Beogradska ka5anija - 

.......................
Više o ovome

.......................
Više o ovome

...........................
Više o ovome;

.......................
Više o ovome

...........................
Više o ovome;

Beogradska Arena

U znak zahvalnosti za neumorno beleženje jednog vremena i duha grada koji je neizmerno voleo, njegovih ulica, kafana i ljudi, na "Fejsbuku“ je pokrenuta grupa za dodeljivanje ulice u Beogradu koja će nositi ime srpskog pisca i slikara Mome Kapora, koji je preminuo u sredu, 3. marta 2010. godine.



"Sakupimo što više glasova za Mominu ulicu u Beogradu. Ako je iko voleo Beograd, to je bio Momo.... Večna slava, i hvala Momo!!!!“, poručili su pokretači grupe „Ulica Mome Kapora u Beogradu“.
Grupa za sada ima 1.317 članova.(u martu)
"Momo Kapor je bio simbol Beograda i grad će mu u znak zahvalnosti na Adi Ciganliji, mestu koje je toliko voleo, podići spomen obeležje," izjavio Đilas.

Kao što ka5an već reče, težnja nam je da stvorimo najveću Net Biblioteku.
Svakodnevno se obnavlja i povećava spisak knjiga. Ovde su neke od
najnovijih postavki

.......................
Više o ovome

Može nam se...

.......................
Više o ovome

Sažeta istorija Nove godine

Stari Rimljani
Rimljani su dugo slavili Novu godinu prvog marta. 46 godine p.n.e.
Julije Cezar je uveo kalendar kojim danas merimo vreme. Januar je dobio
ime po bogu Janusu koji je imao dve glave, jednu okrenutu ka staroj
godini a drugu ka novoj. Novogodišnje proslave u Rimu zvale su se
Kalende. Ljudi su dekorisali svoje domove, razmenjivali poklone, robovi
i njihovi vlasnici slavili su zajedno, nekoliko dana svako je mogao
činiti šta hoće.

Kelti
Kelti su slavili krajem oktobra Šahman, u prevodu - kraj leta.
Skupljali su imelu da bi terali duhove pošto su verovali da u to vreme
duhovi mrtvih dolaze da progone žive

Škotska verovanja
U Škotskoj se ovaj praznik zove Hogmanaj, pa se u nekim selima burad
katrana pale i kotrljaju ulicama da bi stara godina izgorela. Škoti
procenjuju kakva će im godina biti po tome ko im prvi udje u kuću.
Dobro je ako je to osoba tamne kose i ako nosi poklon.

Vijetnam
U Vijetnamu se Nova godina zove Tet i pada izmedju 21. januara i 19.
februara. Veruje se da na taj dan kućni bog odlazi na nebo da bi
izvestio ko je od ukućana te godine bio dobar, a ko loš. U Japanu odmah
posle ponoći ljudi počinju da se smeju jer će im to doneti sreću u
novoj godini.

Kina: Lampioni i petarde
Kinezi slave izmedju 17. januara i 19. februara, u vreme mladog Meseca,
a slavi se velikim uličnim procesijama i hiljadama lampiona koji
osvetljava put novom letu.Da bi oterali zle duhove, Kinezi pale petarde
a oni još sujeverniji zapečate prozore i vrata sve dok slavlje ne
prodje.

Egipat i Vavilon
U drevnom Egiptu Nova godina je slavljena u vreme kada reka Nil
poplavljuje zemlju, krajem septembra. U to vreme Egipćani su iznosili
statue boga Amona, njegove žene i sina na brod koji je plovio po reci.
Veselje je trajalo mesec dana da bi statue potom bile vraćene u hram. U
Vavilonu (današnji Irak) Nova godina slavljena je u proleće. Kralj bi
skinuo svoju odeću i potpuno se povukao. Nekoliko dana svako je mogao
da radi šta poželi. Zatim bi se kralj vratio na čelu veličanstvene
procesije, raskošno odeven, čime bi se slavlje završilo i život bi se
vratio u normalu.

U Iranu klija pšenica
Muslimani slave i danas u Iranu 21. mart kao početak godine pa nekoliko
nedelja pre toga stave malo pšenice na tanjirić i zalivaju je da
proklija obeležavajući tako nov životni ciklus.

Indija
U severnoj Indiji za Novu godinu, koja je u proleće, nosi se cveće a
žene su obučene u žuto. Na jugu u Kerali, majke stavljaju poslastice,
cveće i poklone na tanjirić i decu zatvorenih očiju vode ujutru do
poklona. U centralnoj Indiji Nova godina je krajem oktobra i zove se
Divali. To je praznik svetlosti i vatre, odnosno vatrometa i petardi.

Urbani ritual
Postoje i savremene zanimljive tradicije, poput one u Vankuveru u
Kanadi gde se tradicionalno kupaju u ledenoj vodi za Novu godinu,
imitirajući nešto stariji pravoslavni običaj za Krstovdan. Nova godina
je doba kada se donose mnoge važne odluke. Ipak, u savremenom svetu
većina ovaj praznik provodi sprovodeći urbane rituale višesatnog
sedenja pred ekranom i prinoseći kao žrtve ogromne količine jela i pića.

Ali najveći raskoš toga neba nad Beogradom, to su sunčevi zalasci. U jesen i u leto oni su prostrani i jarki kao pustinjske vizije, a zimi prigušeni tmastim oblacima i rujnim maglama. A u svako doba godine vrlo su česti dani kad se oganj toga sunca koje zalazi u ravnici, među rekama pod Beogradom, odbije čak gore u visokoj kupoli neba, i tu se prelomi i prospe kao crven sjaj po razasutoj varoši. Tada sunčano rumenilo oboji za trenutak i najzabačenije uglove Beograda i odblesne u prozorima i onih kuća koje inače slabo obasjava.

Dakle, tako je o presto'nici pisao srpski nobelovac, a ova tema nas vodi kroz brojna zanimljiva dešavanja, festivale i manifestacije koje se održavaju u Beogradu. Cilj nam je da vas na vreme obavestimo ili podsetimo, te da vam pomognemo da svoju posetu pažljivo isplanirate i prilagodite vreme dolaska svojim kulturnim ili drugim interesovanjima.