O Božiću

First topic message reminder :

Kao što narodna izreka za nešto što je nedeljivo ili neodvojivo od nečeg drugog glasi: ujedno su kao Badnji dan i Božić, tako ova dva narodna praznika treba posmatrati kao celinu koja se jedinstveno svetkuje.
Niko nije bolje izrazio posebnost ovog praznovanja od junaka Njegoševog dramskog speva "Gorski vijenac", slepog igumana Stefana, koji, prihvativši se gusala, na Badnje veče ovako peva: "Nema dana bez očnoga vida, niti prave slave bez Božića". I niko kao Veselin Čajkanović nije ubedljivije pokazao da su, uz slavu ili krsno ime, Badnji dan i Božić najpoznatiji i najpopularniji praznici u našem narodnom kalendaru, nasleđeni iz religije naših davnih predaka. Razlika je u tome što je slava pretežno porodično pomen predaka, a Badnje veče opšti u svekolikom narodu.
Naročitost sveopšteg praznovanja Badnjeg dana i Božića se vidi, još, i iz ove činjenice: među svim praznicima koji se u srpskom narodu svetkuju, pa i onim najopštijima, poput Vaskrsa, Đurđevdana, Spasovdana i Ivanjdana, izdvajaju se Badnji dan i Božić kao jedini u kojima nema drugih blagdanskih primesa, pa tako ova dva praznika nisu ničije krsno ime, ni zavetni dan, ni esnafska slava, već samo Badnji dan i Božić - najopštija, dakle, svetkovina, svakoga i svih, u celom srpskom narodu.
Na Badnji dan , koji je uvek 24. decembra/6. januara, po pravilu pre sunčeva izgreva, seku se badnjaci ili veseljaci. Za badnjak se u Šumadiji pretežno seče cerovo ili graničevo drvo, a u gružanskim selima se najradije biraju cerići sa mahovinom. U Visočkoj nahiji za badnjak se uglavnom seče hrast, dok u fruškogorskim selima seku mlad hrast - do žila.
Badnjak se, pre seče, kad mu se pristupi, obavezno pozdravlja, najčešće sa: Dobro jutro, badnjače, i čestita Božić, pri čemu se badnjak posipa žitom, ponesenim za ovu priliku od kuće u rukavici. Badnjak se seče ćuteći, jer se veruje, ako se progovori, naslutiće se nesreća i biće gladna godina. Seče se sa istočne strane, ali se poslednji udar čini sa zapadne strane - da bi badnjak pao na istočnu stranu. Odsečen badnjak treba da padne bez zadržavanja - da se ne bi zadržala sreća, a negde se trude da ga, pri padu, dočekaju na ramena, da ne padne na zemlju. Badnjak se seče ceo, ne sme ni jedna grančica da otpadne pri seči, i badnjaku se ne krešu grane, - da se ne skreše sreća, već se sa rukavicama na ruci uzme na rame i ponese kući.
Badnjak može biti i kolektivni, za celo naselje. Između dva svetska rata po badnjak se išlo svečano sa konjima i kolima. Badnjak je bio zajednički za celo selo i polagan je na vatru kod pravoslavne crkve, gde su ga dočekivali sveštenik i mnoštvo sveta.
Badnjeg dana se domaćinstvo uređuje i sprema za blagdansko svetkovanje. Negde se metu kuće i dvorište, čiste i praše haljine, a đeca kite bršljanom ili lovorikom kuće, torove, staje, pojate, groblja i njive. Da bi se što ugodnije praznovalo, Badnjega dana se stoka i živina po tri puta dobro nahrani, ali se toga dana psi ne hrane da preko godine ne besne. U nekim selima se Badnjega dana izjutra puca preko tora, u kome je stoka, da bude zdrava. Praznik se provodio o jednoj vodi: Na Badnji dan se spremi potrebna količina drva i vode, da bude dosta za preko Božića, jer se voda ne sme menjati, nego se sve sa jednom vodom mora obaviti.

БОЖИЋ, БОЖИЋ

Божић, Божић благи дан,
благог Христа рођендан,
Божић, Божић светли дан
сав светлошћу обасјан.

Дјева Христа родила,
пеленама повила
у пећини Христос спи
Света Мајка над Њим бди.

Слама лепо мирише
Богомајка уздише,
у том звезда засија
пећина се загрија.

Ангели се спустише
пастирима јавише
весел'те се сви ноћас
роди нам се Христос Спас.

Кад то чули пастири
Срце им се умири
па кликнуше сви у глас
Нек се слави Христос Спас.

Нек мир свуда царује,
Нек се срце радује
Нек се свако поправља
И Господа прославља.

И ми мали Српчићи
к'о сребрни звончићи
Богомајку хвалимо
Христа Бога славимо.

Божић, Божић благи дан,
Благог Христа рођендан,
Божић, Божић светли дан
Сав светлошћу обасјан.