Luksuz

First topic message reminder :

Burdž Al Arab



Burdž Al Arab (Toranj Arapa) je visoko luksuzan hotel sagrađen u Dubaiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Sa 321 m visine najviša je zgrada korišćena isključivo u hotelsko-ugostiteljske usluge. Hotel je sagrađen na veštačkom ostrvu udaljeno 280 m od Jumeriah plaže, do kojeg se dolazi posebnim mostom. Procenjuje se da je ceo projekat izgradnje velelepnog zdanja, kojeg je naručio Zaid ben Sultan, koštao oko 650 miliona američkih dolara.





Izgradnja Burdž Al Araba započeta je 1994. godine i trajala je 6 godina. Građena je po uzori na izgled Doua, arapskog broda. Arhitekta Tom je izjavio: „Klijent želi zgradu koja će postati ikona ili simbol za Dubai; ona je vrlo slična Operi za Sidnej ili Ajfelovom tornju za Pariz. Potrebno je da zgrada postane sinonim za ime zemlje“.

Arhitekte i inženjeri projekta bili su iz Aiksa, jedne od najvećih svetskih projektantskih biroa na svetu. Za izgradnju hotela angažovana je južnoafrička kompanija Murray & Roberts. Utrošeno je oko 650 miliona američkih dolara za izgradnju Burdž Al Araba, što ga svrstava u grupu najskupljih hotela ikada.





Hotel se nalazi na veštačkom ostrvu sagrađenom 280 m od obale, čiji je glavni inženjer bio Majk Meknikolus.Projekat je počeo da se realizuje novembra 1994. Od samog početka konstruktori su bili suočeni za nizom poteškoća. Sultan je zahtevao da se hotel izgradi na veštačkom tlu od peska i kamena koji ne sme biti previsok. Zbog blizine granice afričke tektonske ploče, morskih struja i vetrova, postojao je veliki rizik da ostrvo bude potopljeno usled nepredvidljivog vremena.



Pošto sultan nije dozvoljavao da se visina ostrva poveća, konstruktori su prvi put u svetu upotrebili šuplje betonske blokove, koji znatno smanjuju jačinu talasa i sprečavaju eroziju ostrva. Peščano ostrvo okruženo kamenjem, teško i po nekoliko tona, popločano je šupljim blokovima, čime je bezbednost znatno povećana uz zadržanu planiranu visinu. Gradnja ostrva je trajala skoro tri godine.



Gradnja samog hotela počela je posle više od tri godine od početka realizacije sultanovog plana. Arhitekte su imali zadatak da konstruišu oblakoder koji će postati sinonim za Dubai i njen prepoznatljivi znak. Inspiraciju za izgled Aurdž Al Araba, Tom je dobio iz doua, prepoznatljivog arapskog broda. Hotel je izgrađen u obliku latiničnog slova V i sa jedne strane je povezan takozvanim jarbolom. Druga strana, okrenuta prema obali povezana je teflonskim platnom koje je presvučeno staklenim vlaknima.





Toranj Arapa nema u ponudi klasične sobe. Džumeira grupa (Jumeirah Group) je zadužena za upravljanje apartmanima. U ponudi su visoko luksuzni apartmani koji imaju ukupno 202 sobe. Apartmani su izgrađeni kao dupleksi i svaki poseduje po nekoliko telefona, TV uređaja a najskuplji imaju i sopstveni lift. Najmanji apartman prostire se na 169 kvadratnih metara dok najveći zauzima 780 m². Cena noćenja iznosi od 1.000 američkih dolara za najjeftiniji apartman pa do 28.000 američkih dolara za Kraljevski apartman. To je ujedno i jedan od najskupljih hotela na svetu. I pored visoke cene popunjenost hotela iznosi od 80 do 94%.





Jedan od restorana hotela je i Al Muntaha (Najviši) koji se nalazi na 200 m iznad Persijskog zaliva, sa kog se pruža panoramski pogled na Dubai. Poduprt je konzolama dugim 27 m za jarbol i do njega se stiže panoramskim liftom. Glavni kuvar Al Mahare, Edah Semaj Leachim dobitnik je priznanja za Kuvara godine za 2006. i poseduje sopstveni restoran u sklopu Burdž Al Araba.





Drugi značajniji restoran je Al Mahara (Ostrog), do kojeg se dolazi simuliranom podmornicom. U sklopu restorana nalazi se i akvarijum od preko 1.000.000 litara morske vode. Zbog velikog pritiska debljina stakla akvarijuma iznosi 18 cm. Al Mahari je prema kritikama američkog magazina, Condé Nast Traveler, svrstan u 10 najboljih restorana sveta.

"Kraljevski penthaus" u Ženevi u hotelu "Predsednik Vilson"


Ono što ovaj apartman izdvaja u odnosu na druge sa liste je što su,
pored pogleda na predivno Ženevsko jezero, prozori obloženi dodatnim
staklom otpornim na metke, što najviše odgovara predsednicima država.
Apartman površinski pokriva ceo poslednji sprat u hotelu, do njega se
sa pretposlednjeg sprata dolazi posebnim liftom, a osim četiri
prostrane sobe, on sadrži i čak šest kupatila.
Na drugom mestu liste, koja je urađena u saradnji sa magazinom "Velt
Buletin", nalazi se "Potkrovlje Taja Vornera" u njujorškom hotelu
"Četiri godišnja doba", gde za 35.000 dolara za noć dobijate apartman
od devet soba, malu baštu, spa sobu kao i veliku biblioteku kraj koje
se nalazi klavir. Naravno, kompletan apartman gleda na Menhetn.
Treći je predsednički apartman hotela "Kala di volpe" u mestu Kosta Smeralda
na Sardiniji, čija jedna noć staje 34.000 dolara. Na četvrtom mestu je
apartman "Vila kupola" hotela "Vestin ekscelzior" u Rimu za koji mora
da se izdvoji 31.000 dolara za noć. Peti je predsednički apartman u
Ric-Karlton hotelu u Tokiju gde se za noć daje 25.000 dolara, dok je na
šestom mestu "Apartman na mostu" hotela "Atlantis" na Bahamima koji košta 22.000 dolara za jednu noć.

Sedmo mesto pripada "Carskom apartmanu" (na slici) hotela "Park Hajat Vendom"
u Parizu za koji se daje 20.000 dolara po noći. Nekada najskuplji
apartman na svetu, "Kraljevski apartman" u hotelu "Burž al Arab" u
Dubaiju danas je "tek" na osmom mestu. Zlatno stepenište, tepisi sa
leopard printom, i rotirajući krevet vrede 19.600 dolara za noć.
Švajcarski grad Ženeva ima još jednog "predstavnika" na listi, i to na
devetom mestu. "Kraljevski Almeder" apartman hotela "Rišmond" košta
18.900 dolara za noć a on je kao i ceo hotel do 2004. godine bio u
vlasništvu čuvene imućne porodice Almeder.
Na desetom mestu je
"Ric-Karlton apartman" istoimenog hotela u Moskvi. Osim što za jednu
noć vredi 16.500 dolara, on gleda na Crveni trg i Kremlj. Odlikuje ga i
takozvana "soba panike" za hitne slučajeve koja sadrži sopstvenu
električnu energiju i telekomunikacioni sistem.

Masdar siti je luksuzni grad snova iz budućnosti. Ulicama će
ići samo pešaci i po koji elektro auto, a za transport putnika će se
pobrinuti dobro razuđeni metro.

Do sada smo mogli da se čudimo megalomanskim projektima iz Emirata i
pokatkad zavrtimo glavom – pitajući: "Čemu sve to?". Ali sada je reč o
jednom pozitivnom primeru – Masdar siti će biti grad za primer.
Koliko košta grad budućnosti? Odgovor glasi – 22 milijarde dolara! Ako
računamo daće imati 50.000 stanovnika, kao što je najavljeno, onda to
znači 400.000 dolara po glavi, piše "Dojče Vele".

Eto, toliko novca je Abu Dabi izdvojio za stvaranje Masdar sitija – grada
budućnosti u pustinji. Emirati su šesti po redu izvoznik nafte u svetu,
veoma bogata, a mala zemlja. Međutim, neće sam finansirati novi grad. S
obzirom da je Masdar siti zamišljen kao takozvani klima i ekološki
neutralni grad – troškovi će delom biti pokriveni prodajom sertifikata
za emisiju štetnih gasova – tako kako je to predviđeno protokolom iz
Kjota.
"Stanovnici ovog grada će imati najviši standard svesni
toga da ne škode okolini", kaže se u reklamnom filmu koji je napravila
arhitektonska kancelarija Foster i partneri. Slavni Britanski arhitekta
Lord Norman Foster i 500 saradnika iz celog sveta rade na stvaranju
ovog grada 21 veka.
"Ostvariće se jedan san. Svi mi želimo da
živimo komforno, ali želimo da štedimo prirodne resurse i želimo da
našoj deci i unucima ostavimo zdravu planetu. Masdar siti se zasniva na
desetak principa koji se često zapostavljaju. Neki od njih su fer
trgovina, zdravlje, sreća, poštovanje lokalnih tradicija i kulture",
kaže Razan al Mubarak, šefica Vord Vajd Fonda u Abu Dabiju i jedna od
savetnica na ovom projektu.

Sve se reciklira, nema drumskog saobraćaja
Masdar siti je luksuzni grad snova iz budućnosti – 80 odsto manja
potrošnja vode od uobičajenih gradova, 100 odsto reciklaže smeća, nula
odsto emisije ugljen dioksida. Ulice će biti uske, kao u tradicionalnim
arapskim gradovima, kako bi u njima bilo hlada. To neće ometati
saobraćaj – jer ga skoro neće ni biti.
Ulicama će ići samo pešaci i po koji elektro auto, a za transport putnika će se pobrinuti
dobro razuđeni metro. Zgrade, parkovi i vodene površine će pustinjsku
klimu pretvoriti u prijatnu za život – i to bez fosilnog goriva.
Energija će stizati od sunca i vetra – ono što preostane isporučivaće
se drugim gradovima.
Postavlja se pitanje od čega će živeti
takav jedan grad u psutinji? "Privući ćemo firme iz celog sveta, banke
i institute koji ovde žele da istražuju. Masdar siti je rešenje za sve
oblike biznisa kada je reč o obnovljivoj energiji", kaže Sultan al
Džaber, šef projekta.
Pored super modernog centra za
tehnologije koji će se izgraditi u saradnji sa čuvenim Institutom u
Masačusetsu, Masdar siti će biti i sedište Internacionalne agencije za
obnovljivu energiju. I mada je jasno da će Masdar siti biti jedinstven
projekat koji neće moći da se kopira u svetu, saznanja i rešenja ovog
grada moći svakako da se iskoriste.

Rokfeler centar



Skup od devetnaest oblakodera između Pete i Sedme avenije u Njujorku, mesto susreta najbogatijih i onih sa dna društvene lestvice

Njujorčani kažu Rokefeler – zvuči kao kocke leda kad padaju u čašu. Valjda oni znaju kako pravilno treba izgovoriti ime sugrađana koji nisu najbogatija porodica na planeti, ali su odavno simbol bogatstva. „Šta to gledaš, nisam bre, Rokfeler”, čuje se i danas ispred izloga boljih beogradskih radnji. Kako stvari stoje, balkanskim muževima, Rokfeler je već nekoliko generacija dobar izgovor da ženama ne kupuju skupe stvari.

Kada je potpisnik ovog teksta obilazio Rokefeler centar (nazovimo ga i mi tako „kockasto”) zastao je zadivljen pred žanr scenama građanskog spokoja. Bio je april, polusunčan dan, službenici su izašli na pauzu. Pored kaskadne fontane, pune figurina vodenih patuljaka, službenici su pravednički žvakali sendviče. Da je bila zima, tu bi bilo još i na stotine klizača. Zimi radi klizalište ispred ulaza u „GE building” središnju zgradu Rokefeler centra. Ali i u aprilu službenici na pauzi su uživali u zelenilu i zlatnoj skulpturi Prometeja, koja zrači sigurnošću. „Na pravom ste mestu, ovo je tačka iz koje se podiže planeta”, poručuje skulptura letećeg Prometeja. Napravljena je od žeženog zlata, onako bogato. Nije se štedelo, ni na mermeru i slapovima vodoskoka. „Ovde je moć Amerike, moć sveta”, kao da se čuje kad se duže sedi ispred „Prometejevog zlatnog leta”.

U ogromnom holu glavnog zdanja nastavljaju se prizori moći vodeće nacije sveta. Monumentalna ogromnost hola, oslikana je muralima Hose Maria Serta - Američki progres i Sadašnje vreme. Avioni, fabrike, radnici u gigantskim proporcijama, spomen su na doba industrijalizacije u kojem je Amerika isprednjačila ostatku sveta. Sert je ovaj mural uradio posle poznatog sukoba između Nelsona Rokfelera i meksičkog slikara Dijega Rivere, 1933. godine. Rokfeleri su iznajmili Dijeogovu svetsku slavu muraliste da oslika njihovu veličinu nosilaca idustrijskog progresa, a ubeđeni markista Rivera je pored radnika i mašina doslikao i Lenjinovu glavu. Rokfeler nije imao ništa protiv radničke klase, ali Lenjin – to je bilo već previše. Umetnik je odbio da prekreči glavu vođe koji poziva „prezrene na svetu da ustanu”. Rivera je isplaćen a njegov mural je uništen.

Ali poniženih i bednih i te kako ima u Rokfelerovom centru. Kada smo se spustili u podrumski ekspres restoran, videli smo bunjuelovski prizor – nekoliko prosjaka je zaposelo svojim crnim kesama po četiri stolice za stolom!!! Odakle beskućnici u Rokfelerovom restoranu? Odgovor se krije u odluci grada Njujorka, da svaka kompanijska zgrada na Menhetnu mora da ima neki javni sadržaj. Obično su to restorani, ali ima i „klajmbing vola” (zida za planinarenje), skvoš terena, galerije. Rokfelerov restoran nije samo otvorenog tipa, pa u njega može da uđe ko želi, nego važi i za najjeftiniji na Menhetnu. Otuda navala beskućnika. Piju filter kafu za dolar. Dok smo seli prekoputa, misli su nam skrenule ka uništenom Riverinom muralu. Lenjinova ćelava glava se pojavila između crnih kesa beskućnika. Riverin mural, tako, živi i posle uništenja.

Ko vozi najveće jahte na Jadranu; novac i nautika ujedinjuju srpske i hrvatske bogataše



Srpski i hrvatski bogataši se susreću na Hvaru i Braču, u Dubrovniku, na svim mestima gđe se skuplja džet-set

Najveću jahtu na Jadranu ima srpski kralj šećera Miodrag Kostić Kole, koji je prošle sezone ploveću vilu s luksuznim apartmanima, "Azimut 85 fly", dug 27 metara, zamenio pravim plovećim kraljevskim dvorcem "Alexandar V", piše zagrebački "Jutarnji list".
Jahta duga 48 metra, sa šest apartmana i sedam članova posade, imala je i kraljevsku cenu - 28 miliona evra. Prošle godine na brodu mu se pridružio i njegov prijatelj Nebojša Mišić, takođe "kralj", ali kralj marcipana. Jahtu veže u još nedovršenoj mega marini u Tivtu, a u slobodnim terminima nudi je u čarter - za 200.000 evra nedeljno.



Za njim sledi hrvatski biznismen Dubravko Grgić, vlasnik osiguravajućeg koncerna "Agram", kako mu se zove i nova jahta. Duga je 44 metra, a koštala je 20 miliona evra. "Agram" je 13 metara duži od Grgićeve prethodne jahte "Navetta 30", a od nje je i tri puta skuplji. Vrhunski uređen, "Agram" je i mesto za zabavu i najsavremeniju komunikaciju i u čarteru košta 120.000 do 140.000 evra nedeljno.

Siniša Mihajlović je fudbaler s najvećom jahtom. Poseduje 41 metar dug "Baglietto", i to ne bilo koji, već onaj čiji je prethodni vlasnik bio slavni talijanski modni kreator Roberto Kavali. Boja trupa preliva se iz zelenu u ljubičastu, iz zlatne u plavu i u svim kombinacijama tih boja, zavisno od ugla pod kojim je obasjava sunce. Kavali je jahtu cenio 20 miliona evra, ali Mihajlović kaže da mu je u ime prijateljstva prodao upola jeftinije, za 10 miliona evra. Verovatno je to ipak bila vezana trgovina, jer Mihajlović je od Kavalija kupio i njegovu vilu na obali Sardinije.


Tako je Pavo Zubak, nekadašnji broj 1 na top listi i hrvatskih i jadranskih jahtaša, sa svojim 36,5 metara dugom jahtom "Benetti Clašic 120" koja košta oko 15 miliona evra pao na drugo hrvatsko i na četvrto jadransko mesto, podseća "Jutarnji list".

Prošle godine među hrvatske mega-jahtaše je iznenada upao i Luka Rajić. Nekadašnji vlasnik hrvatske mlečne industrije Dukat, sada fabrikant čokolade u Švajcarskoj, ima 33,5 metara dugu "Mangustu 108", koja spada u najluksuznije Open jahte na svetu.S njom je Rajić za pola metra premašio sledećeg na lestvici jadranskih jahtaša - "Sunseeker Predator 108" srpskog strujnog tajkuna Vojina Lazarevića. Lazarević je i vlasnik više kompanija u Srbiji, pored ostalog je i strateški partner grčke tvrtke "Lamda development", koja je za 56 miliona evra kupila bivšu tvornicu tekstila "Beko". Njegov Predator je ista ona jahta koju je Džejms Bond koristio u filmu "Kazino Rojal". Svoj brod iznajmljuje za 80 do 86 hiljada evra nedeljno.

Nakon dva Željka, Keruma i Mitrovića, na listi slede dve stare i obnovljene jahte duge 34 metra, "Broward" i "Le Mirage", koje ne mogu da se uklope u savremene cenovnike i najslobodnija procena vrednosti došla bi do svote od 7 miliona evra. Vlasnik jedne od njih je Ivica Kurtović, povratnik iz SAD-a, dalmatinski građevinski preduzetnik i vlasnik hotela "Le Meridien Lav", a vlasnik druge je porodica Volmut, nakon što je preminuo Radovan Volmut, koji je nekad vodio projekt zagrebačke Sveučilišne bolnice.



Uz bok njima po metraži su dve luksuzne serijske jahte "Navetti 30" novoga tipa. Jedna od njih pripada srpsko-bosanskom kralju čipsa Bojanu Milivojeviću. On je bivši jugoslavenski reprezentativac u hokeju na ledu koji se nakon sportske karijere bacio u biznis.

Druga "Navetta 30" je na vezu u Tehnomontovoj marini u Puli. Pripada 43-godišnjem Petru Matiću, vlasniku beogradskog MPC Holdinga, jednom od deset najbogatijih, ali i najmisterioznijih Srba. Nikada nije dao intervju, nikada nije objavljena ni jedna njegova fotografija. Rođen je u Mariboru, a zatim se s roditeljima preselio u Benkovac. Prvu firmu MPC osnovao je 1989. u Hrvatskoj, a dve godine kasnije registrovao je i u Beogradu.
Početkom rata u Zadru je imao nekoliko prodavnica obuće, a u Srbiji je u vreme sankcija imao četiri fri-shopa - posao s naftom, cigaretama i stranim pićima tada je bio najunosniji. To su tada mogli jedino on i Marko Milošević, Slobin sin. Promenu vlasti je dočekao spremno i preporukama prijatelja postao blizak sa Zoranom Đinđićem.

"Jutarnji list" zaključuje da je na Jadranu oživelo bratstvo i jedinstvo na nautički način. Srpski i hrvatski bogataši se susreću na Hvaru i Braču, u Dubrovniku, na Kornatima, na Brionima, na svim mestima gđe se skuplja džet-set. Najbogatiji ljudi eks-Jugoslavije imaju zajedničke interese i u poslu i u odmoru. Što ne može politika, može novac i nautika. Samo je važno čiji je brod veći, brži, raskošniji.

Najekscentričniji hoteli na svetu

Adam & Eve
Ako ste nekada u životu razmišljali kako bi izgledalo u raju, sada ne morate samo da zamišljate. Ovaj hotel u mestu Belek, nedaleko od Antalije (Turska) je savremena verzija rajskog vrta sa sve anđelima, tačnije osobljem koje vam je na raspolaganju za sve želje, pitanja, prohteve. U holovima hotela i spa centra, koji je, inače, najbolji u ovom delu sveta, nema svetla, jer je to svojevrsni „no man’s land“, ali zato kada uđete u apartman zaslepi vas belina, koju pomoću regulatora svetla možete „obojiti“ bojama svog raspoloženja. Ni ogledala koja vas svuda okružuju nisu tu bez razloga - sa njima nikada niste sami, objasnili su nam idejni tvorci koncepta. Uistinu, ko bi u raju želeo da bude sam?! I restorani su tu da ugode svim čulima: od „Blinda“ (gde sedite u mraku, a putem hrane vas usmerava vaš licni „anđeo“), pa do „Secreta“ koji vas uvodi u sve tajne vrhunske gastronomije. (adamevehotels.com)

Hotel Marques De Riscal
Vijugav, svetlucav titanijumski krov ovog hotela u severnoj Španiji izgleda kao da je neki div isparčao višebojni metal na trake i razbacao ih po krajoliku Rioha regije. Ovo izuzetno arhitektonsko dostignuće Franka Ogerija, čoveka koji je kreirao podjednako čudan, ali nadaleko poznat Gugenhajm muzej u Bilbaou, ugnezdilo se usred najbogatijih vinograda regije. Izgleda više kao skulptura nego hotel, ali ispod ovih purpurnih i zlatnih zavijutaka su 43 apartmana, restoran, bazen, fitnes centar i prodavnica. (www. starwoodhotels.com)

Pansion Kamerichs
Ako želite da vaš hotel nema zidove, pa ni krov, onda ljubazni domaćini nemackog pansiona Kamerich imaju nešto za vas. Sobu je možda najbolje opisati kao, hm, pa vrt u čijem se centru nalazi krevet sa gvozdenom konstrukcijom, noćni stočić i stolica. Okvir za vrata je tu da doprinese irealnom doživljaju. Očigledno, mesto je idealno za egzibicioniste ili one koji su zaista i doslovno odani konceptu suživota sa prirodom. Ako želite, vlasnik Mari-Lujze Kamerihs će vam obezbediti retro spavacicu, a celokupan ugođaj hotela na otvorenom koštace vas 35 evra. (www.pension-kamerichs.de)

Hostel Jumbo
Volite da letite prvom klasom, ali nemate dovoljno novca? Pa, pozivamo vas u jedan od najzabavnijih hotelskih kompleksa koji se zove Jumbo i iako je u pitanju „Boing 747-200“ veoma je prijateljski nastrojen čak i prema onima koji imaju strah od letenja. Švedski hotelijer Oskar Dios setio se da otkupi ovaj avion koji nije bio korišcen za svoju osnovnu namenu pet godina i da ga pretvori u hotel. Dobra vest je da svi putnici imaju svoj krevet, cak i oni u ekonomskoj klasi. Hotel nudi 24 standardne sobe po ceni od 44 dolara, a ako možete da potrošite 345 dolara uživacete u luksuznom apartmanu koji se nalazi u kokpitu. (www.jumbohostel.com)

Wicklow Lighthouse
Ako tražite najromantičnije mesto u Irskoj, nema boljeg od ovog preuređenog svetionika sagrađenog još 1781. Ova oktagonalna građevina visoka 30 metara ima samo šest soba, ali sa ukupno 27 prozora konstruisanih tako da pružaju nezaboravan pogled na more i okolinu. Sobe su veoma moderno opremljene, a do restorana vas deli samo 109 stepenica do vrha objekta. Ako žudite za savršenim begom od stvarnosti, ovo je pravi izbor, a i Dablin je veoma blizu. (www.irishlandmark. com)

Zamak Muncaster
Verovatno ste već čuli da ima mnogo mesta na svetu koja nude natprirodna iskustva, ali kada su u pitanju hoteli, taj izbor je svakako zamak Muncaster u Velikoj Britaniji. Ne samo što je ova srednjovekovna tvrđava domaćin britanske Paranormalne konferencije, već nudi i specijalne usluge dozivanja duhova. Cena za grupu od šest osoba koje mogu odsesti u delu zamka gde ce ih dočekati duhovi, veštice i ostala družina je oko 700 dolara. Fino. Ali, ni upola toliko koliko izdašni, tradicionalni engleski doručak koji čeka goste jutro posle. (www.muncastercastle. co.uk)

Crane hotel
Volite da mislite o sebi kao o osobi koja voli da bude na visini zadatka? Onda će vam se sigurno svideti informacija da možete i da prespavate na visini i to u pravoj pravcatoj dizalici. Smeštena u luci Harlingen u Holandiji, ova dizalica ima dva lifta, izolovana staklom, velike, udobne krevete u sobama koje pružaju panoramski pogled na luku, mini bar, moderno dizajnirani nameštaj. Nadamo se da ste već shvatili - izgleda baš kao i život na visokoj nozi. I ono najzanimljivije: sami možete da pomerate svoju kabinu 360 stepeni da biste izabrali pogled koji vam najviše odgovara. Ako imate hrabrosti da upravljate sa 65.000 kilograma čelika i da izdvojite 319 evra za jednu noć u ovom hotelu, imaćete doživljaj za pamćenje. (www.vuurtorenharlingen. nl)

Das Park
Austrijski dizajner Andreas Štraus učinio je da pomislimo da je zaista sve moguće kada je odlučio da u gradiću Otenshajm odvodnu cev od devet tona preobrazi u prostor za spavanje širok dva metra, koji uključuje komforan krevet, ormarić i malecki prozor. Kupatila, bar i restoran su takođe blizu, a bukiranje se vrši isključivo Internetom. Gosti potom u mejlu dobijaju kod svojih vrata, a plaćanje je nikada lakše - u sobi ostavite sumu za koju mislite da je adekvatna spram dužine boravka. (www. dasparkhotel.net)

Hobbit Hotel
Ako ste voleli „Gospodara prstenova“, onda ćete obožavati priču o motelu Hobbit u Vudlin parku na Novom Zelandu. Zaobljene, podzemne ćelije, drveni nameštaj i travnjak na krovu, kao i kružni prozori i vrata dočaravaju hobit atmosferu i dizajn. Postoje dve kuće za šest osoba, sa dnevnom sobom i sopstvenom kuhinjom, a ako vam život ispod zemlje nije inspirativan, Vudlin park nudi smeštaj i u pravoj pravcatoj starinskoj železnickoj kociji i avionu „Bristol Freighter“ iz 1950. (www.woodlynpark.co.nz)

Zero Hotel
Za one koji cene nešto stroži i određeniji pristup kada je u pitanju prenoćište, iznenadiće vest da u Švajcarskoj takav mogu da nađu i za 10 dolara za noć, ali samo pod uslovom da nemaju ništa protiv da prespavaju u adaptiranom atomskom skloništu. Ovaj hotel u slikovitom gradicu Sevelen, udaljenom od Ciriha samo sat vremena, isprva je zamišljen kao umetnički projekat Franka i Patrika Rikina, ali su se oni toliko oduševili mogućnostima objekta da su odlučili da ga pretvore u hotel. Ponosno su ga proglasili prvim hotelom na svetu sa 0 (eng. zero) zvezdica i plasirali kao fantastičan izbor u vremenu finansijske krize. Za pomenuti novac dobijate komforan krevet i zajednicki tuš, a za doplatu od 30 dolara dobijate posebnu sobu. Grejanje je jedan od najvećih izazova ovog hotela, tako da svaki gost dobija flaše sa vrelom vodom i par papuča za hodanje po hladnom podu. Čepići za uši su takođe dar hotela, da biste se zaštitili od buke koja dolazi od komplikovanog ventilacionog sistema. (www.null-stern-hotel.ch)

WhitePod
Ako vam se od pomisli na kampovanje na pola puta ka zaleđenim Švajcarskim planinama zaledi krv u žilama, obratite pažnju na ljupki eko kamp Whitepod u Les Cerniersu, koji objedinjuje sve čari zimskog kampovanja ušuškanog u fenomenalan nivo luksuza. Svih 12 NASA dizajniranih platnenih kreacija ima standard kao i svaki spejs šatl, ali i mogućnost da odoli ledenim vetrovima brzine i do 180 kilometara na sat. U šatorima vas čeka komforan ležaj, tuš, peć na drva, ogromni prozori sa kojih se pruža predivan pogled. Cena jednog je od 100 dolara za noć. (www.whitepod.com)

Ice hotel
Možda jedini hotel na svetu koji se rekonstruiše baš svake godine smešten je u švedskom selu Jukasjarvi, oko 200 kilometara unutar Arktičkog kruga. Da bi dobio svoj pravi oblik, potrebno je oko dve hiljade tona čistog leda sa reke Torne. Osim raznih aktivnosti na ledu, hotel nudi i nesvakidašnju kuhinju, ne samo posebnu po lokalnim „sastojcima“ kao što su, na primer, irvasi i losovi, vec i po serviranju u ledenom posuđu. Posle večere, Absolut bar je prirodan izbor da bi se probio led. (www.icehotel.com)

Quinta Real Zacatecas
Ovaj luksuzni kompleks izgrađen je u okviru rekonstruisane San Pedro arene za borbu bikova iz 19. veka u meksičkoj državi Zakatekas. Danas, kompleks je poznatiji po svojoj više puta nagrađivanoj arhitekturi nego po matadorima i bikovima. Hotel ima 49 apartmana u kolonijalnom stilu, a predsednički apartman ima čak tri spavaće sobe, đakuzi, dnevnu sobu i poseban salon za VIP goste. (www.quintarealhotels.com)

Dog Bark Park Inn
Za neke je pas najbolji prijatelj, a za neke savršeno mesto da se naspavaju, ako su, hm, umorni kao psi. U američkom mestu Ajdaho, divovski drveni bigl dominira krajolikom. U pitanju je Dog Bark Park Inn, bed-and-breakfast hotel, čija cena krece od 93 dolara za noć. Enterijer nastavlja u kucecem stilu: od salona u glavi psa do dekoracija u obliku pseće hrane. Kreator ovog pomalo ludog koncepta je arhitekta Denis Frensis, koji još od 1995. izrađuje statue i druge predmete od drveta. On kaže da smatra svojim najvećim dostignućem to što uspeva da ljude smesti u pseću kućicu. (www.dogbarkparkinn.com)

The Galactic
Izgleda da se svake godine hotelijeri utrkuju koji će nas iznenaditi novim čudom. Poslednji je The Galactic Suite koji sa početnom investicijom od 4 miliona dolara obećava univerzum u malom kada počne sa radom 2012. godine. Sigurno se pitate kako će izgledati soba ovog hotela? Pa, nalik starinskoj svemirskoj stanici u koju mogu da stanu dva para i pilot/astronaut. Paket bi ukljucivao četiri noći, jednu vožnju po svemiru i 18 nedelja treninga za taj poduhvat na jednom ostrvu. Samo fantazija, ili će i najveci snovi zaljubljenika u svemir biti ostvareni? Sačekajmo 2012, pa ćemo saznati...

Hotel Liberty
Pretvaranje zatvora u hotel je veliki biznis, a jedan od najboljih svetskih primera za to nalazi se u Bostonu. Zatvor iz 19. veka je odlukom saveznog suda zatvoren 1990. godine jer nije po meri zatvorenika i sedamnaest godina kasnije - i dodatih 150 miliona dolara - ovaj zatvor postao je mesto na kojem treba biti viđen - Liberty hotel. Ultra trendi restoran Alibi i restoran italijanske kuhinje Scampo imaju takvu reputaciju da ih je magazin Esquire nedavno proglasio jednim od najboljih. Iznad ovih restorana je 298 soba tako dobro dizajnerski upakovanih i opremljenih da mogu da se porede sa najpoznatijim butik hotelima na svetu. (www.libertyhotel.com)

Sala Silvermine
Još jedan dokaz nepresušne inspiracije hotelijera je luksuzno zdanje 155 metara ispod zemlje na bivšem nalazištu srebra u Švedskoj, koje ima 15 duplih soba iznad zemlje i ekskluzivan apartman ispod. Ako budete rezervisali ovaj hotel, ne propustite da pitate za „minsku“ turu - kroz tunele, kaverne i mračna jezera. (www.salasilevrgruva.se)

Pixel Hotel
Iz iste zemlje, ali iz Linca, dolazi nam još jedan neobičan koncept: u Pixel hotelu možete birati šest različitih soba i to na različitim lokacijama u gradu. Zbunjeni? Pa, mogli biste da budete. Jer, među ponudenim opcijama smeštaja pominju se i stolarska radionica, stara menza, jedna galerija, pa čak i brod. Svi ovi lokaliteti preuređeni su tako da odgovore svim zahtevima i standardima koje jedan apartman treba da ponudi, a to potvrđuje i cena od 165 dolara za noć. (www.pixelhotel.at)

И после неко пита зашто нам се као врсти догађају сваки јади!
Ма Бог је бре милостив према нама какви смо!
Само нека неко са овим упореди и "другу страну медаље"!

(...i još malko...)Срби имају дуже... јахте

Уз причу о првом „чеду“ компаније "Philip Zepter Yachts" које се гради у Краљевици, хрватски „Јутарњи лист“ је објавио и да су у „рату јахтама на Јадрану“ за 33 метра и 27 милиона евра српски таjкуни победили хрватске.

На глобалном нивоу, опште је познато ко је „адмирал" међу тајкунима - Роман Абрамович (170 m, и још је преправљају). Не баш у стопу следе га „капетани" Лери Елисон (138 m) и Пол Ален (126 m).Шеика Мохамеда бин Рашида ал-Мактума (162 метра), владара Дубаија и остале азијске султане и принчеве не рачунамо. Њихова „краљевска величина" јахти се подразумева.
На Јадрану, димензије су скромније, пропорционалне земљама из којих долазе богати „скипери". Али, борба за примат води се са ништа мање жара. Напротив!
Захваљујући хрватском Јутарњем листу сазнали смо да су у „рату јахтама на Јадрану" за 33 метра и 27 милиона евра српски таjкуни „добили" хрватске! Највише заслуга припада „краљу шећера" Миодрагу Костићу Колету чије мегалуксузно пловило ћете најлакше уочити јер је најдуже - 48 метара.


Хрватски тајкуни
Пет највећих хрватских јахти - укупна дужина 172 метра, укупна вредност 60 милиона евра:

1. Дубравко Гргић - јахта „Hessen“, 44 х 9 m, вредност 20 милиона евра


2. Паво Зубак - „Benetti Classic 120“, 36 х 8 m, вредност 15 милиона евра


3. Лука Рајић - „Mangusta 108“, 33,5 х 7 m, вредност 10 милиона евра


4. Жељко Керум - „Maiora 34“, 32,5 х 7 m, вредност 10 милиона евра


5. Ивица Тодорић - „Riva 85 Opera“, 26 х 6 m, вредност 5 милиона евра

Српски тајкуни (плус Синиша Михајловић)

Пет највећих српских јахти - укупна дужина 185 метара, укупна вредност 63,5 милиона евра:

1. Миодраг Костић Коле - „ISA Yacht 48“, 48 х 8,9 m, вредност 28 милиона евра


2. Синиша Михајловић - „Baglietto 41“, 41 х 8 m, вредност 10 милиона евра


3. Војин Лазаревић - „Sunseeker Predator 108“, 33 х 6 m, вредност 10 милиона евра


4. Жељко Митровић - „Sunseeker 105“, 32 х 6,30 m, вредност 9 милиона евра


5. Петар Матић - „Navetta 30“, 31 х 7 m, вредност 6,5 милиона евра


Нови сектор „краља лонаца"
Што се луксузне 50-метарске мегајахте „JoyMe" тиче, прве из серије која
се за "Philip Zepter Yachts", нову компанију српског милијардера Милана
Јанковића, гради у хрватској Краљевици, она је коначно угледала светлост
дана - премештена је с дока под шатором, где је била скривена од очију
знатижељника и конкуренције, на отворени део бродоградилишта.
"JoyMe" на отвореном доку у Краљевици

Одликују је храбра и до сада невиђена решења сплитског архитекте Срђана
Ђаковића, цена јој је 30 милиона евра, а већ је пронађен и купац са
Далеког истока. О томе у наредном тексту. Ускоро!

A sad' malko...

Leteti, lepo je leteti

Najbogatiji srpski i hrvatski biznismeni u poslednje vreme svoj status vole da potvrde i kupovinom letelice. Iako su najpopularniji avioni marke “Cessna“, neki bogataši iz regiona odlučili su se za helikoptere ili balone.

Pripadnici džet-seta stalno su na oprezu ko je kupio luksuzniju jahtu, skuplji automobil ili bolji avion. Kako se mogu pohvaliti „lepim" bankovnim računima, i bogataši u regionu trude se da drže korak sa svetskim milijarderima.




Milan Popović je avion tipa “Cessna 525“ pozajmio, iznajmio ili kupio da bi obezbedio prevoz za svoju izabranicu Severinu.

Iako su među preduzetnicima iz Hrvatske i Srbije sa dubljim džepovima
najpopularniji avioni marke "Cessna", nekima su draži helikopteri.Nije poznato da li je srpski biznismen Milan Popović pozajmio, iznajmio ili kupio avion tipa "Cessna 525" da bi obezbedio prevoz za svoju izabranicu
Severinu, ali mediji uveliko javljaju da je reč o kupovini.

Jedna od prvih privatnih aviokompanija u Srbiji “AirPink“ u vlasništvu je
Željka Mitrovića. Njegova flota, prema slobodnim procenama vredi oko 13,5 miliona evra, a dragi su mu avioni marke “Cessna“. Proslavljeni reditelj Emir Kusturica gotovo da je bio primoran da pazari helikopter
tipa “Robinson 44“ (cena oko 270.000 evra) - do Mećavnika se drugačije ne može kada zaveje sneg.

Kontroverzni biznismen Stanko Subotić Cane navodno ima desetak letelica (procenjene vrednosti oko 93
miliona evra) i poput većine srpskih bogataša preferira udobne mlaznjake
sa oznakom "Cessna".Vlasnik „Delta holdinga" Miroslav Mišković nije potvrdio da ima privatnu letelicu, ali se u medijima često navodi da je vlasnik bar jednog aviona. Kao jedan od ljubitelja privatnih aviona, često se pominje i Miodrag Kostić. Prema poslednjim, nepotvrđenim informacijama, predsednik „MK grupe" prodao je mlaznjak
"Cessna Citation" čija vrednost se kreće oko 2,3 miliona evra.

Slavko Vukšić je vlasnik firme „Kamenolom Gradac“, a kandidovao se za predsednika Hrvatske. Njegove potrebe za sada zadovoljava 230.000 evra vredan avion “Cessna t182t“.

Avion istog tipa prirastao je srcu i gradonačelniku Splita Željku Kermu. Vlasnik hrvatskog „Hidrokomerca" Boris Kordić, prema pisanju Jutarnjeg lista,vozi se u mlaznjaku "Beechcraft King Air 200".

Vlasnik najveće hrvatske privatne kompanije „Agrokor“ Ivica Todorić opredelio se za helikopter marke “Bell 427“ za koji je najverovatnije morao da izbroji oko milion i po evra.

Filip Cepter, Željko Mitrović i Emir Kusturica dostojno predstavljaju Srbiju, a hrvatski biznismeni Enver Moralić i Đuro Gavrilović, kao i vlasnik najveće hrvatske privatne kompanije „Agrokor" Ivica Todorić takođe mogu veoma
brzo da stignu na udaljene destinacije.

Jedna od letelica u vlasništvu Filipa Ceptera, koji prema sopstvenom priznanju voli da troši velike sume na ovakve „igračke“, je “Challenger 605“ (procenjena vrednost 17,5 miliona evra).


Biznismen koji voli naftnu i hemijsku industriju Enver Moralić poseduje avion marke “Beechcraft“ (cena prava sitnica – oko milion i po evra).

Saša Podbršček (šef uprave kompanije “Chromos“) ima balon “Ultramagic S 130“, a vlasnik industrije mesa „Gavrilović“, Đuro Gavrilović avion “Pipistrel Sinus“ (vrednosti oko 64.000 evra)