgubiti ljubav, uvek je dobro na ovaj signal odgovoriti potvrđivanjem ljubavi. Nežan zagrljaj, poljubac i izjava ljubavi može smiriti i osobu koja je zbog ljubomore veoma uznemirena. Ono što svakako ne treba činiti jestepristati na zahtev ljubomorne osobe da joj se detaljno opisuju neke situacije sa nekadašnjim partnerom. Detalji povećavaju slikovitost koja raspiruje maštu, a ova ljubomoru.