Duh vremena

First topic message reminder :

Филм -Zeitgeist (Дух времена)

Kada počnemo da preispitujemo,
ono što mislimo da razumemo, odakle dolazimo,
šta činimo,
to više počinjete da uviđate da nas lažu.
Lažu nas sve institucije koje postoje.
Kako uopšte neko može i da pomisli
da su religijske institucije
jedine koje su još ostale netaknute od laži?
Religijske institucije ovoga sveta
su na samom dnu prljavština.
Religijske institucije ovoga sveta su
osnovane od strane istih onih ljudi
koji čine vaše vlade, koji vode vaše školstvo
koji su osnovali sve to međunarodne
bankarske kartele.
Jer našim gospodarima nije stalo
niti do nas niti do naših familija.
Sve do čega je njima stalo jeste ono do čega im je uvek
jedino i bilo stalo, a to je da kontrolišu čitavi prokleti svet.
Obmanama su nam skretali poglede
od prave istine prisustva božanskog u univerzumu,
onoga što ljudi zovu Bogom.
Ne znam šta je Bog, ali znam šta on nije.
I ukoliko, i sve dok, niste spremni
da sagledate čitavu istinu,
gde god i ma čemu to ona vodila,
i dok god budete okretali glavu,
favorizirajući ono što vam se dopada,
tad ćete negde usput doći do zaključka
da se ogrešujete o božansku pravičnost.
Što se vise obrazujete, to više počinjete da razumevate
odakle stvari dolaze i one postaju sve očitije
i vi počinjete da uočavate laži.
Morate da saznate istinu
i da je stalno tražite
i istina će vas učiniti slobodnim.
Mora da je teško...
onima koji u autoritete gledaju kao u istinu
umesto u istinu kao jedini autoritet.
...ljudi, moram da vam kažem,
moram da vam kažem istinu.
Kad se priča o sranjima,
velikim, prva-liga sranjima,
onda treba da se skine kapa svetskom šampionu
lažnih obećanja i preuveličavanja -
religiji.
Razmislite o ovom:
religija je uspela da ubedi ljude
da postoji nevidljivi čovek koji živi na nabu
koji prati sve što radite,
svake minute i svakog dana.
I taj nevidljivi čovek ima jedan poseban spisak
od deset stvari koje ne želi da se čine.
A ako uradite nešto od tih deset stvari,
tada za vas ima spremno jedno mesto
puno vatre i dima
i ognja i muke i bola
gde će vas poslati da patite
i gorite i gušite se i vrištite i plačete
zauvek do kraja vremena.
Ali on vas voli!
On vas voli.
On vas voli i treba mu vaš novac.
Uvek mu treba novac!
On je svemoguć i savršen
sveznajući i mudar.
Ali valjda jednostavno ne zna sa novcem!
Religije ubiraju milijarde dolara,
ne plaćaju porez, i uvek im treba još.
Dakle, kad pričamo o velikom svetskom sranju -
Svetog li mu sranja!

Glavni savetnik i mentor Vudroua Vilsona, bio je pukovnik Edvard Haus, čovek sa veoma bliskim vezama u međunarodnom bankarstvu, koji je želeo da se uđe u rat. U zabeleženom razgovoru između pukovnika Hausa, Vilsonovog savetnika i ser Edvarda Greja, engleskog sekretara za inostrane poslove, o tome kako uvesti Ameriku u rat, Grej je upitao: Kako bi reagovali Amerikanci ukoliko bi se desilo da Nemci potope prekookeanski brod sa američkim putnicima?" Haus je odgovorio: "Verujem da bi Ameriku preplavio talas gneva, a to bi samo po sebi bilo dovoljno da nas uvede u rat." I tako je 7. maja 1915., praktično na predlog ser Edvarda Greja, brod Lusitanija namerno upućena u nemački kontrolisane vode
gde se znalo da se nalaze nemački vojni brodovi. I kao što se i očekivalo, nemačke podmornice torpediraju brod, izazivaju eksploziju uskladištene municije i ubijaju 1.200 ljudi. Da bi se bolje shvatila hotimična priroda ovog događaja: Nemačka ambasada je objavila proglas u "Nju Jork Tajmsu" putem kojeg upozoravaju ljude da ako se ukrcaju na Lusitaniju to rade na sopstveni rizik jer će svaki brod koji putuje između Amerike i Engleske, prolazeći kroz ratnu zonu, biti podložan uništenju. Kao rezultat svega, i kao što je i očekivano, potapanje Lusitanije pokreće talas gneva u američkoj populaciji i Amerika nedugo potom ulazi u rat. Prvi svetski rat je koštao Ameriku 323.000 života. Dž.D.Rokfeleru je doneo zaradu od 200 miliona dolara. To je oko 1.9 milijardi po današnjim merilima. Da ne pominjemo da je u novcu rat Ameriku koštao 30 milijardi dolara od čega je većina pozajmljena od Banke federalnih rezervi, uz kamatu, povećavajući profit međunarodnih bankara. DRUGI SVETSKI RAT 7. decembra 1941. godine Japan napada američku flotu u Perl Harboru što je bio povod američkog ulaska u rat. Predsednik Frenklin D. Ruzvelt proglasio je napad "danom koji će se zauvek pamtiti po nečastvu". Zaista nečastan dan, ali ne zbog navodno iznenađujućeg napada na Perl Harbor. Posle 60 godina obelodanjivanja činjenica danas je postalo jasno da ne samo da se za napad na Perl Harbor znalo nedeljama u napred, već da je isti bio otvoreno tražen i isprovociran. Ruzvelt, iz familije njujorških bankara još od 18. veka, i čiji je ujak Frederik bio u prvobitnom upravnom odboru Federalnih rezervi, bio je veoma naklonjen interesu međunarodnog bankarstva, a interes je bio da se uđe u rat jer, kao sto smo videli, za međunarodne bankare ništa nije unosnije od rata. Rouzveltov sekretar ratnih operacija,
Henri Stimson je 25. novembra 1941. zabeležio u svoj dnevnik razgovor koji je imao sa Ruzveltom. "Problem je bio kako da ih navedemo da oni ispale prvi hitac... Bilo je poželjno da Japanci napadnu nas prvi kako bi svima bilo jasno ko je u stvari agresor." U mesecima koji su prethodili napadu na Perl Harbor Ruzvelt je učinio gotovo sve što je bilo u njegovoj moći da razljuti Japance, izražavajući svoj agresivan stav: blokirao je sav japanski uvoz u američku naftnu industriju, zamrznuo je svu japansku imovinu u Sjedinjenim Državama, javno je delio zajmove Nacionaloj Kini i vojno pomagao Britance, obe zemlje ratne neprijatelje Japana, što je, usput budi rečeno, potpuno kršenje međunarodnih pravila ratovanja. 4. decembra, tri dana pre napada, australijska obaveštajna služba javlja Ruzveltu da se japanska vojna grupacija kreće prema Perl Harboru. Ruzvelt to ignoriše. I tako, kao što se nadalo i dozvolilo, 7. decembra 1941. Japan napada Perl Harbor pobivši 2.400 vojnika. Pre Perl Harbora 83% američke javnosti nije želelo da ide u rat. Posle Perl Harbora milion ljudi se dobrovoljno prijavilo da ide u rat. Važno je znati da su ratna nastojanja nacističke Nemačke obilato podržavane od strane dve organizacije: jedna od njih se zvala "I.G.Farben". "I.G.Farben" je proizvodila 84% nemačkog eksploziva uključujući i Ciklon B koji je ubijao milione u koncentracionim logorima. Jedan od nepominjanih partnera "I.G.Farben"-a bila je američka kompanija, Rokfelerov "Standard Oil". U stvari nemačka avijacija ne bi mogla ni da funkcioniše bez jednog specijalnog dodatka patentiranog u Rokfelerovom "Standard Oil"-u. Surovo bombardovanje Londona od strane nacističke Nemačke, bilo je omogućeno prodajom 20 miliona dolara vrednog goriva kojeg je "I.G.Farben" kupio od Rokfelerovog "Standard Oil"-a. Ovo je samo jedna mala ilustracija toga kako su američka preduzeća finansirala obe strane u Prvom svetskom ratu. Još jedna izdajnička organizacija vredna pomena je "Junion Benking" korporacija iz Nju Jorka. Ona ne samo da je finansirala brojne aspekte Hitlerovog uspona na vlast, kao i sam vojni materijal tokom rata, već je služila i kao banka za pranje nacističkog novca što se konačno otkrilo kada su im u sefovima pronađeni milioni dolara nacističkog porekla. "Junion Benking" korporacija iz Nju Jorka je na kraju zatvorena usled kršenja Dekreta o trgovanju sa neprijateljom. Pogodite ko je bio direktor i potpredsednik "Junion" Banke? Preskot Buš, deda našeg sadašnjeg predsednika i naravno otac našeg bivšeg predsednika. Imajte ovo na umu kada procenjujete moralni i politički karakter familije Buš. VIJETNAMSKI RAT Sjedinjene Države su službeno objavile rat Vijetnamu 1964. godine do čega je doveo navodn incident u kojem su 2 američka razarača napadnuta od strane severnovijetnamskih torpednih čamaca u Tonkinskom zalivu. Ovo je postalo poznato kao incident u Zalivu Tonkin. Ovaj događaj je sam po sebi poslužio kao izgovor za obimni razmeštaj trupa i puno ratno stanje. Ali postojao je jedan problem. Napad vijetnamskih torpednih čamaca na američke razarače se nikada nije desio. Događaj je bio potpuno isceniran da bi poslužio kao izgovor za ulazak u rat. Bivši Ministar odbrane Robert Maknamara je godinama kasnije izjavio da je incident u Zalivu Tonkin bila greška, dok je mnoštvo drugih insajdera i oficira istupilo sa stavom da je sve bila smišljena farsa, potpuna laž. Čim se ušlo u rat, posao je krenuo po običaju. U oktobru 1966. predsednik Lindon Džonson ukida trgovinska ograničenja sa sovjetskim blokom znajući vrlo dobro da su Sovjeti snabdevali i do 80% severnovijetnamskih ratnih potreba. Shodno tome, Rokfeleri finansiraju fabrike u Sovjetskom Savezu koje Sovjeti koriste za proizvodnju vojne opreme koju potom šalju u Severni Vijetnam.

Međutim, finansiranje obe strane u sukobu je samo jedna strana novčića.
1985. godine, Vijetnamska pravila službe su postala javno dostupna. Ovaj pravilnik je sadržavao sve ono što je američkim trupama bilo i nije bilo dozvoljeno u ratu. Tu su bile i neke vrlo apsurdne stvari: Severnovijetnamski sistemi protivavionske odbrane se ne smeju bombardovati ukoliko nemaju operativni značaj. Neprijatelj koji pređe granicu Laosa ili Kambodže ne sme se progoniti. i najočitija od svih ključni strategijski ciljevi se ne smeju napadati ukoliko nisu inicirani od strane visokih vojnih predstavnika. Nije bilo dovoljno nametanje ovih idiotskih ograničenja, već je Severni Vijetnam još bio i obavešten o njima, mogavši tako da temelji svoju čitavu strategiju u odnosu na ovakvu sputanost američkih snaga. Upravo zato je rat trajao toliko dugo. Krajnji zaključak je ovo: Vijetnamski rat nije trebalo da se dobije. Samo da se održava. Ovaj rat za profit završio se sa 58.000 poginulih Amerikanaca i 3 miliona poginulih Vijetnamaca. I, gde smo sad? 11. septembar je bio odskočna daska za, što je trenutno ubrzano ispunjavanje cilja nemilosrdne elite. To je bio iscenirani izgovor za rat, nimalo drugačiji od laži u vezi potapanja Lusitanije, izazivanja Perl Harbora i Zaliva Tonkin. U stvari, ukoliko 11. septembar nije bio planirani izgovor za rat, onda je iznimka koja potvrđuje pravilo. Iskorišten je da bi se lansirala dva ne isprovocirana prtivzakonita rata, jedan protiv Iraka a drugi protiv Afganistana. Bilo kako bilo, 11. septembar je bio izgovor za još jedan rat. Rat protiv vas. Dekret o patriotizmu, Bezbednost otadžbine, Dekreti o vojnim sudovima i ostali zakonski propisi, napisani su sa jedinim ciljem da vam unište građanske slobode i da vam ograniče mogućnost otpora onome što dolazi. Danas se u Sjedinjenim Državama,neobaveštenim Amerikancima ispranih mozgova, vrše pretresi domova, bez sudskog naloga, bez da je vlasnik prisutan, vrše se hapšenja bez obznanjivanja optužnice, građani se mogu držati u pritvoru na neodređeno vreme, bez prava na advokata i pravno zlostavljani, a sve pod sumnjom da su možda teroristi. Ako van treba bolja ilustracija onoga što se dešava u ovoj zemlji, hajde da vidimo kako se istorija ponovlja. U februaru 1933. Hitler je iscenirao lažni napad zapalivši zgradu svog vlastitog nemačkog parlamenta, Rajhstaga i bacivši krivicu na komunističke teroriste. U nekoliko sledećih nedelja donešen je Zakon o odbrani naroda i države koji je kompletno uništio nemački ustav, i sva ljudska prava. Posle toga krenuo je u seriju preventivnih ratova koji su u nemačkom narodu svi bili opravdavani nužnošću održavanja "bezbednosti otadžbine". "Postoji zlo koje preti svakom čoveku, ženi i detetu ove velike nacije Moramo da preduzmemo korake u cilju podizanja bezbednosti i zaštite naše otadžbine." Džordž Buš mlađi? Adolf Hitler, najavljujući uvođenje Gestapa Naš je neprijatelj jedna radikalna mreža terorista zajedno sa svim vladama koje ih podržavaju. Vreme je da se probudimo. Ljudi na vlasti ne biraju načina da vas manipulišu i neprekidno obmanjuju. Poimanje stvarnosti većine ljudi, naročito u vezi političkog života, nije u stvari uopšte njihovo. Ono im je veoma lukavo nametnuto a da toga nisu ni svesni. Na primer, u većini javnosti postoji mišljenje da rat u Iraku ne ide baš najbolje uz sve te frakcije koje se međusobno biju bez prestanka. Ono što javnost ne uspeva da uoči jeste da je destabilizacija Iraka upravo ono što ljudi koji stoje iza vladinih postupaka žele. Ovaj rat se vodi na duge staze sa ciljem podele regiona, održanja kontrole naftnih izvora, neprekidnog zgrtanja novca snabdevačima oružja i najvažnije, uspostavljanja stalnih vojnih baza koje služe kao lansirne rampe protiv ostalih naftonosnih, nekonformističkih zemalja kao što su Iran i Sirija. U prilog tezi da je građanski rat i destabilizacija potpuno namerna, govori i događaj iz 2005. kada je dvojicu britanskih oficira elitnog SAS-a uhapsila iračka policija nakon što su bili uhvaćeni kako se, preobučeni u Arape, voze gradom i pucaju po ljudima. Nakon hapšenja i odvođenja u zatvor u Basru britanska armija je odmah zatražila njihovo puštanje. Kada su vlasti u Basri ovo odbile, Britanci su poslali tenkove i bukvalno provalivši u zatvor oslobodili svoje ljude. Ako želite da uništite neku oblast, kako ćete to najbolje da uradite? Postoje dva načina: možete da je napadnete i bombardujete i tome slično, ali to nije naročito efikasno. Ono što treba da uradite je da pokušate da navedete ljude koji tu žive da se međusobno pobiju i da unište sopstvenu teritoriju, svoja vlastita imanja, i onda je sa tom oblasti gotovo. Znači, uništavanje međuljudskih odnosa je najbolji način uništenja neprijatelja, korištenjem njihovog ljudstva protiv samih sebe. A onda snabdevate obe strane, imate agente koji pomažu obe strane koji potpaljuju obe strane, dok se na kraju potpuno ne poubijaju. Vreme je da se probudimo i vidimo stvarnost onakvom kakva jeste, da shvatimo da ti ljudi uvek pokušavaju da zadrže svoje imperije i da stvore nove. I to ostvaruju manipulacijom naroda kojeg pokušavaju da pokore. Možda ste se zapitali zašto je čitava američka kultura ovako prenatrpana mas-medijskom zabavom sa svih strana dok obrazovni sistem Amerike nastavlja svoj silazni put zatupljivanja otkad je američka vlada odlučila da preuzme i subvencionira sistem javnih škola. Vlada dobija tačno ono za šta plaća.. Kada shvatimo to, i pogledamo državno finansirane obrazovne institucije i kada vidimo kakve đake i kakvu naobrazbu te državno finansirane škole stvaraju, tada logika govori da ukoliko ono što je izašlo iz tih škola nije u skladu sa onim što država i savezna vlada želi, onda će to biti promenjeno. Krajnji zaključak je da vlada dobija ono sto je naredila. Oni ne žele da vam deca budu obrazovna. Oni ne žele da previše razmišljate. Zato su ova zemlja i ovaj svet postali tako pretrpani zabavnim programima, mas medijima, televizijskim serijama, zabavnim parkovima, drogama, alkoholom i svim drugim vidovima razonode koji ljudski um drže zabavljenim kako se ne bi suprotstavio bitnim ljudima tako što bi počeo previše da razmišljaBilo bi bolje da se probudite i shvatite da postoje ljudi koji vode vaš život umesto vas a da vi to i ne znate. U velikim smo nevoljama! Jer me vi, zajedno sa još 62 miliona Amerikanaca trenutno slušate. Jer manje od 3% vas čita knjige. Jer manje od 15% vas čita novine. Jer jedina istina koju znate dolazi sa televizije. Trenutno postoji čitava jedna generacija ljudi koja ne zna ništa o onome što nije došlo sa televizije! Televizija je jevanđelje. Najveće otkrovenje. Televizija može da stvori ili uništi predsednike, pape, premijere. Televizija je najstrašnija prokleta sila na čitavom ovom bezbožnom svetu i jao si ga nama ako ikada padne u ruke pogrešnih ljudi! Jer kada najveća kompanija na svetu zagospodari najstrašnijom, bezbožnom propagandnom silom na čitavom bezbožnom svetu, ko zna kakva će se sva sranja poturati kao istina! I zato me slušajte. Slušajte me! Televizija nija stvarnost. Televizija je prokleti zabavni park! Televizija je cirkus, karneval, putujuća trupa akrobata, pripovedača, plesača, pevača, žonglera, nakaza, ukrotitelja lavova i fudbalera. Mi se bavimo ubijanjem dosade. Ali vi ste ti koji sedite tamo, dan za danom, iz noći u noć, svih godišta, rasa, vera. Mi smo sve što znate. I počinjete da verujete u iluzije koje ovde stvaramo. Počinjete da verujete da je televizija stvarnost a da su vaši sopstveni životi nestvarni. Radite sve što vam televizija kaže! Oblačite se kao što vam kaže, jedete što vam kaže, podižete decu kao što vam kaže, čak i razmišljate kao što vam kaže. To je masovno ludilo, vi ste svi manijaci! Za ime Boga, vi ljudi ste stvarnost! Mi smo iluzija! Zadnja stvar koju ljudi iza paravana žele da se desi jeste svesna, informisana javnost sposobna da kritički razmišlja. I upravo zato se neprestano gradi jedan lažni duh vremena putem religije, mas medija i obrazovnog sistema. Pokušavaju da vas drže u jednom naivnom, izolovanom balonu. I u tome rade vraški dobar posao. 2005. godine sklopljen je sporazum između Kanade, Meksika i Sjedinjenih Država.

Ovaj sporazum, neobjavljen u javnosti, neregulisan u Kongresu, spaja Sjedinjene Države, Meksiko i Kanadu u jednu celinu, brišući sve granice. Zove se Severnoamerička Unija. Možda ste se zapitali zašto nikada niste čuli za ovo.
U stvari, postoji samo jedan "mainstream" reporter koji je uopšte čuo a onda imao i hrabrosti da obradi ovu temu. Politika otvorenih granica Bušove administracije, i njena odluka da ignoriše sprovođenje imigracionih zakona ove zemlje, jeste samo deo jednog većeg plana. Predsednik Buš je potpisao formalni sporazum kojim će Sjedinjene Države prestati da budu ono što su do sad bile. I to je uradio bez odobrenja bilo Kongresa ili naroda Sjedinjenih Država. Malo ljudi je uopšte čulo za ovaj dogovor. Ovakve stvari se ponovo rade, od strane uskog kruga ljudi na samom vrhu, u interesu investicione klase. A ljudi iz radničke klase, politički službenici širom naše zemlje, od malih središta do velikih gradova itd., svi oni ne znaju ništa o ovome. Ovo nije nekakav trgovački sporazum. Ovo je potpuno ukidanje suvereniteta ovih država što će se takođe odraziti i uvođenjem potpuno nove valute pod imenom Amero. ...osim toga, mislim da glavna stvar, na koju se trebaju fokusirati ljudi koji danas barataju dolarima, jeste Amero. To je nešto o čemu danas niko ne govori, a što će, uveren sam, imati velikog uticaja na svačiji život u Kanadi, SAD-u i Meksiku. Amero je predložen kao buduća valuta Severnoameričke Unije koja se trenutno gradi između Kanade, SAD-a i Meksika, u cilju stvaranja jedne zajednice bez granica, slično Evropskoj Uniji, a dolar, kanadski dolar, američki dolar, kao i meksički pezos, treba da budu zamenjeni Amerom. Samim postojanjem ove nagodbe, američki ustav će vremenom postati izlišan. Pomislili bi ste da bi ovako nešto trebalo da bude na naslovnim stranama svih velikih novina. Ali samo dok ne shvatite da su ljudi koji sprovode ovakve stvari u delo isti oni ljudi koji stoje
iza mainstream medija i da vam se ne govori ono što ne treba da znate. Severnoamerička Unija je konceptualno isto što i Evropska Unija, Afrička Unija i što ce biti Azijska Unija. I iza svih njih stoje isti ljudi. I kada bude vreme za to, Severnoamerička Unija, Evropska Unija, Afrička Unija i Azijska Unija spojiće se u jedno, završavajući poslednju etapu plana na kojem su ovi ljudi radili u proteklih 60 godina SVETSKA VLADA Svetska vlada će postojati, svidelo se to nama ili ne. Jedino je pitanje da li će se do nje doći putem osvajanja ili slaganja Pol Varburg, Odbor za odnose sa inostranstvom / arhitekta sistema Federalnih rezervi "Zahvalni smo 'Vašington Poustu', 'Nju Jork Tajmsu', 'Tajm Magazinu' i ostalim velikim publikacijama čiji su urednici prisustvovali našim sastancima i ispoštovali svoja obećanja o diskreciji tokom gotovo 40 godina. Bilo bi nam nemoguće da ostvarimo plan za svet da smo bili izloženi oko javnosti tokom svih ovih godina. Ali svet je sada je profinjeniji i spremniji da krene ka stvaranju Svetske vlade. Nadnacionalni suverenitet intelektualne elite i svetskih bankara je zasigurno poželjniji od nacionalnog samoopredelenja praktikovanog u proteklim vekovima." Dejvid Rokfeler, Odbor za odnose sa inostranstvom Jedna banka, jedna armija, jedan centar moći. I ako nas je istorija ičemu naučila, to je da moć kvari ljude. A da apsolutna moć kvari ljude apsolutno. Ovo je Aron Ruso, filmski producent i bivši političar. S njegove leve strane se nalazi Nikolas Rokfeler iz ozloglašene bankovno-poslovne Rokfeler dinastije. Posle nekog vremena bliskog prijateljovanja sa Nikolasom Rokfelerom, Aron je konačno prekinuo odnose zgađen onim sto je naučio o
Rokfelerima i njihovim ambicijama. Jednog dana me je pozvala žena koju sam poznavao i rekla mi, "Da li bi hteo da upoznaš jednog od Rokfelera?" Rekao sam, "Da, naravno!" I postali smo prijatelji. I vremenom je počeo da mi otkriva mnoge stvari. I tako mi je jedne večeri rekao, "Arone, desiće se jedan događaj. I videćeš kako ćemo na račun tog događaja ući u Afganistan radi kontrole naftovoda iz Kaspijskog mora, a posle toga u Irak da uzmemo naftu i uspostavimo bazu na Bliskom Istoku, a onda ćemo ući u Venecuelu i eliminisati onog Šaveza." Prve dve stvari su ostvarili, ovo sa Šavezom nisu uspeli. "I videćeš kako kao tražimo po pećinama, neke tipove koje tamo nikada nećemo naći." Smejao sa činjenici da se vodi rat protiv terorizma, a da u stvari neprijatelj ni ne postoji. Govorio je o tome kako se taj rat protiv terorizma nikada ne može dobiti jer je to večni rat, u toku kojeg možeš stalno da gaziš ljudske slobode. Pitao sam ga, "Kako ćete da uverite narod da je rat stvaran?" Odgovorio je, "Uz pomoć medija. Mediji mogu da uvere narod da je rat stvaran. Bitno je samo da se stalno govori o tome, neprestano se ponavlja i ponavlja i ponavlja i ljudi konačno počnu da veruju." Stvorili su Federalne rezerve 1913. putem laži, stvorili su 11. septembar opet putem laži, zbog 11. septembra stvara se rat protiv terorizma a posle toga se napada Irak što je sve opet laž. A onda će na red doći Iran. I uvek je jedna stvar koja vodi do druge, pa ova do neke druge, pa do opet neke druge. Pitao sam ga, "Zbog čega radite sve to? Koja je svrha svega toga? Imate sav taj novac, više nego što bi mogli da poželite imate svu moć sveta." Rekao sam, "Nanosite ljudima bol, to nije dobra stvar."
Rekao je, "Šta te briga za ljude? Brini se o sebi i o svojoj familiji." Upitao sam ga, "Koji je konačan cilj svega toga?" Odgovorio je, "Konačan cilj je da u sve ljude sveta ugradimo čipove. I da ti čipovi sadržavaju informacije o, svom njihovom novcu, i o svemu ostalom. I onda ako iko bude hteo da protestvuje protiv onoga što radimo, ili da nam se suprotstavi, samo mu isključimo čip." Upravo tako. Mikročipovi 2005. godine Kongres je, pod izgovorom kontrolisanja imigracije i takozvanog "rata protiv terorizma", doneo Dekret o identifikaciji, po kojem je predviđeno da će do maja 2008., svako morati da ima federalnu identifikacionu karticu na kojoj će se nalaziti skenirajući bar-kod sa svim ličnim informacijama. Međutim, bar-kod će biti samo prelazno rešenje dok ga ne zamene sa RFID čipom, (RFID=identifikacija putem radio frekvencije) koji će putem radio frekvencije moći da prati svaki vaš korak na čitavoj planeti.

Ako vam ovo zvuči previše strano, trebalo bi da znate da se RFID čip već nalazi ugrađen u svim novim američkim pasošima. A konačan korak će biti implantacija čipova, koji su kod mnogih ljudi vec ugrađeni pod različitim izgovorom. Imamo jednu porodicu u Floridi čiji su članovi pioniri novog sveta. Oni su se dobrovoljno prijavili da budu prvi ljudi u istoriji kojima su implantirani identifikacioni mikročipovi. Posle 11. septembra bila sam veoma zabrinuta za bezbednost svoje familije. Ne bih imao ništa protiv da mi ugrade stalni implant u ruku koji bi me identifikovao. Na kraju svi će biti zaključani unutar jedne monetarne kontrolne mreže gde će svaki vaš postupak biti zabeležen. A ako uradite nešto što ne treba,
mogu vam jednostavno isključiti čip, jer će se do tog vremena svaki detalj društvenog života vrtiti oko interakcije putem čipovima. Ovo je slika budućnosti koja se sprema, koju ćete videti ako otvorite oči. Centralizovana svetska ekonomija gde su sva kretanja i aktivnosti pod pažljivom prismotrom, a sva prava uklonjena. Najneverovatnija stvar od svega je: svi ovi totalitarni elementi neće biti nametnuti ljudima, ljudi će ih sami zahtevati. Jer je socijalna manipulacija društva kroz stvaranje straha i podeljenosti potpuno odvojila ljude od osećaja sopstvene snage i od stvarnosti. Ti procesi koji se odvijaju već stoljećima, ako ne i milenijumima, religija, patriotizam, rasa, bogatstvo, klasa, kao i sve ostale smišljene forme despotskih i separatnih poistovećivanja, poslužile su da bi se stvorila manjinski kontrolisana populacija na koju se lako utiče. Poznato je geslo "podeli i vladaj". I dok god se ljudi budu videli kao deo odvojen od svega ostalog biće podložni potpunom porobljavanju. Ljudi iza zavese su ovoga svesni, a isto tako znaju i to da ako ljudi ikada postanu svesni svoje istinske veze sa prirodom i svog istinskog ljudskog kapaciteta, čitav ovaj fabrikovani duh vremena na kojem rade će se srušiti kao kula od karata. Čitav ovaj sistem u kojem živimo ugrađuje nam ideje o tome kako smo nemoćni, kako smo slabi, kako je društvo u kojem živimo loše, kao je nepošteno itd. itd. Sve je to jedna velika debela laž. Mi smo moćni, lepi, neuobičajeni. Ne postoji razlog zašto ne bismo razumeli ko smo u stvari i kamo idemo. Ne postoji razlog zbog kojeg svaka prosečna osoba ne bi mogla da razvije svoje pune potencijale. Mi smo neverovatno moćna bica. Mislim da sam proveo 30 godina svog života, svojih prvih 30 godina, pokusavajući da postanem nešto. Želeo sam da postanem dobar u raznim stvarima, želeo sam da postanem dobar u tenisu, želeo sam da postanem dobar u školi i ocenama... i sve sam nekako gledao u toj perspektivi: "Nisam OK ovakav kakav sam, ali ako postanem dobar u stvarima..." ...a onda sam došao do zaključka da sam pogrešno shvatio igru. Igra je bila u tome da pronađem ono što sam već bio. U našoj kulturi naučeni smo da uočavamo individualne razlike. Tako da kada pogledate neku osobu odmah pomislite: "pametniji, gluplji, stariji, mlađi, bogatiji, siromašniji..." mi beležimo sve te dimenzionalne različitosti, stavljamo ih u kategorije i onda se prema njima tako i odnosima. I postajemo takvi da vidimo ostale kao odvojene od nas samih na način da su potpuno odvojeni od nas. Jedna od dramatičnih osobenosti postojanja je kada ste sa nekim i odjednom vidite sve ono po čemu su oni slični vama, a ne po čemu su različiti od vas, i doživljavanje istine o tome da ono što je esencija vas, što je esencija mene je sve jedno, shvatanje da ne postoji drugo. Sve je jedno. Nisam rođen bogat niti kao viša klasa, rođen sam jednostavno kao ljudsko biće a tek onda sam naučio svu tu priču o tome ko sam, i da li sam loš ili dobar, uspešan ili neuspešan, sve to je naučeno usput, tokom života. Kada moć ljubavi nadvlada ljubav za moći, svet će spoznati mir. Stare zablude proizašle iz rasnog, polnog i religijskog šovinizma, iz mahnite nacionalističke ostrašćenosti, prestaju da deluju. Stvara se jedna nova svest, svest koja vidi Zemlju kao jedan organizam i shvata da organizam koji je u ratu sam sa sobom je osuđen na propast. Bil Hiks je obično završavao svoj šou ovako: Život je kao vožnja u zabavnom parku. Uđemo unutra i potpuno se uživimo jer toliko je naš um moćna stvar.
Vožnja ide i gore i dole i u krug, ima iznenađenja i razočaranja i sve je vrlo jarkih boja, i vrlo je glasno i zabavno na neko vreme. Neki od nas se voze već dugo vremena i počinju da se pitaju, "Da li je sve ovo stvarno, ili je to samo vožnja?" Neki drugi ljudi se sećaju odgovora, i dolaze da nam kažu, "Hej, nemoj da brineš, nemoj da te je strah, ikad, jer ovo je samo vožnja..." A mi onda ubijemo te ljude. "Ućutkaj ga. Mnogo sam uložio u ovu vožnju. Ućutkaj ga! Pogledaj ove moje bore na čelu. Pogledaj moj veliki bankovni račun i moju porodicu. Ovo mora da je stvarnost." To je samo vožnja. Ali uvek ubijemo te dobre likove koji nam pokušavaju reći istinu, jeste li primetili to? Puštamo demone da slobodno divljaju. Ali nije ni važno, jer to je samo vožnja. I možemo da je promenimo kad god poželimo. Sve je stvar izbora. Bez truda, bez rada, bez posla, bez ušteđevine i novca. Samo izbor, ovog trenutka, između straha i ljubavi. Revolucija je sada