Odisej Eliti

Čet Jul 09, 2009 6:59 am

Odisej Eliti (1911-1996)

Slučajni susret Krićanina Odiseja Alepudelija s poezijom francuskog nadrealiste Pola Elijara pre skoro pola veka bio je presudan za ceo život ne samo mladog Grka, budućeg pesnika i nosioca Nobelove nagrade za književnost, već i za jednu živu dinamičnu struju u grčkoj poeziji. Prevodeći Elijarove pesme na grčki jezik, mladi Odisej Alepudeli je, izgleda, smislio i svoje književno ime koje delimično reprodukuje ime tog francukog pesnika, te je u grčku poeziju ušao i ostao kao Odisej Eliti.
Drugim delom svog bića, opet slučajno simbolizovanim njegovim imenom Odisej, ovaj pesnik je uronjen u milenijumsku tradiciju helenstva, tako reći odvajkada smeštenu na obale i ostrva Egejskog mora i Mediterana, predela koje je Odisej Eliti opevao lepše nego iko drugi u savremenoj grčkoj poeziji.
Njegovom poetskom obožavanju prirode bilo je u grčkoj poeziji pripremljeno mesto, još davno.
Zaljubljenost u prirodu, pre svega u sunce i more, univerzalna po svom osnovnom tonu, vremenom je počela da se boji intenzivnim grčkim bojama, tako da je njegova poezija danas, i bez narativnih reminiscencija na opšte poznate mitološke sadržaje i drevne helenske istorijske veličine, svojevrsna riznica svega onoga što se smatra grčkim. "Njegova poezija je čarobno ogledalo u kome vidimo "ideju" nas samih, svoju idealizovanu lepotu, onu za kojom žudimo", piše grčki kritičar Merakli.
Zbog ovog elementa idealizovanog, nesvakodnevnog u njegovoj poeziji, elementa za kojim je pesnik svesno tragao kao za osnovnom vrednošću svoje poetike "lirskog iznenađenja", pesme Odiseja Elitija ne zavole se na prvi mah, ne usvoje se posle jednog čitanja ili slušanja. One se svojim neobičnim pa i negramatičkim jezičkim obrtima, neprepoznatljivim semantičkim nijansiranjem i svežinom svojih slika i neočekivanih asocijacija upijaju u čitaoca sporo i možda čak, teško.Ipak, plemeniti ukus ove otmene, iako čulne poezije, urezuje se duboko u dušu, koju snaži i hrabri kao mirisno, gusto vino sa Kipra ili Sapfinog ostrva odakle Elitijevi preci zapravo potiču.
Dr Ksenija Maricki Gađanski

Odisej Eliti Odisejae

Čet Jul 09, 2009 7:00 am

LEPOTICA I NEPISMENI

Često na smiraju dana, dušu joj obuzme lakoća
S okolnih brda, mada joj je dan bio težak, a sutra
Nepoznato.

Ipak, kada se sasvim smrkne, a ruka sveštenika
Se javi iznad bašte mrtvih, Ona

Sama, Uspavana, s nekoliko mezimaca noći - dahom
Ruzmarina i dimom iz dimnjaka s mirisom
Toplog pepela - bdi na pragu mora

Drukčije lepa!

Reči talasa jedva izgovorene ili tek naslućene
U šumu i druge koje liče na reči mrtvih,
Uplašene među čempresima, kao šudni znaci
Zodijaka, osvetlele su njenu privlačnu glavu
Kružeći oko nje. A neka

Neverovatna jasnoća dopustila je da se, jako
Duboko u njoj, pojavi pravi predeo,

Gde su se, kraj reke, s Anđelom borili crni ljudi,
Pokazujući kako se rađa lepota

Ili ono što mi, drukčije, zovemo suza.

I dok je trajala, osetio si, misao je preplavila
Lice, ozareno, sa gorčinom u očima i ogromnih,
Kao u drvene hijerodule, jagodica
Razapetih između krajnjih tačaka Velikog psa i
Device.

"Daleko od kužnosti grada sanjao sam kraj nje
Pustinju gde suza ne bi imala smisla i gde bi
Jedina svetlost bila od vatre koja proždire sve
Što imam.

Rame uz rame, nas dvoje podneli bismo teret
Budućnosti, zaklevči se na potpuno ćutanje i na
Podelu vlasti sa zvezdama,

Kao da nisam znao, ja nepismeni, da se upravo
Tamo, u potpunom ćutanju, čuju najstrašniji
Zvuci

I da je samoća, otkako je postala nepodnošljiva za
Muško srce, rasula i posejala zvezde!"

- Šest i jedno kajanje za nebo

Čet Jul 09, 2009 7:00 am

ELENI

Prva kap kiše ubila je leto
Natopile se reči koje su rađale svetlost zvezda
Sve one reči kojima si Ti bila jedini cilj!
Gde sada da raširimo ruke kad vreme ne računa više na nas
Gde sada da spustimo oči kad su daleki horizonti potonuli u
Oblake
Sada kad su se tvoji kapci sklopili nad našim predelima
A mi smo – kao da nas je prožela magla –
Sami samcati okruženi tvojim mrtvim slikama.

Sa čelom na prozorskom staklu bdimo nad novim bolom
Smrt nas ne može savladati dok ti postojiš
Dok na nekom drugom mestu vetar može da te celu drži u životu
Može da te odene izbliza kao naša nada izdaleka
Dok na nekom drugom mestu postoji
Sasvim zeleno polje iza tvog osmeha sve do sunca
Koje mu u poverenju kazuje da ćemo se ponovo sresti
Ne nećemo se suočiti sa smrću
Nego sa ovom sitnom kapi jesenje kiše
S nekim mutnim osećanjem
S mirisom vlažne zemlje u našim dušama koje se stalno udaljavaju

A ako tvoja ruka nije u našoj ruci
I ako nema naše krvi u venama tvojih snova
Ni svetlosti na neoskrnavljenom nebu
Ni nevidljive muzike u nama o! tužna
Prolaznice kroza sve ono što nas još uvek drži na svetu
Onda je to vlažni vetar čas jeseni rastanak
Gorko naslanjanje lakta na sećanje
Koje se javlja kada noć hoće da nas rastavi sa svetlošću
Iza četvrtastog prozora koji gleda na tugu
Koji ne vidi ništa
Jer je već postala nevidljiva muzika plamen na ognjištu
............. otkucaj velikog zidnog sata
Jer je već postala
Pesma stih uz drugi stih sazvučje kiše suza i reči
Reči ne kao druge već onih kojima si samo Ti bila jedini cilj!

- Orijentacije

Čet Jul 09, 2009 7:01 am

PASIJE

2.

Jezik mi dadoše grčki;
Sirotinjsku kolibu na Homerovim obalama.
.......... Jedina mi briga moj jezik na Homerovim obalama.
Tamo deverike i grgeči
.......... Vetrom bičevani glagoli
Zelene struje sred plavih
.......... Sve sam video da mi se penju u utrobi
Sunđeri, meduze
.......... S prvim rečima Sirena
Ružičaste školjke s prvim crnim drhtajem.
.......... Jedna mi briga moj jezik s prvim crnim drhtajem.
Tamo narovi, dunje
.......... Garavi bogovi, ujaci i bratići
Prazneći ulje u ogromne ćupove;
.......... I dah ove iz gudura mirišući
Vrba i mastika
.......... Metlica i đumbir
S prvim pištanjem štiglica
.......... Slatke psalmodije sa prvim Slava Ti.
Jedina mi briga moj jezik sa prvim Slava Ti!
.......... Tamo lovor i palmine grane
Kadionica i tamjan
.......... Mačeve blagosiljajući i kremenjače.
Na tlu prekrivenom maramama vinograda
.......... Mirisa roštilja, kucanje uskršnjih jaja
I Hristos Vaskrese
.......... Sa prvim hicima Grka.
Tajne ljubavi s prvim rečima Himne.
.......... Jedina mi briga moj jezik, s prvim rečima Himne.

- Dostojno jest

Čet Jul 09, 2009 7:01 am

PASIJE

7.

Dolazili su
Probučeni kao "prijatelji"
Bezbroj puta moji neprijatelji
Gazeći po prastaroj zemlji.
Ali se tle nikad nije spojilo s njihovom petom.
Dovodili su
Mudraca, Osnivača i Geometra,
Donosili Biblije sa slovima i brojevima,
Svu Pokornost i Moć
Da zagospodare prastarom svetošću.
Ali se svetlost nikad nije spojila s njihovim
Krovom.
Čak se ni pčela nije prevarila da započne svoju
Zlatnu igru;
Čak ni zefir da nadme bele kecelje.
Podizali su i osnivali
Po vrhovima, po dolinama i lukama
Moćne tvrđave i palate
Drvene lađe i brodove,
Za zakone koji su određivali korisno i dobro,
Primenili su prastaru meru.
Ali se mera nikada nije spojila s njihovom mišlju
Ni najmanji trag božji nije im u duši ostavio
Beleg;
Čak ni jedan vilinski pogled nije im posegnuo za
Govorom.
Stizali su
Preobučeni kao "prijatelji"
Bezbroj puta moji neprijatelji
Donoseći prastare darove.
A svi su njihovi darovi
Bili samo oganj i mač.
Rukama pruženim s očekivanjem dali su
Samo oružje, oganj i mač.
....... Samo oružje, oganj i mač.

__________
- Dostojno jest

Čet Jul 09, 2009 7:02 am

DOGODILO SE U AVGUSTU

Pravio sam krugove po nebu i vikao

Uz opasnost da zgrabim malo sreće

Podigao sam kamen i nanišanio daleko

Upozorena od sunca Sudbina se

Pretvarala da ne vidi ništa

A ptica devojčice je kljucnula mrvicu mora i

Vaznela se.

- Drvo svetlosti i četrnaesta lepota

Čet Jul 09, 2009 7:04 am

LAKONSKI

Bol zbog smrti zapalio me je takvom vatrom
Da se moj bljesak vratio suncu.

Ono me sada šalje u savršeni poredak kamena
I etra.

Na kraju, taj koga sam tražio, sam ja.

O, laneno leto, trezvena jeseni,

Najmanja zimo,

Život plaća obol maslinovim listom

I u noći bezumnih sa malim zrikavcem uspostavlja
Opet zakonitost Neočekivanog.

- šest i jedno kajanje za nebo

Čet Jul 09, 2009 7:05 am

MALO ZELENO MORE

Malo zeleno trinaestogodišnje more
Hteo bih da te usvojim
Da te pošaljem u Joniju na škole
Da naučiš mandarinu i pelen
Malo zeleno trinaestogodišnje more
Da u maloj kuli svetionika tačno u podne
Okreneš sunce i slušaš
Kako sudbina nestaje i kako se
S brda na brdo još uvek
Dogovaraju naši daleki rođaci
Koji vazduh drže kao kipove
Malo zeleno trinaestogodišnje more
S belim okovratnikom i trakom u kosi
Da uđeš kroz prozor u Smirnu
I da mi prepišeš odbleske s tavanice
Od Gospodi pomiluje i Slava tebje
Pa da se uz blagi severni i blagi istočni vetar
Talas po talas ovamo vratiš
Malo zeleno trinaestogodišnje more
Da s tobom spavam nevenčano
I da duboko u tvom zagrljaju nađem
Razbijeno kamenje reči bogova
Razbijeno kamenje Heraklitove odlomke.

- Drvo svetlosti i četrnaesta lepota

Čet Jul 09, 2009 7:07 am

WOW! Predivno! Sve od reda! braoo

Čet Jul 09, 2009 7:10 am

Pun mi je računar svega i svačega, što želim da podelim sa vama..

GODIŠNJICA

... even the weariest river
winds somewhere safe to sea!

Doveo sam svoj život dovde
Do ovog belega samo rvanje
Stalno kraj mora
Mladost na stenju
Prsa u prsa s vetrom
Kuda odlazi čovek
Koji je samo čovek i ništa drugo
Koji računa rosom svoje zelene
Čaše, vizije svog sluha
Vodama, krilima svoje griže savesti
O, život
Dečaka koji postaje muškarac
Stalno kraj mora dok ga sunce
Uči da diše tamo gde nestaje
Senka galeba.

Doveo sam svoj život dovde
Beli račun crni zbir
Malo drveća i malo
Mokrog šljunka
Laki prsti da pomiluju čelo
Čije čelo
Cele su noći jecala čekanja i ne postoji više
Niko ne može
Da se čuje slobodan korak
Da se opazi osvežen glas
Krme brodova zapljuskivaće vodom dokove
ispisujući
Još plavlje ime na svom horizontu
Malo godina malo talasa
Nežno veslanje
U sidrišta oko ljubavi.

Doveo sam svoj život dovde
Gorku brazdu na pesku koja će nestati
- Onaj ko je video dva oka kako dodiruju njegovu
tišinu
I spojio njihov sjaj zatvarajući hiljadu svetova
Neka podseti na svoju krv druga sunca
Bliže svetlosti
Postoji osmeh koji plaća za vatru -
Ali ovde u ovom predelu koji u neznanju nestaje
U otvoreno i nemilosrdno more
Uspeh gubi lišće
Kovitlaci krila
I trenutaka vezanih za tle
Tvrdo tle pod nestrpljivim
Tabanima, tle za vrtoglavicu
Ugašen vulkan.

Doveo sam svoj život dovde
Kamen posvećen vlažnom elementu
Dalje od ostrva
Dublje od talasa
U susedstvu sa sidrima
- Kada prođu brodovi razbijajući žestoko
Novu prepreku i kad je pobede
I kada sa svim svojim delfinima zablista nada
Sunčani dobitak u ljudskom srcu -
Mreže sumnje izvlače
Neki oblik od soli
Izvajan s mukom
Ravnodušan i beo
Koji skreće ka moru šupljine svojih očiju
Podupirući beskraj.

- Orijentacije

Sub Jul 11, 2009 2:25 am

REČ O LEPOTI

Bojte se
ako želite da vam se razbudi nagon za Lepim;
ili ako ne, onda ćete, zato što živimo u doba fotografije,
učiniti to nepomičnim: sve to što kraj nas
neprestano deluje neverovatnim gestovima:
Nepojmljivo!
a) dve lepe ženske ruke (ili i muške) koje su upoznale
divlje golubove
b) jedna žica čije su jedine uspomene električna
struja i nepodozrive ptice
v) jedan krik za koji se može smatrati da je večito
savremen
g) besmislena pojava otvorenog mora.

Shvatićete naravno na šta mislim.

Mi smo negativ sna
zato se pojavljujemo crni i beli
a propast nam donosi
i najmanja mera stvarnosti, Ipak
Das reine Gospođe i Gospodo
kann sich nur darstellen im Unreinen
und versuchst du has Edle zu geben
ohne Gemeines
so wird es als das Allerunnaturlichste
kaže Onaj koji se usudio da prođe
Gornjim Putevima.

A mora da je nešto znao.

BOŽE MOJ, KOLIKO PLAVOG RASIPAŠ
.............................. DA TE NE BISMO VIDELI!

Sub Jul 11, 2009 2:26 am

KAP VODE

Gore mi usne a sija tuga
kap bistre vode nad ponorom
tamnim punim trave; samo duša
osvetljena kao stara crkva
pokazuje da ćemo umreti na proleće...

Ding-dong bela rado: umoran sam da se nadam
ding-dong cvete sleza: teško mi je da se brinem
ding-dong: takav oduvek
čovek
a da ja to ne znam!

One tragove u suvom lišću
riče goveče Vremena

treba mi ceo život
da prokrstarim pelastičke zidove
dok se ne pojavi crno more
a nad njim se kao bengalske vatre ne zapale moje
tri zvezde!
ne zapale
Sve to jedna kap
lepote koja drhti na trepavicama;
čista tuga kao Atos koji visi s neba
beskrajno vidljiv
gde se sve dešava i prolazi
Heron pada ničice i diže se još moćniji
opet se stropošta iznuren tone u ponor.

A kap sama silna nad ponorom.

U SELU MOGA JEZIKA TUGA SE ZOVE SJAJ.