Agata Kristi

Agata Kristi je najpoznatiji svetski pisac
misterija zbog čega je mnogi s pravom smatraju „kraljicom zločina".
Sama kaže da je tema njenih romana odbrana nevinosti jer je ona bitna,
a ne greh.



Tokom književne karijere koja je trajala više od pola veka
napisala je 79 knjiga, od toga 66 kriminalističkih romana i više zbirki
kratkih priča. Njena dela su prodata u više od dve milijarde primeraka
širom sveta i godinama su na samom vrhu liste bestselera. Zaljubljenici
u fini kriminalni zaplet i danas čitaju njene romane u avionima,
čekaonicama, u podzemnoj železnici nestrpljivo iščekujući kraj.
Agata Kristi rođena je kao Agata Klarisa Meri Miler 16. septembra
1890. godine u Torkiju u Velikoj Britaniji kao najmlađe od troje dece
američkog poslovnog čoveka. Vaspitana je i školovana u Parizu, ali je
odustala od muzičke karijere jer je bila preterano stidljiva. Već u
pubertetu počinje da piše pesme i „guta" svako štivo o avanturama
Šerloka Holmsa i Arsena Lupena. „Sve što mi treba su sto i pisaća
mašina", izjavila je nesuđena apotekarka iz čije su kućne laboratorije
u svet krenuli detektiv Herkul Poaro i naizgled smušena gospođica
Marpl, spremni da reše i najzamršenije zločine sveta. Svoje ideje je
zapisivala u sveske, najviše vremena je trošila smišljajući zaplete, a
ostatak na pisanje. Oni koji su je poznavali pričaju o njenoj neurozi i
opsesiji ubistvima koja joj je omogućila tako plodnu i srećnu karijeru
spisateljice.

Tajanstveni nestanak Agate
Za vreme Prvog svetskog rata Agata se udala za Arčibalda Kristija,
avijatičara RAF-a, sa kojim je dobila ćerku Rozalind. U to vreme radila
je u bolnici gde je stekla osnovna znanja o otrovima, što će joj
kasnije koristiti u pisanju. Godine 1926. njen suprug je zatražio
razvod jer se zaljubio u drugu ženu. Agata, već dodatno uznemirena zbog
smrti majke, tada tajanstveno nestaje što je izazvalo uznemirenost u
celoj Engleskoj. Pronašli su je posle tri nedelje u malom hotelu gde je
objašnjavala policiji da je zapravo izgubila pamćenje. Baš u tom
trenutku izdavač Vilijam Kolins objavljuje njenu knjigu Ubistvo Rodžera
Akrojda. Ta knjiga je ujedno označila i pravi početak njene
spisateljske karijere. Napisala je i nekoliko knjiga sa autobiografskom
tematikom i zabavnih pustolovina sa mnogih arheoloških ekspedicija na
kojima je učestvovala sa svojim drugim mužem arheologom Maksom
Malovanom za koga se udala 1927. godine. Upoznali su se na putu po
Mesopotamiji. Njegov poziv joj je bio veliko nadahnuće, tako da su
zajedno proputovali ceo svet, a na putovanjima su nastali nezaboravni
romani: Ubistvo Roberta Ajkofa, Leš u sarkofagu, Ubistvo u Orijent
ekspresu, Deset malih crnaca, Ubistvo u Mesopotamiji, Sajam zločina i
drugi. Objavila je 65 detektivskih priča, 12 drama, 16 tomova kratkih
priča, dve poeme i knjigu za decu Zvezda nad Vitlejemom. Pod
pseudonimom Meri Vestmakot objavila je šest romantičnih romana, a prema
motivima njenih knjiga snimljeno je 22 filma.

Rođenje Herkula Poaroa
U njenom prvom detektivskom romanu Misteriozna afera u Stajlzu
objavljenom 1920. godine pojavljuje se ekscentrični belgijski detektiv
Herkul Poaro, sigurno jedan od najpoznatijih izmišljenih likova svih
vremena. Poaroove „sive ćelije" trijumfovale su u borbi protiv opakih
zločina u 33 romana i nekoliko desetina kratkih priča. Njena drama
Mišolovka premijerno je izvedena 25. novembra 1952. godine u londonskom
pozorištu Vest End i prikazuje se punih 40 godina puneći salu do
poslednjeg mesta. To delo je postalo do sada najduže neprestano igran
komad u istoriji pozorišta. Njen poslednji objavljeni roman Uspavano
ubistvo ekranizovan je, čime je još jedan od svetski poznatih
literarnih likova, gospođica Džejn Marpl, dobila svoju ulogu na filmu.
Ova dama se pojavila u 12 Agatinih romana i više kratkih priča.

Milijarda prodatih knjiga
Agata Kristi je napisala i autobiografiju koja je obavljena tek posle
njene smrti. Iako je pred kraj života izjavila: „Deset godina posle
moje smrti niko me se neće sećati", njen opus i dalje izaziva veliku
čitalačku pažnju. Prema UNESCO-voj statistici, u svetu je prodala više
primeraka knjiga nego bilo koji drugi pisac s engleskog govornog
područja. Njena dela u džepnom izdanju se prodaju u milion i po
primeraka godišnje, dok se na 63 druga jezika proda još jedna milijarda
njenih knjiga. Veću prodaju imaju samo Biblija i Kuran! Godine 1971,
ovoj spisateljici je dodeljeno najveće nacionalno priznanje, orden
Britanskog kraljevstva, a 1972. njen voštani kip se našao u londonskom
Muzeju madam Tiso. Godinu dana kasnije napisala je svoj poslednji
roman, a 1975. u njenom delu Zavesa konačno je „umro" njen najpoznatiji
junak inspektor Herkul Poaro. Glavni akter njenih dela joj je
jednostavno dosadio, a nekrolog mu je štampan u Njujork tajmsu!

Moguće je savršeno ubistvo
Gde god da je bila, i u najsrećnijim i najtužnijim trenucima, misli
su joj uvek bile usmerene na smišljanje novog scenarija u kome ima
ubistva. To ju je držalo gotovo do same smrti. Bila je slaba i
bolešljiva kada je jednog poslepodneva pozvala svoju prijateljicu na
čaj. Ova joj je u razgovoru preporučila novi prašak za čišćenje zubne
proteze. Agata je odmah zapisala ime proizvoda i kraj toga opasku -
Može se organizovati savršeno ubistvo ako se kao oružje upotrebi prašak
pomešan s arsenom. Majstor zapleta Agata Kristi je u skladu sa tim
živela i stvarala do poslednjeg trenutka. Umrla je 12. novembra 1976.
godine u 86. godini u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u
Engleskoj.