Van Gog

Van Gog je bio poznati holandski slikar. Njegov rad mnogi ocenjuju kao besomučno traganje - čak i po cenu života i razuma - za savršenim izrazom, skladom boja, crteža i oblika koji obiluju emocijama i značenjima. Iza sebe je ostavio mnoštvo slika, kao i onu koja izaziva i pomalo jeze, a to je - autoportret sa odsečenim uvetom. Međutim, ovde neće biti reči o nekoj njegovoj slici, već o jednom davno zaboravljenom pismu, koje je tek nedavno otkriveno.

Van Gogov muzej u Amsterdamu saopštio je da je pronađeno jedno slikarevo nepoznato pismo koje baca novu svetlost na njegov težak život i tmuran karakter.

Pismo na dve stranice jednog lista napisano je 3. avgusta daleke 1877. godine crnim mastilom na papiru krem boje. Mastilo je, međutim, s vremenom poprimilo braon nijansu. Samo pismo pronađeno je u jednoj privatnoj kolekciji i samo privremeno pozajmljeno Van Gogovom muzeju.

Muzej, koji ima više od 200 Van Gogovih slika i 600 njegovih crteža, saopštio je da je to prvo Van Gogovo nepoznato pismo otkriveno posle 1990. godine. Koji je sadržaj tog misterioznog pisma? U pismu upućenom prodavcu umetničkih proizvoda i prijatelju Harmanusu Gijsbertusu Terstegu iz Haga slikar izjavljuje saučešće povodom smrti njegove tromesečne kćerke. Van Gog, koji u to vreme još nije počeo da slika, imao je 24 godine i spremao se da upiše studije teologije u Amsterdamu.

Dosta pojedinosti iz Van Gogovog života saznalo se zahvaljujući sačuvanoj bogatoj prepisci koju je imao sa mlađim bratom Teom, koji mu je bio moralna i finansijska podrška tokom života. Ipak, zahvaljujući ovom novootkrivenom pismu, biografi će moći da utvrde još neke sitnice iz života slavnog slikara, a muzej u Amsterdamu će sigurno privući još više poštovalaca Van Gogovog stvaralaštva.

Vinsent van Gog je rođen 1853.godine u Grof-Zundertu u Holandiji u porodici protestantskih sveštenika i trgovaca slikama.Imao je nameru da nastavi tradiciju ,ali se veoma malo bavio trgovinom slika.Proveo je svoje detinjstvo kod rođaka u Barbanatu. Sedam godina je proživeo kao namesnik u Hagu,a zatim je produžio u London.Kao trgovac nije imao samo uvid u slikarstvo već se i sam zagrejao za slikanje tj. nastojao je da postane slikar.Međutim u njegovoj nemirnoj i strastvenoj prirodi se pojavljuje religiozni kompleks.U Amsterdamu studira teologiju,ali studije teologije ubrzo napušta i ide među rudare i postaje njihov propovednik u Belgiji.Tamo su nastali i prvi Gogovi crteži.1881.godine napušta Belgiju i odlazi kod rođaka u Holandiju.Tamo se upoznaje sa Moveom koji postaje njegov učitelj.

Nakon kratkog boravka u Hagu , gde prolazi tečajeve crtanja na akademiji navraća se rođacima u Barbanat U tom razdoblju radio je male tamne slike ''Tkalci'' na kojima prikazuje kako se bedna porodica pred petrolejkom hrani krompirom. 1886.godine odlazi u Pariz gde postaje Kormonov đak. Gog takođe otkriva impresioniste Moneta Sisleja i Pisaroa kao i neoimpresioniste,a ponajviše na njega deluju japanski višebojni drvorerezi.Kasnije se u Parizu sprijateljuje sa Bernardom i sa Polom Gogenom.Gogov nov način slikanja se ispoljava sve snažnije ; isključuju se senke i svaka modulacija. On primenjuje čistu otvorenu skalu boja a oblike konturira tamnom bojom (Autoportret).Taj način primenjuje i u ostalim svojim prikazima ljudskog lika.

U rano proleće 1888.godine putuje u Provansu.Zadržava se u Arlu.Pod južnim suncem pada i hromatski furor.Izbacuje gotovo dnevno sliku za slikom.Gog je slikao sunce samo u njegovom punom žaru.Posebno poglavlje u njegovom slikarstvu čine slike livada, maslina, čempresa,bregova planina i zvezda.

Gogen je na Gogov poziv došao u Arl, kako bi se ostvario san mnogih slikara o tome kako bi se okupili na zajedničkom radu u prirodi.Između njih, Pola i Vinsenta postajala je velika razlika .Jedne noći u raspravi Gog je u svom neuravnoteženom stanju navalio na Gogena da ga zakolje.Bio je dovoljan samo jedan Gogenov pogled da se Van Gog osvesti i da sam sebe kazni.Odrezao je britvom svoje uho pa ga odnosi bludnicama u javnu kuću i pada u težak grč epileptika.Gogen odlazi u Pariz a Gog u duševnu bolnicu.Od rane se veoma brzo oporavio, ali se bolnice više nije rešio.U bolnici je sve vreme slikao.Radio je manijački divlje.Slika doktore ,vrt bolnice.Premešta se na savet svoga brata u Auversur-Oise 17.05.1890.godine.Tamo u momentu paničkog predosećaja strave pred novim nastupom hvata revolver.U polju kraj puta naslanja se na deblo koje je slikao i povlači oroz na revolveru.Razbija svoje rastrojeno telo i konačno izmiče svim krizama.

Gogove najpoznatije slike su:''Umetnikova soba'',''Bela kuća noću'',''Kafana noću'',''Spavaca soba u Arlu'',''Suncokreti'',''Polja žita sa žeteocem'',''Ljudi koji jedu krompir'',''Žetelac'',''Žitna polja sa čempresima'',''Most u Arlu'',''Starac'' i mnoge druge.

INTIMNI PORTRET VAN GOGA

Londonska izložba pod naslovom „Stvarni Van Gog“ predstavila i slikarevu ličnu korespondenciju koja dosta otkriva o njemu kao slikaru, intelektualcu i čoveku.


Vrt

Vincent Van Gogh nije bio samo neukrotivi umetnički duh koji je stvarao brzo i impulisvno, nego i koncentrisani i cilju posvećeni genije.
U takvom svetlu nastoji Van Goga da prikaže izložba britanske Kraljevske akademije umetnosti, koja je prošlog vikenda otvorena u Londonu, a trajaće do 18.aprila. Izložba pod nazivom "Stvarni Van Gog" obuhvata 65 platna, 30 crteža i 40, od ukupno skoro hiljadu pisama koja je pisao svom mladjem bratu Theu, kao i prijateljima medju slikarima – Paul-u Gauguin-u i Emil-u Bernard-u.

Van Gog se, podsetimo, rodio 30.03.1853. u holandskom Groot-Zundertu, a slikarstvu se sasvim posvetio od svoje 27. godine. Umetnička karijera mu je, medjutim, trajala veoma kratko – deset godine kasnije, tačnije 29.07.1890, izvršio je samoubistvotvo u francuskom gradiću Auvers-sur-Oise.

Stigao je, ipak da za to kratko vreme stvori čak 800 platna i 1.200 crteža koja su kad su prezentirana javnosti preokrenule razvoj slikarstva (dok je bio živ, prodao je samo jednu sliku). Prema autorima izložbe, on je, s isto takvom strašću s kakvom je slikao, pisao pisma kojih je sačuvano oko 900. Slikao je istina brzo, ali se iz pisama može videti da zaista bukvalno nijedan potez kičicom nije bio slučajan. Detaljno u pismima opisuje kako se pripremao za pojedine slike, kako se trudio da ovlada perspektivom, bojama i slikanjem figura.

Prema organizatorima izložbe, ova pisma dostižu „nivo visoke književnosti“ pre svega zbog originalnosti njegovih razmišljanja o umetnosti, prirodi i knjževnosti, koja ukazuju da je bio ne samo osećajan, odlučan i radan, nego i vanredno inteligentan čovek.


Irisi

U pismima su često i sitni crteži koji pokazuju od čega je u slikanju polazio. Na izložbi su ovi dopisi predstavljeni uz odgovarajuća ulja, na primer Čempres, Sejač, Vrba...

Platna Van Goga i veliki deo pisama su bila u zaostavštini njegovog brata Tea koji je umro samo pola godine kasnije (sahranjen je uz svog starijeg brata). Zasluge za očuvanje ove zaostavštine ima udovica Tea, Johana. Iako su platna postala relativno brzo poznata, pisma su objavljena tek 1914.

Najveću pažanju posetilaca izaziva pismo Teu, nadjeno u džepu slikara, koje je on imao sa sobom kada je pucao na sebe 27. jula 1890. (umro je od posledica rana dva dana kasnije). „Rizikujem život radi svoje umetnosti“, piše on bratu u tom pismu koje mu nije poslao i zahvaljuje mu na pismu i 50 franaka koje mu je poslao. Na njemu je kratka beleška Tea da je to „pismo koje imao kod sebe tog groznog dana 27. jula“.