Ekologija Dunava

СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ГРАДА БЕОГРАДА
Март 2011. Урбанистички завод Београда и ПАЛГО центар

Приоритетни пројекат 6.10:
Решење каналисања отпадних вода као дела опште санитације Београда
Неповољна ситуација у домену одвођења отпадних вода са територије града упућује на
тражење целовитих, дугорочних решења које би каналисање отпадних вода третирало
као део опште санитације града, уз избегавање активности које изазивају негативне
утицаје на природну околину, смањивање утрошка енергије, смањивање свих облика
загађења и тако даље.
Рок извршења:2011–2016. година
Извор финансирања: Буџет Града, кредитна средства,донације
Одговорност:Дирекција за грађевинско земљиште

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Dunav prolazi kroz centar evrope i u njega se ulivaju veliki broj reka. U sve te reka ukljucujuci i u Dunav se ulivaju kanalizacije ogromnog broja gradova Evrope. Evropa ima oko 710 000 000 stanovnika i ako uzmemo da od toga 400 000 000 ljudi svoj WC isprazni u Dunavu, odnosno u neke druge reke koje posle manje vise se sliju u Dunav onda mozemo lako zakljuciti da veliki procenat vode u Dunavu je u stvari kanalizacija, pogotovu u letnjim mesecima kad je jako malo kise.
Znaci evo racunice: 400 000 000 ljudi u proseku naprave 2Kg fekalija. Znaci 2*400 000 000 = 800 000 000kg fekalija u toku jednog dana prodje Dunavom. E sad tu treba dodati i industrijske toksicne vode, onda vode koje se slivaju sa puteva i gratskih povrsina koje su kolicinski daleko vece od fekalskih voda !!! Znaci slobo mozemo fekalske vode pomnoziti sa 100 da bi smo dobili pravu kolicinu kanalizacijske vode u Dunavu. Znaci 800 000 000 * 100 = 80 000 000 000 kg.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Na dve obale Dunava, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda investira u gradski sistem kanalizacije. U projekatu komunalne infrastrukture Beograda, ključna mesta zauzimaju Interceptor na delu tunela “Višnjica” i Zrenjaninski kolektor. Za izgradnju Interceptora angažovano je G.P. “Hidrotehnika-Hidroenergetika” -domaca firma iz Beograda, dok je Zrenjaninski kolektor poveren preduzeću “Novkol”- vecinski vlasnik Francuska firma  iz Surčina. 
Izvor http://www.ekapija.com/website/sr/page/85502
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kanalisanost Beogradskog područja
u užem području grada 75% fekalne mreže i 65% kišne mreže
u širem području grada 54% fekalne mreže i 47% kišne mreže
Ceo sistem pokriva oko 150 km gradske površine. Za godinu dana evakuiše se fekalnom mrežom oko 200 000 000 m3 sanitarne vode i 60 000 000 m kišne. , sve upotrebljene vode se izlivaju u Dunav i Savu kroz 29 izliva. Izvor: http://www.bvk.rs/o_kanalizaciji.htm

Tunel "Višnjica" je deonica od 6.772 metara i prostire se od Slanačkog puta u zoni Rospi Ćuprije, ispod Višnjičkog brda do obale Dunavca kod Velikog Sela. Visina nadsloja kreće se oko 15 metara na početku tunela, da bi na preostalom delu trase dostizala i do 200 metara u odnosu na vrh Višnjičkog brda. Na osnovu izvršenih analiza usvojen je prečnik kolektora Ø 4.0 m sa padom 0.5 promila.
Kolektor INTERCEPTOR Ušće-Veliko Selo je predviđen kao rešenje za prikupljanje i odvođenje otpadnih voda i dela atmosferskih voda iz centralnog beogradskog kanalizacionog sistema, uključujući Novi Beograd i Zemun, koje bi se prikupljale i odvodile nizvodno od grada u Dunav. Ukupna dužina Interceptora iznosi 12639 m i proteže se od crpne stanice "Ušće" do budućeg postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda "Veliko Selo". Slivna površina Interceptora iznosi oko 28000 hektara na kome danas živi procenjuje se oko 1150000 građana.
Izvor: http://www.hidrotehnika.rs/srbija/tunel-interceptor/
_________________________________________________________________________________________
Prečišćavanje otpadne vode se vrši biološkom metodom aktivnog mulja u biološkim aeracionim bazenima. Nakon odvajanja vode od mulja u naknadnim taložnicima deo mulja se kao recirkularni mulj vraća u aeracione bazene, a deo izbacuje kao višak na deponiju mulja. Kvalitet mulja u aeracionim bazenima i recirkularnog mulja se svakodnevno prati i procenjuje fizičko - hemijskim i biološkim metodama kontrole. Biološki metodi kontrole se baziraju na mikroskopskom posmatranju flokula mulja, i na kvalitativnom i kvantitativnom određivanju populacija mikroorganizama aktivnog mulja.

Uglavnom dosadašnji sistemi su do 50.000 stanovnika neki imaju i UV obradu pre ispuštanja u vodotok , generalno sva ta postrojenja, bukvalno jedu struju , pa gledaju da uštede gde god može,
pitanje i jeste dali ce mo i mi imati u tom postrojenju UV obradu, pre uliva u Dunav.
UV obrada nije bezveze uvedena
Velika postrojenja jesu stvarno retkost a i većina postojećih tih mega-postrojenja su na morskoj obali Slana voda ima druge karakteristike , više kiseonika, joda.... tako da ne postoji opasnost od zaraze Zbog zagađenja nije retka pojava ,,cvetanja mora,, .Na Palicu (Subotica) postoji sličan sistem a danas pokazuju se znaci velikih promena na samom Paličkom jezeru
koje je naravno slatkovodno....


Tačka izlivanja kolektora ,,Višnjica,, nalazi se u delu rečnog korita koje je prepuno sprudova a upravo nastaju zbog same osobine Dunava na tom mestu uspori i taloži čestice iz vode ... pa sad, ma kako bila prečiščena otpadna voda, u sebi ce imati fekalne bakterije i kanalizacione čestice, iste čestice ce učestvovati u formiranju sprudova.
Zar to onda nije pravljenje bakterijološke bombe. U mnogim sverama priroda je dokazala mnogo puta, da zna, ljudskoj gluposti i osionosti , da se osveti vrlo vrlo.... surovo....