Zašto je nestao Neandertalac?

Neandertalac je u izvesnom smislu savremenik Darvinove Teorije
evolucije. Njegovi prvi fosilni ostaci su otkriveni 1856. u dolini
Neander kod Dizeldorfa (Nemačka), otprilike u doba nastajanja
Teorije evolucionizma („Poreklo vrsta“ – 1859).
Bila su to vremena velike konfrontacije naučnog i biblijskog pogleda
na paleogenezu. Već tada je Thomas Huxley, engleski biolog i filozof
(1825-1895) izjavio da je Neandertalac vrsta čoveka, a ne njegov
evolutivni predak, kako je većina paleoantropologa verovala. Huxley
je bio veliki pobornik Darvinove Teorije Evolucionizma i u istoriju
nauke je ušao sa nadimkom “Darvinov Buldog”.( Mali kuriozitet:
Huxley je bio i deda pisca Aldous-a Huxley-a, autora romana “Brave
New World“).


Neandertalski čovek je ostao velika misterija evolucije. Homo
sapiens sapiens i Homo sapiens Neanderthalensis su negde pre 500.000
godina imali zajedničkog pretka, od kojeg su nastale dve zasebne
ljudske vrste. Habitat Neandertalca su bili Evropa i Azija,
Kromanjolac je živeo u Africi, odakle je prešao u Evropu pre nekih
45.000 godina i izvesno vreme je delio teritoriju sa Neandertalcem.
Onda, negde pre 30.000 godina, Neandertalac je nestao i ostao je
samo Kromanjolac, prethodnik Sapiens Sapiensa.

Zašto i kako je Neandertalac nestao? Postoje različite teorije. Mnoge od njih nisu evolucionističke, nego kreacionističke (zasnovane na Biblijskoj verziji stvaranja sveta). Pogledajmo ih pobliže.

1. Kromanjolac je doneo iz Afrike bolesti na koje Neandertalac nije bio otporan.

2. Inteligentniji Kromanjolac je potisnuo Neandertalca u nepristupačne i neplodne predele, koji nisu mogli da obezbede reprodukciju vrste (Danas bismo rekli da ga je uništila „bela kuga“).

3. Kromanjolac u borbi za opstanak je ubio Neandertalca (Jedna vrsta trijumfa Kaina).

4. Malobrojni Neandertalci su se ukrstili sa mnogobrojnijim Kromanjolcima, ali taj hibridirani podmladak je bio sterilan (Kao mulci koji nastaju ukrštanjem konja i magarca).

5. Genetska deriva: Populacija Neandertalaca, koja je preživela dva ledena doba se veoma razredila. Svako ledeno doba predstavljalo je za Neandertalca „usko grlo“ („bottle neck“) u kojem se gubio veliki broj pojedinaca. Iz svakog ledenog doba ovi ljudi su izlazili sve malobrojniji. Teorija evolucije objašnjava da su genetičke mutacije stohastička i redovna pojava. Ambijentalni uslovi odlučuju koja je od ovih mutacija korisna za opstanak (pozitivna mutacija), a koja nije (negativna mutacija). To je poznati princip prirodne selekcije. Ali prirodna selekcija traži velike brojeve (statistički zakoni verovatnoće). Prirodna selekcija nije nikakav Inteligentni Projekat (ID- Intelligent Design), nego puki slučaj adaptacije i prenosa ovih novih genetskih karakteristika na nove generacije. Neandertalskom čoveku su nedostajali ti „veliki brojevi“. Nagomilane mutacije (pozitivne i negativne) nisu prošle test prirodne selekcije, jer se populacija drastično smanjila i nije bilo više velikih brojeva potrebnih za delovanje zakona prirode. Naučnici ovaj fenomen opisuju kao „genetska deriva“ (genetska degeneracija).

Odgovori na ova pitanja i na mnoga druga stići će uskoro. Pri Istitutu za Evolucionarnu Antropologiju Max Planck u Lajpcigu u toku je veliki međunarodni projekt dekodifikacije genoma Neandertalca. Već avgusta 2008. godine publikovani su prvi rezultati dobijeni dekodifikacijom mitohondrijalnog DNA jednog Neandertalca koji je živeo pre 38.000 u Hrvatskoj. Mitohondri su „električne centrale“ ćelija i njihov DNA se prenosi samo po liniji majke. Mt DNA je sastavljen od 13 gena. Sudeći prema ovim rezultatima Neandertalci su bili ljudska vrsta za sebe i nisu se mogli ukrštati sa Kromanjolcom. Jedna od dekodificiranih proteina je COX 2, odgovorna za poremećaje govora kod čeoveka. Neki su odmah došli do zaključka da Neandertalac nije imao dar govora.
Isti taj proteinski lanac COX2 je prisutan i u genima Homo Sapiens Sapiens-a sa govornim poremećajima. Šta to znači? Možda samo da je taj Neandertalac kao pojedinac imao govorne probleme.
Španski paleogenetisti koji sarađuju na ovom projektu su ustanovili da je jedan ispitani Neandertalac imao krvnu grupu tipa „O“. Taj pojedinačni rezultat ne dozvoljava uopštavanje i ne isključuje da neki drugi pojedinci nisu imali druge krvne grupe.
U toku je dekodifikacija nuklearnog DNA ovog Neandertalca i prvi rezultati se očekuju u toku ove 2009. godine.
Naučna istraživanja traže velike brojeve i uzorak DNA samo jednog Neandertalca nije dovoljan za generalizaciju. Problem je i što dobro očuvanih i nekontamiranih kostiju neandertalaca (onih koje arheolozi nisu dodirivali golim rukama) nema mnogo i što su Neandertalci naseljavali Evropu preko četvrt milenijuma, te bi trebalo izvesti komparativnu analizu DNA Neandertalaca iz istih i iz različitih vremenskih epoha. To će biti dug i fascinatan posao za paleogenetičare iz celog sveta.

Kako je izgledao Ledeni čovek?

Bio je ružan, reći ćete. Naučnici tvrde da je to bila
najuspešnija ljudska vrsta. Preživeo je dva ledena doba i uspeo je
da opstane 250.000 godina. Neandertalac je bio savršen primer
adaptacije na ekstremne uslove života u ledenom dobu.
Danas kad se govori o opštem zagrevanju Zemlje, teško je i zamisliti
ledeno doba. Engleska i Skandinavske zemlje bile su prekrivene
ledenim pokrivačen debljine 2 km. Ostalo zamislite sami.


Neandertalski čovek je bio savršeno adaptiran da preživi u vrlo
hladnim klimatskim uslovima.
Prvo, bio je nizak rastom i relativno kratkih udova. Prosečna visina
muškarca se kretala između 155 i 165 cm, žene su bile i niže, dok je
prosečna telesna težina išla od 60 kg do 80 kg. Na taj način ukupna
površina tela je bila manja, te je i gubitak toplote bio manji.
Drugo, imao je i vrlo širok grudni koš i karlične kosti, tako da su
vitalni organi bili duboko u unutrašnjosti tela i na taj način
zaštićeni od hladnoće.
Neandertalac je imao i vrlo široke nozdrve i popriličan nos da bi
vazduh imao vremena da se zagreje pre nego što stigne do pluća.
Njegova lobanja je bila za 20% veća od naše, iako je, anatomski
gledano, bila identična našoj. Srazmerno je i moždana masa bila
veća. Ovde treba dodati da su dosad pronađeni fosili samo 20
očuvanih lobanja Neandertalca.
Ikonografija ga je predstavljala dlakavim i tamnoputim. Velika
greška! Neandertalac je bio bele puti, crvene kose i smeđozelenih
očiju. Boja kože i svetle oči su još jedan rezultat adaptacije na
nedostatak svetlosti i potrebu da se proizvede što veća količina D
vitamina u kratkim letnjim periodima.
Neandertalac je bio vrlo mišićav i snažan, sa imponentnim, hrvačkim
vratom. Jedan njegov prijateljski stisak ruke bi nam izazvao
višestruke otvorene prelome ruke. Ovakva fizička konstitucija
zahtevala je obilatu ishranu.
Njegove dnevne kalorične potrebe su bile dvostruko veće od potreba
modernog čoveka u relativnim terminima, uzevši apsolutno,
Neandertalac je bio najveći mesojed u istoriji ljudskih vrsta.

Imao je hioidnu kost koja drži govorni trakt na svom mestu. Ali je njegov govorni trakt bio kraći od govornog trakta modernog muškarca i bio je otprilike iste dužine kao u modernih žena, tako da mu je i glas bio viši, „sopranski“, a ne tenorski. Neki teoretišu da je sigurno koristio neku vrstu govora, gde je obilato koristio vokale „E“ i „O“, ali ne i vokale „A“,“I“ i „U“.
Naučnici su rekonstruisali njegov govorni aparat i sintetički reprodukovali zvuke koje je mogao da proizvede. Kompjuterizovanu rekonstrukciju vokala „E“ možete i sami oslušnuti
( http://www.fau.edu/explore/media/FAU-neanderthal.wav )

Kako je živeo Ledeni čovek?

Živeo je nomadski u manjim grupama od 8 do 25 jedinki. Lovio je
po obodima tadašnjih šuma koje su prerastale u tundre što se više
išlo prema severu. Koristio je primitivna oruđa kombinujući kamen i
drvo i lovio je iz zasede. To znači da se opasno približavao svojim
žrtvama, koje su često bile ogromni biljožderi. Lovio je uglavnom
divlje konje, evropske bizone, jelene, mamute, ali je izbegavao
medvede (Ursus Speleus). Da li je izbegavao pećinske medvede iz
straha, jer su bili agresivni i ogromni (3m visoki i teški oko 1
tone) ili zbog nekog nepoznatog religioznog tabua, zasad ne znamo. U
svakom slučaju ovakav lov se često završavao „lovačkim incidentima“
– polomljenim kostima i ranjavanjem neandertalskog čoveka u
najboljem slučaju.
Baš ovaj poslednji podatak potvrđuje i njegovu „humanost“. Brojna
nalazišta fosilnih ostataka (uglavnom u pećinama i plitkim špiljama)
govore da je on vodio brigu o svojim bolesnim, ranjenim i nemoćnim,
jer veliki broj kostiju pokazuje izlečene prelome, ili dugogodišnje
degenerativne forme artritisa, bezubnosti i sl. Najstariji fosil
Neandertalca pripadao je osobi staroj tek 40 godina, što potvrđuje
teške životne uslove.
Odrasl mlade žene su obavezno napuštale porodični klan i odlazile u
drugi klan gde su rađale decu. Neandertalsko dete je dojeno do pete
godine života i brzo je napredovalo. Neandertalac od 8 godina je bio
razvijen kao moderno dete od 12 godina. U klimatskim uslovima
ledenog doba sporo rasti i odrastati je bio luksuz koji priroda nije
opraštala. Smrtnost u dece je bila veoma visoka i najveći broj
nađenih fosila su upravo fosili dece mlađe od 11 godina.


Neandertalsko dete

Neandertalac je ovladao upotrebom vatre, kako svedoče ostaci
pepela nađeni u pećinama i štitio se od zime krznenom odećom.
Izgleda da nije poznavao iglu (koju je Kromanjolac pravio od kosti),
nego je životinjska krzna spajao šnurevima. Kožu je štavio žvakanjem
(dakle zubima i pljuvačkom, kao Eskimi), što mu je prouzrokovalo
ranu bezubost.
Neandertalac je i sahranjivao kosti umrlih, često u dnu špilje,
pošto bi prethodno „izložio“ pokojnika kako bi se meso lakše
odvojilo od kostiju. Pronađeni grobovi svedoče da je kosti pažljivo
ponovo sastavljao i polagao u fetalni položaj, u pravcu istok –
zapad. Ovaj pravac polaganja pokojnika se praktikuje i danas u
mnogim civilizacijama. Poštovanje mrtvih se vidi i po upotrebi
minerala crvene i okra žute boje, kojim su ove kosti često obojene.
U ove jednostavne humke neandertalski čovek bi ostavljao i poneki
kultni ili skupoceni predmet: jelenovu čeljust ili rog, i slične
predmete. Upravo zahvaljujući običaju da sahranjuje svoje mrtve
ostavio nam je mnoge informacije, koje bi inače bile izgubljene.

Комплетни до сада пронађени "докази" о еволуцији човека укупно теже мање од 100 кг. а могу да се сместе у 2 мања џака или на један повећи сто...
Толико о ономе да појма имамо о било чему!!!
Чуј, знамо да је неандерталац имао белу пут светле очи!?!
Ма не знамо бре ама баш ништа о неандерталцу од кога је пронађено 20-так лобања и нешто костију!
Све што "знамо" су "основане" претпоставке за које се мало, мало, испостави да и нису биле тако "основане" већ невиђена глупост и лупетање и... ником ништа!!!
Ма важно је само да се... кења, а ако изразиш било какву сумњу у то срање, па ти ниси нормалан бре!!!

Kapiram ja da svi imamo fiziološke potrebe tipa,(piškiti, kakiti i tako to), ali ne kapiram da ti to radiš tako često, (u skoro svakom postu).
A Neandertalac?
Pa dobro, nauka i naučnici su tu, a na nama (običnim smrtnicima) je da im verujemo ili proveravamo.
Pošto sam laik u tom području, verovaću kad mi se veruje, kao uostalom i u sve ostalo u životu.

Тек сад капираш да имаш физиолошке потребе, или то знаш одавно?
Французи то зову жаргоном, а ми смо ту реч преузели и ако имало обратиш пажњу на околину, видећеш да се њиме већина света данас обилато користи (уосталом ако пратиш холивудске, а и већину осталих филмова у оригиналу, приметићеш да су наши преводи у потпуном несагласју са оним шта ликови заиста говоре). Неће бити да смо ми баш јако фини, а сви остали псују као кочијаши (да не кажем таксисти)! Пре бих рекао... да је обрнуто! Зато ја то зовем лицемерјем, а не односом према естетици!
Иако нам је донекле прекинуо континуитет са средљовековном књижевношћу, ја сам присталица Вука, а његово прво превило је ПИШИ КАО ШТО ГОВОРИШ!
А пошто нисмо у цркви да морам да обраћам пажњу и посебно бирам речи (већ на форуму који би требало да буде жив, као и језик којим се његови учесници служе)... коме се не свиђа, не мора да чита...
Што се неандерталца тиче идемо логично:
наука поседује више археолошких доказа о постојању тираносауруса рекса него неандерталца, а до дана данашњег тзв. научници немају појма о томе како је он заиста живео и изгледао (од детињства сам сведок да је много пута мењана потпуна концепција, да не кажем теорија како о његовом изгледу, тако о томе је ли или није био топлокрвна или хладнокрввна животиња итд).
На крају не знају готово ништа више од онога шта су знали у почетку, а то значи НЕ ЗНАЈУ АМАМ БАШ НИШТА!
Само претпостављају, али им то не смета да "основано" тврде, а онда своје дебеле или мршаве ћораве гузе извуку тиме што на крају ситним словима напишу "знате ово је била само теорија" (поготово када се у скорој будућности покаже да су "толико срали, па да за Бога нису знали" - друге речи за толику количину бљувотина и људске глупости једноставно нису примерене)!
Чуј "само теорија" а генерације морају да уче та њихова лупетања (од којих пас с маслом не би појео ни делић) и то не с разлогом да генерације које долазе оштре своје младе умове и развијају логички начин размишљања, већ да би дебелогузи и учмали (читај готово распали "професори" и "научници") до судњега дана задовољавали сујету и одбијали да деценијама (да не кажем вековима) прихвате сасвим очигледне и логичне доказе које им неки надахнути и ентузијастични млади ум стидљиво прикаже!
А о "слободи тема" и "размишљања" на форуму и уопште, могу да кажем само следеће: како папир, тако и екран трпи све!
Толико о неандерталцу, као и о многим другим стварима (да не кажем теоријама)!
Наравно... ништа лично!

Jedno od osnovnih načela naučnog zaključivanja je načelo oborivosti! Da bi neka tvrdnja bila validna i da bi se uopšte mogla uzeti u razmatranje mora postojati neki zamislivi kontradokaz koji bi mogao da je obori. U suprotnom, tvrdnja je besmislena.

To je medved! Ne, majmun! Možda čovek?! Ili odmetnuti razbojnik? Pustinjak koji je pobegao od ljudi i sveta? Poslednji neandertalac koji je zaostao na putu evolucije? Preživeli gigantopek iz trećeg roda primata, koji je davno isčezao, dok su se dva reda razvila u dva smera - jedan u majmuna, a drugi u čoveka?
To je, zapravo...?

Чуј, да се разумемо, по претпоставци имали су скрндеље од риба, а и они нису били никакви фрајери... дрвосече бре... кршеви!
Дакле... НЕ СВИЂАЈУ НАМ СЕ!!!
Је ли тако, тако је !