Okultizam i paranormalno

Tarot karte tumačenje predviđanje proricanje

Tarot karte se sastoje od 56 karata, nazvanih Male arkane, i 22 karte, Velike
arkane, te tako ukupno 78 karata sacinjavaju spil Tarota.Male arkane,
kao i nase savremene karte za igranje, imaju cetiri znaka ili "boje" sa
po deset brojcanih karata. Cetiri znaka Tarota zovu se: stapovi,
pehari, macevi i monete. Ti znaci su se pretopili u sadasnji tref,
herc, pik i karo.

Poreklo tarota je i danas nepoznato. Zasigurno znamo da su karte korišćene u
Italiji u petnaestom veku i to kao popularna kartaška igra. Imućna
gospoda naručivala je predivne špilove i neki od tih špilova su i danas
u upotrebi. Visconti-Sforza, napravljene 1450. godine ili nešto malo
kasnije, su jedne od prvih i najkompletnijih špilova.
Kasnije u osamnaestom i devetnaestom veku, brojni uticajni sledbenici
okultizma otkrivaju tarot. Fascinirani ovim kartama, smatrali su da su
slike na kartama mnogo moćnije nego što se to može videti jednostavnim
igranjem. Otkrili su (ili stvorili!) “pravu” istoriju tarota,
povezujući karte sa Egipatskim misterijama, Kabalom, Hermetičkom
filozofijom, alhemijom, i ostalim mističnim sistemima. Ovakvo
interesovanje za tarot se nastavlja i u prvoj polovini dvadesetog veka,
kada tarot biva objedinjen u veštine nekoliko tajnih društava,
uključujući i hermetički red “Zlatne Zore”.
Smatra se da je tarot najobičniji alat za proricanje. U tradicionalano
tarot čitanje uključen je onaj koji traži odgovor na lično pitanje
(zvaćemo ga subjekt) – i tarotolog – onaj koji ume da interpretira
karte. Nakon što je tražilac promešao i presekao karte, tarotolog ređa
karte po određenom obrascu i to se naziva otvaranje. Svaka pozicija u
otvaranju i svaka karta ima svoje značenje. Čitač kombinovanjem
njihovog značenja dobija objašnjenje za traženo pitanje.
Šta je u stvari tarot - odgovor je vrlo jednostavan – blistava tajna
jeste čudotvorna moć ljudske podsvesti, skrivena u dubinama uma svakog
čoveka na ovoj planeti. Čak i ako je ignorišemo (a to se uglavnom i
dešava) ona smišljeno deluje na sve naše radnje. Sigmund Frojd je
napisao da je stres iracionalno, primitivno stanje naše podsvesti. On
smatra da je on baza naših najneprihvatljivijih želja i zahteva.
Suprotno njegovom stanovištu Carl Jung ističe pozitivan, kreativan
aspekt podsvesti.
Verovatno nikada nećemo saznati kolike su mogućnosti i kolika je moć
naše podsvesti, ali postoje načini da se ona istraži. Mnoge tehnike su
usavršene za ovu namenu – psihoterapija, tumačenje snova,
vizuelizacija, meditacija. Tarot je samo još jedna tehnika.

Ovu interesantnu fotografiju, načinjenu 1919. godine prvi put je objavio
Sir Victor Goddard tek 1975. godine. Fotografija predstavlja grupni
portret Goddard-ovog eskadrona, koji je tokom prvog Svetskog rata
služio na brodu. Na fotografiji se pojavljuje jedno lice više


Iza leđa pilota u gornjem redu, četvrtog s leva, jasno se može videti
lice još jednog čoveka. Kažu da je to lice avio-mehaničara po imenu
Freddy Jackson [Fredi Džekson] kojeg je ubila elisa aviona samo dva
dana ranije. Sahranjen je na dan kada je ova fotografija načinjena. Svi
članovi eskadrona prepoznali su njegovo lice na fotografiji.
Smatra se da je Freddy Jackson, nesvestan činjenice da je mrtav, odlučio da se pojavi na ovoj grupnoj fotografiji.
Interesantno je dodati da je Sir Victor Goddard, isto kao i Lord
Combermere, imao još paranormalnih iskustava. 1935.godine, tada već Air
Marshall (čin u Royal Air Force ravan generalu kopnene vojske) Sir
Victor Goddard je sa svojim Hawker Hart dvokrilcem poleteo iz Edinburga
u Škotskoj ka svojoj bazi u Andoveru u Engleskoj, odlučivši da usput
preleti napušteni aerodrom u mestu Drem blizu Edinburga.
Neupotrebljavani aerodrom je, još u to vreme, zarastao u korov, hangari
su se raspadali i krave su se napasale na mestu gde su avioni pre bili
parkirani. Goddard je zatim nastavio svoj let za Andover ali je naišao
na neobičnu oluju. Usled jakih vetrova u neobičnim, braon-žutim
oblacima izgubio je kontrolu nad avionom i počeo spiralan pad ka
zemlji. Uspevši u poslednjim momentima da povrati kontrolu, uvideo je
da njegov avion ponovo ide u smeru napuštenog aerodroma u mestu Drem.
Kada se približio aerodromu, nevremena je odjednom nestalo i on se
našao leteći kroz savršeno sunčan dan.
Ali ovaj put, dok je leteo preko aerodroma, zapazio je da sve izgleda
potpuno drugačije. Hangari su bili kao novi, i četiri aviona bila su na
zemlji od kojih su tri bili prepoznatljivi dvokrilci, ali obojeni u
žuto što ga je začudilo, a četvrti je bio jednokrilac kojih RAF
1935.godine nije imao. Mehaničari su bili obučeni u plave uniforme što
je Goddard-u bilo veoma čudno jer su u to vreme svi RAF mehaničari
nosili braon uniforme. Također ga je zbunila činjenica da ga niti jedan
od mehaničara na pisti nije primetio dok je preletao aerodrom. Sir
Victor Goddard je zatim ponovo uleteo u nevreme ali je ovaj put uspeo
da srećno stigne u Andover.
RAF je tek 1939. godine počeo da boji avione u žuto, uveo jednokrilce
koje je Goddard video na pisti i promenio boju uniforme avio-mehaničara
u plavo. Da li je Goddard nekako uspeo da poleti četiri godine u
budućnost i da se zatim vrati nazad kroz vreme je misterija koja i dan
danas čeka objašnjenje.

O Adolfu Hitleru svet zna uglavnom iz istorijskih izvora i mnoštva
literature koja je pisana posle II svetskog rata. Međutim, svetu je
manje poznata činjenica da je ovaj diktator bio zainteresovan za
astrologiju i okultizam, te da je i sam bio član tajnog magijskog
društva."Hitler je naš učenik. Jednog dana ćete videti da će on, a
preko njega i mi, pobediti i stvoriti pokret pred kojim će svet
zadrhtati." Ovo su proročanske reči Adolfa Lanca (Adolf Lanz).Napisane
su u pismu upućenom jednom članu izvesnog okultnog reda početkom 1932,
dakle, nekih godinu dana pre nego što je Hitler došao na vlast.


Jedna fotografija na kojoj se mladi Lanc nalazi odeven u odoru
cistercitskog reda prikazuje nam bezličnog, kratkovidog mladića,
najviše nalik bankarskom službeniku ili sitnijem birokrati u državnoj
službi. Sam sebe Lanc je, međutim, video na sasvim drugačiji način.
Njegov red "Novih templara" dobijao je svoju osnovnu filosofsku
inspiraciju iz gralskih legendi, a njegovi članovi sastajali su se da
bi učestvovali u izvesnim ritualima. Čini se da su bili zainteresovani
za sve okultne veštine, a naročito za takve kao što je frenologija. Pa
ipak, glavni podsticaj "Novim templarima" i samom Lancu bila je zamisao
o jednoj arijevskoj gospodarskoj rasi, čija čistota može biti očuvana
isključivo strogim postupkom selekcije. Kao i mnogi drugi rasisti, i
Lanc je "osećao" da je njegov rod u opasnosti.


Godine 1934. Lanc je otvoreno tvrdio da je njegov Red bio prva manifestacija
Hitlerovog pokreta. Da li je to bio, prema mišljenju većeg broja
istoričara, klasičan primer uskakanja u voz koji upravo kreće?
Verovatno nije. Hitler je čitao Lancove radove kao mladić, a njih
dvojica su se i sreli 1909. godine u Beču.Godine 1907, kada je Hitler
bio još sasvim mlad, Lanc je otkrio jednu romantičnu ruševinu na bregu
kraj Dunava i odredio da će se glavno sedište njegovog Reda nalaziti
upravo tu. Kupio je ruinu zajedno sa okolnim zemljištem, delimično je
restaurisao i opremio predmetima neophodnim za vršenje rituala "Novih
templara". A onda je Adolf Lanc nad tim hramom magije i rasne
superiornosti razvio steg još neviđen u toj zemlji. Bila je to svastika.


Trideset dve godine pre toga, Lancov prijatelj, neki Gvido fon List, bio se
popeo na vrh brda koje se uzdiže iznad Beča i zakopao u zemlju izvestan
broj praznih vinskih boca tako da čine svastiku, a u nameri da proslavi
letnju ravnodnevicu. Ako je Lanc izgledao kao običan ćata, List je,
zahvaljujući beloj bradi koja mu je dosezala gotovo do pojasa, izgledao
kao mag. List je po profesiji bio pisac, premda mu to nikada nije
donosilo osobito mnogo novca. Ova ceremonija o ravnodnevici upućuje nas
na to da je bio okultist i ekscentrik. Izgleda da se njegova
ekscentričnost razvila prilično rano. Kao četrnaestogodišnjak zakleo se
da će, kada odraste, sagraditi hram Votanu. Zakletva je sama po sebi
zapanjujuća. Činjenica da je tu zakletvu dao pred oltarom u kripti
katedrale Sv. Stefana u Beču celu stvar čini - bizarnom.

Prema svojoj sopstvenoj proceni, List je bio obdaren sposobnostima
ekstrasenzorne percepcije. No, za razliku od svog zemljaka Adolfa
Hitlera, koji je takve svoje sposobnosti koristio da bi zavirivao u
budućnost. List se okrenuo dalekoj prošlosti svoje zemlje. Ono što je
tamo video veoma se razlikovalo od onoga što je pisalo u knjigama o
istoriji. Postojala je, dakle, drevna rasa germanskih mudraca,
posvećenika visokoezoterijskih učenja. Rasa se zvala Armanen. NJihove
tragove mogli su naći oni koji su znali gde (i kako!) da traže.
Prirodno, poslednji preživeli pripadnik rase Armanen bio je sam List.
Nije to, doduše, ostao dugo. Godine 1908, osnovano je tajno društvo
"Posvećenici Armanena", kako bi održalo i prenelo tradiciju dalje.
NJegovi članovi su, između ostalog, proučavali okultizam runa, u čemu
je List bio naročito vešt. Jedno društvo, osnovano godinama kasnije u
svrhu očuvanja rase gospodara, takođe se bavilo proučavanjem runa. Bio
je to red Mrtvačke glave - Himlerov SS.

Čudne Listove ideje direktno su uticale na stvaranje nacističke
Nemačke, jer su mnogi od njegovih sledbenika bili članovi nacističkog
pokreta još od početka.

Berlin, 1945. Rat je praktično završen, i samo još ludačko nastojanje
Hitlerove "gvozdene volje" onemogućavalo je kakav-takav otpor
napredovanju Saveznika. A i taj otpor bio je tek bleda senka nečega što
je nekada postojalo. Moćne nemačke armije svele su se na grupe
poluobučenih momaka i šačicu izmorenih i zaplašenih veterana koji su
zajedno predstavljali poslednju odstupnicu u predgrađima Berlina.
"Hiljadugodišnji rajh" pretvorio se u hrpu zadimljenih ruševina. Ruski
vojnici su napredovali kroz ruševine, boreći se od kuće do kuće, od
ulice do ulice, kako bi se povezali sa svojim britanskim i američkim
saveznicima, koji su, sa svoje strane, takođe nastojali da dopru do
srca umiruće prestonice. Još i pre nego što su potpuno preplavili
istočni sektor grada, Rusi su našli nešto veoma čudno: veliki broj
leševa Tibetanaca. Ovu činjenicu zabeležio je Moris Besi (Maurice
Bessdž), kao i Povel i Beržije, prema kojima je leševa, zajedno, bilo
oko hiljadu. Tibetanci su na sebi imali nemačke uniforme, ali bez
uobičajenih oznaka.

Prema Povelu i Beržijeu, takođe, 1926. godine u Berlinu i Minhenu je
nastala jedna mala kolonija stanovnika s one strane Himalaja. Jedan od
članova te kolonije, izvesni tibetanski monah, prilično se
zainteresovao za rastući nacistički pokret, tako da je čak postao i
donekle poznat po svojim predviđanjima koliko će na kojim izborima
stranka osvojiti mesta u Rajhstagu.


To je, dakle, bila zemlja koja je, izgleda, iako malo poznata
spoljašnjem svetu, poslala vojnu jedinicu sastavljenu od ljudi spremnih
da umru za nacističku Nemačku. Ali, osim onih malih kolonija u Berlinu
i Minhenu koje smo već pomenuli, kakva bi zamisliva veza mogla
povezivati Tibet i Nemačku? Trgovačkih i ekonomskih veza nije bilo. Za
razliku od Britanije, Nemačka svoju imperiju nije širila na Daleki
istok. Nije bilo zajedničkog jezika, zajedničke religije, niti
političkog afiniteta bilo koje strane ka onoj drugoj. U stvari, čini se
da je veza bila čisto magijska. Tačnije, za nacističke vođe Tibet je na
više načina bio privlačan zbog svoje mistične atmosfere, a privlačila
su ih i tajna učenja koja su uspela da dopru do Zapada. Članovi grupe
"Tula", lože "Prosvećenih" i mnogih drugih ezoterijskih organizacija
koje su pomogle prilikom stvaranja Trećeg rajha, verovali su u
ezoteričnu istoriju čovečanstva. A u arhivima tibetanskih manastira ta
istorija bila je sačuvana u svom najčistijem obliku.

U drugoj polovini prethodnog stoleća, zanimljive pojedinosti o tajnim
učenjima Tibeta prenela je na Zapad jedna sjajna Ruskinja, madam Helena
Petrovna Blavacki, koja je tvrdila da su je u tajne uputile same svete
lame. Dalje, gospođa Blavacki je tvrdila da njeni "skriveni gospodari"
imaju svoja staništa u nepristupačnim Himalajima, tačnije da se upravo
tamo, na Tibetu, nalazi dom nadčoveka.


Nikakvo čudo zato nije što su ti nestrpljivi tragači za nadčovekom poželeli da
saznaju više. Povel i Beržije tvrde da su nacisti, čim su skupili
dovoljno novca, organizovali nekoliko ekspedicija na Tibet, "koje su
smenjivale jedna drugu sve do 1945." Jedan od najopipljivijih izraza
zainteresovanih za Tibet bilo je prihvatanje jednog od najdubljih i
najtajanstvenijih tibetanskih simbola - svastike (kukastog krsta).


Svastika je jedan od najstarijih simbola koje čovečanstvo poznaje i, uz krst i
krug, najrasprostranjeniji. Kukasti krst srećemo na ostacima grnčarije
iz Grčke starim gotovo tri hiljade godina, ali i u drevnom Egiptu,
Indiji, Kini. Navaho Indijanci u Severnoj Americi koristili su ga
takođe, kao i arapsko-islamski čarobnjak. Nešto kasnije, ovaj simbol
javlja se na zastavama nekih baltičkih država. Prvi hrišćanski
misionari u Indiji, videvši ga urezanog na glavi jednog kipa Višne,
nazvali su ga "đavoljim znakom". U stvari, u originalnom obliku bilo je
upravo suprotno - svastika je bila simbol Sunca, pa samim tim i života.
Budisti su ovaj simbol smatrali skupom srećnih znakova koji poseduje
deset hiljada vrlina, jer je jedan od šezdeset pet mističnih znakova za
koje se veruje da se mogu naći na svakom od čuvenih Budinih otisaka
stopala. Pa i samo ime potiče iz sanskrta, jezika na kojem "svastika"
znači sreća i blagostanje.

Prema Vilijemu Šajreru, nacisti su znak usvojili direktno na Hitlerov
nagovor: "Uleto 1920. Hitler, frustrirani umetnik koji je odjednom
postao glavni propagandist, dobio je ideju koja se može nazvati jedino
genijalnom. Partiji je nedostajao znak, amblem, steg, koji bi izražavao
sve ono za šta se ona borila i koji bi podstakao imaginaciju masa
kojima je, kako je Hitler smatrao, potrebna uočljiva zastava koju bi
sledile i pod kojom bi se borile."

Zatim je opisao kako je, posle dužeg razmišljanja i više
nezadovoljavajućih rešenja, Hitler najzad smislio nacistički steg, koji
će uskoro postati poznat u celoj Nemačkoj. U sredini crvenog polja
nalazio se beli krug, a u njegovom centru - svastika.

Kako se živelo u Okultnom rajhu? Imamo već Šajrerovu tvrdnju: bez
ikakve sumnje, on je bio presrećan da odande ode. "Divna je stvar",
pisao je, "ono osećanje olakšanja koje ispuni čoveka u trenutku kada
napusti Nemačku." Moćne sile divljale su satanskom državom izazivajući
- bar kod onih koji satanizmu nisu podlegli - depresiju i napetost.

A satanska država je to i bila. Više u to ne može biti nikakve sumnje.
Istina se odslikavala u crnim uniformama sveprisutnog SS-a, s njihovim
nekromantskim oznakama, kao i u delovanju i opredeljenjima nacističke
hijerarhije.

Kada su u Nemačkoj nacisti došli na vlast, prvi na udaru nisu bili kao
što bi se moglo pomisliti, Jevreji, već okultisti, a naročito -
astrolozi. To je neke istoričare nateralo da, zajedno sa Erikom Houvom,
zaključe da "Hitler, uprkos glasinama koje su se širile u zemlji, nije
koristio magove i astrologe". Mi, međutim, znamo da je sa okultistima
imao posla i te kako, budući da je i sam prošao obuku. Pa ipak, udario
je po njima iz sve snage. U to nema sumnje.

Prvi nagoveštaji događaja koji će se tek odigrati pojavili su se u
proleće 1934. godine, kada je šef berlinske policije oglasio da se
zabranjuje rad svima koji proriču sudbinu. Ubrzo je usledila opšta
konfiskacija okultnih knjiga i literature u celoj Nemačkoj. Naređenja
su dolazila odozgo. Akcija nije bila, kao što se često događa, rezultat
preterane revnosti policije, budući da su i ljudstvo i oficiri bili
potpuno zbunjeni, ne znajući kakve knjige valja tražiti. Tako je
nekoliko savršeno pravovernih naslova završilo u mreži. Potom je
zabranjen nemački ogranak Teozofskog društva gospođe Blavacki. Ono što
nas iznenađuje je i činjenica je, kada su nacisti anektirali Austriju
1938, Adolfu Lancu, samozvanom preteči Hitlerovog pokreta i osnivaču
Reda za koji se razmetao da je bio njegova prva manifestacija,
zabranjeno da objavljuje svoje radove. Red "Novih templara" preselio se
u ilegalu, a zatim je, po svoj prilici, prestao da deluje. Šta je
Hitler mislio o masonima i redu "Germanen", koji je njegovoj državi
podario simbol na zastavi, rekli smo još ranije.

Ako je Hitler bio mag, šta ga je nagnalo da se tako ponaša prema svojim
kolegama? Odgovor je jednostavan: upravo zbog toga što jeste bio mag,
Hitler se ponašao tako kako se ponašao. Uposlimo, za tren. logiku. Za
prosečnog političara, okultisti predstavljaju tek grupu ludaka s
margina društva, potpuno bezopasnih po državu i suviše zanetih svojim
bizarnim verovanjima da bi smetali čak i prvim komšijama. Svaki
nagoveštaj da bi ti luckasti tipovi mogli da predstavljaju ozbiljnu
snagu odbacuje se kao budalaština. U stvari, običan političar neće ići
čak ni tako daleko da pomisli nešto takvo. Možete biti sigurni da će
okultizam biti poslednja stvar koja će mu pasti na pamet. Ima on
dovoljno praktičnih problema koji ga gnjave. Tako u nemagijskim
režimima okultisti prolaze manje-više neuznemiravani.


S druge strane, Hitler je bio istinski vernik. I on i mnogi od njegovih
bliskih sledbenika verovali su da se u tamnom svetu okultnog nalazi
veoma realna snaga. Budući da je koristio okultne tehnike da bi se
dočepao vlasti, Hitler nije želeo konkurenciju. Valja, međutim,
obratiti ovde pažnju na dva relevantna detalja: 1) tip okultista koje
je progonio s najviše upornosti, i na 2) činjenicu da sve to nije bilo
činjeno kako bi se iskorenilo upražnjavanje magije, već isključivo zato
da bi magija postala monopol Nacističke partije.Da je predsednik Nikson
naprasno prebegao u Peking, ili da Fidel Kastro iznenada zatraži
politički azil u Velikoj Britaniji, teško da bi to izazvalo šok veći od
onog koji je protresao nemačke vođe 10. maja 1941. godine.

U petnaest minuta do šest popodne tog dana, firerov zamenik Rudolf Hes,
Hitlerov prijatelj od prvih dana i drugi najmoćniji čovek u Nacističkoj
partiji, popeo se u Augsburgu u svoj dvomotorni "meseršmit" i poleteo
sam prema - Škotskoj. Kada je Hitler to doznao (Hes mu je bio po kuriru
poslao pismo), bio je kao gromom ošinut. Očevici tvrde da je šetao
gore-dole po svom kabinetu, udarajući se po čelu i ponavljajući da Hes
mora biti da je poludeo. Pismo je samo dokazivalo njegovo ludilo.
Očigledno, njegov sadržaj bio je sve samo ne jasan. "Ne prepoznajem
Hesa u ovome" tvrdio je Hitler. "To je potpuno druga osoba. Mora da mu
se desilo nešto, nekakav mentalni poremećaj."

Nešto mu se, zaista, i desilo. Njegov "tajni gospodar", profesor Karl
Haushofer, otkrio mu je jednu mističnu viziju. U snu je posvećenik iz
Minhena video Hesa kako korača holovima engleskih baronskih zamkova u
misiji sklapanja mira između dve velike nordijske nacije.

Promena ratne sreće koja je nastupila 1943. imala je mnogo neposredniji
efekat na Italiju nego na Nemačku. Duče Benito Musolini bio je
preplašen, bolestan i bez iluzija. NJegov režim se rušio, i on je to
znao. Živeo je u strahu od savezničke invazije za koju je, ne bez
razloga, verovao da je neizbežna. Na dan 7. aprila te godine, Hitler se
sreo s njim u Salcburgu u nadi da će moći da mu ulije nešto elana. Još
jednom je stara magija - ili je to bio mesmerizam? - uspela. Gebels je
u svom dnevniku zapisao: "Kada je Musolini izašao iz voza... izgledao
je kao skršeni starac; kada je odlazio, bio je pun energije i spreman
na sve."
No, prošlo je bilo ono vreme kad je jedan takav postupak imao više od
tek prolaznog efekta. Već 19. juna dva diktatora morala su da se sretnu
ponovo. U međuvremenu se vojna situacija još više pogoršala, i Musolini
se nalazio na ivici panike. Bio je to njihov trinaesti sastanak, i za
Hitlera je bio nesrećan jer je otkrio da više uopšte ne može da utiče
na svog starog prijatelja. Zaista, Musolini je bio u takvom stanju da
je u pojedinim momentima teško mogao da prati ono o čemu se govorilo.
Vratio se u Rim da bi otkrio da se lošoj vojnoj pridružila još gora
politička situacija. Više zahvaljujući sreći nego veštini, uspeo je da
prevaziđe tu trenutnu krizu, ali je najgore tek dolazilo.

Dvadesetpetog jula, posle sastanka Velikog veća, sazvanog prvi put
posle 1939, pozvan je u dvor. Tamo mu je kralj Vitorio Emanuele
otvoreno rekao: "U ovom trenutku, Vi ste najomraženiji čovek u
Italiji." Malo kasnije, trenutno najomraženiji čovek u Italiji napustio
je dvor u kolima hitne pomoći, na putu za - zatvor.

Hitler, koji je na prve vesti o sastanku Velikog veća reagovao pomalo
začuđeno ("Čemu koriste takva veća? Šta čine osim što brbljaju"), bio
je potresen vešću o hapšenju Musolinija. Ipak, brzo se oporavio i počeo
hladno da razmišlja o merama koje treba hitno preduzeti. Pravilno je
zaključio da će Italija, iako se novi, Badoljov režim kleo u neokrnjeno
prijateljstvo, iskoristiti prvu priliku da zaključi separatni mir sa
Saveznicima. Hitler nije verovao nijednom Italijanu osim Dučeu. Dakle,
glavni plan mu je bio da Dučea vrati na vlast. Pošto je jednom sačinio
plan, povukao se i očekivao razvoj događaja.

Nije morao dugo da čeka. Osmog septembra uputio se u Ukrajinu,
planirajući da tamo ostane onoliko dugo koliko je potrebno da se ojača
uzdrmani Istočni front. Ali, njegove proročke sposobnosti počele su da
ga muče. Nisu mu davale jasnu informaciju o tome šta će se dogoditi,
ali ga je obuzeo, kako je Gebels kasnije tvrdio, "čudan nemir". Taj
nemir postao je toliko jak da se još iste večeri avionom vratio u svoj
štab u Pruskoj. Tamo je saznao da je Italija potpisala primirje sa
Saveznicima.

Planovi načinjeni u julu realizovali su se i dalje, pa danas izgleda
da su Nemci, uglavnom zahvaljujući neaktivnosti Saveznika, uspeli da
zauzmu dve trećine Italije, uključujući tu i Rim. A onda je, gonjen
lojalnošću koju bi čovek teško očekivao od takvog cinika, započeo
obimnu operaciju pronalaženja i spasavanja Musolinija. Glavni problem
je bio - pronaći dučea. Budući da obaveštajci nisu imali nikakvog
uspeha u tome, nacisti su pribegli ezoteričnim metodima.


Deo magijske prakse u Okultnom rajhu bilo je osnivanje, godine 1942,
"Instituta za visak" u Berlinu. Upotreba viska u okultnom potiče od
pseudonaučne grane veštine poznate pod nazivom "radionika" ili
"radiestezija", koja, očito, potiče od drevne veštine traženja vode.
Prema narodnom verovanju, za to obdareni ljudi mogu otkriti podzemne
vodene tokove uz pomoć rašlji, hodajući unaokolo. Kada naiđu na vodu,
rašlje se u njihovim rukama iskrive, ponekad tako naglo i jako da se
polome. No, na taj način može se naći i koješta drugo, ne samo voda.
Neki od rašljara dokazali su da na taj način mogu pronaći metale, čak i
- naftu. Sličnu, za vojsku prilično neuobičajenu, napravu koristili su
američki vojnici u Vijetnamu da bi otkrili mine koje je unaokolo
posejao Vijet-kong, a koje u sebi nisu imale metalnih delova koje bi
detektori metala mogli da otkriju.

Prvi istraživači ovog fenomena isfabrikovali su beskrajne teorije o
vibracijama i još neotkrivenim "zracima". Neki naučnici, koji su gajili
sklonosti ka psihologiji, držali su, međutim, da rašljar sam utiče na
svoj instrument, nesvesno vođen po zemljištu koje ispituje. To je
zvučalo razumnije, budući da iskusni geolozi često mogu mnogo da kažu
šta se nalazi pod površinom zemlje samo pažljivo posmatrajući ono što
se nalazi na njoj. Ali, avaj, sve teorije su prohujale sa vihorom u
trenutku kada je ustanovljeno da rašljar može, doduše ne uz pomoć
rašlji već uz pomoć viska, da nađe vodu ne pomerajući se s mesta - u
stvari, jednostavno držeći visak nad mapom.

Magovi koji su upravljali Nemačkom znali su, naravno, za ovaj fenomen.
No, pogrešno su pretpostavili da to znaju i drugi, pa su rešili da ga
koriste u vojne svrhe. Kada je Britanska ratna mornarica, godine 1942,
naglo povećala broj uništenih nemačkih podmornica, mornarički kapetan
Hans Reder (Hans Roeder) posumnjao je da britanski Admiralitet koristi
stručnjake sa viskom koji mu govore gde se nemačke podmornice nalaze.
NJegova sugestija je prihvaćena zdravo za gotovo, a on je dobio
zaduženje da vodi Institut za visak u kojem su u najvećoj tajnosti
klervoajanti i psihici sedeli nad mapama Atlantika, pokušavajući da
pomoću viska utvrde položaj savezničkih konvoja. Upravo su se, dakle,
toj tajnoj instituciji nacisti obratili 1943. za pomoć, kako bi
pronašli firerovog starog prijatelja, bivšeg dučea. Jedan ekspert na
tom području odmah se bacio na posao i otkrio, prema navodima generala
Šelenberga, da se Musolini nalazi na ostrvcetu Madalena, blizu severnog
vrha Sardinije. To je zaista bilo mesto na kojem se Musolini nalazio
kratko vreme pre nego što je ponovo prebačen na kopno, odakle su ga
spasle elitne SS-jedinice.

Nekako je lakše prihvatiti da ljudi - čak i političari - mogu biti
dovoljno zavedeni da upražnjavaju magiju u naše doba, nego poverovati
da je ona bila jednostavno samo deo satanizma na nacionalnom nivou.
Ali, držimo li se ortodoksne hrišćanske doktrine prema kojoj je Satana
neprijatelj, onda je Hitler bez sumnje bio satanist. Takav zaključak
nas, međutim, ne nagoni da verujemo da Satana zaista i postoji, niti da
je Hitler sam verovao u svog ličnog đavola. Međutim, kao što smo iz
njegovog ponašanja uspeli da spoznamo da je Hitler prošao magijsku
obuku, tako iz tog ponašanja možemo videti i kakav je bio karakter te
obuke - a bio je, bez sumnje, satanistički. A ako je razumno
pretpostaviti da će se samo crni mag gnjaviti time da proganja bele
magove, možemo pretpostaviti da bi samo satanist potrošio silno vreme i
energiju proganjajući Hristovu Crkvu.


Da li je Hitler bio svestan svog satanizma ili ne, ostaje otvoreno
pitanje. No, setimo li se njegovog dubokog proučavanja ezoteričnih
misterija i činjenice da je, kako ćemo videti, bio na čelu pokreta koji
je po svojoj suštini bio verski, sumnja ostaje. Papa Pije XII nazvao je
nacional-socijalizam 1945. "arogantnim otpadništvom od Isusa Hrista,
poricanjem njegovog učenja i čina iskupljenja". Sam Hitler imao je
veoma malo vremena za pape, premda je kao katolik učen da smatra papu
vikarom Hristovim na Zemlji, prvog među svešteničkim zastupnicima sila
svetlosti. Godine 1933, licemerno je izrazio nadu u poboljšanje odnosa
sa Svetom Stolicom. Deset godina kasnije, na jednom sastanku s
Musolinijem posvećenom vojnim pitanjima, pokazao se u pravom svetlu
izjavivši: "Idem pravo u Vatikan. Mislite li da me Vatikan plaši. Ta
bagra..."

Od samog početka nije prestajao sa smišljenim napadima na hrišćanstvo u
Nemačkoj. U godini u kojoj je došao na vlast, "Liga katoličke mladeži"
je raspuštena. Katoličke publikacije bile su bezobzirno zabranjivane.
Godinu kasnije, vođa "Katoličke akcije" u Nemačkoj je ubijen. Tokom
nekoliko sledećih godina, hiljade katoličkih sveštenika, opatica i
laika bili su progonjeni i zatvarani. Papa Pije XI govorio je o "tajnom
i javnom fundamentalnom neprijateljstvu prema Hristu i njegovoj Crkvi".
Protestanti su prošli tek nešto bolje. Jedan sveštenik nazvao je
vladavinu nacista "godinama tame" - što je bilo bliže istini nego što
je on mogao i da zamisli. Kao i katolički, i protestantski sveštenici
bili su predmet nedobrodošle pažnje Gestapoa. Na stotine ih je uhapšeno
- više od osam stotina samo 1937. godine. Iako čine dve trećine vernika
u Nemačkoj, Hitler nije imao vremena za protestante. "To su beznačajni,
mali ljudi, poslušni kao psi, koji se znoje od neprijatnosti kada im se
čovek obrati", rekao je jednom prilikom.

Što se tiče položaja religije uopšte, ilustrativna je izjava Hitlerovog
sekretara Martina Bormana iz 1941: "Nacionalsocijalizam i hrišćanstvo
su nepomirljivi protivnici." Suočeni s tom i sličnim izjavama,
istoričari pominju nekakav nejasni "novi paganizam" ili oživljavanje
kulta starih germanskih bogova. Bilo bi, bez sumnje, mnogo poštenije, a
i daleko više u skladu sa činjenicama, kada bi ono što se događalo
opisali kao satanizam u dvadesetom veku.


Nema apsolutno nikakve sumnje u religioznu prirodu nacističkog pokreta, a to
je i ideolog partije, Alfred Rozenberg, jasno izneo u svojim člancima
koji se bave Nacionalnom crkvom Rajha. Tu se pominjalo "neopozivo
iskorenjivanje" "čudnih i stranih" hrišćanskih veroispovesti i
zahtevalo da se Biblija u Nemačkoj zabrani. Na oltarima novih nemačkih
crkava nalaziće se samo jedna "sveta knjiga" - Hitlerov Mein Kampf. Na
levoj strani svakog oltara stajao bi mač. U poslednjem članku o
Nacionalnoj crkvi Rajha, doslovce piše: "Na dan njenog osnivanja,
hrišćanski krst mora biti uklonjen iz svih hramova, katedrala i kapela
i zamenjen jedinim nepobedivim simbolom: svastikom."Svastika, u ovom
slučaju kukasti krst s naopako okrenutim kracima, to moramo stalno
imati na umu, simbol je sila tame.Dete austrijske provincije, slabo
talentovan likovnjak, neupadljivi kaplar u Prvom svetskom ratu,
razočarani posleratni marginalac, neuspešni zaverenik, komična pojava -
a, ipak, postaje jedna od najvažnijih ličnosti XX veka. Kako je to
uspelo Adolfu Hitleru?

Na to pitanje odgovarali su mnogi, sa raznih aspekata. DŽems Herbert
Brenan, irski novinar i publicista, smatra da tome treba dodati još
jednu dimenziju - Hitlerovu moć prekognicije, retku sposobnost
predviđanja budućnosti. Vidovitost, kako bi se reklo našim jezikom.
(NIN)

Shvatanje da smrt
nije kraj života javlja se u spisima vedskog učenja još 5.000 godina
pre nove ere. Pojmovi reinkarnacije i karme i danas su veoma aktuelni,
naročito na Istoku, gde je i nastala ova filozofija.


Misao da čovek ne živi samo jednom sama po sebi je zadivljujuća. Ako se tome
doda mogućnost da u narednom životu ispravimo greške iz prošlosti nije
teško razumeti zašto je moderan čovek očaran drevnim učenjem o
reinkarnaciji. Naša tela mogla bi da budu samo odore u ormanu duše,
koje kada se pohabaju zamenjujemo novim, da bismo dalje napredovali na
putu konačne spoznaje i prosvetljenja. Ali, ovaj ples sa večnošću
uključuje, kažu zakoni karme, preuzimanje odgovornosti za sve loše kao
i dobro što nam se događa. Ako nismo pogrešili u ovom životu, moguće je
da ispaštamo grehe koje smo nakupili u prošlim inkarnacijama!

Gotovo svima se dogodilo bar jednom u životu da se nađu na nekom
nepoznatom mestu i instiktivno osete da su već bili tu i da su im lica
i stvari na koje nailaze misteriozno bliski kao deo vlastitog života.
Teško je suditi da li je reč o slučajnosti ili nečem drugom, ali uvek
ostaju dve mogućnosti - da u reinkarnaciju verujemo ili ne verujemo.
Išetala iz okrilja velikih istočnjačkih religija, poput hinduizma i
budizma, reinkarnacija se proširila svetom zadobijajući mnogobrojne
poklonike na svim meridijanima. Iako je za neke od njih verovanje u
selidbu duše samo pomodni hir, izvorna ideja je stara koliko i ljudsko
mišljenje i svesno bivstvovanje na zemlji. Shvatanje da smrt nije kraj
života javlja se u spisima vedskog učenja 5.000 godina pre nove ere,
gde se podrobno objašnjava pojam reinkarnacije i karme. Indija je
oduvek bila plodno tlo za fenomen ponovnog rađanja, a kroz knjige
"Vede" prvi put se progovorilo o ovom značajnom segmentu ljudskog
razmišljanja. A, ono je nerazdvojivo od pojma karme.

U svojim delima veliki Platon je do detalja opisao nauku o
reinkarnaciji. Verovatno je od svih osobina najviše prezirao škrtičluk
i sklonost alkoholu, pa je tvrdio da se osobe vođene ovim porocima
reinkarniraju u magarce! Nasilnici i nepravedni naredni život, govorio
je antički mislilac, provode u koži nekog grabljivca poput vuka ili
jastreba.Osobe koje su krvožedne i agresivne dobijaju u narednom životu
tela zveri ili grabljivica.Iako pojedini poklonici reinkarnacije veruju
da se duša može preseliti u biljku, životinju, kamen ili kakvu drugu
materijalnu stvar, većina svoju budućnost zamišlja u ljudskoj
"ljušturi" prijatnije spoljašnjosti.

Možda i veruje da se izvesne pouke mogu izvući iz perspektive jedne
iskusne kišne gliste, ali čoveku je bliža zamisao da baš kao pripadnik
ljudskog roda prekine karmički lanac uzroka i posledica. Dakle, da
postigne dugo očekivano prosvetljenje i oslobađanje od
reinkarnacija.Prastari spisi otkrivaju da vlastita dela mogu da nas
lansiraju u neko od čak osam miliona i 400 hiljada oblika života! U
ciklusu rađanja i umiranja od tog ukupnog broja samo 400.000 su ljudski
oblici. Ovo se ruho smatra najvažnijim, jer jedino ono omogućava
duhovni napredak. Podjednako je verovatno da se u narednoj inkarnaciji
probudimo u koži suprotnog pola, druge rase ili čak u svetlosnim
godinama udaljenom planetarnom sistemu.

Psihokineza ili telekineza je pokretanje ili uticanje na stvari snagom uma. U granicama
opšte priznatih mehaničko-fizičkih zakona radi se o ne mogućim ili
barem ne objašnjivim fenomenima.


U najpoznatije i istovremeno najspornije ličnosti cije su psihokinetske
sposobnosti pod laboratorijskim uslovima istraživane, ubraja se
izraelac Uri Geller koji je u sedamdesetim godinama nastupio u više
televizijskih emisija i tamo telekinetski iskrivio kašike i noževe, a
zatim ponovo pokrenuo pokvarene satove. Tokom tih emisija gledaoci
često kod sebe kući mogu posmatrati kako se na primjer viljuške
iskrivljuju...

Uri Geller je pred mnoštvom posmatrača uspevao saviti metalne kašike
tako sto ih je lagano dodirivao vrhom prsta; uspio je zaustaviti sat
Big Ben u Londonu tako što je uspeo usmeriti psihičku energiju
gledalaca na sat (to se desilo u 11:11); zaustavio je lift na 11.spratu
(11 je njegov magicni broj); pomagao je policiji u hvatanju
kriminalaca, pomoću telepatije; on moze pogoditi broj koji druga osoba
zamisli, jer ga upravo on natera da zamisli taj broj; u IBM-u je
pokazao svoju sposobnost izbrisavši podatke sa diskete pomocu
psihokineze; otkrio je mnoga izvorišta nafte, pa sada živi kao
milioner...itd...


Ruskinja Nina Kulagina se rodila 1927 godine i imala je teško djetinstvo. Već sa
17 godina je služila u ratu protiv Nemačke. Kao radio-operator u jednom
tenku Nina Kulagina se borila u bitci za Lenjingrad, beše teško ranjena
u artilerijskoj borbi i otpuštena iz vojske.
Do 1961 mlada žena nije znala ništa o svojim paranormalnim mocima.
Jednog dana je odjendnom bila svesna da dok plete uviek izvadi poželjni
konac u tačnoj boji iz kutije, bez gledanja. Tada se prijavljuje za
naučna istraživanja i zatim postaje u 70tim godinama internacionalno
poznata kao medium. U jednom eksperimentu koji se odigrao u jednom
laboratorijumu u Moskvi imala je mogućnost da pokaže svoje sposobnosti:
Pred njom na laboratorijskom stolu je plivalo u slanoj tečnostii
izolovano srce od žabe. Pod normalnim uslovima amfibijsko srce bi
trebalo nastaviti da kuca najmanje pola sata odkad je izvađeno iz
tela.Medjutim, srce žabe koje je ležalo pred Ninom Kulaginom na stolu
je vec posle nekoliko minuta prestalo da kuca. Izgleda da se kroz
ogromni koncentracijski rad tokom kojeg je žena izgubila do dva kila
težine zaustavilo. Patološko iztraživanje je dalo rezultat da je srce
bilo unutar sebe poderano.
I Dr.Jürgen Keil, profesor univerziteta od Tasmanije, je 1974 imao
mogućnost da se uveri u telekinetske sposobnosti ove žene. Eksperiment
je izgledao ovako: Jedna teniska loptica je visila na jednom tankom
spiralnom federu unutar deset kubnih centimetara velike kocke od
pleksi-stakla, oko 0,15 cm iznad poda. Ta konstrukcija je inače trebala
da olaksa kretanje loptice prema gore u slucaju uticaja žene. Ali je
izgleda bilo problema u sporazumjevanju. Kulagina nije navela loptu kao
što je Keil planirao da ide gore nego je pustila da se ljulja. Zidovi
kocke prvo nisu bili dodirnuti. Ali odjednom je lopta više puta udarila
na unutrašnje strane kocke koje leže preko puta. Onda se desilo jedno
čudno kretanje lopte: Na federu viseća lopta se vukla polako prema dole
na pod kocke. Odatle se kretala polako na stranu koja je bila okrenuta
prema Nini Kulagini. Kad se je ona opustila, lopta na federu je skočila
nazad u početnu poziciju. Prof. Keil i danas tvrdi da manipulacije nisu
bile moguće.
Elektromagnestka delovanja koja se rado uzimaju kao objasnjenje za
ovakve efekte se u slucaju Kulagine mogu isključiti. To dokazuju
merenja iz 1973 sa jednim vrlo osetljivim magnetometrom na tehničkom
univerzitetu u Lenjingradu.
Nina Kulagina je umrla 1990 godine u 63 godini. Misterija o njoj i
dalje ostaje. Do danas nisu ni naučnici ni profesionalni čarobnjaci
uspeli da objasne efekte koje je ona postigla.

U osnovi je potpuno religiozan pokret, antihrišćanski pokret.Bez obzira što se
maskira pseudo naučnim formulama, i objašnjenjima, na očigled svih,
njegovi glavni propovednici su ne samo razni astrolozi, moderni
psiholozi, klubovi za meditaciju, jogu itd. već i vodeće ličnosti
politike, nauke, filma, televizije, obrazovanja, novinarstva itd.


Pristalice Nju ejdža nisu više neka vrsta hipika koji žive u komunama, već moćni i
uticajni ljudi i žene, koji rade na uspostavljanju jedne svetske vlade.
Navodno su (negde u julu 1996.) novine objavile da prva dama Amerike,
Hilari Klinton, pomoću medijuma redovno razgovara sa duhom Helene
Ruzvelt, koji je savetuje u važnijim poslovima. To isto su novine u
svoje vreme objavile da je radila i njena prethodnica Nensi Regan. Ovo
je izazvalo samo manju reakciju znatiželje, karakterističnu za naše
vreme. Niko se zbog toga nije javno sablaznio, a gospođa
predsednikovica, koja važi za model američke obrazovane i racionalne
žene, sutradan je na jednom skupu izjavila da je, pre nego što je došla
tu, “upravo razgovarala sa duhom Helene Ruzvelt”, što je izazvalo
aplauz kod prisutnih. Predsednik Regan je svoj radni raspored vodio
strogo po horoskopu, koji mu je sastavljala jedna od poznatijih
astrologa (kao u dobra stara vremena kralja Artura i čarobnjaka
Merlina). Slični postupci i izjave se mogu naći i kod sadašnjeg
predsednika Bila Klintona, još više kod njegovog sekretara Al Gora, pa
i mnogih drugih javnih ličnosti.

STARE LAŽI U NOVOM PAKOVANJU

Kao i mnogi prethodni pokreti, Nju Ejdž se zasniva na dve glavne laži, kojima je đavo prevario još praroditelje u raju:

1. Bićete kao bogovi, i
2. Nećete umreti

(“A zmija reče ženei: nećete vi umrijeti, nego zna Bog da će vam se
otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi...”) (1.Mojs. 3, 4-5).
Uprkos modernoj tehnologiji, prosvećenosti, civilizaciji, kulturi itd.
gordost je još uvek ista i njena poruka je i dalje: Voli samoga sebe i
ne obožavaj nikoga više od sebe, jer si ti bog. Sve grane društva nas
neprestano bombarduju porukom: “Ti si najvažniji na svetu i nema
važnijeg od tebe”. Psihologija nas uči da treba verovati u sebe; škola
da treba sebe ceniti; savetuju nas da mislimo pozitivno, da sebe
ubedimo “ja to mogu, ja sam najlepši, najsposobniji...”; crtani filmovi
uče decu: “ti si gospodar vasione”; pseudo naučni proroci su pomoću
televizije ušli u svaku kuću: kosmička svest, telepatija,
reinkarnacija, Nostradamus, kristali, horoskopi, postali su deo svake
porodice. Stara religija Vavilona: vradžbine, gatalice i bajanja, više
nije samo zastarela magija, već se danas, za ista starinska buncanja na
primer, za jedno predavanje Širli Meklejn, plaća ulaznica po $400.
javnost je progutala prevaru i duhovna obmana je puštena sa lanca, jer
je ništa više ne zadržava.

“BIĆETE KAO BOGOVI”
Deca uče, već decenijama i školi, kako je evolucijom čovek postao od
majmuna. Međutim, danas se u naučnom svetu više ne vodi debata o tome
kako smo evolucijom dospeli do ovog stadijuma, već kuda će nas ta
evolucija dalje odvesti? Moderna teorija Quantum Leap kaže da je razlog
što u evoluciji ne postoji prelazni primerak (missing link) između
majmuna i čoveka, to što je majmun iznenada, nakon jedne velike krize,
postao čovek načinivši tzv. evoluciono skok. Oni kažu da je sada
čovečanstvo pred sledećim evolucijskim skokom kada treba da doživi
opšte prosvećenje. Čovek u sledećoj fazi duhovne evolucije treba da
postane mnogo svesnije i sposobnije biće, da razvije svoje božanske
moći i postane sličan bogu. Naša sadašnja faza je samo prelaz na pola
puta između majmuna i boga. Neki vodeći predstavnici Novog doba su već
izračunali da će taj skok nastati kada najmanje 10% čovečanstva postane
svesno božanstva u sebi.
Zato, pre svega, za račun mira i slobode, ljudi treba da postanu
tolerantniji. To zanači da svako može da veruje u šta hoće, ali nikako
ne sme da tvrdi da je njegova vera bolja od bilo koje druge. Niko ne
sme da veruje da je JEDINO njegova vera istinita i da je njegov bog
moćniji od nečijeg drugog, inače je on nazadnjak i čovekomrzac.
Čovečanstvo ne može da učini skok napred dok u njemu postoje ovakvi
nazadnjaci koji šire netrpeljivost prema drugim ljudima i religijama.
Po njima, to je kukolj, koji se mora odvojiti od žita. (Setimo se da su
u starom Rimu, Hrišćani gonjeni i ubijani ne zato zato što su verovali
da je Hristos Bog, već zato što su verovali da je On JEDINI BOG.) Novo
gonjenje hrišćana je već počelo. Linije razgraničenja su povučene i
ocrtano je polje duhovne bitke stare vavilonske religije naoružane
novim licemernim oružjem protivu Hrišćanstva. Sada se u ime
prosvećenosti ljudi “sloboda u granicama izbora”, tj. sloboda između
lošeg i još goreg izbora.

“NEĆETE UMRETI”

U Novom dobu Ekumenizam više nije pokret samo za jedinstvo Hrišćana, već pokret za jedinstvo svih religija. Moderni čovek u svoj ovoj zbrci oseća veliku duhovnu glad i žeđ, ali budući obmanut svim što mu se servira, on ne odlazi u crkve, već traži i čeprka po budizmu, hinduizmu, panteizmu, po starim paganskim mitovima i vradžbinama, smatrajući da je u njima nekakvo prosvećenje. Zato su danas toliko popularni stari budizam, meditacija i učenje o reinkarnaciji. Naročito se ona, reinkarnacija, propagira i provlači kroz sve ove pokrete, kao potvrda druge laži: “nećete umreti”. Jedan od vodećih istraživača NLO ili UFO, je izjavio da mu je otkriveno kako je ova zemlja i naš život na njoj, samo jedna faza, škola u evoluciji svesti. Za one koji steknu prosvećenje, tvrde“proroci” Novog Doba, život se nastavlja dalje, na drugim planetama, na jedan daleko uzvišeniji način.

JEDNA SVETSKA VLADA - “RAJ NA ZEMLJI”

Pored toga Nju Ejdž tvrdi da čovek, koji je ustvari inkarnacija boga, može i treba da izgradi raj na zemlji – Novi svetski poredak. U njegovu izgradnju su uključene sve globalne strukture, tajne i javne: UN, Trilateralna komisija, Svetska banka, Zeleni i Crveni krst i mnoge druge.

Tri glavna regiona na zemlji: Evropa, Amerika i Azija (koje kontroliše Trilateralna komisija) treba da se formiraju u deset globalnih ekonomskih jedinica, međusobno zavisnih. Ta zavisnost treba da dovede do političkog jedinstva, iz koga će najpre izići četiri države, a iz njih na kraju jedna svetska vlada. Naravno, ovaj cilj, ka kome tajni Vavilon teži već vekovima, nije još nikada javno objavljen. Za javnost postoje nazivi kao: Ujedinjene nacije, Savet bezbednosti, međunarodne organizacije, svetska zajednica i naravno, Novi svetski poredak – kao vladavina ovakvih globalnih tela i zakona. U tom procesu odlučujuću ulogu imaju razne ekonomske, političke i vojne krize, kojima svetski bankari i političari manipulišu narode i preko svojih svetskih ustanova stvaraju uslove u kojima neće morati vojnom silom da nameću svoju vlast, već se nadaju da će prevareno i zavedeno čovečanstvo, pripremljeno za takvu vrstu “evolucije”, dobrovoljno želeti ujedinjenje sveta i jednu svetsku vladu i kontrolu.

“LEPA BUDUĆNOST”

Kada se radi o “Nju Ejdž” pokretu – religiji, o vodećim bankarskim, monetarnim, državnim i ostalim lešinarskim silama, o tome zašta se one bore, nema mnogo tajni; oni otvoreno žele ovakav scenario:

Crni oblaci će se nagomilavati u toku sledećih nekoliko godina. U mnogim zemljama će narastati problemi građanskih ratova, izbeglica, gladi, nereda i prevrata, nadgledani i pod “pokroviteljstvom” SAD, UN, NATO i drugih “predstavnika svetske zajednice”, isto onako kao što je “štićen” Vijetnam, “nadgledan” raspad Jugoslavije i kao što su činjeni “napori za mir” u Bosni ili na Haitima, od strane belosvetskih “demokrata”. (Prema podacima Ujedinjenih nacija, već danas u svetu postoji preko 20.000.000. izbeglica bez krova nad glavom, a dve trećine čovečanstva živi u bedi. U ime demokratije, narodi i države se guraju u rat i njihovi stanovnici stradaju od gladi, kriminala i zaraznih bolesti. Ovde je važno napomenuti da današnju “demokratiju” oni vide kao “politiku interesa post – makijavelijevskog perioda!” (Makjaveli je “mudro” primetio da“politika nema veze sa istinom i pravdom, već samo sa interesom”, a post – makijavelijevski period je dodao i to da ovaj “interes” takođe nema nikakve veze sa moralom, već je i od njega potpuno odvojen.)

Prateći ovako “lepe” principe, hijerarhija Novog poretka, Novog doba i ostalih novih saveza sa đavolom, planira drastično smanjenje stanovništva na zemlji i potpunu kontrolu ne samo svetske ekonomije, država i svih ostalih institucija, već i pojedinaca, putem moćne svetske mreže bankarskih kartica i računara, statistika i informacija, koja je već instalirana. (Tako će vlastodržci u svakom trenutku, ako zažele, pritiskom na dugme moći da saznaju ne samo gde žive njihovi podanici, već i šta kupuju, gde i kada, kao i ostale navike i kretanja svakog pojedinca.) Ukratko, da bi se ovo provelo, mora doći do raspada dosadašnjeg sistema i do uvođenja novog poretka. Sledeća, 1997. godina se može smatrati prekretnicom u tom procesu, jer se te godine po planu ispunjavaju mnogi međunarodni ugovori i dešavaju mnoge promene od globalnog značaja: Amerika i Kanada stupaju u jedno tržište, Singapur prelazi u Kineske ruke, Evropska ekonomska zajednica uvodi ekonomsko, strategijsko, vojno i političko jedinstvo itd.

MOĆNI SU ODREDILI: RAT ZAVISI OD VAS; MILOM ILI SILOM – ALI, PREŽIVEĆE SAMO POKORNI!

Naravno, rat ili mir – zavisi od toga kako će se ovako nametnuta globalna rešenja prihvatiti, tj. da li će građani vodećih zemalja pristati na diktat svetskih tela i organizacija. Sve to može da prođe i bez “gužve”, pod uslovom da čovečanstvo mirno prihvati predviđene promene i pokori se globalnim kolovođama. U protivnom, čekaju nas opšti neredi, ratovi, glad, revolucije, epidemije i druge “blagodeti” modernog doba.

Prema planu svetskih organizacija, stanovništvo u svetu treba smanjiti za dve, do dve ipo milijarde ljudi (za oko jednu trećinu do jednu polovinu sadašnjeg broja stanovništva ove srećne i vesele planete). Ovo se takođe može izvesti mirno, kontrolom rađanja ili ratovima i bolestima – po želji: danas se već zaboravilo na skandalozne zakone koji su pre desetak godina doneti u najmnogoljudnijim zemljama sveta Indiji i Kini, po kojima se diskriminišu i čak kažnjavaju roditelji koji imaju više od jednog deteta, kao i nasilne kastracije u Indiji, kojima su kažnjavani roditelji sa mnogo dece.

10 BLOKOVA DRŽAVA

Ukoliko stanovnici ovih zemalja i cele planete sve to mirno prihvate, plan će se ispuniti i bez rata, ukoliko bude bune, moćni su zaista rešeni da svima objasne ko je gazda, jer početkom novog milenijuma, posle 2000 – te godine, počinje potpuno nova era; i to tako, što će se težiti da na svetu ostane samo 10 ekonomskih, političkih, kulturnih, religioznih itd. država, koje će biti međusobno povezane u jedan sistem, kontrolisan od jednih svetskih tela.

Ljudi će biti novi “nomadi” koji će se seliti tamo – amo u potrazi za poslom i većom zaradom, bez porodice, bez prijatelja, bez nacije i rodnog kraja, bez ljudskosti. Najveća vrednost će biti državljanstvo, tj. pasoš, koji će nekome dozvoljavati da živi i radi u određenom, bolje razvijenom regionu. Kao i svim nomadima, sva imovina će biti pokretna: telefoni, kompjuteri itd.; a svi podaci na jednoj magnetnoj kartici u globalnom sistemu, na kojoj će biti račun u banci, lični broj, vozačka dozvola, krštenica, pasoš itd.

Jednom rečju, čovečanstvo budućnosti će izgledati onako kako ga zamišljaju da je izgledalo u kameno doba, s tom razlikom što ljudi neće nositi okolo kamene sekire, već pokretne telefone i kompjutere. Biće to ljudi sa moralom džungle i tehnologijom budućnosti. Tako će običan čovek biti skitnica od jedne oblasti do druge, u potrazi za novcem i zadovoljstvom, dok će ono, vladari svetskih organizacija, diktirati pravila igre i način ponoašanja svojih podanika. Čovečanstvo će biti bez državnih granica i regioni bez slobode i suvereniteta.

NOVE MASKE ZA STARE VARALICE

“Pod kakvim su se sve maskama krile preteče antihristove – zidari “svetske zajednice”, osnivači ekumenističkih pokreta, privrženici univerzalnih religija i verskih učenja i njima slični, bogoboračkih poduhvata – pita se Mitropolit Sankt – peterburški Jovan? Sve se slagalo: jeretičke sekte srednjeg veka, pseudo monaški redovi poput Krstaša, predavanja iz književnosti i filosofski priavci “prosvetiteljstva”, naučne asocijacije i masonske lože su sa zaprepašćujućom jednodušnošću obavile pipavi posao rušenja hrišćanskog pogleda na svet i nacionalne državnosti!”

Episkop Teofan zatvornik, jadikuje i danas savremenim jaukom: “Zapadom nas je kažnjavao i kazniće Gospod, a nas baš briga! U zapadnoj prljavštini smo do guše i sve je u redu. Imamo oči, ali ne vidimo; imamo uši, ali ne čujemo. Gospode, pomiluj nas!... Udahnuvši taj pakleni dah, dobili smo vrtoglavicu, kao umno poremećeni, sami sebe neshvatajući ...”

Sabor ruskih episkopa u Sremskim Karlovcima 1932. godine konstatuje: “Naše smutno doba veoma oskudeva u prorocima, ali je zato bogato lažnim prorocima...” – upozoravaju pastvu arhijereji.

Nedavno je jedan poznati pisac u Rusiji primetio: nestali su pastiri koji revnuju za dobro otačastva, koji su sposobni da razobliče potkupljivost i bestidnost savremenih politikanata.

Zar nas prošlost ničemu nije naučila?

“Molim vas braćo – obraća se apostol Pavle narodu crkvenom u zoru hrišćanske ere – u pogledu dolaska Gospoda našeg Isusa Hrista i našeg sabranja u Njemu, ne dajte se lako pokolebati umom, niti uplašiti, ni duhom, ni rečju, ni poslanicom – tobože pojavi se čovjek bezakonja, sin pogibli, koji se protivi i preuznosi iznad svega što se zove Bog ili svetinja, tako da će sjesti u hram Božiji, kao Bog, tvrdeći za sebe da je Bog. Zar ne pamtite da sam vam ovo kazivao još dok sam bio kod vas? I sad znate šta ga zadržava da se ne javi u svoje vreme. Jer tajna bezakonja već dejstvuje, samo da se ukloni onaj koji sad zadržava! ” (2. Sol. 2, 1 – 7).

DODATAK

Sile koje nas guraju u ono što se do nedavno nazivalo “Novi svetski poredak” i “Novo doba”, čine to na vrlo sveobuhvatan način, postepeno rušeći prvenstveno hrišćanski pogled na svet i Hrišćanstvo kao takvo, a potom i svaku drugu religiju koja ima bilo kakvu dogmatiku. Ključni način je POSTEPENA, da tako kažem, “erozija” morala koji proizilazi iz istinitog Božijeg otkrovenja i njegova zamena nekakvim “prirodnim”, bolje reći panteističkim pogledom na svet, tj. neke vrste mešavine deističkog i panteističkog “otkrivenja”.

Bez obzira šta vidimo oko sebe ili čitamo u štampi, glavna bitka, neprestano “bombardovanje” i sveopšti rat u svetu se ne vodi toliko oko političkih pitanja, ekonomije i novca (koga oni već potpuno kontrolišu) ili teritorija, već oko SISTEMA VREDNOSTI u svakom pojedincu. Te sile, kojima je vrhovni inspirator pali duh (kako ga starac Tadej naziva), a koji ima svoju hijerarhiju poslušnika i moćnika u ovom svetu, pomoću štapa i šargarepe, to jest pomoću straha i pohlepe, kao nekakvom “vaspitnom palicom” vaspitavaju narode da su sve religije na svetu utoliko bolje ukoliko su “tolerantnije”, tj. ukoliko su primitivnije i imaju manje pretenzija da očuvaju nekakvu apsolutnu istinu. Po njima, sve svetske religije nisu ništa vrednije od folklora i sistemi vrednosti koji proizilaze iz njih nisu vredniji jedni od drugih – svi su isti (bezvredni). Zato navodno, “nije odzvoljeno” ili “nije civilizovano”, procenjivati jednu kulturu sistemom vrednosti druge kulture. “Civilizovan čovek treba da je iznad toga”...

Na ovaj način se svi narodi u “globalnom selu” postepeno pretvaraju – ne čak ni u “globalne seljake” već u globalno stado ovaca kojim se zajednički upravlja pomoću istih globalnih sredstava: straha i pohlepe, šarene laže zvane “demo(n)kratija”; koji nose istu školsku “uniformu” – farmerke, piju isto piće (viski i koka kolu), slušaju istu muziku (rok) i teže za istim “modernim” stvarima i ponašanjem.

Poslednji i krajnji oblik otpadanja od pravoslavne istine jeste satanizam. Šta je to? To je obožavanje Satane umesto Boga. U najširem smislu reči svaki greh je satanizam, služenje Satani. Ali postoje tajna društva koja svesno služe Satani smatrajući ga višim od Boga.

Satanizma je bilo u celoj istoriji ljudskog roda. U 15. veku je u Francuskoj bilo suđenje nekom okultisti Žil d’Laval, da je žrtvovao đavolu dvesta dečaka da bi mu đavo pokazao kako se pravi veštačko zlato. I zaista, u njegovim zamcima Tifož, Mašikul i Šatimse pronađene su mnoge dečije lobanje. Okultisti i satanisti toga doba skupljali su se na tajne sastanke i prizivali đavola da im se javi. Prinosili su mu žrtve, nekada i ljudske.Današnji satanizam ima više raznih pravaca i organizacija. Najpoznatija je organizacija OTO (Red istočnog hrama). Najpoznatiji satanista dvadesetog veka je Alister Krouli. On je u svojim spisima postavio kao vrhovni zakon koga čovek treba da se drži, zakon Telema. Kratko rečeno, taj zakon glasi: živi kako hoćeš i čini što ti je po volji. U stvari, to je poricanje svih moralnih principa, što zapravo i jeste suština Satane i satanizma.

Krouli se aktivno bavio prizivanjem Satane, odnostno svoga demona koga je nazivao Horonzon. Postoji opis kako je 1909. godine u Sahari on sa svojim prijateljem i medijumom Viktorom Nojburgom prizivao Horonzona, i ovaj mu se javio, ali su obojica jedva spasili živu glavu, a psihički su bili još kako mnogo oštećeni.

Ta psihička oštećenja doživljavaju mnogi koji se bave spiritizmom, meditacijom i direktnim prizivanjem demona.

Hrišćaninu je u Bibliji propisan odnos prema svim vrstama okultizma, čarobnjaštva i vračanja što sve sačinjava različite forme satanizma. Biblija nam opisuje razne slučajeve kad je Spasitelj izgonio zle duhove iz opsednutih ljudi. Najizrazitiji je primer besnog Garnica opisan u Jevanđeljima (Matej, 8, 28 – 34; Marko, 5, 2 – 20; Luka, 8, 26 – 39). Apostol Pavle je u Filipima isterao zlog vračarskog duha iz jedne robinje (Dela apostolska, 16, 16 – 18). A Bog u Starom zavetu preko Mojsija govori Jevrejima: ”Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik, ni bajač, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni koji pita mrtve, jer je gad pred Gospodom ko god tako čini” (5. Mojsije, 18, 10 – 12).

A danas mi živimo u vremenu kad je nestalo zvaničnog državnog ateizma, ali ga je zamenio okultizam svih vrsta i sujeverje svih oblika. Tu su razni ”vidovnjaci”, razne ”proročice”, razni ”naučni” astrolozi, razni časopisi sa horoskopima,svi nude instant rešenje svih problema, što je zapravo nemoguće.Tako neki ljudi i deca u potrazi za rešenjem svojih egzistencijalnih problema, prilagođavanje okolini ili čak iz radoznalosti, upadaju u zamku satanističkih sekti,koje u otvorenom ili prikrivenom obliku deluju na području EX YU.

Rozenkrojceri ili “Braća (u Hristu) Ružinog Krsta”, su nastali u Evropi kao sekta
filosofa koji su tvrdili da poseduju znanje više nauka, naročito
medicine, kao i mnoge tajne univerzuma. Ta znanja su primili od
Egipćana, Haldejaca i ostalih starih paganskih civilizacija.


Kako je Evropa izašla iz mračnog doba, neumoljivo je tragala za znanjem i
prosvetljenje se širilo kontinentom, i pri kraju XVI veka mnogi
filosofi, alhemičari, spiritisti i astrolozi su prisvojili ime ove
sekte. Oktobra 1617. god. u Magdeburgu u Nemačkoj, održan je sastanak
na kome je formalno dogovoreno da bratstvo Ružinog Krsta mora očuvati
strogu tajnost u narednih sto godina. To je obnovilo njihovu zakletvu
da unište crkvu Isusa Hrista i odlučeno je da 1717. god. transformišu
bratstvo u društvo koje će povesti javnu kampanju dok će ona u isto
vreme biti ograničena njihovom unutrašnjom mudrošću.
Francis Bejkon
Robert Flad

U Engleskoj, Robert Flad (Robert Fludd), poznati fizičar tog vremena,
objavio je 1617. god. raspravu o Rozerkrojcerima. On je bio od velike
pomoći pri osnivanju reda u Engleskoj koji je osnovao Francis Bejkon
(Francis Bacon), pisac i filosof. Jedan od prisutnih na sastanku u
Magdeburgu bio je i engleski arhitekta Nikolas Stoun (Nicholas Stone).
Njegovo interesovanje za crnu umetnost ga je učinila vrednim i aktivnim
članom sekte i on je načinio rituale za devet činova bratstva. Kao
arhitekta, pripadao je slobodnoj masoneriji, pomagao je Inigo Džonsu
(Inigo Jones), velikom majstoru engleske lože, koja u ovom periodu nije
bila sektaška, i koji je izrastao iz svog početnog članstva
praktikovanja masonstva, da bi dozvolio da se uključe mnogi poštovani
članovi u ovu ložu. Ovi “primljeni masoni” su bili ugledni ljudi
kraljevine, književnici, profesionalci, a priličan broj je bio iz
imućne srednje klase. Jedan od uglednih članova bio je i Tomas Vaufan
(Thomas Vaughan), Rozenkrojcer, koji je bio impresioniran pisanjem
Nikolasa Stouna i koji je primetio odličnu priliku za širenje
rozenkrojcerovske doktrine među povećanim članstvom lože.

Ovo “spekulativno” slobodno zidarstvo (masonstvo), kao suprotnost
originalnom “zanatskom” slobodnom zidarstvu, razvijalo se i raslo je i
u Engleskoj i na kontinentu.

Te 1663. god. održana je Generalna skupština masona. Majstor
“zanatskog” masonstva, osećajući da je u velikoj manjini, shvatio je da
je jedini put, pošto nije želeo da napusti svoju ložu, da se ujedini sa
njihovim novim majstorom i tako priključi njihovom planu za buduće
slobodno zidarstvo. Lord St. Albans (St. Albans), je izabran i
postavljen za velikog majstora, ser Džon Denham (John Denham) je postao
njegov pomoćnik, a ser Kristofer Vren (Christopher Wren) i Džon Veb
(John Webb), stražari. Velika engleska loža je osnovana 24. juna 1717.
god. tačno 100 godina posle Magdeburške odluke. Osnovao ju je Džejms
Anderson (James Anderson) sa još šestoricom, uključujući i izvesnog
proteranog francuza Desažiliersa (Desaguliers) koji je rekao da je bio
vođa Rozenkrojcera, samo prva tri stepena.

Kratko posle ovoga, mada tačno poreklo nikada nije utvrđeno, Kraljevski
Slavoluk je nastao kao kompletan treći stepen i oni koji su želeli da
napreduju na više stepene bili su obavezni da uđu u prastari i priznati
red ili u neki drugi međunarodni red koji je radio sa višim stepenima.

Sve do druge polovine XVIII veka, slobodno zidarstvo je bilo ograničeno
samo na Evropu, ali uskoro počinje da se širi po Novom Svetu. 1761.
god. Velika loža Francuske u savezu sa Savetom istočnih vitezova, šalje
čoveka po imenu Stefan Morin (Stephen Morin) da promoviše slobodno
zidarstvo na ostrvima srednje Amerike i zahvaljujući njegovim naporima
Škotski red slobodnog zidarstva je utanačio sebi put u Ameriku.

Tokom 1766. god. Morinovo učenje je poništeno od strane Velikog Tela u
Parizu zbog “propovedanja stranih i tajanstvenih doktrina”. On tada
osniva “Uzvišenu ložu savršenstva” u Bostonu, na severu i u stvari
podiže sličnu ložu u Čarlstonu, na jugu. Ove dve snažne masonske lože
stvaraju veliki broj loža širom Amerike, ali zbog velikog prostranstva
zemlje, napredovanje je usporeno.

Ustvari usporeno je bilo za Himana Isaka Longa (Hyman Isaac Long), koji
je odigrao važnu ulogu u razvoju Prastarog Reda. On je bio ambiciozan
čovek, pun ideja i frustriran sporim rastom američke masonerije.
Napustio je Čarlston i otišao u Evropu, gde je ostao sledećih šest
godina. Kada se vratio, doneo je sa sobom veliki plan koji je kreirao
red tridesettrećeg stepena, koji je određen da postane univerzalan.
Zajedno sa ostalim službenicima lože, on je osnovao ovaj red,
preuzimajući dvadesetpet setpena sistema od Heredoma – Ružin Krst –
plus šest templarskih nivoa, u koje je još povezao četiri stepena
pozajmljena od bavarskih Iluminata Adama Veishaupta (Adam Weishaupt) i
dva nivoa administracije. Za sebe je uzeo titulu Tridesettreći Suvereni
Veliki Generalni Inspektor i poslednji stepen i dao je naziv
instituciji Prastari i Priznati Red, i prva velika konstituciona
skupština održana je u Čarlstonu, 31. maja 1801. god.

1891. god. dozvolu za osnivanje Vrhovnog saveta Engleske dobio je
vojvoda od Saseksa, ali nije formiran u to vreme. Konačno, 1845. god.
Vrhovni savet Engleske i Velsa je formiran i to je postala
pretpostavljena kontrola za sve nezavisne stepene Rozenkrojcera.

CEREMONIJA 18. STEPENA ROZENKROJCERA U ČETVRTAK PRE USKRSA

U četvrtak uveče, sakupili smo se u našem hramu i obukli se za
ceremoniju. To je uvek najsvečanija prilika, a čini se i pomalo
užasavajuća, čak i nama koji smo to radili više puta. Obučeni u dugim
crnim kabanicama sa kapuljačama, hodamo u koloni, a samo deo lica nam
se vidi i sedamo na svoja mesta. Ima nečeg sličnog sa sahranjivanjem
ovo sedanje. Tišinu remete jedino orgulje, koje se tužno čuju u
pozadini i nema svetla osim ono malo što prođe kroz prozore.

Posle početka molitve (iz koje je ime Isusa Hrista upadljivo izbačeno),
ustao sam i počeo službu. Kao što sam to činio i mnogo puta ranije,
rekao sam: “Okupili smo se u ovaj dan da se podsetimo na smrt našeg
“najmudrijeg i savršenog gospodara”, ne kao nadahnutog ili božanskog,
to nije na nama da određujemo, već kao najvećeg apostola ljudskog
roda”. Kako izgovaram ove reči koje sam izgovarao toliko puta ranije,
uvek imam čudan i snažan osećaj. To je kao da stojim odvojen od sebe
slušajući samog sebe kako govorim, a reči odzvanjaju duboko u meni,
odražavajući svoju važnost. Ovo su bile iste reči koje sam izgovaro
mnogo puta ranije, ali sada su mi nešto značile. Učinile su da sam
osetio slabost, bukvalno bolest i ja sam stao. Razumevanje ovoga što
sam upravo rekao počelo je da raste u meni postepeno. Upravo sam nazvao
Isusa “apostolom čovečanstva” koji niti je bio nadahnuti niti božanski.
Nastala je pauza koja mi se činila da je trajala jako dugo dok sam se
borio sa mučninom koja me je gušila. Kada sam ponovo bio u mogućnosti,
nastavio sam službu i okupili smo se oko velikog stola u sobi stojeći u
koloni. Sto je bio velik, u obliku krsta, i prekriven crvenim
pokrivačem koji je u sredini bio dekorisan ružama. Kada smo se okupili
oko stola, visoko sam podigao tanjir sa hlebom, uzeo sam komad, stavio
ruku na rame čoveka ispred mene, dodao mu tanjir i rekao: “Uzmi, jedi i
daj gladnima”. Ovo je nastavljeno sve dok svi nisu uzeli po parče
hleba. Tada sam podigao pehar sa vinom, uzeo gutljaj i rekao: “Uzmi,
pij i daj žednima”. I ovo je nastavljeno sve dok svi nisu uzeli po
gutljaj vina. Posle ovoga zauzeli smo svoja mesta za stolom u obliku
krsta i seli smo. Ambijent je bio mračan, naše duge kabanice su bile
crne, naša lica su bila skoro sasvim sakrivena u kapuljačama, a
raspoloženje je bilo teško sumorno. Otpevali smo poslednju Hristovu
molitvu i himnu. Jedna reč bi opisala kompletan događaj, “crno”. To je
zaista bila crna pričest, čudna crna gomila. Tu se nalazio i Menorah
(svećnjak sa sedam sveća) u centru sobe. Ustvaši ponovo, rekoh: “Ovo je
zaista tužan dan za nas, jer smo izgubili svog gospodara. Nikada ga
više nećemo videti. On je mrtav! Tugujte, plačite, vičite, jer je on
otišao”. Zatim sam pitao članove da ugase sveće u Menorhu. Konačno,
samo je centralna sveća gorela. Ustao sam i tužno otišao do centra sobe
ugasivši poslednju sveću – sveću koja je predstavljala Isusov život –
naš mudri i savršeni gospodar. Imali smo dramatično i komemorativno
izražavanje Isusovog života, nepominjući nijednom njegovo ime. Njegovo
ime i scene su završeni u sobi u dubokoj tišini tmine. Izašao sam iz
sobe, ostavljajući samo mrak i tišinu smrti. Ponovo, samo jedna reč na
najbolji način opisuje ovo “crno”.

RITUAL I ZAVETI

*

Kandidatu se daje titula “Savršenog gospodara, uzvišenog
izabranika i škotskog viteza savršenstva”, kao i pečat
savršenstva.(Napomena: lažna savršenost)
*

Molilac nudi da kandidat bude “očišćen vatrom” da bi došlo do
odvajanja metala od nečistoće, i da bi se uklonilo svetovno iz hrama.
(Napomena: Žene su “svetovne”. Samo Bog pročišćava svoje sinove Mal. 3:
2 – 3)
*

Isaija 53 je pročitana. (Napomena: Hristova smrt je priznata, ali ne i vaskrsenje)
*

Ceremonija se seli u sobu osvetljenu svećama i poprima formu
putovanja da bi se pronašala Reč (Napomena: Isus se nikada ne pominje
po imenu). Zastor se nalazi ispred očiju kandidata i njemu se daju 33
dana da nađe reč – Novi Sporazum – Zastor se uklanja i otkriva oltar sa
tri krsta na njemu. Najviši je ukrašen sa trnovim vencem i ružom.
Kandidat mora da položi zakletvu nad Novim Zavetom (Napomena: Ovo je
jedini stepen koji dopušta Novi Zavet. Na oltaru je uvek otvorena
Biblija, ali samo Stari Zavet).
*

Na podu sobe se nalazi prolivena pelikanova krv koja se izliva
isključivo iz njegovih grudi kako bi se oslobodila njegova mladost
(Napomena: Ovo je falsifikat izlivanja Isusove krvi radi čovekovog
spasenja).
*

U tom trenutku zastor se nalazi iznad glave kandidata, simbol žalosti.
*

Zatim se kandidat predstavlja arhangelu Rafaelu, koji će ga
voditi na njegovom putovanju (Napomena: Otvarajući se za vođenje kroz
masonsku duhovnost). Vodič vodi kandidata u Crvenu sobu i dvoranu smrti.
*

Crvena soba je ispunjena lobanjama i kostima. Kandidat se u nju
uvodi uz zvuke posmrtnog marša. Prava ljudska lobanja se tu može videti
– što je zabranjeno (Napomena: Previše masonskog rituala može otvoriti
kandidatov duh za mrak/depresiju/smrt).
*

Na crvenom tepihu se nalaze merdevine posute crvenim ružama, koje
simbolišu Rozenkrojcere. Kandidat mora da se popne uz merdevine – iz
mraka u slavu (Napomena: Ovo je lažno spasenje).
*

Kandidatu se daje reč “INRI” koje simbolišu Isusa Hrista iz
Nazareta, Kralja Jevreja. On je uzdignut za Princa Reda Ružinog Krsta.
*

Ritual se završava uzimanjem pričešća od soli i belog vina (Napomena: !!!).
*

Reč “Emanuel” je korišćena (Napomena: Ovo znači “Bog je sa nama”. To sigurno nije naš Gospod Isus Hrist).
*

Reči “Gotovo je” su izgovorene.
*

Kandidatu se tada kaže da je primio novi nalog da se svi vole međusobno.
*

Ritualna zakletva “da budem večno u mraku, da moja krv neprekidno
izlazi iz mog tela, da patim bez prekida zbog surove griže savesti
duše, da najgorča žuč pomešana sa sirćetom mi bude stalno piće,
najoštrije trnje za moj jastuk i smrt na krstu da svrši moje
kažnjavanje”.
*

Sledeću zakletvu kandidat izgovara: “Dalje se zaklinjem... da
proučavam i ispunjavam sve odluke koje dođu do mene od strane Velikog
Inspektora tridesettrećeg stepena iz Vrhovnog Saveta”.

Kada je reč o odnosu masonerije i satanizma pitanje je da li o tome odnosu
treba govoriti kao o odnosu dva zasebna enititeta, ili kao o entitetima
koji su samo pravno – formalno zasebni. Činjenice govore u prilog ovog
drugog. Ljudskim jezikom kazano Satana je porodio masoneriju, a ova
opet rađa satanističke sekte.


Radi se o tome da je masonerija intelektualni deo, a satanističke sekte
delatni, praktični, trgovački deo jedinstvenog organizma. Oni su u
organskom i akcionom jedinstvu. Masonerija je glava, a satanističke
sekte trup, noge i ruke istog tela. Masonerija stvara, oblikuje i u
raznovrsnim i raznobojnim formama i uniformama (prevrati, revolucije,
ratovi: lokalni, religiozni, građanski, međunacionlani, svetksi,
verski...) na ljudsko tržište plasira satanističke ideologije, a sekte
svojom delatnošću omekšavaju teren i obezbeđuju plasman robe. Delatnost
masonerije i satanista bila je sinhronizovana kroz sve epohe, a kako i
ne bi kad im je sve zajedničko: mržnja prema Bogočoveku Hristu i svemu
što je hrišćansko, ciljevi, metode i sredstva realizacije ciljeva,
kultovi, ikonografija, rituali, amblemi, kreatori, vođe i
izvršioci...Istorija masonerije i satanizma neporecivo svedoči o
njihovom zajedništvu. Evo nekih primera tog zajedništva. U Francuskoj
je u 18. veku osnovan masonski red “Izabranog sveštenstva”. Njegovi
članovi bave se prizivanjem duhova, belom magijom, teurgijom. Njihov
rad može se pratiti u Francuskoj i do danas.

U Nemačkoj u 19. veku Adam Vajshaupt (1748 – 1830), jezuita, profesor
kanonskog prava na Univerzitetu u Inglstatu osniva 1776. satansko –
masonski red “Društvo bavarskih iluminata” čije je drugo ime “Veliki
templarski majstori”. Za njega istoričari i znalci masonerije i
satanizma kažu da se “čudovišni Adam Vajshaupt može smatrati za jednog
od najvećih zločinaca s najpaklenijim umom za koji zna istorija ljudske
rase... anarhista”... čovek koji kao i svi masoni najvećeg stepena
koristi satanizam u političke svrhe. Na kongresu ovog satanskog reda u
Frankfurtu 1776. određeni su karakter i ciljevi rada, a oni su: “baciti
narode u bedu, tiraniju, haos i svet dovesti do paraklizma anarhije,
posredstvom monstruozne organizacije crne internacionale satanista”.

Vajshauptov portparol i mag reda Đuzepe Balsamo, zvani grof Kaliostro
je “svakako najveći čarobnjak epohe prosvetiteljstva, mag u drevnom
smislu te reči, i moglo bi se reći poslednji čarobnjak”, bavio se
nekromantijom, a đavoli su mu se prikazivali u likovima umrlih. Na
večerima koje su, u njegovu čast, u svojim dvorovima organizovali
evropski vladari i plemići, pa i kardinal Roan, demoni su mu se
javljali u likovima ideologa i vođa francuske buržoaske revolucije:
Voltera, Didroa, Monteskjea, Robespjera i Dantona.

Ovaj vodeći mason 18. veka bio je i vodeći satanista toga stoleća.
Vajshauptovi i Kaliostrovi ideološki drugovi bili su knez Meternih,
Mirabo, Mesmer, pesnik Gete, vajmarski vojvoda Karl – Avgust i drugi.
Shvativši da je cilj iluminata gospodarenje svetskim bogatstvima,
uspostavljanje svetske vlade i sveopšte crkve, njima se odmah posle
osnivačkog kongresa u Vilhemsbadu pridružila elita tadašnjeg evropskog
i svetskog bankarstva i masonerije: Majer Amsel Rotsild, Štern, Stajer,
Vertmajer i Šuster. U 20. veku ovom redu pristupiće kolosi američkog
bankarsko – industrijskog kompleksa: Rokfeler, Meknamara bivši ministar
odbrane SAD, Tomas Vatson predsednik multinacionalne kompanije IBM,
Čester Boulus savetnik predsednika SAD, Eleonora Ruzvelt iz Teosofskog
društva, Džems A. Linen predsednik “Tajm”-a, Roj Velinski premijer
Rodezije, Miguel Fuentes predsednik Gvatemale, Fread Džordan
predsednik spiritualističke internacionale, ... kao i drugi do Keri
Granta. Oni su finansirali izgradnju svetske crkve u Vašingtonu.

Ovom satanističko – masonskom redu pripadali su i svi prevratnici,
anarhisti i revolucionari u vremenima koja su sledila iza njegovog
osnivanja. Pored ideologa i vođa francuske buržoaske revolucije tu su i
“velikani” komunističkih revolucija: Lenjin, Trocki, Zinovjev,
Kamenjev, a najverovatnije i Josip Broz. Zoran Nenezić u knjizi “Masoni
u Jugoslaviji” piše da “nije sporno članstvo Karla Marksa u mladićkim
danima u jednoj lozi iluminatskog reda, pobočnog masonskog sistema, kao
što je izvan sumnje i Marksov idejni obračun sa Prudonom, Bakunjinom i
Macinijem koji su bili slobodni zidari”.

Ovaj ideolog komunizma, “tipičan Jevrejin i mason koji je ustao protiv
svih svetinja, pokušao je satanski da pokrade Boga i vlastiti narod.
Naime, mesijansku ideju, koja se odnosila na jevrejski narod kao
izabrani Božiji narod, Karla Marks je preneo na jednu klasu, na
proleterijat. I slično tome, kako je Izrailj bio izabrani narod, sada
je novi Izrailj radnička klasa, koja je izabrani Božiji narod, narod
koji je pozvan da oslobodi i spase svet”.

Da komunizam i satanizam, odnostno satanističke sekte, potiču iz iste
centrale, da imaju zajedničku majku – masoneriju, nema nikakve sumnje,
iako masoni to roditeljstvo nastoje da prikriju ispoljavajući samo
izvesne simpatije za ovaj prevratnički i rušilački pokret, priznavajući
ga jedino kao sebi paralelni ideološki pravac. Sredinom dvadesetih
godina (1925) istaknuti ruski mason B. V. Astromov uputio je u ime
Autonomnog ruskog masonstva, GPU i sovjetskoj vlasti poziv na saradnju.
Astromov kaže sledeće: “Šta zbližava Autonomno rusko masonstvo sa
komunizmom? Pre svega, petokraka zvezda... Ta zvezda je u masonstvu
vrlo poštovana... Dalje, komunizam je na svoju zastavu stavio opšte
samoopredeljenje i bratstvo ugnjetavanih naroda. Ruski masoni takođe
pozivaju na takvo bratstvo, nazivajući sebe građanima sveta – i u tome
se sastoji sličnost između dva pomenuta pravca. Na kraju, stremeći ka
uspostavljanju jednakosti vaspitanja i životnih uslova, masonstvo se ne
razlikuje od komunizma, koji je sebi postavio iste zadatke, pri čemu
parola komunizma o uništenju lične svojine nailazi na pun odziv u
masonstvu”. Astromov dalje govori o tome da “uloga masonstva u
izgradnji komunizma ne bi smela da bude mnogo vidljiva, jer bi se to
ruskoj inteligenciji učinilo kao slugenjarstvo CEKI”.

Devetnaesti vek obeležile su brojne poznate ličnosti i pokreti koji su
dali značajan doprinos razvoju satanističke “kulture” u Evropi. To su
na planu filosofije Ogist Kont sa svojim pozitivizmom, “religijom
čovečanstva”. Bio je mason velikog stepena u francuskoj loži “Veliki
Orijent”. Ostrašćeni neprijatelj hrišćanstva, Kont je predlagao
čovečanstvu jednog novog Boga – ljudsku vrstu i sinkretičku svetsku
religiju sastavljenu od rimokatolicizma, islama i pravoslavlja.

“Velikani” ovoga veka vrše pokušaj spajanja magije i nauke.
Zapadnoevropski pesnici (Igo, Bodler, Renan, Bajron, pa i Ljermotov)
svi redom masoni, himnama i odama koje pišu u čast Lucifera, pokušavaju
da opravdaju svog patrona optužujući hrišćanskog Boga za “nepravednu”
osudu palog anđela.

Đuzepe Macini, italijanski revolucionar, u saradnji sa američkim
generalom Albertom Pikeom, šefom Vrhovnog masonskog saveta u Čarlstonu
(SAD) i masonom Palmerstonom, ministrom kraljice Viktorije, stvara
upravni aparat, zvani paladizam, preko koga vrhovi masonerije
kontrolišu rad svih loža u svetu. Cilj im je da uz pomoć tajnih
satanističkih društava stvore “univerzalnu republiku”. Pike je u svom
stanu i u masonskim hramovima u Vašingtonu prizivao duhove. Pikeov
naslednik, Adriano Lemi, morbidni neprijatelj hrišćanstva i egzaltirani
poštovalac satanističkog kulta, šef italijanske masonerije,
multimilijarder i finansijer italijanske revolucije, Garibaldijev
prijatelj, uredio je u svom rimskom stanu, u vili Borgeze, oltar
Satani. Kada su opštinski činovnici posle njegove smrti, otvorili
njegovu radnu sobu ugledali su ogromnu sliku Lucifera iznad koje je
pisalo: Paladijski hram.

Najzad, 19. vek je na svom kraju (1888) doživeo i osnivanje
“Kabalističkog reda ružinog krsta (Rozenkrojceri)”, s ciljem da se
hrišćanskom svetu objave tajne iz astrologije i alhemije.

Novi svetski poredak koji je velikim delom naucno i tehnoloski koncentrisan oko
projekata kakav je, na primer, "Harfa", danas raspolaze najmocnijom
tehnologijom za kontrolu uma.

I
ovaj deo famoznog vojnog americkog projekta, koji je koncentrisan na
Aljasci, proistice iz Tesline "bezazlene" ideje o kojoj je govorio u
poznijim godinama - da je moguce napraviti projektor misli. Istorija
mehanizma kontrole uma pocela je od trenutka kada je CIA zapocela
projekat "Pandora", pise Aleksandar Milinkovic u knjizi "Teslino tajno
oruzje". Po autoru ove knjige, osnovni cilj ovog projekta bilo je:
istrazivanje uticaja precizno moduliranih mikrotalasnih zracenja na
funkcije mozga, a sef tog projekta, je na pocetku bio dr Ros Edi.
Njegova istrazivanja na Institutu za ispitivanja mozga, pri Kalifornija
univerzitetu, pokazivala su da je moguce kontrolisati ljudsko ponasanje
i reakcije uz pomoc elektromagnetske (EM) radijacije. Za ove talase se
vezuju svi eksperimenti kontrole mozga, jer modulirane emisije
mikrotalasa najefikasnije prolaze kroz koru mozga, inace veoma otporne
na EM zracenja niskog nivoa. To prakticno znaci da ce EM talasi sa
podesenom frekvencijom odlicno posluziti za prenos signala i poruka do
mozga, na slican nacin kao sto su radio-signali prilagodjeni da prenesu
muziku ili govor do radio-prijemnika. .Delovanje ELF tehnologijom moze
da se usmeri i na citave organizacije ili zemlje koje ne pokazuju
"podobno" ponasanje. U preduzecima ili agencijama sistem se razmesta po
svim prostorijama, tako da izaziva nepovoljnu radnu atmosferu, slicno
zgradama lociranim na izvorima stetnih zracenja. Jedan od strucnjaka za
parapsiholoske fenomene, sa sopstvenom agencijom u Becu, Minhenu,
Zenevi - poznat samo pod pseudonimom Rasa - licno je pratio neke
eksperimente americke vlade koji su se odnosili na manipulacije
ljudskim ponasanjem. Njegova prica potvrdjuje frapantnu bezobzirnost u
radu sa ljudskim "materijalom". "Imao sam priliku da razgovaram sa
ljudima koji saradjuju u projektima NATO za VND (vidjenje na daljinu).
U jednom od njih ucestvuje i general major Albert Stablbajn. Rekli su
da i oni koriste slicne modele, pa sam ih pitao da li su im poznate i
negativne posledice VND. Moja saznanja su govorila da u slucajevima
kada se postigne potpuno fizicko razdvajanje, kao u cuvenom
"filadelfijskom eksperimentu", to moze da traje samo dva-tri minuta.
Pitao sam ih da li znaju sta se dogadja kada se vratite sa takvog
putovanja, jer time ostecujete elektormagnetsko polje oko sebe i za
kratko vreme gubite pamcenje. Kada sam im rekao kakvu stetu takav
proces moze da nanese centralnom nervnom sistemu (imate utisak kao da
su ukljuceni svi automobilski alarmi u gradu) i pitao, da li znaju kako
takvo ostecenje moze da se popravi, rekli su mi da ne znaju, a ti ljudi
rade za vrhunsku armiju sveta!"

Mnoge studije Knjige mrtvih stavljaju na znanje kao je očigledno da su u jednom
trenutku tijekom ranog perioda svoje povijesti, ljudi s Nila bili u
bliskom doticaju sa izvjesnom visokorazvijenom i naprednom kulturom
koja je imala sistem magijskih i religioznih vjerovanja, akoji je bio
posve različit od svega s čim su se stari Egipćani mogli do tada sresti.


Naučnici se međusobno razilaze oko datuma i vremenskog razdoblja preddinastičkog
i ranog dinastičkog perioda. Naprimjer prema Bađu, četvrta i peta
dinastija su postojale otprilike oko 3500 god.pr.n.e, dok s druge
strane amrtički expert James Bonvick, u svojoj knjizi Egipatska
vjerovanja i suvremena misao, smatra kao je carstvo osnovano oko 5000
god. prije nove ere. On tvrdi da postoji vjerovanje da su bogovi
vladali zemljom prije kralja menesa, što navodi na pomisao da su, ko
god bili ti ljudi koji su donjeli svjetlost civilizacije u zemlje
Egipta u tim davnim danima, oni vladali neko vrijeme i nakon toga ili
otišli ili su se , pošto ih je bilo mali, izmješali s lokalnim
egipatskim stanovništvom.

Postoje mnoga razmišljanja i nagađanja tko su ustvari bili ti ljudi i
odakle su došli. Ortodoksniji koncept je da je mali džep civilizacije,
vjerovatno sumerskih korjena, uspio evoluirati više od ostalih okolnih
kultura i spustio se u Egipat oko 4000 g.pr.n.e.. Druga teorija pak
spominje Atlantidu, kao civilizaciju koja je posjedovala naprednu
tehnologiju. Treća i vjerojatno najspektakularnija teorija je ona o
egipatskim duhovnim i magijskim počecima, prilično novijeg datuma, a
uključuje ideju o ljudima iz svemira koji su sletjeli na to područje i
podučili "primitivce" osnovnim vještinama civilizacije. Temple
postavlja tezu da su bića iz sunčevog sustava Sirijusa posjetila zemlju
prije mnogo tisuća godina te da su dijelomično odgovorna za skok iz
primitivnog života u visoke kulturne i civilizacijske standarde, koji
je ostvarena u razdoblju od 4500 do 3400.g.pr.n.e. Bonvick nam kaže
kako bi, ko god da su bili, ti iseljenici koji su se pojavili u Egiptu
oko 5000.g.pr.n.e., oni sreli rasu ljudi za koje je u novije vrijeme
dokazano da su više nalikovali Aboriđinima, nego crncima. Egipćani tog
vremena bili su primitivan, ali inteligentan narod sa svojim sistemom
vjerovanja, sujevjerja i magije. Običaji su im bili slični onima koji
su otkriveni u zemljama okruženja. Došljaci ( tko god bili) su ih
podučili kako osnovati zajednice, obrađivati zemlju, praviti oruđa i
alate, razviti međusobnu komunikaciju i poštivati osnovne zakone.
Također se pojavila i nova religija, iako je u nekim slučajevima
predpovijesnim božanstvima i duhovima dozvoljeno postojanje rame uz
rame s novim bogovima.

Magija se može klasificirati u škole ili sisteme, od kojih svaki
prenosi vibracije jedne od arhetipskih zraka. Moćni oblici i vidovi
egipatske magije nisu izrasli iz primitivne preddinastijske religije
tih predjela već iz utjecaja kulture kolonizatora. Tko su oni, pitanje
je na koje se može pronaći tisuće različitih odgovora.

Hijeroglifi

U duhovnoj sferi, kod starih Egipćana postojala je tzv. svita
hijeroglifa koja je uključivala nekoliko "prijenosnika", a svaki je od
njih posjedovao zasebnu funkciju u sveukupnoj metafizičkoj zamisli. Na
prvom mjestu imamo Sahu. On je bio neka vrsta eteričnog tijela. Duh ga
je koristio kako bi nakon smrti stigao do visokih nebeskih ravni.
Stanje Sahua moglo se postići samo uz odgovarajuće molitve izgovarane
namah nakon smrti osobe. Bog Oziris i sam je posjedovao Sahu, te je
imao moć da tog prijenosnika podari i drugim dušama, opet nakon
pravilno sročenog zahtjeva nad tijelom mrtvaca. Sahu je ustvari bio
besmrtni prijenosnik koji je živio unutar duše.

Khat je fizičko tijelo. Ono je podložno propadanju pa je bilo nužno mumifikacijom očuvati ga.

Ka je riječ koju bi mogli prevesti kao "dvojnik" . Ka je bila
apstraktna osoba, a koja je posjedovala osobnost i atribute čovjeka
kojem je pripadala. Ona je imala sposobnost slobodno lutati naokolo,
iako joj je stalno obitavalište bila grobnica preminulog. ( Nekako me
asocira na Drakulu????) Kako je bila potpuno neovisna od tijela, mogla
je udahnuti dušu nekom predmetu ili izvršiti proganjanje. Ka je bila,
kako su vjerovali stari Egipćani vrlo sklona ukusnom obroku i čaši
dobrog pića, pa su se tako o tome dobro skrbili. Mislili su kako je
vrlo nepoželjno, da "gladna" Ka luta okolo gladna i prekapa po kantama
za smeće i na taj način unosi zarazu u grobnicu.

Ba je bila duša. Ona je na neki neobjašnjiv način bila povezana sa Ka,
s kojom je boravila u grobnici. Ba su bile vrlo druželjubive utvare,
koje su djelile onaj obrok, prijateljski. Ba je mogla posjetiti tijelo
kad god poželi.

Ab ili srce je bilo tijesno povezano sa dušom i vjerovalo se kako je
ono izvor života kako animalnog tako i onog dijela života kojim
razlikujemo dobro od zla. Očuvanje srca za Egipćane je bilo od iznimne
važnosti. Ponekad se smatralo za središte duhovnog i misaonog života.
Često su ga karakterizirali kao organ kroz koji su se mogle vidjeti
karakterne osobine te način iskazivanja vrlina i poroka. Druga riječ
za ovaj organ bila bi "svijest". Negdje u daljini ovdje možemo
nazrijeti nagovještaj čakri.

Khaibit ili sjenka je slijedeći duhovni hijeroglif. Ona se povezivala
sa Ba ili dušom i smatrala se neodvojivim dijelom tzv. ljudske
ekonomije. Izgleda kao su je kao i Ka hranili lijevanicama i žrtvama, a
imala je i vantjelesni život.

Khu ili duh, uglavnom se spominje u svezi s Ba (dušom) i izgleda kako
je na njega gledano kao na svijetleću materiju koja obitava u duši u
Sahuu, odnosno u duhovnom tijelu.

Sekhem je moć ili snaga, koju se smatralo otjelovljenjem životne sile u čovjeku. Sekhem živi na nebu među Khuima ili dusima.

Ren ili ime. Egipćani su poduzimali ozbiljne mjere kako bi očuvali ime.
To je bilo zbog vrlo rasprostranjenog mišljenja i vjerovanja da će
čovjeku, ukoliko mu se ime ne sačuva, njegovo biće prestati postojati.
Moderna ezoterija smatra kao je vibriranje imena od najveće važnosti te
da ima moć stvoriti harmoniju ili disharmoniju u životu pojedinca.

Ovi hijeroglifi uz dodatak onih koji predstavljaju božanska obličja,
najćešće se mogu naći na grobnicama i u pogrebnim odajama. naravno
postoje još i oni koji su bili u svezi sa svakodnevnim aktivnostima,
neizvjesnostima.