Beogradska ka5anija
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Ići dole
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Mudrosti po narodima Empty Mudrosti po narodima

Čet Okt 08, 2009 12:22 am
Avganistanske
Brahman za prijatelja i govedinu jede.
Kratak je put do blagostanja, samo je odviše opasan.
Ne uzdaj se u sreću, nego u samog sebe.

Azerbejdžanske
Bestidni nema savesti, nesavesni nema stida.
Iz straha pred ljudima ne sme se govoriti istina, iz straha pred savešću ne sme se lagati.
Majčina kletva je molitva.
Svaka reka koja teče uvek mora da nađe sebi odgovarajući put.
Čovek je tvrđi od kamena i nežniji od ruže.

Američke
Kad je bura jaka, svaka luka je dobra.
Kičma malih stubište je velikih.
Na lestve života čovek se ne može popeti sa rukama u džepovima.
Onaj ko prisluškuje tuđe razgovore ne čuje o sebi nikad ništa dobro. (poslovica američkih crnaca)
Osim smrti i poreza ništa nije sigurno.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Čet Okt 08, 2009 12:22 am
Arapske

Ako želiš da neka zemlja propadne, pomoli se da u njoj bude mnogo vođa.
Ako seješ kaktus, ne očekuj grožđe.
Bez uzroka se čovek može nasmejati, ali ne i zaplakati.
Bolje je imati hiljadu neprijatelja izvan kuće, nego jednog u kući.
Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti.
Bolje se vidi crna buba u mrkloj noći, na crnom kamenu, nego oholost u vlastitom srcu.
Budi mudar na rečima, a još mudriji na delima.
Vapaj siromaha diže se do neba, ali ne stiže u ljudske uši.
Vrednost čoveka nalazi se u njegovom srcu i jeziku.
Vreme je gospodar onima koji nemaju drugih gospodara.
Da bismo nekog savršeno voleli, treba ga tako voleti kao da će već sutra umreti.
Za razliku od ljudi, psi, kad se najedu, spremni su da prepuste jedan drugome ono što je ostalo.
I između zala postoji izbor.
Ima stvari kojima je potreban svedok, ali i takvih koje su same za sebe svedoci.
I onaj koga gone i onaj ko goni, prizivaju Boga.
Kad ispustiš strelu istine, njenu oštricu umoči u med.
Kad se sreća penje prema nama, ona se pomaže jednom vlasi, a kad nas napušta, pokida čak i lanac.
Kazna ne ispravlja nijednu nepravdu, ali može da spreči stotinu drugih.
Ko ne zna svoje mesto, ostaće bez njega.
Mnogo pleve - malo hleba, mnogo reči - malo mudrosti.
Nađi opravdanje, pa i iz džamije ukradi ćilim.
Ne peri sirćetom zdelu prijateljstva.
Nemoj se ljutiti što ružin grm nosi trnje, nego se raduj što trnov grm nosi ruže.
Nikad ne potcenjuj moć ljudske gluposti.
Da se pameti na pazar iznesu, opet bi svako svoju kupio.
Dve stvari otkrivaju svoju vrednost tek kad ih izgubimo: mladost i zdravlje.
Dela svedoče o čovekovoj pameti, a reci o njegovom znanju.
Deca su čovekova krila.
I jedna noć anarhije gora je nego mnogo godina tiranije.
Ima dve vrste ljudi: onih koji mogu biti srećni ali to nisu, i onih koji traže sreću ali je ne nalaze.
Jedan prijatelj - nije malo, ako ih je hiljadu - nije mnogo.
Jedno korisno iskustvo više vredi od svih pravila mudrosti.
Jezik je kao lav: ako ga držiš - štiti te, ako ga pustiš - rastrže te.
Kad se sa nekim svađaš, ostavi mesta za pomirenje.
Kad se dvoje prepiru oko vere, onda je bar jedan budala.
Kada nemaš ono što želiš, želi ono što imaš.
Kome su dokazi kratki, jezik je dug.
Laž je i samom lažljivcu katkad odvratna. (takode i madagaskarska)
Mala je korist od očiju ako je um slep.
Med u košnici sreće brzo se ukiseli.
Mudrost je stablo koje u srcu raste a na jeziku donosi plodove.
Nadaš li se praštanju od onoga koji je iznad tebe, budi spreman da oprostiš i onima koji su ispod tebe.
Najdragoceniji su oni prijatelji koje ne poznajemo.
Ne poseduje tvrdica zlato, već zlato tvrdicu.
Nijednoj stvari se previše ne raduj, ali se i ne rastužuj, jer stvari nisu večne.
Od nauke od koje nema koristi isto je kao od leka koji ne leči bolesnika.
Onaj koji želi dobro liči na onoga koji čini dobro.
Požuri da učiniš dobro kad možeš, jer uvek nećeš moći.
Posećuj mudre ljude: ako si glup - oni će te poučiti, ako si mudar - postaćeš mudriji.
Poslušaj onoga ko te natera u plač, a ne onoga ko te zasmeje.
Razlika između znanja i bogatstva u tome je što nas znanje čuva, a bogatstvo mi moramo da čuvamo, i što znanje upotrebom raste, a bogatstvo se smanjuje.
Reči koje dolaze iz srca dosežu do srca, a one iz ustiju najdalje do ušiju.
Ruka koja daje uvek je iznad one koja prima.
Svako časno dobro polako kaplje, nečasno obilno pritiče; ali malo i pravedno, bolje je nego mnogo a zlo.
Smrt te može zaboraviti jedan dan, ali te neće zaboraviti sutradan.
Sporost dolazi od Boga, a brzina od đavola.
Tri stvari vode u propast: lakomost, požuda i samoljublje.
U rasrđenom srcu mora biti mesta za izmirenje.
U svađi se ne odaj jarosti; ona oduzima deo tvoje moći i predaje je tvom bespomoćnom neprijatelju.
Učeni bez rada - kao oblak bez kiše.
Učenje u starosti, to je pisanje po pesku; učenje u mladosti, to je klesanje u kamenu.
Ćutanje je ukras umnoga, a maska glupoga.
Čovek bez vaspitanja je kao telo bez duše.
Čovek je još gospodar reči koje nije izgovorio, ali je rob onih koje su mu se izmakle.
Čuvaj se žurbe, jer ona uvek dovodi do kajanja: onaj ko žuri - govori pre nego što nešto sazna, odluči pre nego što proveri, kudi pre nego što se u nešto uveri.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Čet Okt 08, 2009 12:23 am
Afričke

Ako imaš cilj, naći ćeš i put.
Ako ptica kljuca žito tvoga druga - oteraj je, jer će doći vreme kad će i tvoje kljucati.
Ako ti neko kaže da je glad bolja od sitosti, nemoj mu verovati.
Bolje je neprijatelja zadržati van kuće, nego ga terati iz kuće.
Grube šale prijatelja isto su što i izdajstvo.
Za gašenje požara ne traži se čista voda.
Znanje je kao stablo baobaba: jedan čovek ga ne može obuhvatiti.
Kada ti je teško - plači, ali neka tvoje suze ne teku po zemlji - mogle bi je uprljati.
Laž ima sedam završetaka, a istina samo jedan.
Laž može naneti bol sto puta veći nego koplje.
Mudrost ne stanuje samo u jednoj kući.
Ostavi onome koji voli ono što voli, jer ako mu kažeš da ostavi ono što voli, on će i dalje voleti ono što voli, a tebe će mrzeti.
Prevelika mudrost graniči se s glupošću.
Preteranom dobrodušnošću nećeš daleko dogurati.
Samo glupog čoveka mogu slomiti sitne stvari.
Srećna je krtica koja živi pod zemljom i ne vidi ovaj i ovakav svet.
Srce je to koje nas vodi u raj i pakao.
Srce nije koleno da bi se moglo saviti.
Šta će nam bogatstvo ako zbog njega svakog trenutka možemo izgubiti glavu.
Što ne postigneš vikom, postići ćeš ćutanjem.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Čet Okt 08, 2009 12:23 am
Bugarske

Ako mi staneš na noge, na sreću ne možeš.
Ako hvališ Boga - nemaš šta da izgubiš, ako ga huliš - nemaš šta da dobiješ.
Ako hoćeš da se udaviš, ne muči se u plitkoj vodi.
Vreme crni, vreme beli.
Glad ne vidi ništa osim hleba.
Bog se najviše čudio kad je video da sinovi kradu od oca.
Da nema siromaha, ne bi imao ko da radi.
Dok pravda tamnuje, krivda caruje.
Zna konj ko ga može jahati.
Jednima novac oduzima pamet, drugima je daje.
Kad nekome činiš dobro, misli i na posledice.
Od jedne iskre mnogo kuća izgori.
Od hodanja nešto, od sedenja ništa.
Odakle se voda zamutila, odatle treba da se izbistri.
Pametna glava vredi stotinu ruku.
Svaka ptica ima nad sobom svoga sokola.
Snaga bez pameti sama se raspada.
Tikve od jednog semena, pa jedne zrele a druge nezrele.
U tuđe jelo ne stavljaj so.
Čovek jedno kroji, a Bog drugo šije.
Čovek nije cvet da ga pomirišeš i znaš kakav je.
Što čovek sam sebi napravi, ne može ni đavo da mu napravi.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Čet Okt 08, 2009 12:24 am
Bunjevačke
Ako ne možeš da budeš slavan i bogat, možeš da budeš pošten i dobar.
Ako nisi mio živini, nećeš ni čoveku.
Ako se na mržnju mržnjom odgovara, kako će se mržnja završiti?
Ako se s malim ne možeš zadovoljiti, veće nisi ni zaslužio.
Bogat je ko nije dužan, a mlad ko je zdrav.
Bolje je voleti i izgubiti, nego nikad ne voleti.
Gde brat bratu ruku pruži, tamo rod i dom ne tuži.
Gde ima puta, ne idi stranputicom.
I u rđavom buretu može biti dobro vino.
Ko zlo za dobro vraća, zlo mu se neće od kuće odmaći.
Najgora je ptica koja svoje gnezdo kalja.
Čast tvog bližnjeg neka ti bude isto tako mila kao tvoja.
Čistom obrazu i suza je dosta.
Čovek se ne meri laktom, nego pameću.

Burmanske
Ako budeš mnogo pitao, saznaćeš ono što ti treba.
Ako više znaš, imaćeš više sreće.
Ako uvek ideš, stići ćeš kuda si naumio.
Najvažnije od svega jeste da ne ličiš ni na koga drugoga.
Samo visina ima senku.
Čak i sunce stari.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Čet Okt 08, 2009 12:26 am
Vijetnamske

Bolje je biti slep očima nego umom.
Više vredi živeti i najbednijim životom sa svojom porodicom, nego živeti sam u izobilju.
Dobar karakter više vredi nego najlepše lice.
Dok je god čoveku na ramenu glava, ništa nje izgubljeno.
Žena bez muža je kao barka bez jedra, a dete bez oca je kao raskršće bez putokaza.
Za jedan kuan možeš kupiti čoveka, ali čestitost ne možeš kupiti ni za kakve pare.
Iako je boja zlata žuta, od nje, često, pocrni čovekova duša.
Kada supružnici žive u slozi, oni su kadri i vodu iz mora iscrpsti.
Kuća bez domaćina - kao orman bez brave.
Lepe reci ne koštaju ništa, pa ih, stoga, upotrebimo kada je reč o nečijoj sreći.
Mač ima samo dve oštrice, a jezik ih ima na stotine.
Mekano uže čvrsto uže.
Ne boj se surove škole, ona ti neće ostati dužna.
Pakost se uvek nagrađuje pakošću.
Samo se obrati lekaru, on će već da ti pronađe bolest.
Sve znanje mudraca ne vredi toliko koliko vekovna mudrost jednog naroda.
Stara školjka biser daje.
Činiti dobro je teško kao penjati se na liticu, činiti zlo je lako kao spuštati se s litice.
Čovečji otrov jednak je otrovu deset zmija.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Čet Okt 08, 2009 12:28 am
Gruzijske
Ako nema ogledala, svet može poslužiti umesto njega.
Bogatstvo je greh pred Bogom, a siromaštvo - greh pred ljudima.
Bogatstvo je kao muva: čas sleti na smeće, a čas na ružu.
Dug ulazi kroz pukotinu, a onda toliko naraste da ne može da izađe ni kroz vrata.
Znanje je vrednije od novca, oštrije od sablje, moćnije od puške.
I u mleku ćeš naći crne mrlje ako se u njega zagledaš.
Ko se pokorava sudbini umire kao rob.
Ljudsko prokletstvo gore je od Božjeg.
Najbolje ptice iza svih lete.
Ne kupuj prve krastavce i prve glasine, jer će im cena brzo pasti.
Otvori svoja vrata, pa ćeš ih i kod drugih naći otvorena.
Svoji nedostaci se lako prepoznaju kod drugih.
Tamo gde jedeš so, ne razbijaj slanik.
Traži lek od onoga koji je već preboleo bolest.
Čovek ne može da prođe a da ne ostavi trag.
Čovek pre ostavlja veru nego naviku.

Grčke
Ako si jak, izazovi poštovanje svojim znanjem i dobrotom. (starogrčka)
Da biste uspeli, potrebni su vam prijatelji. Da biste veoma uspeli, potrebni su vam neprijatelji. (starogrčka)
Dobar muž je onaj kome je žena dobra.
Jedan minut strpljenja, deset godina mira.
Mudrac sve svoje sa sobom nosi. (starogrčka)
Pomozi sam sebi i nebo će ti pomoći. (starogrčka)
Smrt je besmrtna, sve ostalo je smrtno. (starogrčka)
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Čet Okt 08, 2009 12:28 am
Danske

Veću zahvalnost zaslužuje onaj koji čoveku pomogne da ne padne, nego onaj koji ga podiže.
Vreme je svakome jednako dugo, ali ne i podjednako korisno.
Zavist je kao crv koji grize samo ono drvo u kojem živi.
I onaj je besposlen ko može biti bolje uposlen.
Kad bi zavist bila temperatura, celo čovečanstvo bi bilo bolesno.
Kad bi laganje bila umetnost, svet bi bio pun umetnika.
Kad ti sreća pruži prst, ti joj pruži ruku.
Kajanje je dobro, ali nevinost je još bolja.
Ko daje svinji kad god rokće i detetu kad god plače, dobiće debelu svinju i iskvareno dete.
Ko drži krst u ruci, prvo sebe blagosilja.
Ko mnogo misli, malo govori.
Ko ne želi da ga prevare, treba da ima oči na svakom prstu.
Ko ne želi jeftino da kupi dobar savet, mora skupo da ga plaća.
Ljubav je kao vatra: što veća, to više dima.
Ljubav i smrt ne može niko da izbegne.
Male brige govore, velike su neme.
Mir i dobro sagrađena kuća nikad nisu skupi.
Mlado drvo daje više dima nego vatre.
Mnogi ljudi su kao satovi: pokazuju jedno vreme, a otkucavaju drugo.
Mudrost bez prakse je kao vatra bez topline.
Najopasnija je ona rana koja iznutra krvari.
Ne postoji sreća koja nema neprijatelja.
Ne uzimaj sve, ni uvek, ni od svakoga.
Neka ti pamet služi kao kormilo, a vrline kao jedro.
Novac ne može mirno da leži, on hoće da ruši, gradi i ratuje.
Prikupiti porez isto je kao prikupiti med: iz košnice treba tako uzeti da i pčelama nešto ostane.
Rano bode ono što će biti trn.
Sa smrću treba živeti, a ne juriti za njom.
Smrt plaća sve dugove.
Smrt, sama po sebi, nije toliko strašna; nju je takvom učinio život.
Sreća može čoveka preneti preko potoka i ako on želi da skoči u njega.
Učini lošem čoveku dobro, pa moli Boga da ti ne vrati.
Što bolje polje, to više kopriva.
Što se prećuti - može da se kaže, što se kaže - ne može da se prećuti.
Što veći razum, to kraći jezik.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Čet Okt 08, 2009 12:30 am
Egipatske

Jedna nit dobra vuče jače nego konopac sile.
Može se bez Boga ići u pustinju, ali se bez njega ne može vratiti.
Neuki čovek liči na tupu sekiru: i njome možeš da oboriš stablo, ali uz mnogo truda. (staroegipatska)
Od vrane ne treba očekivati da hvali drugu boju osim crne.
Svet je ogledalo: pogledaj u njega, i ono će ti vratiti tvoju sliku.
Skrivaj dobro koje činiš, kao što Nil skriva svoj izvor.
Strpljivost je jaka vatra u kojoj ispari sva voda naše tuge.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Čet Okt 08, 2009 12:30 am
Engleske

Ako hoćeš da ti kokoška nosi jaja, moraš trpeti njeno kokodakanje.
Bolestima se plaćaju zla uživanja.
Bolje će poštenog čoveka vezati jedna nit, nego nepoštenog konopac.
Budi spor kad biraš prijatelje, a još sporiji kad ih menjaš.
Vaspitaj dete prvih sedam godina, a kasnije radi s njim šta hoćeš.
Velik i dobar retko su ista osoba.
Velike mete najbrže se pogode.
Veliki brodovi duboku vodu gaze.
Više košta izdržavanje jednog poroka nego dvoje dece.
Glasina je veliki putnik.
Gde sve ruke strižu, ovce idu gole.
Dan koji dolazi čini nam se dužim od godine koja je prošla.
Dug je najgore siromaštvo.
Zlatno vreme nikad nije bilo naše vreme.
Život bez veselja je kao uljanica bez ulja.
I onaj ko ima najviše vremena, najmanje ga ima za gubljenje.
Istina ima lepo lice, ali lošu odeću.
Kad je ljubav mršava, mane su debele.
Kad je srce u plamenu, neka iskra izleti i na usta.
Kad se ljubav ohladi, sve mane se vide.
Kad stignemo na obalu, više ne molimo.
Ko vređa prijatelja u šali, ozbiljno ga gubi.
Ko sve veruje - greši; ko ništa ne veruje - opet greši.
Ko se na vreme boji opasnosti, retko kad je oseti.
Ko te je toliko puta prevario kao što si ti sam sebe?
Lakše je naći rupe nego ih zakrpiti.
Lanci od zlata jači su od gvozdenih.
Lenjost tako polako korača, da je siromaštvo brzo stigne.
Loši izgovori su gori nego nikakvi izgovori.
Malo je važno koje je vere zao čovek.
Mnogi bi bili kukavice, samo kad bi imali dovoljno hrabrosti.
Mrlje bogataša se prekrivaju zlatom.
Najveća moć vođe je u ženskim suzama.
Ne nedostaje puteva onome koji hoće.
Ne pravi jedra veća od broda.
Ne uzvraćajući ljutnjom na ljutnju, spašavaš i sebe i onog koji se ljuti.
Neka tvoji poroci umru pre tebe.
Nema slatkog bez znoja.
Nema te vere koja ne bi mogla da se hvali svojim mučenicima.
Nepotrebna stvar skupa je po bilo kojoj ceni.
Niko nije tako dobro potkovan da ne bi mogao da se oklizne.
Nužda nije nikad napravila dobar posao.
Od dva zla ne biraj nijedno.
Odmor je samo za mrtve.
Oni koji traže samo mane, ništa drugo i ne nalaze.
Pouke vode, a primeri vuku.
Pošteni ljudi ne boje se ni svetla ni mraka.
Prijateljevo oko valjano je ogledalo.
Prijateljstvo ne može uvek stajati na jednoj strani.
Ruža će pod bilo kojim imenom opet prijatno mirisati.
Svet ne vodi računa o tvojim pogocima, već o tvojim promašajima.
Svi smo mi Adamova deca, ali je svila stvorila razlike.
Sreća nam može oduzeti samo ono što nam je dala.
Sreća češće stanuje u kolibi nego u palati.
Upali tuđu sveću, ali ne gasi svoju.
Uspeh je upropastio mnogo ljudi.
Uči svoje dete da drži jezik za zubima, a da govori - brzo će naučiti ono i samo.
Ćutanje je, ponekad, rečitije od reči.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Čet Okt 08, 2009 12:31 am
Etiopijske

Ako smrt zakasni, mislimo da nikad više neće doći.
Više se mudrosti može naći u divljim brdima, nego u ma kojega sudije.
Zlom čoveku i dimu nema pregrada.
Istina se postepeno razjašnjava, kao što postepeno nastaje jutro.
Istini je suđeno da se bori protiv laži. Istina će pobeđivati, ali će se laž uvek vraćati, te će istina uvek ponovo morati da se bori s njom. Ako to ne bude činila, biće zauvek izgubljena.
Kad bi se skupile sve greške umnoga, dobila bi se planina.
Ko ima dete, i sam se pretvara u dete.
Ne grdi Boga što je stvorio tigra, radije mu zahvali što mu nije dao krila.
Srce se jače od svega raspali i brže od svega ohladi.
Reč koja je pala s jezika liči na jaje koje je palo na pod.
U koga je jezik brz, u toga je um spor.
Čovek bez domovine - kao zemlja bez semena.
Čovek u domovini - kao lav u šumi ili krokodil u reci.
Što silazi s jezika, treba da bude čistije od zuba.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Čet Okt 08, 2009 12:31 am
Indijske

Ako ne znate kuda idete, svaki put će vas tamo odvesti.
Ako nekoga proklinješ, pripremi dva groba.
Ako čovek voli sebe, neka ne čini zlo, ma kako ono malo bilo.
Bolje je živeti u svojoj domovini u nevolji, nego u tuđini u zadovoljstvu.
Vatra koja živi u drvetu ne može se videti dok se ne raspali.
Dobro vaspitanje je najveće dobro koje možemo ostaviti deci.
Dobrom čoveku kap vode je okean, a zlom je okean kap vode.
Drži glavu uspravno, makar se na tebe brdo rušilo.
Zlo i dobro pre ili kasnije dobiju šta zasluže.
Zmija ponekad ugrize, a zao čovek na svakom koraku.
I nemoćan gnev vrlo je moćan.
I razbesneli slon može se umiriti ćutanjem.
Izgovoreno razume čak i stoka; neizgovoreno razume samo mudar čovek.
Izgubio si carstvo sveta - nemoj se žalostiti, nije to ništa. Osvojio si carstvo sveta - nemoj se radovati, nije to ništa.
Kad voliš, i majmun ti se čini lep; kad ne voliš, ne mariš ni za lotosov cvet.
Kad se čovek rodi - on plače a drugi se smeju, a kad umire - drugi plaču a on se smeje.
Kap vode koja padne na usijano gvožđe, ispariće. Ista kap, ako padne na lotosov cvet, blistaće kao perla, a ako padne na školjku, postaće biser. Tako i čovek postaje ono s čim se udružuje.
Ko je opijen vinom, pre ili posle se otrezni; ko je opijen vlastoljubljem, ne trezni se do smrti.
Lonac i u more uroni - on će iscrpsti samo onoliko koliko u njega može da stane.
Ljudi mogu da izbegnu posledice zlobe svojih neprijatelja, ali nikad neće izbeći posledice svojih grehova.
Majka je božanstvo, a otac bogatstvo doma.
Maštanje lenštine ne vredi ništa više od potonulog ćupa.
Može se probuditi čovek koji spava, ali ne i onaj koji bdije.
Može se raspući stena, ali se ne može uvek omekšati srce.
Može se upoznati dubina bunara, ali ne i dubina duše.
Mrtav slon ostavlja svoje kljove, tigar svoje krzno, a čovek svoje ime.
Napis na čelu ne može se izbrisati.
Ne prekidaj nit prijateljstva, jer ako je budeš morao vezati, ostaće čvor.
Neka ne čini zlo drugome onaj koji neće da živi u brizi i žalosti.
Nema prijatelja kao što je brat, nema neprijatelja kao što je brat.
Nemoguće je predskazati sudbinu kamena, drveta i čoveka.
Niko nije umro od prokletstva, ni preživeo od blagoslova.
O nebu i majci nikad ne govorimo dovoljno dobro.
Onome kome nije došlo vreme umiranja, ni stotinu strela neće naškoditi; onoga kome je vreme došlo, usmrtiće oštrica trave.
Osveta donosi zadovoljstvo za jedan dan, oproštaj za ceo život.
Prijateljstvo nečasnog čoveka je kao senka ujutru: najpre je velika, a zatim se smanjuje i nestaje. Prijateljstvo plemenitog čoveka je kao senka popodne: najpre je mala, a potom postepeno raste.
Prosjak koji traži mrvice isprosi više nego onaj koji traži kriške.
Reke ne piju svoju vodu; drveće ne jede svoje plodove; oblaci ne gutaju svoju kišu. Sve što je veliko, uvek je korist drugih.
Sa istog izvora piju i mudrac i budala.
Sagrađenu kuću može svako da kritikuje, ali ne može svako da je sagradi.
Svet laska slonu, a gazi mrava.
Svojoj školjci biser je bezvredan.
Sigurno će propasti onaj koji smišlja propast drugome.
Sjedinjene, čak i male stvari postaju jake; besan, divlji slon može biti vezan sa malo strukova slame upredenih u konopac.
Sreća leži na vrhu tvog jezika: na njemu su i prijatelji i neprijatelji, i život i smrt.
Srdžba prelazi u bes samo kad je neprijatelj slab.
Stablo ne uskraćuje svoju senku čak ni onome ko je došao da ga obori.
Suviše brzo uzdizanje početak je pada.
Sudbina se smeje i onima veoma odvažnim i onima veoma opreznim.
Treba dobro da znaš šta ti možeš progutati i šta tebe može da proguta.
Hleb siromaha slađi je od hleba bogataša, jer glad mu daje slatkoću.
U velikih i glavobolja je velika.
U gnevu možemo da skočimo u bunar, ali nikakav gnev neće pomoći da se otud izvučemo.
U napola punoj posudi voda igra i posuda se klati, a u punoj ona je mirna i posuda čvrsto stoji.
U rasrđenog ni očiju ni ušiju.
Čak i bivo neće ostati u kući u kojoj nema sloge.
Čak i đavo ima potrebu za drugom.
Skorpionov otrov nalazi se u njegovom repu; komarčev u njegovoj glavi; zmijin u njenim zubima; čovekov u celom njegovom telu.
Što je vo bez jarma to je dete bez nadzora.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Čet Okt 08, 2009 12:32 am
Asirijske
Pametan zna da mnogo ne zna, a budala misii da sve zna.
Čoveka krasi odeća, a kuću metla.
Dok jedna kajsija sazri, stotinu ih otpadne.
Ko se mesa u tuđe stvari, hvata besnog psa za uši.

Sengalske
Ako je kormilo u čvrstim rukama, brod će izdržati svaki uragan.
Ime Boga veće je i od njega samog.
Ko je video oca, video je i sina.
Male nesreće nas oslabljuju, a velike pretvaraju u kamen.
Obogaćen siromah i po danu zvezde vidi.
Teret srećkovića sam Bog nosi.
U bogatom domu i mačka je važna osoba.

Dagestanske
Obuću grize pas kojeg davno nisu tukli.
Ako je desna ruka prazna, leva se s njom neće družiti.
Praznu ruku ni pas ne grize.

Eskimske
Ako mi je sudbina takva, pašću i razbiću se.
Ako ti je žena dobra, druga ti ne treba.
Ženi se uvek sam, bez tuđe pomoći.
Naspavao se toliko da mu se više ne mili da živi.
Tek kad počne da puca led, znaćeš ko ti je prijatelj.
Hranio se kao vuk, pa je kao vuk i živeo.

Zulu
Dete koje ne plače, može umreti na leđima majke.
Srećna je krtica koja živi pod zemljom i ne vidi sveta.

Indijanske
Ako je nama dobro, biće dobro i drugima.
Moji mladići neće raditi, jer ljudi koji rade ne mogu sanjati, a mudrost nam dolazi u snu.

Irske
Gorke su suze koje teku, ali još gorče one koje ne teku.
Dalje dopiru uzdasi nego krikovi.
Poklone primaj s uzdahom.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Čet Okt 08, 2009 12:32 am
Kineske

Ako veruješ u čuda, čuda će početi da se dešavaju.
Ako znamo da smo učinili zlo, a odbijamo da to priznamo, dvostruko smo krivi.
Ako imaš mana, popravi se; ako ih nemaš, čuvaj se.
Ako je neko umoran da ti da osmeh, daj ti njemu svoj.
Ako si strpljiv, i list dudov baršun će postati.
Ako srce nije na mestu, onda gledaš a ne vidu, slušaš a ne čuješ, jedeš a ne osećaš ukus.
Ako su deca zla, ne zaslužuju nasledstvo; ako su dobra i radna, nasledstvo im nije potrebno.
Ako tri dana ne čitaš knjige, tvoje reči gube lepotu.
Ako čoveku daš ribu, nahranićeš ga za jedan dan; ako ga naučiš da peca, nahranićeš ga za ceo život.
Bio sam besan što nemam dobre cipele, a onda sam otišao na trg i tamo sreo čoveka bez nogu. Tek tada sam bio zadovoljan svojim životom koji mi je sudbina odredila.
Blato može dragulj uprljati, ali ga ne može pretvoriti u blato.
Bogatstvo oduzima više zadovoljstva nego što ga pruža, ali treba imati dušu da bi se to osetilo.
Bolje i koliba od slame u kojoj ima smeha, nego mermerna palata u kojoj ima plača.
Bolje je sačuvati život čoveka, nego sagraditi hram od sedamdeset spratova.
Bolje je spasiti jednoga koji umire, nego pokopati stotinu mrtvih.
Brži je jedan jezik nego dve noge.
Brzo otvaraj oči, sporo otvaraj usta.
Budi dobar s dobrom osobom, ali joj ipak uvek ne povlađuj.
Budi krotak i skroman ako želiš da te uzvise; hvali tuđe vrline ako želiš da stekneš prijatelje.
Vino ne opije čoveka, nego se čovek opije sam.
Vino pij iz male boce, učenost iz velike.
Vrata iza kojih je dobro teško je otvoriti, a iza kojih je zlo teško je zatvoriti.
Vrlina je lepa i u najružnijih, a porok ružan i u nalepših.
Vrline koje se kupuju uvek se skupo plaćaju.
Gde se ništa ne može pomoći, lepo je (bar) osmehnuti se.
Da se naučiš dobru potrebne su tri godine, da se naučiš zlu dovoljno je jedno jutro.
Deca su ogledalo roditelja.
Dobar govor liči na umetnika koji, obrađujući žad, ne povlači nijedan pogrešan potez.
Dobar trkač ne podiže prašinu za sobom.
Dobro koje računa na protivuslugu, nije dobro.
Duboka reka teče mirno, pametan čovek govori tiho.
Dug dan je kao mala godina.
Živi kako možeš, kada ne možeš kako hoćeš.
Život je samo most; ne gradi kuću na njemu.
Zaboraviti pretke znači biti potok bez izvora, stablo bez korena.
Zavist je kao zrno peska u oku.
Zalutati i pogrešiti, a ne promeniti pravac, znaci konačno pogrešiti
Zatvor je zatvoren i danju i noću, pa ipak je stalno pun; hramovi su stalno otvoreni, a u njima nema ni žive duše (ili: jedva da nekog ima).
Zlo i dobro ne dolaze sami, već kako ih dozovemo.
Zlo koje se boji da se za njega sazna, sigurno je veliko.
Znanje je najveće blago, koje svog vlasnika na svakom putu prati.
I ako hiljadu ljudi veruje u glupu stvar, ona i dalje ostaje glupa.
I dobrog čoveka i dobrog konja ljudi jašu.
I dragom kamenu potrebna je ruka veštog majstora.
I lepi cvetovi lepi su za neko vreme.
I najveće kule podižu se od zemlje.
I put od hiljadu milja počinje prvim korakom.
Izgubljeno zlato može se naći; izgubljeno vreme - nikada.
Izlečiti se može jednim udarcem mača, ali ne i jednini udarcem jezika.
Jedan dan zamenjuje tri kada se sve na vreme radi.
Jedna od glavnih dužnosti čovekovih je da raspali u sebi ono blistavo načelo razuma koje dobijamo od Boga.
Jedno jedino "evo ti" vredi više nego deset "neka ti nebo pomogne".
Jednom pokazati više vredi nego sto puta kazati.
Kad izgubiš ponos, nisi izgubio ništa; kad izgubiš zdravlje, izgubio si pola; kad izgubiš volju, izgubio si sve.
Kad si sam, misli o svojim nedostacima; kad si u društvu, zaboravi na tuđe.
Kada dugo žive skupa, životinje se zavole, a ljudi zamrze.
Kada jedna reč ne pogodi cilj, hiljadu reči gubi smisao.
Kajanje je proleće vrlina.
Kao što nezahvalnik zaboravlja dobročinstva, tako mudar čovek zaboravlja uvrede.
Kao što se zatvara boca da bi se vino očuvalo, tako treba i usta začepiti.
Kao što se u ogledalu nečiji lik može pokazati, tako se iz prošlosti sadašnjost može upoznati.
Ko dobro poznaje sebe i neprijatelja - uvek pobeđuje, ko samo sebe poznaje - može jednom pobediti, ali će drugi put pretrpeti poraz; ko pak ne poznaje ni sebe
ni neprijatelja - taj neće nikad pobediti.
Ko ima mnogo novca a nema dece, nije bogat; ko ima mnogo dece a nema novca, nije siromašan.
Ko ima hrabrosti da ispravi svoje greške, dugo ih ne ponavlja.
Ko je dobar sin, dobar je i brat, dobar muž, dobar otac, dobar rođak, dobar prijatelj i dobar građanin.
Ko je sposoban da pocrveni, nema crno srce.
Ko me iza leđa kudi, taj me se boji; ko me u oči hvali, taj me prezire.
Ko ne misli na druge, jednog dana će utvrditi da ni drugi ne misle na njega.
Ko nema nijednog prijatelja, ide kao stranac po zemlji.
Ko teži vrlinama, liči na čoveka koji se penje na brdo; ko se prepusti porocima, liči na čoveka koji se s visine ruši.
Ko traži istinu, mora znati da je podnese.
Ko u mraku klečeći moli, taj istinski moli.
Ko ume da sluša, više vredi od onoga koji ume da govori.
Koliko god bio snažan, jedan stub ne može nositi kuću.
Lakše je premestiti reku nego joj promeniti ćud.
Lepe reči nisu uverijive, a uveredljive nisu lepe.
Lepi putevi ne vode daleko.
Ljubav se sva sastoji od očiju, pa ipak ništa ne vidi.
Ljudska srca su isto tako različita kao i lica.
Malo volimo sebe kad nekoga mrzimo, ali kad volimo samo sebe, mrzimo pola sveta.
Marljivome nedelja ima sedam dana, a lenjome sedam sutra.
Mekani jezik ostaje, tvrdi zubi ispadaju.
Misao je slična kopanju bunara: voda je najpre mutna, pa se zatim polako razbistri.
Mudar čovek zaboravlja sve, osim svojih pogrešaka i svojih dobročinitelja.
Mudar čovek je velik i u najmanjim stvarima, a zao mali i u najvećim stvarima.
Nadaj se najboljem, budi spreman na najgore.
Najbolje su zatvorena ona vrata koja se mogu ostaviti otvorena.
Najmanje želimo da saznamo one istine koje bi nam donele najviše koristi.
Ne pitam te koliko si skočio, već koliko skačeš.
Ne plaši se loših reči, već loših dela.
Neznanje je noć bez meseca i zvezda.
Nemoj se brinuti što te ljudi ne poznaju, već što ti njih ne poznaješ.
Nesreća je efikasan lek: odjednom leči od mnogih bolesti.
Nesrećan je čovek koji vidi stvari samo onakve kakve one jesu.
Nesreće izlaze iz usta, bolesti ulaze kroz usta.
Nesreća ulazi samo na ona vrata koja smo joj ostavili otvorena.
Neće propasti čovek koji poznaje svoju snagu.
Ni najlepši sutrašnji dan ne može nam vratiti onaj jučerašnji.
Ni ono što se dogodilo pred našim očima nije obavezno istina, a zar se onda može verovati rečima izrečenim daleko iza naših leđa?
Ništa nije teško, treba samo hteti.
Novac zarađen trgovinom traje trideset godina; novac zarađen znojem i krvlju, traje sto hiljada godina.
Novorođeno tele ni tigra se ne boji, a kad mu narastu rogovi, i vuka se boji.
Od zlog čoveka ostaje smrad deset hiljada godina.
Oni koji lepo govore, ne govore uvek i najbolje.
Onome ko zna da čeka, vreme otvara vrata.
Oprezna noga može svuda da hoda.
Planinu će pomeriti samo onaj koji je u početku pomicao kamenčiće.
Poznavati druge samo je znanje, poznavati sebe - to je mudrost.
Polovina sposobnosti su od rođenja, a druga polovina od učenja.
Prvu polovinu noći misli na tuđe mane, drugu polovinu misli na svoje.
Pre nego što kreneš da se osvetiš, iskopaj dva groba.
Pretrpi malu uvredu, i bićes pošteđen od velike.
Prijatelji govore srcu, nebo duši, sve ostalo ušima, a knjige duhu.
Pun čajnik ćuti, napola prazan pišti.
Roditelji su ti dali život, a volju moraš obrazovati sam.
Samo tuđim očima mogu se videti svoji nedostaci.
Svaki dan bez smeha, izgubljen je dan.
Svako na svoj način tumači nebesku muziku.
Sve zablude imaju svoje vreme, a i najmanja istina i posle bezbroj poteškoća, mudrovanja i spletki ostaje uvek ono što je bila.
Svi cvetovi budućnosti su u semenu sadašnjosti.
Svoj duh obogatiti i svoje srce olakšati, svoj jezik odmoriti i svoje ruke umoriti, polako jesti i brzo spavati - u tome je sva mudrost.
Senka se vidi tamo gde želi sunce.
Sreća sledećeg veka gradi se u ovom veku.
Srećan čovek je brod koji plovi pod povoljnim vetrom.
Strast kojoj ispustimo uzde liči na pijanstvo. Lek protiv toga sastoji se od dve reci: vladaj sobom.
Strpljenje štiti od uvrede, kao odelo od hladnoće.
Srpljivom čoveku vreme brzo prolazi.
Traži i naći ćeš, zanemari i izgubićeš.
U času uspeha ne zaboravljaj svoje neuspehe.
Upali svetlo, umesto što se žališ na tamu.
Učiti, a ne misliti je glupo; misliti, a ne učiti je pogibeljno.
Hladan čaj i hladan pirinač još možemo da podnesemo, ali hladne reči nikako.
Čak i onima koji vladaju znanjem, opreznost je najbolja zaštita od nepredvidivog.
Čim upoznaš bolest, blizu si ozdravljenju.
Čini najbolje, ostalo ostavi.
Čista savest ne boji se kucanja noću.
Čovek živi sto godina, a briga se nakupi za hiljadu.
Čovek koji ne menja svoje misli ili je vrlo mudar, ili je budala.
Čovek bez volje - kao nož bez čelika.
Čovek može da bude skroman a da ne bude mudar, ali je nemoguće da bude mudar a da ne bude skroman.
Čovek stari onako kako je živeo.
Učiti je kao uzvodno plivati: zastani za trenutak i već si vraćen.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Čet Okt 08, 2009 12:33 am
Kirgizijske
Dobro od dobrog čoveka uvek se dobije; zlo od zlog čoveka dobije se u teško vreme.
Kad valjan čovek pogreši, okrivljuje sebe, kad loš čovek pogreši, okrivljuje druge.
Kad vidi zlato, i prorok skrene s puta.
Ko ima šestoro dece, taj na šest mesta ima bogatstvo.
Nema hrabrih bez rana.
Neosetljivom čoveku reč proleti mimo ušiju; osetljivom kažeš reč, pa mu padne na srce.
S jezika kaplju i med i otrov.
Saosećati sa bolesnim, znači vratiti mu pola zdravlja.
Um je odeća koja se nikad ne iznosi, znanje je rudnik koji se nikad ne iscrpe.

Kurdske
Vladari liče na zmije: poseduju i otrov i lek.
Dobrim na dobro može svako uzvratiti, a na zlo uzvratiti dobrim može samo pravi čovek.
Đavo ne ulazi u kuću punu dece.
Mali dug raste kao i dete.
Muškarac je kao reka, a žena kao jezero.
Ne daj, Bože, lisici snagu lava.
Ne dao Bog ni planini da bude sama.
Ono što pripada srcu neka u srcu i ostane.
Reči su biseri, ali kad ih je mnogo, gube smisao.
Svaka lepa građevina još nije hram.
Hleb je kao vera; kad njega nema, čovek je danas hrišćanin, a sutra musliman.

Korzikanska
Jedno iskreno "da" i jedno odlučno "ne" vrede više nego stotinu "ako" i stotinu "ali".

Kubanske
Izgubljeno vreme oplakuje se do same smrti.
Poslušaj šta govore o drugima i znaćeš šta govore o tebi.
Što ne uđe kroz oči, ne stigne do srca.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Čet Okt 08, 2009 12:34 am
Korejske

Ako ribu pustiš u posudu s vodom, ne misli da si joj dao slobodu.
Veština sabesednika zavisi od tvoje veštine.
Gde nema tigra, onde se i zec smatra vladarom.
Dubina reke može se izmeriti, ali ne i dubina čovečje duše.
Duboka reka bešumno teče.
I budala radi po svom ubeđenju.
l za rukovanje čudotvornim mačem potrebno je znanje.
I najveće drvo je izraslo iz malog semena.
I plitku reku prelazi oprezno.
Iz rodnog kraja i gavran je mio.
Jezik je bez nogu, ali juri na hiljade milja.
Kad padneš u vodu, ljuti se na sebe, a ne na potok.
Ljubav je kadra da za jednu noć sagradi Kineski zid.
Najbolje drvo pre svih seku.
Naslikani hleb ne može se (po)jesti.
Nesreća je kao reka: u nju se sliva više izvora.
Nesrećan čovek, i kad na perje padne, razbije glavu.
Novac koji daješ svešteniku ne dobija Buda.
Otrovne gljive prve izrastu.
Prosuti pirinač možeš pokupiti, ali izgovorene reči ne možeš vratiti.
Ptica koja dugo stoji na jednom mestu vrlo brzo postaje plen.
Reka se upoznaje plivanjem, a čovek u razgovoru.
Svako za svoju nesreću okrivljuje druge.
Soko slomljenih krila nije soko.
Sreća je kao ptica u kavezu: kad je jednom pustiš, više je nećeš uhvatiti.
U životu nema ravnih puteva.
U siromašnoj kući i bog je gladan.
U srećnom domu i na paradajzima rastu tikve.
Hrabrima i zvezde pomažu.
Čak i ako si nebrojeno puta odapeo strelu, svaki put vodi računa kako zatežeš luk.
Častohlepan misli da je nebo kapa njegova.
Čovek bez volje liči na slepca u polju.
Čovek koji živi po svojim uverenjima, ne boji se kazne.
Što u početku nisi popravio malom motikom, kasnije ćeš popravljati velikom lopatom.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Čet Okt 08, 2009 12:34 am
Latinske

Ako želiš da živiš mirnim životom: slušaj, mnogo gledaj, pazi da mnogo ne govoriš.
Ako hoćeš nekog da upoznaš, pitaj ga šta misli o sebi.
Bez prijatelja je i najjači čovek nesiguran.
Bogovi pomažu onima koji rade.
Bol se savlađuje strpljivošću.
Budi ljubazan da bi bio voljen.
Budite strogi prema sebi, a blagi prema drugima.
Velike ideje traže velike mučenike.
Veruj, ali pazi kome.
Više je ljudi pomrlo od preteranog jela i pića, nego od mača.
Vreme je najkorisniji čovekov savetnik.
Vrlinu treba hvaliti i u neprijatelja.
Vrlina je sama sebi najveća nagrada.
Gde je dobro, tamo je otadžbina.
Grešiti je ljudski.
Dvaput greši ko poriče krivicu.
Dobar čovek ne ume da čini nepravdu.
Dobro daje, mnogo daje, onaj ko sa poklonom daje i nasmejano lice.
Dok živiš, treba i da se nadaš.
Za drugoga treba da živiš ako hoćeš živeti za sebe.
Za tuđom nesrećom se suze brze osuše.
Zavist nagriza ljudsko srce.
Zajednička nesreća uteha je svima.
Zakoni nužde su najgorči.
Zatvori usta, otvori oči! Ćuti i gledaj!
Zdravi su bogatiji od bogataša.
Znaj (imaj na umu) da si smrtan.
Iz malih plamenova nastaju najveći požari.
Ili ne pokušavaj, ili dovrši.
Imanje vređi, a umenje još vise.
Istinsko prijateljstvo retka je ptica na zemlji.
Istinu prihvataju malobrojni, a mnogo više njih laskanje i odobravanje.
Kao u drami, tako i u životu, nije važno koliko traje, već kako je proveden. (Važno je kako živiš, a ne koliko)
Kad je odgovor blag, žestok gnev se stišava.
Kada prestane uzrok, prestaje posledica.
Kapljica dubi kamen ne padajući dvaput već često.
Ko daje da bi dobio, ne daje ništa.
Ko je siromah? - Tvrdica. Ko je bogat? - Ko ništa ne želi.
Ko propusti priliku, biće od prilike napušten.
Ko se pravda, taj samog sebe optužuje.
Ko seje vetar, požnjeće oluju.
Ko seje strah, više se sam plaši; to je sudbina tiranije.
Kovač postaje kovanjem.
Koliko čovek zna, toliko i može.
Košulja ne može sakriti karakter.
Laskav govor ima svoj otrov.
Laskanje je hraniteljka mana.
Lenja mladost stvara starog prosjaka.
Ljubav ne zna za poteškoće.
Ljubav rađa ljubav.
Ljudski život je kao mač. Ako ga upotrebljavaš, istroši se; ako ga ne upotrebljavaš, ipak ga izjede rđa.
Ma šta radio, misli na kraj.
Mudar čovek izbegava opasnosti.
Mudrost može ličiti na plašljivost, ali ono što liči na junaštvo, često nije ništa drugo nego nepromišljenost.
Navika je kao druga narav.
Najbliži bogovima je onaj koga pokreće razum, a ne gnev.
Najgora je navika na sreću.
Nauči da slušaš ako ne znaš da govoriš.
Nauči da živiš bez prijatelja, jer ti može koristiti u danima nesreće.
Ne zaboravi staru stazu, ni starog prijatelja.
Ne možemo svi sve.
Ne savetuj prijatelje ugodno, već korisno.
Ne traži meko da ti ne dopadne tvrdo.
Neguj mir s ljudima, a ratuj s porocima.
Neka ne zapoveda onaj ko ne ume da se pokorava.
Neka ti jučerašnja pogreška bude današnji učitelj.
Nema spasa bez vrline, nema vrline bez rada.
Nepravedne molbe Bog ne sluša.
Nije živeti zlo, već zlo živeti.
Nije sve časno što je dopušteno.
Nije sramota ništa ne znati; sramota je ništa ne učiti.
Nije srećan onaj ko ima ono što želi, već onaj koji ne želi ono što nema.
Nijedan put nije neophodan za vrline.
Nijedno doba nije kasno za učenje.
Niko nije obavezan da čini ono što je iznad njegovih mogućnosti.
Ništa ne očekuj od prijatelja što bi mogao uraditi sam.
Ništa nije tako loše, a da ne sadrži i nešto korisno.
Od dva zla treba izabrati manje.
Oboje je zlo: i svima verovati i nikome.
Obuzdaj gnev, jer on zapoveda ako se ne pokori.
Odluka treba da prenoći.
Onog ko se obogatio za godinu dana trebalo je obesiti pre dvanaest meseci.
Opreznost je majka mudrosti.
Osveta je uvek uživanje sitne i slabe duše.
Patnje i radosti su prolazne.
Patuljak stavljen na džina više vidi nego sam džin.
Plašljivac se boji pre opasnosti, podlac u opasnosti, odvažan čovek posle opasnosti.
Plemenit način osvete je pobeđenom praštati.
Pobeđuje nas samo ono čega se plašimo.
Podnosi i ne žali se na ono što se ne može izbeći.
Pozivati se na rđava dela drugih, znači prati se blatom.
Počasti menjaju karakter, retko nabolje.
Počeci svih stvari su mali.
Počni! Započeto je polovina posla. (takođe i srpska izreka)
Poštenje je najbolja politika.
Pravda ponekad spava, ali nikad ne umire.
Prva vrlina je biti bez mane.
Prevelika ambicija nije bez senke zločina.
Prijatelj je najbolja imovina.
Prijatelje treba ceniti po delima, ne po rečima.
Priroda je i u najmanjim stvarima najveća.
Priroda nam je svima dala jedan jezik i dva uha, da bi nas opomenula da manje govorimo a više da slušamo.
Reč "moraš" je pogana biljka.
Reči uče, a primeri privlače.
Savest je kao hiljadu svedoka.
Savetuj kao starac, donosi odluke kao zreo čovek, radi kao mladić.
Samo je ono drvo čvrsto i jako koje često bije vetar.
Svađa svađu rađa.
Svako se drvo poznaje po svom plodu.
Sve ima onaj koji ne teži ni za čim.
Svetlost baca senku, a istina otkriva tajnu.
Silom urađeno nije pouzdano.
Siromaštvo nauči sve veštine.
Slogom rastu male stvari; neslogom se i najveće raspadaju.
Srebro je jeftinije od zlata, a zlato od vrline.
Stavi omču na jezik, dok je nije on tebi stavio.
Stara ljubav nikad ne zarđa. (takođe i nemačka izreka)
Suze ponekad imaju vrednost govora.
Teška vremena ublažavaj lepim vremenom.
Treba da promeniš duh, a ne podneblje.
Treba održati reč ako je i neprijatelju data.
Udvostručava greh ko se greha ne stidi.
Uzalud je pametan onaj koji nije pametan za sebe.
Ceni stablo prema voću (plodu), a ne prema lišću.
Čelo, oči i pogled vrlo često lažu, a govor najčešće.
Čisti računi - dobri prijatelji.
Čovekova senka je često slična prijatelju: nestane je čim sunce zađe.
Čoveku svakog dana preti opasnost od čoveka.
Što je prirodno, nije sramno.
Što je učinjeno, ne može se izmeniti.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Čet Okt 08, 2009 12:35 am
Lezginska
Opasan je neprijatelj koji nosi masku prijatelja.

Letonske
Ako konj sreće stoji pred tvojom štalom, odvedi ga na jasle.
Gladna buva visoko skače.
Da je mesec od novca, ljudi bi ga već odavno s neba konopcem privukli na zemlju.
Lepota i stid jedno drugo ne podnose.

Libanska
Dim je uvek veći od vatre.

Litvanska
Kopriva raste i neposejana, a pšenica ni kad je posejana.

Malajska
Neka se gornji list ne smeje kad donji list opadne.
Reči su kao trešnje: jedna drugu vuče.
Srećnoj kokoški jastreb nije strašan.

Maloruska
Bila jednom jedna istina, ali ju je rđa pojela.

Malteška
Pravda je pobegla sa sveta jer niko nije hteo da je primi u svoju kuću.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Čet Okt 08, 2009 12:35 am
Madagaskarske

Bol je kao pirinač u ostavi: svakog dana se pomalo smanjuje, dok sasvim ne iščezne.
Život je kao miris jela: nikad ne znaš kada će iščeznuti.
Jezikom se može sav svet izorati, ali rukama se teško boriti i s grumenom zemlje.
Kad je sama, laž je debela, ali čim ima svedoka, brzo smrša.
Ko hoće da se obogati, mora da lovi ribu odjednom u tri reke.
Kuću ne greje toplina ognjišta, već sloga među supružnicima.
Ljubav je kao klica pirinča: ako je presađuješ, bolje uspeva.
Mudre reči su kao šećerna trska: sečemo ih, ali njihova slast je neiscrpna.
Neka vaša ljubav bude kao prolećna kiša koja sitno pada, ali preplavi obale.
Nije dobro zaboraviti odjednom, bolje je zaboravljati pomalo.
Nemaština i beda ne čine ljude boljima, nego ih, naprotiv, kvare.
Pare su kao gosti: dođu i prođu.
Poštenom čoveku veći bol nanosi šamar nego rana.
Poštenje može biti pobeđeno, ali ono ne može biti uništeno.
Pravedna reč je kao šećerna trska; bila duga, bila kratka, podjednako nam je slatka.
Reči su kao jaja: tek što se otvore, već imaju krila.
Svaka zemlja ima nešto svoje: u jednoj je to ljudska reč, a u drugoj lavež pasa.
Snaga koja nema cilja, majka je lenjosti.
Snažne pobeđuje stid, a slabe strah.
Sudbina je kao kameleon: trpi da se dete njime zabavlja, dok on na grani ne prometu svoju boju.
Udvoje je uvek lakše da se živi: ako jedan padne, drugi će ga podići.
Um je poput seljačkih vila: kad su previše ravne - nose premalo, a kad su previše savijene - nose i ono što ne treba.
Što ljudi više imaju, to više žele.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Čet Okt 08, 2009 12:36 am
Mađarske
Blago onome ko ima prijatelje, teško onome kome su potrebni.
Ko se dovoljno vode napio, izvoru leđa okreće.
Lako je održavati mir kad je pas na lancu.
Ljubav i mržnja nisu pravedne sudije.
Čak i beli ljiljan baca crnu senku.

Makedonske
Ako me gledaš s dva oka, ja ću tebe s četiri; ako me, pak, gledaš jednim okom, ja ću tebe nijednim.
Bez vremena ništa ne zri.
Vino ne stoji u čoveku kao što stoji u bačvi.
Visoko drvo plod nema.
Voda sve nosi, samo sramotu ne može.
Dva ljuta kamena brašno ne melju.
Lažne suze Bog ne prima.
Mnogi su se rodili kao ljudi, a umrli kao magarci.
Na kamenu koji se kotrljao, trava ne niče.
Otvori oči, da ti ih ne otvore.
Samo dva puta ima: jedan nagore, jedan nadole.

Mongolske
Ako izgubiš prijatelja, sedam godina ćeš se sećati, a ako izgubiš domovinu, sećaćeš se do smrti.
Brzo se najesti - šteti želucu; brzo se obogatiti - šteti životu.
Velike ptice su ćutljive, a male najviše krešte.
Veliki tovar - muka za kamilu; velika ljubav - muka za srce.
Vuk ostaje vuk čak i ako ovce nije pojeo.
Za slepca ne postoji dan, za pijanog ne postoji vreme.
Kako god zima bila topla, uvek je zima.
Ko časno umre, ljudi ga pamte i stotinu godina, a onoga bez časti i rođena deca zaborave.
Kad doživiš iskustvo, raduj se kao da si dobio nagradu.
Među ljudima razmisli o svojim rečima, kad si sam razmisli o svojim mislima.
Mudrost koja prelazi meru gora je od gluposti.
Pametan skriva svoje vrline u srcu, budala ih drži na jeziku.
Rakija uleti u usta kao komarac, a izlazi kao tvrdoglavi slon.
Sopstveni zadah čoveku je nepoznat.
Steći znanje, isto je kao u džep staviti dragocenosti.
Čega nema u mislima, neće biti ni u očima.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Čet Okt 08, 2009 12:36 am
Nemačke

Ako detelina leži uz ružu, i ona će mirisati kao ruža.
Ako ne želiš da zakasniš, ne čekaj one koji za tobom idu, i nemoj da juriš one koji pred tobom idu.
Ako priroda hoće desno, ne idi levo.
Bogatstvo je lep ćilim kojim se, često, prekrivaju prljavi zidovi.
Bol je jedini bez zavisti.
Bolje je malo reči a mnogo srca, nego mnogo reči a malo srca.
Bolje je na pravom putu šepati, nego na pogrešnom (krivom) jahati.
Bolje je "ne" u pravo vreme nego "da" u nevreme.
Brak dolazi posle ljubavi, kao što dim nastaje posle plamena.
Briga pre vremena, briga na vreme i briga nakon toga; dve su suvišne.
Veliki lonac koji ključa stiša se s malo hladne vode.
Veličina ne označava i vrednost, jer bi, inače, ogroman kamen bio vredniji od dijamanata.
Više može srdžba za tren da pokvari, nego razum za dan da ispravi.
Vlast je kao krčma; iz nje retko ko izlazi trezan.
Gde nedostaje ljudi, treba da sami budemo ljudi.
Glava se poznaje po jeziku.
Govori, da te vidim.
Greška debela kao vlas odvuče od cilja stotinu milja.
Grubost se često kajala, blagost nikada.
Daj onako kako bi želeo da primaš, primaj onako kako bi želeo da daš.
Do pete godine dete je tvoj gospodar, do desete tvoj sluga, od desete do petnaeste tvoj tajni saveznik, a zatim postaje tvoj prijatelj ili tvoj neprijatelj.
Dobre mahune se same od sebe rascepe.
Dobro koje na leđima nosi zlo, nije dobro.
Dovoljno je srećan onaj koji nema vremena da bude nesrećan.
Dugovi, starost i smrt neopaženo se uvuku u kuću.
Đavo je napustio ovaj svet, jer je znao da će ljudi sami na zemlji da naprave pakao.
Žito ne traje toliko dugo kao slama.
Zaljubljeni su kao psi kad imaju buve.
I najopasniji pas maše repom.
Iskustvo je dobar lek, ali on uvek dolazi kad je bolest već prošla.
Istina je kao sveta voda: svako je hvali, ali niko ne voli da mu je u oči prskaju.
Istini nije potreban sapun, ona ima prirodnu lepotu.
Istini nije potrebno mnogo reči, a laž ih nikad nema dovoljno.
Jedni sami stvaraju svoju sudbinu, a drugi je dobijaju već gotovu.
Još i danas umiru ljudi na putu u obećanu zemlju.
Ka raju najviše bacaju pogled oni koji su najbliži paklu.
Kako Boga tražimo, tako ga i nalazimo.
Kad obe laste donose blato, gnezdo je brzo gotovo.
Kad se ljubavna vatra ugasi, vidi se dosta pepela, ali nimalo zlata.
Kad toranj padne, on je još uvek toranj; kad se đubrište uzdiže, ono ostaje đubrište.
Ko greh ostavlja da mu počiva pred kućom, lako mu uđe u kuću.
Ko ide ispravnim putem, brzo će dobiti saputnike.
Ko ima briga dovoljno je bolestan.
Ko ima sreće - nije mu potrebna pamet, ko ima pameti - potrebna mu je sreća.
Ko na prvu uvredu ćuti, drugoj lomi kosti.
Ko nauči decu da se zadovolje malim, ostavlja im više od bogatstva.
Ko okleva, već je napola izgubio.
Ko sam spava, ne može druge da probudi.
Ko se može radovali danas, neka ne čeka do sutra.
Ko sreći ne otvori vrata, ne sme da se žali ako ona ne uđe.
Ko trpi staru nepravdu, taj novu poziva u kuću.
Ko hoće da uči, svuda nađe školu.
Kome je svakog dana dosadno, ne sme se žaliti na kratkoću života.
Kraj greha - početak kajanja.
Labud ostaje labud makar se i s guskama družio.
Laž je kao grudva snega: što se više valja, to je veća, a što je sunce jače, to se brže istopi.
Lepa suza lako nađe maramicu koja će je obrisati.
Lepe reči i blaga kiša svuda prodru.
Ljubav i mržnja veo su pred očima: prvi dopušta da vidimo samo dobro, a drugi samo zlo.
Ljudi o dobrim delima govore, a ne izvršavaju ih; naprotiv, loša izvršavaju, i o njima ne govore.
Male lopove vešamo, a pred velikim skidamo šešir.
Male neprijatelje i male rane ne valja potcenjivati.
Malo govori s drugima, ali mnogo sa samim sobom. (takođe i ruska izreka)
Mir u školjkama stvara bisere.
Mnogi bi hteli da shvate svet, a videli su ga samo kroz otvor na ključaonici.
Mnogi znaju mnogo, ali samoga sebe niko.
Mnogi su dobri samo dok im ne narastu rogovi i kandže.
Mnogo ašova treba da se istina sahrani. (takođe i srpska izreka)
Mnogo srca, mnogo suza.
Muž je sunce, a žena mesec: muž vlada danju, a žena noću.
Na velika jedra udara najviše vetra.
Na mlinu koji radi nema paučine.
Na točku sreće četvorica se voze: jedan se penje, drugi silazi, treći je na vrhu, a četvrti na dnu.
Nada je brod sa jarbolom od slame.
Najveća je pobeda pobediti samoga sebe.
Najveća je mudrost ne biti uvek mudar.
Narod je kugla koja se može usmeriti u bilo kojem smeru.
Ne valja stalno ukazivati na crnu odeću onoga ko ju je već svukao.
Ne veruj čoveku koji mnogo sa mnogima priča.
Ne misli ono što svi ljudi ne bi smeli da znaju, ne govori ono što svi ljudi ne bi smeli da čuju, ne radi ono što svi ljudi ne bi smeli da vide.
Ne nalazi se biser u svakoj školjci, ali svaku treba pregledati.
Nekad su crkve bile mračne a srca svetla, sada su crkve svetle a srca mračna.
Nema gore samoće od one udvoje.
Nema stabla koje bi nosilo tako zle plodove kao što je čovek.
Ni rak ne ostaje uvek u istoj ljušturi.
Nije dovoljno ljubav posaditi, treba je i zalevati.
Niko se nije pokajao što je umereno jeo i malo govorio.
Nisu srećni svi oni koji imaju sreće.
Od istog drveta teše se i svinjac i crkvena klupa.
Onaj kome sreća hoće da snese zlatna jaja, treba brzo da napravi gnezdo.
Orao koji želi da dosegne sunce, ne sme da opusti krila.
Prerana setva često izneveri, zakasnela uvek.
Rad je desna ruka sreće, a umerenost leva.
S tuđom štetom jeftino se dolazi do pameti.
Siromah ima samo jednu bolest, a bogataš svakog dana drugu.
Siromaštvo je krava bogataša.
Skup je čekić koji na nakovnju počiva.
Sreća i cipele ne smeju da budu ni prevelike ni premale.
Srećan je onaj koji nema neprijatelja, a još srećniji onaj koji nije nikome neprijatelj.
Sreću i dugu ne vidimo iznad svoje kuće, već samo iznad tuđe.
Srce bolje vidi nego oči. Oči vide, a srce je vidovito.
Stara zabluda (često) ima više prijatelja nego nova istina.
Sumnja je zmija koju ne smemo da hranimo, već joj odmah treba da zgnječimo glavu.
Tamo gde nijedan ključ ne otvara, otvara strpljivost.
Tuđe suze mogu da uštede sopstvene.
U mekani vosak može se utisnuti i anđeo i đavo. (u vezi s vaspitanjem dece)
Upoznaš li manu, već si je pola ispravio.
Uši su opasnije od jezika.
Ćuti ili govori nešto što je vrednije od ćutanja.
Čavke pričaju svrakama kako su gavrani crni.
Čista savest ima odvažan jezik.
Čovek ima mnogo prijatelja sve dok mu oni nisu potrebni.
Čovek može sve što hoće, samo kad bi hteo ono što može.
Čovek nadmašuje životinju govorom, a ona njega ćutanjem.
Čovek u mladosti mora da se pobrine za štap o koji će da se osloni u starosti.
Čuvaj se da ljudima ne uđeš u usta, jer ćeš iz njih teško izići.
Što vekovima nije uspelo, nužda obavi za jedan dan.
Što će postati kopriva, odmalena žeže.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Čet Okt 08, 2009 12:37 am
Nigerijska
Blato se ne pere krvlju.

Nepalska
Teško je umreti, ali ni živeti nije ništa lakše.

Norveške
Galeb koji sedi - gladuje, a onaj koji leti - nasiti se.
Sreću ne upoznaješ glavom, već srcem.
Sutra je uvek dan kad lenština ima najviše posla.

Osetinske
U pohlepna čoveka nikad nema ni posla ni praznika.
U stadu bez nadzora, vuk je gospodar.
bezobradjanka
bezobradjanka
Ženski
Ribe Peto
Datum rođenja : 11.03.1969
Godina : 55
Lokacija : bg
Raspoloženje : uvek
Datum upisa : 26.07.2010

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Uto Avg 03, 2010 1:33 am
Jedan stari Čiroki Indijanac, ispričao je svom unuku:

" U ljudima se odvija neprekidna bitka. Tu se stalno bore dva vuka. Jedan je Zlo.

To je strah, gnev, zavist , žalost, kajanje , pohlepa, nadmenost, samosažaljenje, krivica, ogorčenje, inferiornost, laži, lažni ponos, superiornost i ego.

Drugi je Dobro.

To je radost, mir, ljubav, nada, vedrina, poniznost, dobrota, dobronamernost, saosećanje, velikodušnost, istina, samilost i vera."

"I koji vuk pobedjuje?" - upita unuk, sa očima koje su sijale od radoznalosti.

Stari Čiroki odgovori:
"Onaj koga hraniš!"

bezobradjanka
bezobradjanka
Ženski
Ribe Peto
Datum rođenja : 11.03.1969
Godina : 55
Lokacija : bg
Raspoloženje : uvek
Datum upisa : 26.07.2010

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Pon Avg 09, 2010 5:42 am
Verujem da je mudrost indijanaca svima poznata, ali ne znam da li Vam je poznato pismo poglavice Sijetla, koje je on uputio američkom predsedniku 1854. godine, posle ponude da beli čovek otkupi njihovu zemlju i ostavi im rezervate. Ovo pismo je polazni motiv u organizaciji svih pokreta za zaštitu čovekove okoline:

"Kako možeš kupiti ili prodati nebo, toplotu zemlje? Ta ideja je nama nepoznata. Ako mi ne posedujemo svežinu vazduha ili odsjaj vode, kako ih možeš kupiti?
Svaki deo ove zemlje je svetinja mome narodu. Svaka borova iglica, pešcana obala, izmaglica u sumi, svaki insekt je svetinja u pamcenju i postojanju moga naroda. Sokovi života koji kruže kroz drvece sadrže uspomene crvenog čoveka. Umrli beli ljudi zaboravljaju zemlju svog rodjenja kad krenu put zvezda. Naši mrtvi nikad ne zaboravljaju ovu prekrasnu zemlju, za njih ona je majka. Mi smo deo zemlje i ona je deo nas. Mirisno cvece je nasa sestra; jelen, konj, veliki orao, su naša braća. Kameni vrhovi, rosne livade, toplota ponija i čovek - sve je jedna porodica.
Dakle, kad Veliki Beli Poglavica iz Wašingtona posalje pismo da želi kupiti našu zemlju, on trazi mnogo od nas. Veliki Poglavica šalje obećanje da će obezbediti mesto na kome ćemo mi moći nastaviti normalno živeti. On će biti naš otac a mi njegova deca. Mi ćemo razmotriti vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ali to neće biti lako. Ova zemlja je sveta. Ova svetlucava voda u potocima i rekama nije samo voda nego i krv naših predaka. Ako vam mi prodamo našu zemlju, vi morate zapamtiti da je sveta, vi morate učiti vašu decu da je sveta i da svaki odsjaj u bistroj vodi jezera govori o dogadjajima i secanjima u životu moga naroda. žubor vode je glas oca moga oca.
Reke su naša braća, one gase našu žedj. Reke nose naše kanue i hrane našu decu. Ako vam prodamo zemlju, morate zapamtiti i uciti vašu decu, da su reke nasa i vasa braća i da im morate pokloniti poštovanje kao braći.
Mi znamo da beli covek ne razume naš put. Jedan deo zemlje je njemu isti kao i drugi, kome je on stranac koji dodje iz mraka i uzme od zemlje sve što mu treba. Zemlja nije njegov brat, nego neprijatelj i kad je orobi on ide dalje. On ostavlja očeve grobove iza sebe i nije ga briga. On krade zemlju od svoje dece, i nije ga briga. Očev grob kao i sinovo mesto rodjenja su zaboravljeni. On se odnosi prema svojoj majci, zemlji, i svome bratu, nebu, kao prema nečemu sto se kupuje ili prodaje kao ovce. Njegova nezajažljivost će opustošiti zemlju i ostaviti iza sebe samo pustinju.
Ne znam. Naš put je drukciji od vašeg. Svetla vaših gradova vredjaju oči crvenog čoveka. To mora da je zbog toga što je crveni čovek divljak i ne razume. Nema mirnog mesta u gradovima belog čoveka. Nema mesta gde se moze čuti razvijanje lisca u prolece ili čuti šum krila insekata. Ali to je verovatno zato sto sam ja samo divljak i ne razumem. Buka samo vredja moje uši. I šta vredi život ako čovek ne moze čuti usamljeni zov noćne ptice ili svadju žaba na obali bare. Ja sam samo crveni covek i ne razumem.
Crveni covek vise voli nežni zvuk vetra koji miluje lice jezerceta i miris samog vetra pročišćenog podnevnom kisom, ili namirisanog borovinom.
Vazduh je od neprocenjive vrednosti za crvenog coveka, svi udišu isti vazduh - životinje, drvece, ljudi, svi oni dišu. Beli čovek izgleda ne primećuje vazduh koji diše. Ali ako vam mi prodamo zemlju, vi morate da zapamtite da je vazduh nama vazan jer deli svoj duh sa životom koji podržava. Vetar koji je našem ocu dao prvi udisaj, takodje je uzeo i njegov zadnji. I ako vam prodamo svoju zemlju, morate je čuvati kao mesto gde čak i beli čovek može ići da oseti vetar zasićen mirisima poljskog cveća.
Dakle mi cemo razmotriti vasu ponudu da kupite našu zemlju. Ako odlučimo da prihvatimo, biće pod jednim uslovom: beli covek mora tretirati životinje ove zemlje kao braću.
Ja sam divljak i ja ne razumem drugačije.
Video sam hiljade leševa bizona po preriji, ostavljenih da se raspadaju nakon što ih je beli čovek pobio iz voza koji je prolazio.
Ja sam divljak i ne razumem kako gvozdeni konj moze biti važniji od bizona koga mi ubijemo samo da bi preživeli. Šta je covek bez životinja. Ako bi sve životinje nestale, čovek bi umro zbog usamljenosti duha. Sta god da se desi životinjama, uskoro će se desiti i čoveku.
Sve stvari su povezane.
Vi morate uciti vasu decu da zemlja ispod njihovih nogu je zapravo pepeo vaših dedova. Tako ce ona poštovati zemlju, recite svojoj deci da je zemlja bogata životom naše vrste. Učite decu kao sto smo mi našu, da je zemlja naša majka. Šta god da se dogodi zemlji dogodice se i njenim sinovima. Ako čovek pljune za zemlju, pljunuo je na sebe.
Zemlja ne pripada čoveku; čovek pripada zemlji. To mi znamo.
Sve stvari su povezane kao krv koja sjedinjuje porodicu. Sve je povezano. Sta god da se desi zemlji, desice se i njenim sinovima. Čovek ne plete mrezu života, on jedva da stoji u njoj. Sta god da uradi toj mreži, uradio je sebi. Čak i beli covek čiji bog hoda i prica s njim kao prijatelj sa prijateljem, ne moze biti izuzetak od ove sudbine. Mi smo braća pre svega. Videćemo.
Mi znamo jednu stvar koju će beli čovek jednog dana spoznati, naš bog je isti. Vi mozda mislite da ga posedujete onako kako zelite da posedujete našu zemlju, ali ne. On je bog svakog coveka i njegova ljubav je jednaka prema svim ljudima, crvenim i belim. Njemu je zemlja dragocena i oskrnaviti je znaci prkositi njenom Stvoritelju.
Belci se moraju dozvati, mozda pre nego ostala plemena. Zagadi krevet u kome spavas i jedne noći ćeš se ugušiti u vlastitom izmetu. Ali u svojoj uobraženosti vi ćete zablistati, zapaljeni snagom Boga koji vas je doneo na ovu zemlju i koji vam je iz nekog samo njemu znanog razloga, dao da dominirate zemljom i crvenim čovekom.
Ovakva sudbina je nama misterija jer mi ne razumemo zasto su bizoni pobijeni, divlji konji svi ukroceni, skriveni uglovi sume zagadjeni smradom izmeta mnogih ljudi i pogled na brda unakazena žicama koje govore.
Gdje je šiprag? Nestao.
Gdje je orao? Nestao.
Kraj života i početak preživljavanja."

Kako je mudro i proročki govorio crveni brat!

Mudrosti po narodima Sijetlpoglavica


Sponsored content

Mudrosti po narodima Empty Re: Mudrosti po narodima

Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu