Strana 2 od 2 • 1, 2
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Još mirisa starog Beograda
Pon Okt 19, 2009 1:00 pm
First topic message reminder :
Косанчићев венац
Ово је крај који живи у времену у ком је настао - пре две стотине година. Уобичајен призор на овом месту године 2007. изгледа овако: сликари мешају боје на платоу испред куће Мике Аласа док са звоника Саборне цркве, две улице изнад, звони за вечерње
Донедавно је у улици важило неписано правило - једине кафане у које се одлази су „?” и бифе „Варош капија”. Није згодно написати због безбедности становника овог „прошловековног острва усред Београда”, али врата на овдашњим кућама махом се не закључавају јер комшије посећују једни друге у разна доба дана (и ноћи). Као у ретко ком крају града, овде стари житељи негују приврженост према „кревету у кући на Косанчићевом венцу на ком их је мајка родила”. И не би се преселили одатле... Јер, кажу, не би умели да живе у неком другом свету.
У улици је (тврде староседеоци) још сачуван мирис прве апотеке, отворене пре 150 година, помешан с мирисом гара библиотеке. Неки станари тврде да ноћу чују звук старе штампарије које одавно нема. Другима је још у ушима писак локомотиве „Жаклине”, који сада невешто замењује звоњава трамваја. Али, свима, без изузетка, пред очима непрестано стоји слика улива Саве у Дунав.
Историја улице почиње 1804. године кад је српски народ на овом месту дочекао устанике ослободиоце. Овај део града, познат као Варош капија, добио је име по томе што се кроз њу улазило у Савску варош, односно српски део града који је настао после пада Београда под турску власт 1521. године. Улица је 1872. године добила име по Ивану Косанчићу, косовском јунаку, побратиму Милоша Обилића и Милана Топлице, и од тада га није мењала. Три побратима, која су заједно погинула, имају улице једну поред друге - Косанчићев, Топличин и Обилићев венац.
Од значајних здања на овом подручју остали су дом Мике Аласа, Саборна црква, Конак кнегиње Љубице, сликарска кућа, зграда с бистом Косанчић Ивана, и кафана „?”. И једна кућа која нема звучно име као остале, али власници воле да јој тепају, попут малог детета, иако је најстарија у крају.
За шетњу овим крајем неопходан је осмех, мало заљубљености у очима, понешто од боемског поимања живота и - нека рука за ослонац. Али, у шетњу Косанчићевим венцем нипошто не треба кренути у штиклама - мало поштовања према калдрми старијој од најстаријих Београђана није на одмет.
Косанчићев венац
Ово је крај који живи у времену у ком је настао - пре две стотине година. Уобичајен призор на овом месту године 2007. изгледа овако: сликари мешају боје на платоу испред куће Мике Аласа док са звоника Саборне цркве, две улице изнад, звони за вечерње
Донедавно је у улици важило неписано правило - једине кафане у које се одлази су „?” и бифе „Варош капија”. Није згодно написати због безбедности становника овог „прошловековног острва усред Београда”, али врата на овдашњим кућама махом се не закључавају јер комшије посећују једни друге у разна доба дана (и ноћи). Као у ретко ком крају града, овде стари житељи негују приврженост према „кревету у кући на Косанчићевом венцу на ком их је мајка родила”. И не би се преселили одатле... Јер, кажу, не би умели да живе у неком другом свету.
У улици је (тврде староседеоци) још сачуван мирис прве апотеке, отворене пре 150 година, помешан с мирисом гара библиотеке. Неки станари тврде да ноћу чују звук старе штампарије које одавно нема. Другима је још у ушима писак локомотиве „Жаклине”, који сада невешто замењује звоњава трамваја. Али, свима, без изузетка, пред очима непрестано стоји слика улива Саве у Дунав.
Историја улице почиње 1804. године кад је српски народ на овом месту дочекао устанике ослободиоце. Овај део града, познат као Варош капија, добио је име по томе што се кроз њу улазило у Савску варош, односно српски део града који је настао после пада Београда под турску власт 1521. године. Улица је 1872. године добила име по Ивану Косанчићу, косовском јунаку, побратиму Милоша Обилића и Милана Топлице, и од тада га није мењала. Три побратима, која су заједно погинула, имају улице једну поред друге - Косанчићев, Топличин и Обилићев венац.
Од значајних здања на овом подручју остали су дом Мике Аласа, Саборна црква, Конак кнегиње Љубице, сликарска кућа, зграда с бистом Косанчић Ивана, и кафана „?”. И једна кућа која нема звучно име као остале, али власници воле да јој тепају, попут малог детета, иако је најстарија у крају.
За шетњу овим крајем неопходан је осмех, мало заљубљености у очима, понешто од боемског поимања живота и - нека рука за ослонац. Али, у шетњу Косанчићевим венцем нипошто не треба кренути у штиклама - мало поштовања према калдрми старијој од најстаријих Београђана није на одмет.
- bezobradjanka
Datum rođenja : 11.03.1969
Godina : 55
Lokacija : bg
Raspoloženje : uvek
Datum upisa : 26.07.2010
Re: Još mirisa starog Beograda
Uto Jul 27, 2010 8:53 am
MALI BEOGRACKI REČNIK
ADA – Rečno ostrvo, kakvih ima na hiljade, ali kada se kaže Ada, onda se zna na šta se misli.
U njenim vodama plivaju najbolje ribe na svetu.
ŠKEMBIĆI U SAFTU – Specijatitet koji samo Srbi mogu da jedu. Nije važno od čega se pravi.
Najbolji je kada prođe kroz šuber u nekoj zadimljenoj kafani.
Vrlo važan detalj u konzumiranju škembića je beli hleb, koji se obavezno umače u saft!
BASKET – Igra se na betonu, najbolje u “starkama”, obično u predvečerje, kada okolo sve zamiriše, ne znam na šta, ali se sećam da je nešto lepo.
Ekipe se sastoje od ortaka iz kraja, koji mogu da se psuju do mile volje i da posle,
onako znojavi, zajedno odu na pivo.
ZVEZDA – “Zvezda” je život,
sve ostalo su sitnice.
Jebote, da mi je da doživim još jedan Bari.....
GRMEČ – kafana u kojoj sede taksisti, novinari i ostali fini, kulturni svet.
Ugaoni kamen nekadašnjeg “magičnog trougla”.
Mesto gde ljudi uđu ne poznajući nikoga, a izađu sa četiri kuma.
KOŠAVA – Služi za prirodno provetravanje Beograda.
Dolazi na tri, sedam ili 21 dan.
Prodire do kostiju i duva kroz glavu sprečavajući taloženjeglupih misli o smislu života.
Priča se da zbog nje sve Beograđanke imaju onako bistre oči.
ŠLJIVA – Drvo života za Srbe.
Pokriva Šumadiju u velikim količinama.
Najbolja je u tečnom stanju.
Koristi se u svim prilikama, za lek, slave, za svadbe i sahrane, svuda!
Dživdžan – Malo perjano klupko koje sleće na terasu i jede iz ruke.
Uvek je prisutan i neprimetan. Ne mogu da zamislim grad bez njega.
SLAVA – Društveno-porodični događaj koji ima religijski povod.
Služi za jedenje i pijenje, a neretko i za “šizenje” i ludenje.
Na njemu se obično priča o politici i ogovaraju oni koji nisu došli.
Uvek se nađe neki ludi teča ili ujka koji “udavi” sve prisutne.
GOLUBARI – Posebna kasta ljudi koja obitava na Čuburi i Zvezdari.
Provode život piljeći u nebo.
Nikada mi nije jasno kako bez greške prepoznaju svoju pticu kada se pretvori u tačku.
Miroljubivi su i s vremenom počnu da guguču kada pričaju.
BUREK - prazan - sa sirom - sa mesom
Značaj bureka su osetili i Slovenci u Ljubljani
BUREK – Tvorevina od testa u kome se mogu naći sir, meso, spanać, pečurke, šunka, a najbolji je prazan.
Jede se prstima i u kombinaciji sa hladnim jogurtom, a najslađi je kada se po povratku iz kafane u pet ujutru smaže jedno pola tepsije. Srećom, ne pravi se u “low fat” varijanti.
KUM – Neko ko zna sve o vama. Seća se kada ste “dobili korpu” od
Ljilje iz IV2, bio je prisutan kada ste prvi put zapalili cigaretu i
upoznao vas je sa budućom ženom. Ako je pravi, služi kao oslonac.
Dobar je i ako ima kompletan alat i zna da popravlja po kućama.
KALDRMA – Kada sam bio mali, moja ulica je bila popločana
savršeno naređanim kamenjem koje se nakon kiše presijavalo kao duga i po kojem sam voleo da trčim bos.
Posle su stavili onu crnu masu koja se zove asfalt i koja se topila na suncu i lepila za obuću.
Danas kaldrme ima još samo na Kosančićevom vencu, ali je meni sada malo teško da hodam bos.
SPLAVOVI – Nalaze se na Savi i Dunavu, rade noću i odlično su mesto za pokazivanje para, silikona ili usavršenog modela “duge devetke”.
Standardni program je zabava sa pevanjem i pucanjem.
KOMŠIJA – Bliži od najbližeg roda. Služi za gledanje utakmica,
igranje preferansa i popodnevnu rakijicu uz mezetluk.
Može se iskoristiti i da pričuva dete, pogura auto i pomogne kada se unosi regal.
Nezamenljiv izvor obaveštajnih podataka o ostalim komšijama,
pogotovu ako se radi o komšinici.
"POLITIKA" – Jedini list na svetu koji se kupuje tako što se ode na kiosk i kaže:
“Komšija, daj jedne novine!”
KAJMAK – To je nešto što je mnogo lepo....
Heavy Cream
Kajmak
pronounced: kay-muck
1 qt. milk
1 pt. heavy cream
Boil the milk in shallow enamel pan. Carefully, pour the cream in from as high as possible. Simmer mixture on low fire for about 2 hrs. Turn off the heat and allow it to stand without mixing for 6 hours. Then turn on heat again and simmer on very low fire for 1/2 hr. Cool the mixture without mixing. Then carefully place pan in refrigerator for 24 hours. Cream has formed. Loosen with the point of a knife and remove it to a flat plate. Cut into squares. It is delicious served on anything which calls for whipped cream or eaten alone.
FIĆA – Sećam se kada je ponosni otac uplovio njime u naše dvorište.
Siguran sam da se danas tako ne bih obradovao ničemu što se kotrlja na četiri točka.
“Mazili smo ga, pazili i zvali ga Đole.”
Išli smo njime na more. Nema veze što je “kuvao” na svakoj trećoj uzbrdici, bio je naš ponos.
Video sam da fiće i danas žive.
Neuništiv je.
KALIŠ – Kalemegdanski park: idealno mesto za babe i dede.
Mnogi Beograđani su tu napravili prve korake.
Velika šahovska pozornica sa penzionerima u glavnoj ulozi
- profesionalnim kibicerima. Grobnu tišinu samo ponekad naruši očajni vapaj nekog od njih:”Jao, vidi slepca, prevideo je topa!”
ŠTRAFTA – Ona u Knez Mihajlovoj; ušuškana i topla, dušu dala za gluvarenje. Na njoj niko ne žuri. Služi za samopokazivanje i gledanje.
Najlepša je u maju, kada se razbije akvarijum i njome prošeta nova generacija lepotica.
ŠMEK – Nešto što se ne uči nego se dobija rođenjem. Čovek koji ima ovu osobinu zove se šmeker.
Ne znam baš tačno koje su karakteristike, ali takvog tipa mogu da prepoznam na kilometar.
Dobro uspevaju u Srbiji.
'LADOVINA – Višeznačna reč: može da označava hlad koji pruža ona lipa u bašti “Vltave” i ispod koje se najlepše pije pivo, a može da bude i skraćeni izraz koji vam pomaže da nekom opišete kako je na poslu.
KESTEN – Vrlo važan plod u životu srpskog naroda. Kada u oktobru ulice zamirišu na pečeni kesten, to je znak da dolazi zima.
Od njega se pravi i čuveni kesten pire u poslastičarnici u Sremskoj.
Ispod kestenovog drveta se mnogo lepo ljubi.
ORTAK – Nešto između druga i burazera, samo malo jače.
Ortak je tu
kad treba da se "pošiba" zbog tebe, kad od dobre "ribe" treba da se odvoji
ružna drugarica kako bi ti imao prolaz, kad ti treba alibi kod žene,
kad
izgubiš na kocki, pa nemaš ni za taksi, onda zoveš njega u tri ujutru...
Ma, ortak je prosto ortak.
AVLIJANER - Posebna vrsta srpskog psa; vispren i nezavisan, sposoban
je da preživi u svim uslovima. Od ovdašnjih kerova razlikuje se po tome
sto je pametan.
Ljude koristi onoliko koliko su mu potrebni.
Najpoznatija podvrsta je "dorćolski gonič".
FRKA – Problem koji se rešava rečenicom: “Nema frke!”
TARABA – Služi za preskakanje kako bi se iz komšijskih bašta krale zelene kajsije i trešnje.
ADA – Rečno ostrvo, kakvih ima na hiljade, ali kada se kaže Ada, onda se zna na šta se misli.
U njenim vodama plivaju najbolje ribe na svetu.
ŠKEMBIĆI U SAFTU – Specijatitet koji samo Srbi mogu da jedu. Nije važno od čega se pravi.
Najbolji je kada prođe kroz šuber u nekoj zadimljenoj kafani.
Vrlo važan detalj u konzumiranju škembića je beli hleb, koji se obavezno umače u saft!
BASKET – Igra se na betonu, najbolje u “starkama”, obično u predvečerje, kada okolo sve zamiriše, ne znam na šta, ali se sećam da je nešto lepo.
Ekipe se sastoje od ortaka iz kraja, koji mogu da se psuju do mile volje i da posle,
onako znojavi, zajedno odu na pivo.
ZVEZDA – “Zvezda” je život,
sve ostalo su sitnice.
Jebote, da mi je da doživim još jedan Bari.....
GRMEČ – kafana u kojoj sede taksisti, novinari i ostali fini, kulturni svet.
Ugaoni kamen nekadašnjeg “magičnog trougla”.
Mesto gde ljudi uđu ne poznajući nikoga, a izađu sa četiri kuma.
KOŠAVA – Služi za prirodno provetravanje Beograda.
Dolazi na tri, sedam ili 21 dan.
Prodire do kostiju i duva kroz glavu sprečavajući taloženjeglupih misli o smislu života.
Priča se da zbog nje sve Beograđanke imaju onako bistre oči.
ŠLJIVA – Drvo života za Srbe.
Pokriva Šumadiju u velikim količinama.
Najbolja je u tečnom stanju.
Koristi se u svim prilikama, za lek, slave, za svadbe i sahrane, svuda!
Dživdžan – Malo perjano klupko koje sleće na terasu i jede iz ruke.
Uvek je prisutan i neprimetan. Ne mogu da zamislim grad bez njega.
SLAVA – Društveno-porodični događaj koji ima religijski povod.
Služi za jedenje i pijenje, a neretko i za “šizenje” i ludenje.
Na njemu se obično priča o politici i ogovaraju oni koji nisu došli.
Uvek se nađe neki ludi teča ili ujka koji “udavi” sve prisutne.
GOLUBARI – Posebna kasta ljudi koja obitava na Čuburi i Zvezdari.
Provode život piljeći u nebo.
Nikada mi nije jasno kako bez greške prepoznaju svoju pticu kada se pretvori u tačku.
Miroljubivi su i s vremenom počnu da guguču kada pričaju.
BUREK - prazan - sa sirom - sa mesom
Značaj bureka su osetili i Slovenci u Ljubljani
BUREK – Tvorevina od testa u kome se mogu naći sir, meso, spanać, pečurke, šunka, a najbolji je prazan.
Jede se prstima i u kombinaciji sa hladnim jogurtom, a najslađi je kada se po povratku iz kafane u pet ujutru smaže jedno pola tepsije. Srećom, ne pravi se u “low fat” varijanti.
KUM – Neko ko zna sve o vama. Seća se kada ste “dobili korpu” od
Ljilje iz IV2, bio je prisutan kada ste prvi put zapalili cigaretu i
upoznao vas je sa budućom ženom. Ako je pravi, služi kao oslonac.
Dobar je i ako ima kompletan alat i zna da popravlja po kućama.
KALDRMA – Kada sam bio mali, moja ulica je bila popločana
savršeno naređanim kamenjem koje se nakon kiše presijavalo kao duga i po kojem sam voleo da trčim bos.
Posle su stavili onu crnu masu koja se zove asfalt i koja se topila na suncu i lepila za obuću.
Danas kaldrme ima još samo na Kosančićevom vencu, ali je meni sada malo teško da hodam bos.
SPLAVOVI – Nalaze se na Savi i Dunavu, rade noću i odlično su mesto za pokazivanje para, silikona ili usavršenog modela “duge devetke”.
Standardni program je zabava sa pevanjem i pucanjem.
KOMŠIJA – Bliži od najbližeg roda. Služi za gledanje utakmica,
igranje preferansa i popodnevnu rakijicu uz mezetluk.
Može se iskoristiti i da pričuva dete, pogura auto i pomogne kada se unosi regal.
Nezamenljiv izvor obaveštajnih podataka o ostalim komšijama,
pogotovu ako se radi o komšinici.
"POLITIKA" – Jedini list na svetu koji se kupuje tako što se ode na kiosk i kaže:
“Komšija, daj jedne novine!”
KAJMAK – To je nešto što je mnogo lepo....
Heavy Cream
Kajmak
pronounced: kay-muck
1 qt. milk
1 pt. heavy cream
Boil the milk in shallow enamel pan. Carefully, pour the cream in from as high as possible. Simmer mixture on low fire for about 2 hrs. Turn off the heat and allow it to stand without mixing for 6 hours. Then turn on heat again and simmer on very low fire for 1/2 hr. Cool the mixture without mixing. Then carefully place pan in refrigerator for 24 hours. Cream has formed. Loosen with the point of a knife and remove it to a flat plate. Cut into squares. It is delicious served on anything which calls for whipped cream or eaten alone.
FIĆA – Sećam se kada je ponosni otac uplovio njime u naše dvorište.
Siguran sam da se danas tako ne bih obradovao ničemu što se kotrlja na četiri točka.
“Mazili smo ga, pazili i zvali ga Đole.”
Išli smo njime na more. Nema veze što je “kuvao” na svakoj trećoj uzbrdici, bio je naš ponos.
Video sam da fiće i danas žive.
Neuništiv je.
KALIŠ – Kalemegdanski park: idealno mesto za babe i dede.
Mnogi Beograđani su tu napravili prve korake.
Velika šahovska pozornica sa penzionerima u glavnoj ulozi
- profesionalnim kibicerima. Grobnu tišinu samo ponekad naruši očajni vapaj nekog od njih:”Jao, vidi slepca, prevideo je topa!”
ŠTRAFTA – Ona u Knez Mihajlovoj; ušuškana i topla, dušu dala za gluvarenje. Na njoj niko ne žuri. Služi za samopokazivanje i gledanje.
Najlepša je u maju, kada se razbije akvarijum i njome prošeta nova generacija lepotica.
ŠMEK – Nešto što se ne uči nego se dobija rođenjem. Čovek koji ima ovu osobinu zove se šmeker.
Ne znam baš tačno koje su karakteristike, ali takvog tipa mogu da prepoznam na kilometar.
Dobro uspevaju u Srbiji.
'LADOVINA – Višeznačna reč: može da označava hlad koji pruža ona lipa u bašti “Vltave” i ispod koje se najlepše pije pivo, a može da bude i skraćeni izraz koji vam pomaže da nekom opišete kako je na poslu.
KESTEN – Vrlo važan plod u životu srpskog naroda. Kada u oktobru ulice zamirišu na pečeni kesten, to je znak da dolazi zima.
Od njega se pravi i čuveni kesten pire u poslastičarnici u Sremskoj.
Ispod kestenovog drveta se mnogo lepo ljubi.
ORTAK – Nešto između druga i burazera, samo malo jače.
Ortak je tu
kad treba da se "pošiba" zbog tebe, kad od dobre "ribe" treba da se odvoji
ružna drugarica kako bi ti imao prolaz, kad ti treba alibi kod žene,
kad
izgubiš na kocki, pa nemaš ni za taksi, onda zoveš njega u tri ujutru...
Ma, ortak je prosto ortak.
AVLIJANER - Posebna vrsta srpskog psa; vispren i nezavisan, sposoban
je da preživi u svim uslovima. Od ovdašnjih kerova razlikuje se po tome
sto je pametan.
Ljude koristi onoliko koliko su mu potrebni.
Najpoznatija podvrsta je "dorćolski gonič".
FRKA – Problem koji se rešava rečenicom: “Nema frke!”
TARABA – Služi za preskakanje kako bi se iz komšijskih bašta krale zelene kajsije i trešnje.
Strana 2 od 2 • 1, 2
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu