O bojama

Цртање и Сликање ( приручник Фалкен ) Брајан Багнал

Замислите свет без боја- то би био сив и тужан свет. Свет без боја био би мртав без имало ведрине. Црно небо, сиве ливаде са сивим цветовима?
И људи у таквом свету били би суморних осећања. Боје оживљавају. Ствари добијају мањи или већи значај. Познато је да и нас одрасле фасцинира сјај дугиних боја и да дугу увек доживљавамо као својеврсно чудо. Као уметник још више зависите од боја, јер су оне најважније средство којим се одржавају осећаји и утисци, којим се хватају расположења и обраћа пажња на оно што желите. Од пећинских слика до данас боја игра значајну улогу. Прве слике биле су у земљаним бојама, јер се није знало за пигменте и њихове мешавине. Стари Египћани и Грци били су већи познаваоци боја; моглу су их правити у разним тоновима. Кинези су били у стању да рукују најфинијим нијанскама боја још пре нове ере. Боја је постала важан саставни део уметничких техника као што су мозаик, керамика, сликање и илустрација. Боје су мењале изразе и стилове. Оне су се у почетку наносиле само по површини, све док Ђото (италијански сликар и градитељ; 1266/67-1337) поћетком 14. века није започео нову еру у сликарству. Он је прекинуо са траженим, недимензионалним италијанско-византијским формама и користио боју да би створио простор и помоћу сенки дао пластичност својим фигурама. Тек почетком романтичког сликарства почела је боја добијати онај карактер који има и данас. Студирање природе и светлости допринело је покушајима да се бојама приказују расположења. Енглески сликари Виљем Тарнер и Џон Констебл најпознатији су примери. Тарнер је отишао чак тако далеко у покушају да се одвоји од онога стварног, да је представљао само атмосферу ваздуха, светлости и боју. Он је био вероватно први апстрактни сликар у Европи. Човек је открио како сунчева светлост делује на боје и како их мења; настао је сасвим нови начин опхођења с бојама. Читаво западњачко сликарство било је под тим утицајем и родио се импрезионизам. Коришћењу боја нису се више могле постављати никакве границе. Касније су се апстрактни сликари потпуно одрекли предмета и природе и играли су се само бојом и формама.
Боје су важан чинилац нашег свакодневног живота. Оне нас могу разведрити или растужити, могу да побуде или одврате нашу пажњу. Боја може бити одлучујућа при куповини аутомобила; због боје можемо одбити неки понуђени предмет: Сваки човек има >>своје<< боје, за које верује да му нарочито добро стоје. Боје спадају у најузбудљивије ствари у нашем животу, а као уметник, човек се њима посебно бави. Бићете изненађени колико се много ствари може изразити само бојама.

СПЕКТАР БОЈА

Вероватно многи мисле да је теорија о бојама- као уосталом и све теорије- помало досадна. Наравно тачно је да Вам ни најбоља књига о бојама неће помоћи ако не знате какву подлогу да поставите за зимски пејзаж са црвеном кућом. Увек ћете се осећати помало несигурно размишљати о томе које се боје слажу, али сваки пут помоћи ће Вам само искуство. Но, и поред тога, тебало би да знате неке основне ствари о бојама како бисте њима лакше руковали. Покушаћу да Вас што је могуће мање оптерећујем теоријом. Шта је боја? Ако желите нешто видети потребна нам је светлост. Зраци сунчеве светлости зову се >>бела светлост<<. Како чудно звучи то што бела светлост у себи садржи све боје које видимо око себе. То се најбоље примећује за време летње кише када се појави дуга или када се зрак светлости ломи кроз троугласто стакло- призму. Исак Њутн (енглески математичар, физичар и астроном; 1643-1727) први је открио године 1667. како се чиста бела светлост може разложити помоћу призме у разне групе обојених таласа. Сви обојени објекти, дакле, све ствари око нас садрже пигменте, који имају способност да упијају одређене зраке, а друге да одбијају или рефлектују. Ми видимо само оне зраке који се рефлектурју. Пигмент у љусци црвене јабуке, према томе, рефлектује само црвене зраке, а све друге упија. Зелена јабука рефлектује само црвене зраке, а све друге упија. Зелена јабука рефлектује само зелене зраке, а све друге упија. Већина људи описује боје веома субјективно и нетачно. Постоје >>небеско плава<<, >>зелена као трава<<, или >>пламено црвена<<. За мене је, међутим, небо сасвим другачије плаво него за мог пријатеља, а трава ми је другачије зелена него моме суседу. Ово нетачно означавање не представља сметњу када причамо причу. Али ако се бавимо бојама треба бити мало прецизнији. Из тог разлога састављен је логички систeм боја. Херман фон Хелмхолк ( немачки физичар; 1821-1894 ) открио је године 1866. да све боје имају три заједничка елемента: нијансу или тон, валер и интезитет. Ове три особине важе и данас. У међувремену су боје веома прецизно разврстане. Као прво, имамо боје у разним тоновима и црну, белу и сиву. Посебо место заузимају црвена жута и плава: оне се не могу добити мешањем других боја и зато се називају примарним бојама. Поједине боје разврставају се и даље. Тако, на пример постоје чисте >>убијене<< ( мешане са црном ) и >>освежене<< боје ( мешане са белом ).
Ипак, погледајмо спектар боја. Све боје у приказаном кругу настале су мешањем примарних боја - црвене, жуте и плаве, које треба да буду потпуно чисте. Ако се мешају жута и плава, добија се зелена. Од плаве и црвене настаје љубичаста. Наранџаста се добија од жуте и црвене.
Такве боје, зелена, љубичаста и наранџаста, називају се секундарним бојама. Ако се мешају основне боје са секундарним, добија се шест следећих тонова: жуто-зелена, црвено-наранџаста, црвено-љубичаста и плаво-љубичаста. Боје које се сучељавају у спектру боја називају се комплементарним бојама. Жута је, дакле, комплементарна са љубичастом, црвена са зеленом итд.
Ако се нека боја помеша са својом комплементарном бојом, онда се добија сива. То можете и сами веома једноставно проверити ( наравно, увек треба поћи од чистих боја)

Без обзира на то којом ћете техником ово извести, биће Вам лакше ако сами направите спектар боја, јер осећај за боју не добија се, нажалост читањем, него руковањем бојама у пракси. Сасвим ће добро деловати сазнање да нека боја помешана са својом комплементарном бојом даје сиву. Међутим, ову тврдњу моћи ћете да схватите тек ако то и практично испробате. Упоредите при томе Ваше боје са овима овде и поккушајте с поновним мешањем боја. Можете покушати и са акварелом или гвашем, као и са акрилним бојама или уљем.

Нијанса, валери и интезитет

Ако хоћете некоме да опишете неку боју, углавном помињете нијансу и кажете, на пример, да је нешто зелено. Ако зелену опишете као светлозелену или тамнозелњну, онда сте навели валер боје. Постоје боје са високом и ниском вредношћу валера: ако бисте на пример фотографисали Вашу палету боја, на фотографији би се неке боје палете виделе као црне, неке као скоро беле, а неке као сиве. Ту изостаје нијанса, а остају само валери боје, дакле, однос светлог и тамног у боји. Ако се говори о високој вредности валера боје, онда се мисли да би се боја на фотографији појавила скоро као бела. Ако се напротив говори о ниској валерној вредности боје, таква би се боја на фоторафији појавила готово у црном тону. Мало је теже објаснити шта је то интезитет боје. Претпоставимо да су боје на вашој палети сијалице у боји, на којима се може регулисати јачина светлости. Чим пустимо у њих више струје, боја ће им бити светлија, интезивнија. Ако пак струју смањимо, ослабиће и светлост боје, њен интезитет биће слабији. Нисте, дакле смањили ни нијансу ни валер већ само интезитет боје.

Нијанса

Као што сам већ рекао, нијанса је заправо име боје и зато је најлакше описујемо. Наранџаста, жута, љубичаста - све су то нијансе боје које спадају у спектар боја. Што су боје ближе једна другој у спектру, то су хармоничније, јер увек у себи садрже и нешто од суседне боје. Боје које су у спектру међусобно супростављене, напротив, немају ничег заједночког и то су онда контрасти.

Нијансе боја ових јабука јесу плава и зелена, али још ништа није назначено о врсти и квалитету боје

Валери боје


Валер боје означава количину светлога и тамнога у боји. То јасно илуструју ова два примера.
Обе слике начињене су истим бојама. Кадмијум-црвена светла, кадмијум- жута светла, кобалт-плава, црвени краплак, печена умбра. На светлој слици све су боје изузетно, мешане са титан- белом и тада говоримо о >>освеженим<< бојама. На тамнијој слици, напротив, боје су мешане са коштаном црном, дакле, слика је начињена са такозваним >>убијеним<< бојама. Нијансе се нису промениле - жуто-црвена јабука на зеленој подлози; мења се само валер боје.

Интезитет боје

Појам интезитета односи се на снагу светлости, на снагу и чистоту боје. Интезивно плава, на пример, биће плавља него плава која се меша са неком другом бојом. У често плавој, наиме, има више плавих пигмената ( честице боје) него у плавој која је мешана са неком другом и зато она боље рефлектује плави тон. Боје у тубама углавном су врло интезивне и не користе се често у чистом обликку. Да би се ублажио интезитет чистих пигмената могу се додавати црна, бела или сива. Тако се мења интезитет боје, али нијанса остаје иста.
Објаснићемо то на овом примеру: плава боја џинса мења интезитет после прања, али плава нијанса ипак остаје.
1. Узмимо опет као пример нашу јабуку. Ова црвена јабука је интезивно и бљештаво црвена.
2. Додавањем сиве, додуше, она губи сјај, али још увек је црвена, дакле, задржава своју нјансу.
3. Сада превладава сива, а боја јабуке мења се утолико што губи интезитет.
Упркос томе, то остаје црвена јабука, а не зелена или које друге боје.

4. Сада сам полагано смањио интезитет, при чему сам са црвеном све више мешао сиву. Мењао се интезитет боје, али нијанса, односно тон је остајао. Ако скупите очи и тако упоредите ове јабуке, јасно ћете видети да је нијанса код свих јабука остала иста. Када мешате боје тиме мењате нијансу тон, валер и интезитет, само ако четкицу истовремено из једне боје стављате у другу. Наравно, не треба сада код сваке боје дуго размишљати о валерима и интезитету. Међутим, познавање боја помоћи ће Вам да схватите зашто на Вашој слици нешто није у реду или како бисте могли још јасније изразити одређено расположење. Уз мало више вежбања брзо ћете упознати ефекте боја и моћи ћете их користити с одређеном намером. Пробајте мешати боје са белом, црном и сивом, покушајте на неколико малих примера као што сам Вам показао.

Да се подсетимо:
Нијансе боје: назив боје, дакле, црвена, зелена жута...
Валер боје: ознака за однос светлог и тамног у боји.
Интезитет боје: ознака за снагу светлога или чистоту боје
Када у композицији користите боје приметићете како оне делују једна на другу. Ако се чешће бавите бојама, онда ћете научити да тај феномен намерно користите на својим сликама. Погледајмо разне ефекте. Ако, на пример, сликате у сенци на белом папиру, сенка на слици биће тамна. То ће се догодити због беле околине. Чим будете ту белу подлогу прекрили неком бојом, сенка ће деловати светлије, боје ће јој дати онај- за наше око - >>прави<< однос. Када почнете да сликате бојама, онда илузија промена које настају због боја постаје нормална појава. Нијанса и интезитет сваке боје оптички су под утицајем суседних боја - као што смо већ видели на примеру са сенком. Открићете да свака композиција боја значи, заправо, постављање и подешавање тонова, валера интезитета боја.

Примери на слици показују међусобни утицај валера. Унутрашњи квадрати имају у сваком хоризонталном реду исту вредност тона, али се мења околина површина. Упоредите међусобно унутрашње квадрате једног рада. Чини се да је сива на левом крају тамнија од сиве на десном. Са бојом у овом случају жутом, дешава се исто. Све су жуте површине у два реда исте. Што је подлога тамнија, то жута боја изгледа светлије. Ако је подлога у разним бојама, онда оне утичу и на квадрат у средини. Црвена делује интензивно и сјајно на белој подлози. Подлога мења снагу сјаја црвене боје.

Већ сликајући дрво или кућу сусрећете се са проблемима о којима смо управо говорили. Као што се види на једноставним примерима, и зелена се мења у зависности од подлоге. И овде сам користио исту зелену боју за обе слике, но она делује једном светлије, а други пут тамније.

На слици видите како се може мењати црвена боја. На жутој подлози она делује црвеније, а на зеленој, напротив више нагиње ка наранџастој. Свеједно је да ли је околина боје тамна или светла, хладна или топла, увек је присутан међусобни утицај. Водите рачуна и о томе да се боје мењају под утицајем светлости. Под дневним светлом црвену боју видећете другачије него на вештачком светлу.

ИЗРАЖАЈНОСТ БОЈА

Боје снажно утичу на наша расположења. Човек се може осећати тужно или расположено, боје могу депримирати или узнемиравати, узбуђивати или изазивати меланхолију. Будите отворени и примајте све што се налази око Вас, покушајте да откријете и да приметите светлост и боје и њихове међусобне односе. Гледајте неки филм или позоришни комад обраћајући посебну пажњу на боје. Не верујем да ћете икада видети како се весела, љубавна сцена дешава пред тамним, сивим или плавим кулисама; оно што је романтично и сентиментално одвијаће се пред ружичастим, а сабласне и језиве сцене пред зелиним или љубичастим бојама. И у свакодневном животу одређене представе повезујемо са појединим бојама. Вечерња месечина је хладна, излазак сунца радује нас својим топлим тоновима, хладна сива предочава сумњу и суморно расположење. Пошто боје у нама изазивају разна осећања, оне се, наравно, данас свесно користе да усмере наше реакције. У самопослугама управо нас боје могу навести да купимо или не купимо одређене ствари, на радним местима обојене просторије треба да нас мотивишу за рад, а у болницама пацијенте треба да смирују зелено обојени зидови. Зашто тражите да Ваш аутомобил буде одређене боје? Зашто је Ваша кухиња другачије боје него дневна соба? Покушајте да анализирате околину и да откријете зашто сте за поједине свари у својој околини изабрали управо такве боје.

Топле и хладне боје



На овој слици видите како се мења >>температура<< боје од топле тамноцрвене, преко хладне жуте, ка топлијој зеленој до најтоплије плаве на крају. Покушајте да сами измешате ове једноставне боје.
Када се говори о топлим и хладним бојама углавном се мисли само на нијансу, а не на валер или интезитет. Ако преполовите круг спектра боја између жуте и жуто-зелен на горњој страни и између црвено-љубичасте и љубичасте на доњој, наћи ћете топле боје у левом делу круга око наранџасте, а у другој половини - око плаве- осетићете хладне боје. Представа о хладном и топлом у бојама извире из асоцијација које се повезују са бојама. Ако седимо, на пример, у просторијама са црвенкастим и наранџастим зидовима осећати извесну топлину. За ово постоји више разлога. Из искуства црвену, жуту и наранџасту боју везујемо за ватру, дакле за топлоту. Дубока, хладна вода, напротив, плаве је или зелене боје, лед светлуца плавкастом, дакле повезујемо плаву боју са хладноћом. Између тога има, наравно, боја које нису изразито топле нити хладне; оне су неутралене, као на пример црвено-љубичаста и жуто- зелена. Такође, није увек изражен топли или хладни квалитет боје. Тако зелена постаје топлија ако се приближава жутој, а >>хладна<< црвена има веће количине плаве. Генерално узев, могло би се рећи да нијансе боје постају топлије ако се мешају са жутом, а хладније ако се мешају са плавом.
Бела, црна и све нијансе сиве, теоретски нису боје. Њима, наиме, недостају две димензије боје: нијанса и интезитет. Није довољно ако се боје упознају само на основу спектра; потребно је имати способност распознавања боја у природи и при сликању. Многи објекти које бисте желечи насликати траже неку топлу боју, други ће добити специфичан израз тек ако се уметник одлучи за хладне тонове. Коначно, уметник ће одлучити уз помоћ којих боја може дати онај лични израз. Важно је позабавити се изразом хладних и топлих тонова. Чим их упознате и почнете да их употребљавате, моћи ћете их свесно користити за постизање жељеног циља.
Боја је као музика. Ако свирате једну једину ноту, не добијате много. Но, чим се усклади више нота, настаје мелодија. Та мелодија може бити гласна, тиха, агресивна, хармонична. Обрађујте Вашу композицију боја као мелодију и помислите на то да погрешно свирање може нервирати.

Добро погледајте ова четири примера. Утврдите како боје делују на Вас лично, шта повезујете са таквим бојама. Пробајте открити које су хладне, а које топле боје, које Вам изгледају активне или пасивне, агресивне или пријатене. На мене горњи леви пример делује топло, боје су активне и љупке; тако замишљам зидну површину дискотеке. Десно су ведре боје, мирнијих тонова, нису ни превише хладне ни сувише топле. Пример доле лево делује на мене меланхолично, подсећа ме на кишни летњи дан. Доле десно боје су тајновите и на мене делују мистериозно. Све то је, наравно, субјективно. Биће одлична вежба ако сада, поле доста теорије, узмете боје у руке и покушате да предочите четири годишња доба. Што више пробате више ћете изоштрити смисао за боје.

КОМПОЗИЦИЈА БОЈА

На предходним странама ( примерима) видели смо како се ефекти боја мењају под утицајем разних подлога, како међусобно утичу једне на друге и како делују различито на нас. Међутим, код композиције не играју улогу само облик и боја; потребо је дати и дубину, облици треба да постану пластични. Значи, сада се опет враћамо светлости, која нам заправо боју чини бојом и која стврајући сенке даје слици дубину. Када бисте зелени лист положили у потпуно белој просторији на бели сто осветљен белом светлошћу која није ни сувише топла ни сувише хладна, видели бисте лист у његовој правој зеленој боји. У таквој ситуацији све друге боје биле би искључене, не би било никакве подлоге, никаквих других обојених предмета. Наравно таква је ситуација скоро немогућа у нормалним околностима, јер увек и свуда око нас постоји некакав колорит. Сталном променом светлости у природи овај зелени лист ће на сунчевој светлости изгледати жуто-зелен, у сенци ће можда бити плавкаст, а у мраку црн. Зеленило какво бисте могли на овом листу видети у белој просторији не појављује се нигде у природи. Као уметник, увек ћете зависити од утицаја светлости и боја. На црно-белим сликама утврдили смо да ствари изгледају тамније ако су нам ближе и да су светлије ако су од нас удаљене. И код боја постоје нијансе које искачу и оне друге, које узмичу. То је, наравно, важно када слика треба да добије дубину. Слика често делује равно иако су боје веома хармоничне. Између осталог, разлог за такав утисак треба тражити у чињеници што је боја која искаче напред искоришћена за неки елеменат слике који припада позадини. Боје које дочаравају близину или предњи план слике јесу црвено-наранџаста и жуте нијансе. Даљине се сликају зеленим, плавим и љубичастим нијансама. Осим тога треба пазити да боје у даљини изгледају хладније, светлије, мало сивље и да су слабијег интезитета. Овај феномен настаје под утицајем ваздуха и атмосфере између нас и удаљеног објекта.

За ове облике користио сам светлу интензивну црвену и плаву боју. Иако су оба облика иста, чини се да је топла боја ближа него хладна. На друга два примера користио сам разне валере боје од топле до хладне. Направите неколико малих скица у техници сликања која Вам највише лежи и користите вријанте чистих валера или интензитета боје. Уобличите ове мале композиције на најједноставнији начин. Спознаћете брзо како ова игра, која ће Вас још и забављати, изграђује осећај за боју и како постајете све сигурнији. И без облика у перспективи, јасно се види како се чини да хладнији тонови вуку уназад. Сликајте баш такве тонове да бисте се упознали са бојама. Обрћите такве јпримере на све стране и гледајте их одозго. Уверићете се, да је њихов ефекат стално исти.

Ова слика Пола Гогена (француски сликар, графичар и резбар; 1843-1903, >> Пејзаж на Тахитију<<, одличан је пример за атмосферу остварену бојама. Светлост и сенка настају топлим и хладним бојама. Јасно је како топле боје искачу напред, док хладне узмичу. Плава боја игра значајну улогу за дубину ове слике (импресионисти су спознали да плаветнило неба и ваздуха утиче на боје свих сенки); као контраст томе стоје топле боје предњег плана. Топла црвена, смеђа и зелена изгледа да су нам под носом; оне доминирају у предњем делу овог пејзажа. Љубичаста, плава и хладна зелена остају у позадини, али дају слици интересантан треперави ефекат. Наранџаста, коју је Гоген ставио у позадини иза палми, рефлектује сунчеву светлост, а топла атмосфера се појачава. Дубина се посебно наглашава кроз хладне плаве и жуте нијансе неба и облака.
Могло би се поверовати да се свет иза брегова пружа у бескрај. Пазите на светлуцаву наранџасту боју дрвета на десној стране- лини се као да оно гори на светлости. Овај ефекат треперења настаје од много зеленила које окружује ту наранџасту боју. Наранџаста боја дрвета даје равонежу светла, оранж се увек изнова рефлектује и појављује по читавој слици. Има је на облацима, у тамном брегу, у љубичастој раци која се провлачи сликом с леве на десну страну, на фигури човека и на бананама што их овај носи на рамену. Нарочито је вешто постављена мала наранџаста тачка у средишту зеленог дрвета. Она истовремено обележава средину слике. Понављањем наранџастог тона повезује се сунчева свтлост на левом крају са дрветом на десној страни и тако слика делује као целина.

Simbolika boja u crkvenoj umetnosti

Bela — simbol nevinosti duše, čistote i svetosti; boja anđeoske odežde i preobraženog i vaskrslog Isusa. Kao i u ikonografiji, u zlatarstvu belo označava raj. Primera radi, na mnogim naprsnim krstovima rađenim tehnikom emajla beli oreol predstavlja ili menja kriptogram MLRB, govori o Spasiteljevom vaspostavnjanju izgubljenog raja.

Teget — simbol tajne, Božanske nedokučivosti, večnosti, istine, otkrivenja, mudrosti. Boja apostolske odežde.

Golublja — boja Neba i odežde Božje Materi, simbolizuje duhovnu čistotu, i shodno tome — poverenje i vernost u braku.

Zelena — boja proleća i vegetacije; naznačava pobedu života nad smrti i Večni Život koji nam Spasitelj daruje. Simbolizuje Hrista kao Životodavca a Krst kao Drvo Života. Uprkos osnovne pozitivne prirode jarko zelene boje, bledo zelena boja se može dovesti u vezu sa sotonom i smrću.

Crvena — boja ognja Nebeskog pročišćenja, boja životodavne toplote — simbol života. Boja krvi; dakle simbol žrtve i Vaskrsa. Boja odeždi svetih mučenika.

Purpurna — simbol carske vlasti, pobede. Boja odeždi svetih careva i kneževa. Ponekad se koristi kao simbol Boga Oca.

Zlatna — boja zlata, označava Božansku svetlost — kao apsolutnu metaforu Boga:«...Bog je svjetlost, i tame u njemu nema nikakve.» (I Poslanica Jovana 1.5.). Zlato je — simbol sunca i carske časti, a shodno tome Isusa kao sina Istine i Cara Slave. Takođe simbolizuje ljubav, pravu Istinu.

Žuta — ima dve susprotne vrednosti. Prva, kada podseća na zlatno žutu boju — nosi celokupnu pozitivnu simboliku zlata. Ali ako je tamno žuta, onda naznačava izdaju, ambiciju, sebičluk. To je boja Jude Iskariota.

Srebrna — nosi simboliku bele i plave boje. Ona je simbol čistotote , i simbol Jevanđeoskog krasnorečja. Ovaj drugi simbol se naslanja na stihove iz Psalma 11.7: «Riječi su Gospodnje riječi čiste, srebro u vatri očišćeno od zemlje, sedam puta pretopljeno».

Ružičasta — simbolizuje detinjstvo.

Tirkizna — simbolizuje mladost.

Lila — simbolizuje tugu i žalost.

Braon — boja zemlje, označava poniznost, siromaštvo, odricanje od ovozemanjskog. U tom smislu može se videti na ikonama kao boja odeždi svetaca i Bogorodice, i kao boja odeždi nekih zapadnih monaških redova.

Crna — boja princa tame, simbolizuje tugu, bolest, greh i shodno tome negaciju i odricanje od ovozemanjskog. (odežda monaha i sveštenika). Međutim, u kombinaciji sa belom bojom simbolizuje smirenje i neporočnost. Crna, povezana sa teget bojom, simbolizuje duboku tajnu, a sa zelenom — duboku starost.

Siva — boja pepela, simbolizuje tugu i mrtvenost, ili smirenje, smrtnost tela i besmrtnost duše.