- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Matija
Sub Maj 15, 2010 2:04 am
RAZGOVOR S POVODOM - Matija Bećković
Još uvek držim korak
"Zar se kod nas nekad čudio. Da su Crnogorci Srbi ne treba
dokazivati. Da Crnogorci nisu Srbi - nikad dovoljno dokaza. Uvek jedan
dokaz fali, i to onaj najvažniji. Nema Crnogorca koji nije Srbin, kakav
takav. Ali ima Srba koji nisu Crnogorci. Politika je kod nas alfa i
omega za sve i svašta. Pobeda na izborima nikom nije dala pravo da
menja ime naroda, vere i jezika. Nažalost, kod nas mogu da menjaju i
tablicu množenja i broj P (pi)", reči su velikog pesnika i akedemika
Otkako se pojavila vaša poema "Reče mi jedan čoek", ona iz dana u dan sve više oslikava stvarnost, sam život. Otkuda to?
- Nisam vam smeo reći ni ovoliko. Zar se kod nas neko nekad nečemu
čudio. Da podsetim na stihove iz narodne poezije: "Gde god bio
Kraljeviću Marko, ničemu se nije začudio". Ili da podsetim na reči
Alberta Ajnštajna: "Čoveku ne preostaje ništa drugo nego da se uhvati
za glavu - i plače".
Saobraćanje među ljudima nije uniženo samo nepoverenjem već i neuvažavanjem, nepoštovanjem, pa čak i neprijateljstvom. Zašto?
- "Ne bih mu verovao i kada bi se zakleo da laže", jedna je od lozinki
našeg vremena. Na pitanje zašto neki čovek plače, drugi je odgovorio:
"Umro mu je otac, ako ne laže".
Sloboda mišljenja bi trebalo da podrazumeva i uvažavanje tuđih,
drukčijih stavova, što se kod nas odavno nije dogodilo. Da li nam je
neophodna i "tranzicija duha"?
- Negde sam pročitao da se čovek u suštini nikad ne meri sa drukčijim
mišljenjem. Da je to suština demokratije, da je to nešto najprirodnije
i najneophodnije, to najčešće čujemo. Nažalost, od najisključivijih i
najtolerantnijih ljudi. To je retorika puna cinične hipokrizije.
Od opozicije na vlasti, došli smo do opozicije - u vlasti?! Da li je
reč o pukim silogizmima, ili je to ogledalo naše javne, političke scene?
- I opozicija je vlast koja je izgubila na izborima. Ali kod nas nije i
ne znamo da kako da ih razlikujemo. Oni koji imaju najmanje pristalica
hteli bi da imaju najviše vlasti. Ne znam kraću definiciju komunizma.
Samo kod nas je, za razliku od svih komunističkih država u Istočnoj
Evropi, najmračniji period onaj od kad je uveden višepartijski sistem,
a ne onaj kad je ukinut i zavedeno jednoumlje, teror i bezakonje.
Svedoci smo rastakanja srpskog nacionalnog tkiva, ali ako je tačno
da se nacije, kao i bića, rađaju, jačaju, dostižu vrhunac i, ponekad,
odumiru, mogu li se ti atributi uskratiti crnogorskoj (ili
"crnogorskoj") naciji? Smeju li oni koji se osećaju samo kao Crnogorci
to uskratiti onima koji se osećaju, ili samo sećaju, da su i Srbi?
- Da su Crnogorci Srbi ne treba dokazivati. Da Crnogorci nisu Srbi -
nikad dovoljno dokaza. Uvek jedan dokaz fali, i to onaj najvažniji.
Nema Crnogorca koji nije Srbin, kakav takav. Ali ima Srba koji nisu
Crnogorci.
Šta mislite o odnosu vere i nacije? Da li je naša Srpska pravoslavna
crkva načinila najmudriju stvar kada je uskratila pripadnost srpstvu
onima druge veroispovesti?
- Crkva je imala najmanje izbora. A to pravo Srbi drugih vera najviše su uskraćivali sami sebi.
Novozelanđani govore tako da ih običan Englez ne bi mogao razumeti s
lakoćom, ali ne odustaju od toga da im se jezik naziva - engleski. Da
li su sporenja oko srpskog i crnogorskog jezika deo strategije
zagovornika crnogorske nacije, zašto mešaju jezik i politiku?
- Jezik je tajna. Ne zna se ni kad je ni zašto je nastao. Crnogorski
jezik je i u tom pogledu izuzetak. Zna se i ko ga je i kada je i zašto
je izmišljen. I zato je to novo poglavlje Comediae Divinae. Politika je
kod nas alfa i omega za sve i svašta. Pobeda na izborima nikom nije
dala za pravo da menja ime naroda, vere i jezika. Nažalost, kod nas
mogu da menjaju i tablicu množenja i broj P (pi).
Uvek ste bili uz opoziciju, ali, ako sećanje ne vara, samo jednom u
nekoj njenoj instituciji: u Deposu. Zašto? Da li je reč o razočaranju
ili nečem drugom?
- Da sam juče umro ne bih znao ko su u proteklom periodu bili
beskompromisni borci protiv komunizma. Ali taj period se kod nas gotovo
i ne spominje. Niko ne pominje ni jednu jednu peticiju, ni jednu
akciju, ni jednu demonstraciju. Možda zato što na tim peticijama i u
tim akcijama i na tim demonstracijama nema nikoga ko danas slovi kao
žrtva, borac, disident, neustrašivi jurišnik protiv totalitarnog
sistema.
Elita cveta, a sirotinja buja. Da li smo se za to (iz)borili?
- Da umesto odgovora parafraziramo poznate stihove: "Da li će Srbija umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj".
Sa ove vremenske distance, da li ste još ubeđeni da je naš đavo bio
baš toliko crn (ili crven, svejedno), ne misleći, pritom, na onog
najdražeg gosta Ševeningena?
- Užasavam se od pomisli da neki uznik čita kako se jedan pesnik junači nad njim.
S tim u vezi, šta mislite, da li su svi tamo gde im je mesto? Ko jeste, a ko nije?
- Ima mnogo zaštićenih svedoka koji optužuju druge da bi spasili sebe. I ko je u tome bezočniji i bestidniji on je uspešniji.
Uz Tanasija Mladenovića, vi ste od malobrojnih srpskih pesnika koji
svoje muze nikada nisu izvodili u kafanu na piće. Kako vam se to omaklo?
- "Bejah mlad i bejah lud, ne složih se s njom".
Kako ste ovih dana? Šta radite? Da li ste umorni, od čega, ili od koga?
- Još uvek držim korak. A negde sam pročitao da se ne kaže još uvek, već - ili još ili uvek.
Šta je za Vas porodica?
- Nešto što je i na nebu i na zemlji.
Jedna od Vaše dve ćerke u kultnoj emisiji "Utisak nedelje" okuplja
poznate ličnosti? Kada bi Vas pozvala da li bi ste učestvovali u
emisiji?
- Ne smem - ta devojka ne bi poštedela ni rodjenog oca. Kamoli mene.
Druga kćer je vrsni profesionalac, šta mislite o muzici, Vi ste pesnik i umetnik?
- Muzika je na početku bila jedina umetnost. Tako će se i završiti.
Koliko Vam znače unuci?
- Imam Luku i Alekseja. Jedan je Višnjić, drugi Janićijević. Unuka je
Andjelija, još se preziva Janićićijević, ali devojkama se nikad ne zna.
Još uvek držim korak
"Zar se kod nas nekad čudio. Da su Crnogorci Srbi ne treba
dokazivati. Da Crnogorci nisu Srbi - nikad dovoljno dokaza. Uvek jedan
dokaz fali, i to onaj najvažniji. Nema Crnogorca koji nije Srbin, kakav
takav. Ali ima Srba koji nisu Crnogorci. Politika je kod nas alfa i
omega za sve i svašta. Pobeda na izborima nikom nije dala pravo da
menja ime naroda, vere i jezika. Nažalost, kod nas mogu da menjaju i
tablicu množenja i broj P (pi)", reči su velikog pesnika i akedemika
Otkako se pojavila vaša poema "Reče mi jedan čoek", ona iz dana u dan sve više oslikava stvarnost, sam život. Otkuda to?
- Nisam vam smeo reći ni ovoliko. Zar se kod nas neko nekad nečemu
čudio. Da podsetim na stihove iz narodne poezije: "Gde god bio
Kraljeviću Marko, ničemu se nije začudio". Ili da podsetim na reči
Alberta Ajnštajna: "Čoveku ne preostaje ništa drugo nego da se uhvati
za glavu - i plače".
Saobraćanje među ljudima nije uniženo samo nepoverenjem već i neuvažavanjem, nepoštovanjem, pa čak i neprijateljstvom. Zašto?
- "Ne bih mu verovao i kada bi se zakleo da laže", jedna je od lozinki
našeg vremena. Na pitanje zašto neki čovek plače, drugi je odgovorio:
"Umro mu je otac, ako ne laže".
Sloboda mišljenja bi trebalo da podrazumeva i uvažavanje tuđih,
drukčijih stavova, što se kod nas odavno nije dogodilo. Da li nam je
neophodna i "tranzicija duha"?
- Negde sam pročitao da se čovek u suštini nikad ne meri sa drukčijim
mišljenjem. Da je to suština demokratije, da je to nešto najprirodnije
i najneophodnije, to najčešće čujemo. Nažalost, od najisključivijih i
najtolerantnijih ljudi. To je retorika puna cinične hipokrizije.
Od opozicije na vlasti, došli smo do opozicije - u vlasti?! Da li je
reč o pukim silogizmima, ili je to ogledalo naše javne, političke scene?
- I opozicija je vlast koja je izgubila na izborima. Ali kod nas nije i
ne znamo da kako da ih razlikujemo. Oni koji imaju najmanje pristalica
hteli bi da imaju najviše vlasti. Ne znam kraću definiciju komunizma.
Samo kod nas je, za razliku od svih komunističkih država u Istočnoj
Evropi, najmračniji period onaj od kad je uveden višepartijski sistem,
a ne onaj kad je ukinut i zavedeno jednoumlje, teror i bezakonje.
Svedoci smo rastakanja srpskog nacionalnog tkiva, ali ako je tačno
da se nacije, kao i bića, rađaju, jačaju, dostižu vrhunac i, ponekad,
odumiru, mogu li se ti atributi uskratiti crnogorskoj (ili
"crnogorskoj") naciji? Smeju li oni koji se osećaju samo kao Crnogorci
to uskratiti onima koji se osećaju, ili samo sećaju, da su i Srbi?
- Da su Crnogorci Srbi ne treba dokazivati. Da Crnogorci nisu Srbi -
nikad dovoljno dokaza. Uvek jedan dokaz fali, i to onaj najvažniji.
Nema Crnogorca koji nije Srbin, kakav takav. Ali ima Srba koji nisu
Crnogorci.
Šta mislite o odnosu vere i nacije? Da li je naša Srpska pravoslavna
crkva načinila najmudriju stvar kada je uskratila pripadnost srpstvu
onima druge veroispovesti?
- Crkva je imala najmanje izbora. A to pravo Srbi drugih vera najviše su uskraćivali sami sebi.
Novozelanđani govore tako da ih običan Englez ne bi mogao razumeti s
lakoćom, ali ne odustaju od toga da im se jezik naziva - engleski. Da
li su sporenja oko srpskog i crnogorskog jezika deo strategije
zagovornika crnogorske nacije, zašto mešaju jezik i politiku?
- Jezik je tajna. Ne zna se ni kad je ni zašto je nastao. Crnogorski
jezik je i u tom pogledu izuzetak. Zna se i ko ga je i kada je i zašto
je izmišljen. I zato je to novo poglavlje Comediae Divinae. Politika je
kod nas alfa i omega za sve i svašta. Pobeda na izborima nikom nije
dala za pravo da menja ime naroda, vere i jezika. Nažalost, kod nas
mogu da menjaju i tablicu množenja i broj P (pi).
Uvek ste bili uz opoziciju, ali, ako sećanje ne vara, samo jednom u
nekoj njenoj instituciji: u Deposu. Zašto? Da li je reč o razočaranju
ili nečem drugom?
- Da sam juče umro ne bih znao ko su u proteklom periodu bili
beskompromisni borci protiv komunizma. Ali taj period se kod nas gotovo
i ne spominje. Niko ne pominje ni jednu jednu peticiju, ni jednu
akciju, ni jednu demonstraciju. Možda zato što na tim peticijama i u
tim akcijama i na tim demonstracijama nema nikoga ko danas slovi kao
žrtva, borac, disident, neustrašivi jurišnik protiv totalitarnog
sistema.
Elita cveta, a sirotinja buja. Da li smo se za to (iz)borili?
- Da umesto odgovora parafraziramo poznate stihove: "Da li će Srbija umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj".
Sa ove vremenske distance, da li ste još ubeđeni da je naš đavo bio
baš toliko crn (ili crven, svejedno), ne misleći, pritom, na onog
najdražeg gosta Ševeningena?
- Užasavam se od pomisli da neki uznik čita kako se jedan pesnik junači nad njim.
S tim u vezi, šta mislite, da li su svi tamo gde im je mesto? Ko jeste, a ko nije?
- Ima mnogo zaštićenih svedoka koji optužuju druge da bi spasili sebe. I ko je u tome bezočniji i bestidniji on je uspešniji.
Uz Tanasija Mladenovića, vi ste od malobrojnih srpskih pesnika koji
svoje muze nikada nisu izvodili u kafanu na piće. Kako vam se to omaklo?
- "Bejah mlad i bejah lud, ne složih se s njom".
Kako ste ovih dana? Šta radite? Da li ste umorni, od čega, ili od koga?
- Još uvek držim korak. A negde sam pročitao da se ne kaže još uvek, već - ili još ili uvek.
Šta je za Vas porodica?
- Nešto što je i na nebu i na zemlji.
Jedna od Vaše dve ćerke u kultnoj emisiji "Utisak nedelje" okuplja
poznate ličnosti? Kada bi Vas pozvala da li bi ste učestvovali u
emisiji?
- Ne smem - ta devojka ne bi poštedela ni rodjenog oca. Kamoli mene.
Druga kćer je vrsni profesionalac, šta mislite o muzici, Vi ste pesnik i umetnik?
- Muzika je na početku bila jedina umetnost. Tako će se i završiti.
Koliko Vam znače unuci?
- Imam Luku i Alekseja. Jedan je Višnjić, drugi Janićijević. Unuka je
Andjelija, još se preziva Janićićijević, ali devojkama se nikad ne zna.
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
|
|