Isak Asimov

Isak Asimov, (ru: Aйzek Azimov, en: Isaac Asimov) (2. januar 1920. - 6. april 1992.) je bio američki pisac naučne fantastike i bio-hemičar ruskog porekla. Rođen u Petrovićima u Smolenskoj oblasti, SSSR. Sa roditeljima emigrira u SAD kada mu je bilo 3 godine. Nastanjuju se u Bruklinu, Njujork gde je i odrastao. Diplomirao je hemiju na Kolumbija univerzitetu 1939. a 1948. i doktorirao.
Umro je od side jer je 1983. godine bio zaražen virusom HIVa preko transfuzije koju je dobio dok je bio na operaciji srca. Ta činjenica je objavljena tek 10 godina posle njegove smrti.
Bio je dugogodišnji član Mense. Asteroid 5020 Asimov je dobio ime u njegovu čast.
Veoma su poznati njegova tri zakona robotike koja glase:

* I zakon - Robot ne sme povrediti ljudsko biće niti ustezanjem od delanja dozvoliti da ono bude povređeno.
* II zakon - Robot se mora povinovati naređenjima koje dobija od ljudskih bića izuzev kada su ona u suprotnosti sa I zakonom.
* III zakon - Robot mora štititi svoju sopstvenu egzistenciju izuzev u slučaju kada je ta zaštita u suprotnosti sa I i II zakonom.

Isaac AsimovAmerički pisac Isak Asimov rođen 02. 01. 1920. u mestu Petrovič, u SSSRu današnja Rusija. Tri godine kasnije emigrira sa roditeljima u SAD, gde biva naturalizovan 1928. Na univerzitetu Kolumbija diplomira 1939, zatim magistrira 1941. i konačno doktorira 1948. na temi iz hemije.

Zapošljava se kao predavač na Bostonskom univerzitetu, gde 1955. stiče zvanje profesora biohemije. Godine 1958. napušta ovaj posao i potpuno se posvećuje pisanju naučnopopularnih i naučnofantastičnih dela.

Dela – Knjige

1. Kamičak na nebu (Pebble in the Sky), 1950.

2. Ja, robot (I, Robot), 1950.

3. Zvezde, prah nebeski (The Stars, Like Dust), 1951.

4. Svemirske struje (The Currents of Space), 1952.

5. Zadužbina (Foundation), 1952.

6. Zadužbina i carstvo (Foundation and Empire), 1952. 7.

Dejvid Star – svemirski rendžer (David Stan, Space Ranger), 1952.

8. Druga Zadužbina (Second Foundation), 1953.

9. Laki Star i gusari asteroida (Lucky Starr and the Pirates of the Asteroids), 1953.

10. Čelične pećine (The Caves of Steel), 1954.

11. Laki Star i okeani Venere (Lucky Starr and the Oceans of Venus), 1954.

12. Kraj večnosti (The End of Eternity), 1955.

13. Marsovski put i druge priče (Martian Way and Other Stories), 1955.

14. Laki Star i veliko Sunce Merkura (Lucky Starr and the Blg Sun of Mercury), 1956.

15. Golo Sunce (The Naked Sun), 1957.

16. Laki Star i Jupiterovi meseci (Lucky Starr and the Moons of Jupiter), 1957.

17. Na Zemlji je dovoljno prostora (Earth Is Room Enough), 1957.

18. Laki Star i Saturnovi prstenovi (Lucky Starr and the Rings ofSaturn), 1958.

19. Devet sutrašnjica (Nine Tomorrows), 1959.

20. Ostatak robota (The Rest of Robots), 1964.

21. Fantastično putovanje (Fantastic Voyage), 1966.

22. Kroz staklo, jasno (Through a Glass, Clearly), 1967.

23. Asimovljeve misterije (Asimov’s Mysteries), 1968.

24. Spuštanje noći i druge priče (Nighffall and Other Stories), 1969.

25. I sami bogovi (The Gods Themselves), 1972.

26. Rani Asimov (The EarlyAsimov), 1972.

27. Najbolje od Isaka Asimova (The Best of Isaac Asimov), 1973.

28. Jeste li videli ove? (Have You Seen These?), 1974.

29. Nebeski domaćin (Heavenly Host), 1975.

30. Kupite Jupiter i druge priče (Buy Jupiter and Other Stories), 1975.

31. San, Bendžaminov san, Bendžaminova dvestogodišnja erupcija (The Dream, Benjamin’s Dream, Benjamin’s Bicentennial Blast),1976.

32. Čovek dvestogodišnjice i druge priče (The Bicentennial Man and Other Stories), 1976.

33. Dobar ukus (Good Taste), 1977.

34. Tri od Asimova (3 by Asimov), 1981.

35. Sabrani roboti (The Complete Robot), 1982.

36. Na rubu Zadužbine (Foundation ’s Edge), 1982.

37. Vetrovi promene i druge priče (The Winds of Change and Other Stories), 1983.

38. Roboti Zore (The Robots of Dawn), 1983.

39. Norbi, smeteni robot (Norby, The Mixedup Robot), 1983, sa Janet Asimov

40. Zbirka robota (The Robot Collection), 1983.

41. Norbijeva druga tajna (Norby’s Other Secret), 1984, sa Janet Asimov

42. Norbi i izgubljena princeza (Norby and Lost Princess), 1984. sa Janet Asimov

43. Roboti i Carstvo (Robots and Empire), 1985.

Asimov je jedan od najznačajnijih američkih pisaca naučne fantastike.

Autor je neverovatnog opusa od gotovo četiri stotine knjiga, od čega približno jedna devetina otpada na Sci Fi žanr, dok su ostalo uglavnom dela naučno popularnog karaktera.

Prvu priču objavio je u martovskom broju za 1939. godinu časopisa Amazing Stories; uskoro postaje jedan od vodećih saradnika Astoundinga, pristajući da piše po obrascima Džona Kembela, ali i odstupajući od njih kad god mu se za to ukazala prilika.

Glavna Asimovljeva romansijerska faza pada u pedesete godine, kada nastaju njegova najbolja dela koja mu donose veliku popularnost. Potom sledi pauza od preko dve decenije, kada – uz svega dva romaneskna izuzetka – objavljuje samo zbirke priča bez mnogo novih dela.

Isak Asimov će se u punom zamahu vratiti naučnoj fantastici tek početkom osamdesetih godina, kada u nizu nastavaka oživljava svoje cikluse od pre tri decenije, sa očiglednom težnjom da gotovo sva Sci Fi dela poveže u jedinstvenu seriju. Hronološki posmatrano, na početku ove serije dolaze robotske knjige :

za sada ih ima pet -

* Sabrani roboti,
* Čelične pećine,
* Golo Sunce,
* Roboti Zore i
* Roboti i Carstvo,

a u planu je još jedan prelazni, koji će obezbediti vezu sa narednim nizom; tu su, zatim, tri knjige carstva:

* Svemirske struje,
* Zvezde, prah nebeski i
* Kamičak na nebu;

konačno, seriju završava šest knjiga o Zadužbini :

Preludijum za Zadužbinu (1988),

* Zadužbina,
* Zadužbina i carstvo,
* Druga Zadužbina,
* Na rubu Zadužbine i
* Zadužbina i Zemlja (1986).

Ovom serijom nisu obuhvaćena četiri zasebna romana -

* Kraj večnosti,
* Fantastično putovanje,
* Fantastično putovanje II (1988)

i sami bogovi – omladinska šestotomna serija o Lakiju Staru, svemirskom rendžeru, kao i niz ne robotskih priča,

lako se Isak Asimov učio spisateljskom umeću na veoma rđavim primerima (američkoj predratnoj časopisnoj naučnoj fantastici), a uz to je i prošao kroz Kembelovu opskurnu ideološku školu – sve mu to ipak nije smetalo da u najboljim ostvarenjima (ponajpre u storijama o robotima) vaspostavi jedan nadasve moderan pristup Sci Fi žanru, lišen pre svega antropo rasističkog zastranjivanja i sa izraženim umetničkim pretenzijama.

Premda se gotovo svi Asimovljevi romani drže sheme detektivske priče, pri čemu se autor pokazuje kao majstor vođenja zapleta i pronalaženja neočekivanih rešenja, likovi koje on gradi odlikuju se visokim stepenom književne uverljivosti, odstupajući bitno od stereotipnih rešenja.

Nasuprot tome, njegove priče po pravilu su podređene težnji ka efektnom kraju, što im donekle ograničava umetničku vrednost, premda su u čisto žanrovskom pogledu gotovo uvek veoma uspele.

Za svoje Sci Fi stvaralaštvo Isak Asimov je dobio niz nagrada:

* Hugo (1963, 1966, 1973, 1977, 1983),
* Nebula (1972. i 1976),
* Lokus (1983),

a ciklus Zadužbina proglašen je za najbolju Sci Fi seriju svih vremena.