Sobne biljke

First topic message reminder :

Da biljke imaju dušu ali ne i osećanja, kako je nekada tvrdio Aristotel, verovalo se do 18. veka, kada je botaničar Karl fon Line izjavio da se biljke razlikuju od ljudi i životinja jedino po tome što se ne kreću. Međutim, i ovo mišljenje je opovrgnuto, jer je Čarls Darvin dokazao da se svaki čokot loze nezavisno pokreće, ali i da biljke obavljaju ovakve pokrete samo ako od toga imaju koristi. Početkom 20. veka otkriće bečkog biologa Raula Fransa, da se biljke kreću potpuno slobodno, šokiralo je naučnike i filozofe prirode. Svoje kolege zapanjio je tvrdnjom da se biljke pokreću, kao ljudi i životinje, ali mi to ne možemo primetiti jer su pokreti suviše spori za naše čulo vida.

Sposobnost biljke da odabere pravilan i pametan smer kretanja potkrepio je dokazom sa biljkom puzavicom, koja raste uvek u smeru nečega za šta može da se zakači. Ukoliko joj premestimo to uporište, ona će za nekoliko sati potpuno promeniti smer kretanja i ponovo poći prema njemu. Kada je između biljke i tog „oslonca“ stavio lavirint sa nekoliko prolaza i samo jednim izlazom kroz koji je morala da se provuče, ona je opet nepogrešivo izabrala put izlaza. Biljka je uvek rasla u smeru gde postoji oslonac oko kojeg će se uviti.

Frans tvrdi da biljke imaju sva svojstva živih bića, da neprestano motre, prate i registruju sva dešavanja u svojoj okolini i reaguju na njih. Dokazao je i čudesne, gotovo neverovatne sposobnosti biljaka: da imaju postavljen cilj i nameru koju sprovode u delo, da mogu da traže i pronalaze to na svoj, specifičan način, da zapažaju svet oko sebe i reaguju na njega.

Obavljeni su brojni eksperimenti za proveravanje reakcija, ponašanja, pa čak i emocija biljaka. Došlo se do mnogih otkrića koja su bacile novo svetlo na stara verovanja. Za neke ljude
kaže se da imaju „srećnu ruku“ i da im biljke uspevaju ne samo zato što sa njima pravilno postupaju, nego što ih, izgleda, zaista vole. Priča se da su se u stara vremena ljudi morali izviniti zovi pre nego što bi sasekli drvo. Posle više od 2000 godina shvatamo da biljke zaista poštuju takav odnos.

Priča novijeg datuma indijskog naučnika Jagadisa Chadre Posea je o boru kojem su dali hloroform da bi mu ublažili emocionalni šok zbog presađivanja. Takođe, Pose je primetio da se od previše ugljendioksida biljka može ugušiti, a da uz pomoću kiseonika može ponovo oživeti.

Očigledno, ako idete tako daleko da uopšte nastojite da razumete biljku, ona vam se mora svideti i morate želeti da bude zdrava. Neke osobe gledaju na svoje biljke samo kao na ukras prostorije, dok druge sa njima postupaju kao sa živim bićima i daju sve od sebe da srećno žive poštujući njihove potrebe. Posmatrači su uočili da biljke u nekom izložbenom prostoru, izgubljene među drugim lepim izloženim predmetima, slabije uspevaju nego one u blizini ulaza, gde im se prolaznici stalno dive. Danas se veruje da biljke reaguju na muziku, a eksperimenti pokazuju da rastu u pravcu odakle dopiru zvuci Baha, Hendla i Mocarta, dok se, što je zanimljivo, okreću od modernog roka. Veruje se da biljke bolje uspevaju uz stalno prisustvo zvuka, nego u tišini.

Američki stručnjak za detektore laži Kliv Bakster izveo je niz ogleda stavljajući na biljke elektrode aparata za otkrivanje laži. Rezultati su bili zapanjujući. Otkrio je da se biljka uzbudi čim on pomisli da zapali list, čak i pre nego što zapali šibicu. Aparati su zabeležili reakciju biljke i na namere čoveka. Biljka koja je prethodno bila suočena sa nekim ko je nameravao da je povredi, klone čim se mogući „krivac“ pojavi u sobi. Bakster je čak pokazao da biljke imaju moć sećanja i mogu prepoznati osobu koja im je ranije nanela zlo.

Veliki svetski biolozi i hemičari Bekster, Frans i Vogel tvrde da biljke bolje vide od čoveka, da mogu da predskazuju budućnost, pa i da čitaju ljudske misli. Istraživanja koja su obavljena u čuvenom botaničkom vrtu Kev Gardens, dokazala su da biljke imaju senzore kojima mogu predvideti potrese, vulkanske erupcije, dolazak tornada, ciklona i uragana.

Uz brojne nove teorije o psihologiji biljaka, ljudi ponovo počinju da posmatraju svoje biljke. Dok će samo ekstremisti izjaviti da se biljka nada, boji ili želi, više se ne smatra apsurdnim pitati se ispušta li biljka zaista tihi krik kad joj se odreže list ili cvet. Idete li u korak sa naučnim razmišljanjima ili ne, ljubav prema biljkama očigledno je dovoljan razlog da o tome nešto više znate. A pomoći joj da raste uz neku pohvalu i ohrabrenje isto je što i želeti da bude uz vas srećna i zdrava.

Kupovina biljaka

U suštini, osnova uspešne nege
nalazi se u samoj kupovini. Ukoliko vodite računa o nekoliko
jednostavnih pravila, imaćete sporije ali utoliko duže zadovoljstvo sa
vašim novim biljnim stanarom.

Izvori nabavke
– Posude sa cvećem mogu se nabaviti na najrazličitijim mestima. Osim
bogatog izbora cveća, vrtni centri i specijalizovane trgovine najčešće
daju i stručne, pouzdane savete. Proizvođači često smatraju da je dobra
prilika za reklamu i nedeljna pijaca sa oazama ukrasnog bilja. To se
odnosi i na robne kuće, prodavnice nameštaja ili sadnica, a teško je
videti i supermarket bez cveća u saksijama.

Osnovno poznavanje unutrašnjeg zelenila kao zadatak za projektante Arhitekte i dizajneri enterijera često u svojim idejnim projektima ili 3D modelima klijentima prikazuju položaj unutrašnjeg zelenila. Naravno, najčešće se govori o običnom vizuelnom triku da bi neki prostor izgledao prijatniji. Kasnije, tokom izvođenja projekta i nakon predaje projekta saksija, žardinjera ili puzavica, nisu na onom mestu koje je za njih bilo predviđeno projektom. Istina, zelenilo se može posmatrati samo kao još jedan od sličnih trikova za prodaju projekta, ali, dovoljno je znati samo nekoliko osnovnih informacija ili smernica u slučaju da klijent zatraži savet od svog projektanta, ili da, u najgorem slučaju, zaista kupi i postavi zelenilo u onaj ugao prostorije u kom je biljka tek radi reda nacrtana u projektu. Svakako, najbolje bi bilo da projektni biro ili studio za projektovanje enterijera naprave saradnju sa stručnjakom koji jednostavno, dostupno i brzo može da na najbolji mogući način odredi položaj i vrstu biljaka u budućem prostoru...

Pitanje smeštaja
– Prvi i najvažniji kriterijum pri izboru biljke treba da bude njen
kasniji smeštaj. Da bi i dalje rasla treba da znamo gde je stajala pre, u
kakvoj prostoriji, pod kojim osvetljenjem i temperaturnim uslovima. Ako
niste sigurni u pogledu osnovnih zahteva biljke, neophodan vam je savet
stručnjaka.

Čest je slučaj i da se
uputstvo za negu nalazi na etiketi u posudi u kojoj je biljka smeštena.
Osim toga, razmislite o tome da će biljke u izvesnom periodu rasti veoma
brzo i pobrinite se da im obezbedite dovoljno mesta za rast.


Šta treba imati u vidu prilikom kupovine biljaka – Dobro
negovana biljka prepoznaje se, recimo, po jedrom rastu. Dugi, tanki
izdanci znače da je biljka bila na mestu koje nije imalo dovoljno
svetlosti. Požutelo lišće na nižim delovima biljke, takođe može biti
prouzrokovano nedostatkom svetlosti, ali i nedostatkom hranljivih
materija.

Često viđeni smeđi
vrhovi lišća znak su suvoće ili nedovoljne provetrenosti prostorije.
Najbolje se prodaju biljke čiji se pupoljci još nisu otvorili. Kod nekih
cvetova, recimo hibiskusa ili pasiflore postoji opasnost da se mladi
pupoljci ne otvore na novom staništu. Poželjno je i obratiti pažnju na
posudu (saksiju).

U premalim posudama, nega
biljaka je gotovo u svemu otežana, počev od zalivanja i đubrenja. Zemlja
mora biti dovoljno vlažna; većina biljaka podnosi onoliko vlage koliko
je potrebno da je sačuva od isušivanja i to u posudi u kojoj biljci neće
biti tesno usled čega bi uvenula. Potreban je naročit oprez ako je
posuda vlažna a listovi vise. To je često dokaz da je koren truo.

Sve u svemu, podrazumeva se da
biljke treba da budu zdrave. Ukoliko je to moguće, ispitajte pri
kupovini nešto mlađe listove ili pregledajte donju stranu lišća izraslog
odmah iznad zemlje. Pretpostavka je da se na ovom mestu nalaze
štetočine.

Gljivice se lako mogu
prepoznati po brašnjavosti listova koji su zaraženi. Kupljenu biljku
transportujte vodeći računa o neophodnim merama opreza. Duži boravak u
pregrejanim kolima može naškoditi biljci kao i hladnoća ili promaja.

Mesto za biljku u kući

U poređenju sa zimskom baštom,
mesto na prozorskom ramu za većinu biljaka predstavlja nepovoljne
uslove. Glavni uzroci njihovog stradanja u tom slučaju su suv, topao
vazduh, ili zimi nedostatak svetlosti i protoka vazduha. Biljke su
izložene stresu i reaguju stagnacijom u rastu, pojavom bolesti i
štetočina.

Sledeći problem je taj što
različite vrste biljaka u istoj sobi većinom imaju i različite zahteve u
pogledu okruženja. Biljke po pravilu stavljamo na prozorski ram ili
blizu prozora. Međutim, veoma atraktivno deluju ako ih stavimo tamo gde
se biljke ne očekuju, u kupatilo ili predsoblje.

BILJKE NA NEOBIČNIM MESTIMA U KUĆI Pretpostavimo da u kupatilu ima dovoljno dnevne svetlosti i da ono zbog toga može biti idealno mesto za paprat. Paprat uspeva uz malo svetlosti i potreban joj je ne previše hladan prostor sa visokom vlažnošću vazduha. Ako ne želite da se odreknete cveća u kupatilu, potražite mesečev cvet (Spathiphyllum), kojem takođe prija umerena hladovina a i lak je za održavanje. U predsoblju je ograničavajući faktor nedostatak dnevne svetlosti. Ovaj deo stana može se potpuno oživeti lepim zelenim biljem. Na njihovo trajanje svakako će uticati neka vrsta veštačkog osvetljenja.

Veoma često ulazni deo kuće
nameće se kao zgodno mesto za postavljanje biljaka. Biljke se tu obično
ostavljaju za vreme hladnih godišnjih doba, ali i kada su velike
temperaturne razlike. Dovoljno svetlosti je osnovni uslov da pokušate sa
velikom juka palmom ili kaučukovim drvetom.

Mnogi od nas uglavnom znaju
sobne biljke koje nisu u prirodnom obliku, već su specijalne sorte ili
vrste. Pokazaćemo na primerima da se na osnovu porekla nekih biljaka
mogu znati i njihove potrebe.

Ehmeja
(Aechmea fasciata) – centralna oblast u kojoj se prostire ova vrsta
bromelije su tropske kišne i maglovite šume Brazila. Raste ili na zemlji
ili kao parazitska biljka na granama drveća.

Uslovi pod kojima ehmeja dobro
napreduje jesu ujednačeno visoke temperature, relativno svetlo stanište
bez direktne sunčeve svetlosti i izuzetno vlažan vazduh sa preko 90%
vlage.

ZELENILO I LEED STANDARD LEED standard za sertifikaciju zelenih zgrada ima nekoliko kategorija u kojima uz pomoć zelenila mogu da se obezbede dodatni poeni. U kategoriji Water Efficiency - poeni se mogu dobiti pažljivim izborom tipa zelenila i sistema za navodnjavanje, dok se dodelom poena u kategoriji Indoor Environmental Quality između ostalog podstiče i obezbeđivanje prirodnog osvetljenja i poboljšanje zvučnih karakteristika zgrade, dakle dve karakteristike koje mogu biti blisko povezane sa unutrašnjim zelenilom. Pored ovih, zelenilo može doneti i poene u nekoliko drugih kategorija, pa arhitekte sa njim treba da računaju bilo da se radi o zelenom krovu, uređenju parcele ili unutrašnjem zelenilu. Podsetimo, zgrade koje imaju LEED sertifikat prosečno su 2% skuplje tokom projektovanja i izgradnje od ostalih (na uzorku od više hiljada), a kvadratni metar ovakve zgrade u SAD skuplji je od običnog kvadrata i za preko hiljadu dolara.

U kući ćemo bromeliju staviti u
svetlu, sunčanu sobu. Pri jakom osvetljenju leti, pak, moraćemo ili da
zamračimo prostoriju ili da biljku premestimo na senovito mesto.
Temperatura ne bi smela da padne ispod 18^oC, a optimalna je
između 20-22^oC. Prska se i zaliva vodom bez krečnjaka.

Juka (Yucca
elephantipes) – sa njom se postupa kao sa rastinjem agave iz Srednje i
Severne Amerike. Tamo napreduje na relativno suvim staništima,
odgovaraju joj visoke temperature i direktna izloženost suncu, mada se
može održati i na niskim noćnim temperaturama do tačke mržnjenja. Kod
nas juka najbolje uspeva u vreme kada nema mrazeva, na najtoplijem i
najsunčanijem mestu na terasi ili u vrtu.

U stanu je važno da tokom cele
zime stoji na što svetlijem mestu i da temperatura bude nešto viša.
Pogoduje joj prezimljavanje u svetlom i rashlađenom prostoru.

Svetlost

Naše oko prima dnevnu svetlost
kao belu, zato što nije u stanju da pojedinačno identifikuje različite
zrake od kojih je ona sastavljena. Oni se jedino mogu zapaziti kada se
pojavi duga, svetlosna meteorološka pojava u formi luka sa bojama
prizme, koja je proizvod prelamanja i odbijanja sunčevih zraka u kapima
kiše.

Kada bismo mogli prevesti ove
boje u talasne dužine, onda bismo videli da najduže odgovaraju toplim
bojama, a najkraće hladnim bojama. Ovakva podela je važna jer biljke ne
vide kao što mi vidimo. Veoma su osetljive na plavo i crveno, koje
apsorbuju, dok naše oči stimulišu boje žuta i zelena, koje biljke
odbijaju. Količina svetlosti koju biljka primi može se izmeriti. Ona se
izražava u luksu.

Leti, na punom suncu, pored
prozora okrenutog ka jugu, jačina svetlosti može dostići 100.000lx, što
je prilično mnogo, jer se većina biljaka zadovoljava sa 5.000 do 10.000
lx.

Međutim, potrebno je da
svetlosti ima konstantno, najmanje 6-8 sati, kako bi process rasta mogao
dobro da se podstiče.

Dve pojave dovode do problema:
variranje jačine svetlosti i filtriranje svetla prozorskim staklom.

Jačina svetlosti nije nikada
ista tokom dana, dovoljno je da se pojavi oblak i da je prepolovi. Ona
varira zavisno od relativnog položaja sunca koji se menja bez prestanka.
Pošto je jačina sunčevih zraka ujutru slabija, dobro je da biljke
kojima odgovara prosečna osvetljenost okrenete preme istoku ili
severoistoku, a biljke kojima je potrebna jaka svetlost ka zapadu ili
jugozapadu.

Položaj biljaka u prostoriji
je takođe presudan. Prolazeći kroz filter koji predstavljaju prozori,
svetlost se prelama i tako smanjuje ugao incidencije svojih zraka. Ona
gubi snagu i jačina joj opada veoma brzo sa prodiranjem u prostoriju.
Ovaj gubitak svetlosti se povećava sa razdaljinom od prozora.

U prostoru od 1,5 m u
neposrednoj blizini prozora, biljka dobija maksimum svetlosti. Na
udaljenosti od dva metra, biljka dobija četiri puta manje svetlosti, dok
na udaljenosti od tri metra dobija devet puta manje svetlosti. Ovo
ukazuje na nedostatak svetlosti koji vlada u našim enterijerima.

Biljke koje se mogu
postaviti na 3-4m od prozora: Nephrolepsis, Hedera, Begonia
albopicta, Begonia maculata, Asparagus falcatus, Anthurium crystallinum,
Ficus pumila, Fittonia...

Biljke koje se mogu
postaviti na 2-3m od prozora: Asplenium nidus, Begonia boweri,
Mimosa pudica, Philodendron scandens, Tradescantia (tamnih listova),
Fuchia...

Biljke koje se mogu
postaviti na 1-2m od prozora: Achimenes, Ananas, Araucaria,
Asparagus setaceus, Caladium, Dieffenbachia, Gardenia, Passiflora...

Biljke koje se
mogu postaviti na 0-1m od prozora: Accacia, Euphorbia,
Strelitzia, Tecoma, Yucca, Pelargonium, Nerium, Cassia, Carex, Adenium,
Agave, Aloe, Asclepias...

Osvetljenje

Pošto su uslovi osvetljenosti u
kući retko optimalni, problem se rešava ili pojačavanjem svetlosti
dodatnim osvetljenjem, ili obrnuto, ublažavanjem sunčeve žege
odgovarajućom zasenom.

Ako biljke u kući imaju
dovoljno čistog vazduha i veliku vlažnost, većina se može bez ikakve
opasnosti izložiti punoj svetlosti. Videćete da je lišće postalo
sjajnije. Počnite sa takvom aklimatizacijom u zimskom periodu, rezultat
će biti mnogo bolji.

Teško da biljke pate od suviše
velike svetlosti u kući, pre bi se moglo reći da im svetlost nedostaje.
Dimenzije prozora od bitnog su značaja, ali je ponekad dovoljno da se
zidovi okreče u belo da bi odbijali svetlost i da bi se dobio svetliji
ambijent. Možete takođe ojačati individualno osvetljenje jedne biljke
postavljanjem komada belog kartona iza saksije, u pravcu prozora.

Zimi, dodatno osvetljenje je
skoro neophodno, za sve cvetne biljke i za biljke u saksijama koje su na
udaljenosti od prozora većoj od 1 m . Koristite sijalice ili
fluorescentne cevi koje su bogate ultravioletnim zracima. Leti, u vreme
najveće vrućine, biljke veoma teško podnose nasilje jačine svetlosti.
Postavljanje prozirne tkanine na prozore je najmanje što se može
učiniti.

Prozori okrenuti ka severu –
Pošto dobijaju veoma malo direktnog sunca, prostorije okrenute ka severu
dosta su mračne. Treba da se planira postavljanje dobre izolacije i
dvostrukog stakla da bi se ograničile razlike u temperaturi. Biljke koje
se mogu koristiti su: Aglaonema, Anthurium, Asparagus falcatus,
Aspidistra, Asplenium bulbiferum, Campanula isophylla, Cissus, Ficus
pumila, Fittonia...

Prozori
okrenuti ka jugu – Prozori okrenuti prema jugu primaju maksimum
svetlosti, te u osunčanim klimama predvidite jaku ventilaciju i
efikasne zastore.

Veoma je koristan električni
ovlaživač jer je visoka vlažnost neophodna. Biljke koje se mogu
koristiti su: Ananas, Bougainvillea, kaktusi, Citrus, Cordyline, Ficus
benjamin, Hibiscus, Hoya, Jasminum, Justicia, Passiflora, Yucca...

Prozori okrenuti ka
istoku – Prostorija dobija direktnu sunčevu svetlost ujutru,
blagu svetlost veoma korisnu za biljke. Jedina mana prostorije okrenute
ka istoku jeste što se brzo ohladi. Biljke koje se mogu koristiti su:
Achimenes, Aechmea, Alocasia, Araucaria, Asparagus, Begonia, Caladium,
Dieffenbachia, Dracaena...

Prozori okrenuti
zapadu – Do direktnog osunčavanja u prostoriji okrenutoj ka
zapadu dolazi krajem dana. To je savršeno za regione sa veoma toplim
letima, jer se u njoj lako održava umerena temperatura. Biljke koje se
mogu koristiti su: Allamanda, Cycas, Ficus elastica, Monstera, Plumbago,
Spathyphyllum...

Reakcija na svetlost
– Biljke privlači svetlost i one se tome ne mogu odupreti. U prirodi,
normalan rast je vertikalan, jer sunčevi zraci greju uvek gornju stranu
listova. Ipak, susrećemo izvesne izuzetke koji ukazuju na nužnu potrebu
biljaka da se izlože svetlosti.

Posmatrajmo seme koje nosi
vetar i koje pada na gomilu kamenja. Ono nalazi malo potrebne zemlje za
klijanje, a veliki blok iznad njega zaklanja mu svetlost.

Pojavom koja se naziva
fototropizam, mlada biljka, koja je tek počela da klija, sistematski će
se uputiti prema ono malo svetlosti koju prima i pronaći će put za
izlaz na slobodu. Nakon toga će početi da raste uspravno. Takvo
ponašanje zapaža se kod kućnih biljaka suviše udaljenih od prozora, čije
se stabljike povijaju prema izvoru svetlosti.

Kada je svetlost
nedovoljna, takvo ponašanje prati odumiranje odnosno formiranje slabih
stabljika bez boje, što je siguran znak fiziološke neravnoteže. Sve dok
se fototropsko ponašanje biljke svodi samo na povijanje stabljika, nije
strašno.

Dovoljno je da se saksija
okrene za jednu četvrtinu kruga svakog meseca, da bi biljka sačuvala
lepši vertikalni položaj. Takva intervencija mora se ograničiti na vrste
lisno dekorativne jer varijacije svetlosti, čak i najslabije, mogu biti
pogubne po cvetno dekorativne biljke.

Temperatura

Biljke koje se uzgajaju u kući
nalaze se u veoma specifičnim klimatskim uslovima. U vezi sa
temperaturom, uticaj godišnjih doba ne postoji.

Da bismo izbegli probleme sa
biljkama u kući, dovoljno je da se održava temperatura ≤20^oC
zimi i 23^oC leti. U prvom slučaju, dovoljno je da se koristi
termostat kako bi se regulisao rad radijatora. U toku letnjih perioda,
provetravanjem se postiže prirodna klimatizacija.

Pogrešno je verovanje da je za
biljake tropskog porekla, u kući dobro u pregrejanim prostorijama.
Temperatura i vlažnost usko su povezani. Što je biljci toplije,
potrebniji joj je vlažan vazduh. Prvo, da bi nadoknadila prirodnu
transpiraciju, drugo, da bi bolje podnela visoke temperature.

Treba imati na umu i da je
većina biljaka sposobna da se prilagodi uslovima manje toplote u odnosu
na svoje biološko stanište (biotop). Zato je najbolje da se postepeno
aklimatizuju, izlaganjem sve nižoj temperaturi. Regulišite grejanje tako
da se temperatura spusti za 2^oC u toku noći prvog meseca, a
zatim smanjujte temperaturu za 1^oC na svakih 30 dana, sve dok
ne dobijete razliku od 5^oC između dnevne i noćne
temperature. Takvu razliku podnosi većina biljaka.

Podizanje
temperature – Biljke nikada ne treba da stoje u neposrednoj
blizini izvora toplote. Pošto sunčani dani zavise od od ćudi godišnjih
doba i od mnogih atmosferskih poremećaja kojima su izloženi naši umereni
regioni, neophodan je dadatnni izvor toplote. Za biljke, to su
elektrišni radijatori sa indukcijom jer greju ravnomerno i nisu izvori
koji na dodir nanose opekotine.

Klasični radijatori sa toplom
vodom takođe daju dobre rezultate. Međutim, treba izbegavati modele sa
izduvavanjem jer isušuju vazduh. Ukoliko u kući imate kamin, biljke
treba postaviti što dalje od njega. Ako se opredelite za centralno
grejanje, za biljke je idealno da radijatori budu što veći. To će
omogućiti da se smanji temperatura izvora grejanja i da se prostorija
ravnomernije zagreva. U stanu, sistem podnog grejanja ne odgovara
biljkama jer suviše suši vazduh.

Smanjenje temperature
– Mnogo je lakše osvežiti jednu prostoriju nego je zagrejati. Veoma je
teško kontrolisati biljke ukoliko je temperatura iznad 22-24^oC.
Klima uređaji imaju manu jer isušuju vazduh. Ipak klima uređaji mogu se
povremeno koristiti ali biljku je u tom slučaju neophodno zalivati
raspršivačima vode tj. orošavati ih. Vodite računa da izvor svežeg
vazduha ne postavite suviše blizu biljaka, jer može doći do oštećenja
lišća. Najbolji način za rashlađivanje prostorije je provetravanje.

Provetravanje

Redovno obnavljanje vazduha u
prostorijama kuće neophodno je za dobro zdravlje biljaka. Provetravanje
je odličan regulator unutrašnje temperature, najprirodniji mogući metod
klimatizacije. Treba da se vrši blago, bez izazivanja promaje koja ne
prija biljkama.

Kao i sva živa bića i biljke
dišu, koristeći kiseonik kao gorivo za svoja tkiva. Kod biljaka, disanje
je povezano sa potrošnjom šećera koje biljke dobijaju procesom
fotosinteze. Ako zbog preterane temperature i nedostatka svetlosti
disajna aktivnost krene prema fotosintezi, u kojoj se kao izvor energije
koristi sunčeva svetlost, biljka odumire.

Od velikog je značaja da se
vazduh u prostoriji redovno obnavlja. Da bi koristilo, kretanje vazduha
treba da bude neopaženo.

Proverite recimo da li se
lišće pomera. Ako leluja, postoji mogućnost da će biljka pre ili kasnije
pokazivati simptome udara hladnoće, gubitak boje lišća ili naglo
opadanje pupoljaka, čak pre nego što se otvore. Jedan od najčešćih
razloga neuspeha uzgajanja biljaka u kući jeste izlaganje promaji. Kada
je spoljna temperatura približno jednaka temperaturi u prostoriji,
nemate čega da se bojite. Naprotiv, promaja je često jedino rešenje za
poboljšanje temperature u kući u vreme velikih vrućina. Međutim,
dovoljno je da postoji razlika od samo 3^oC između temperature
napolju i u kući pa da se oseti kretanje hladnog vazduha koji biljke
zaista ne podnose. Nikada ne otvarajte sve prozore u isto vreme.

OTROVNE BILJKE Pojedine sobne biljke sadrže materije koje kod ljudi i životinja izazivaju alergijske reakcije ili trovanja. Postoji opasnost da deca otkinu deo biljke i stave ga u usta, te zbog toga neke biljke ne treba držati u sobi ili ih treba staviti van domašaja dece. Smatra se da su opasne biljke: Codiacum variegatum – sadrži bezbojnu mlečnu tečnost koja u dodiru sa kožom stvara ekceme Diffenbachia seguine – svi delovi biljke sadrže oksalatne kristale koji prouzrokuju oticanje sluzokože ili upale Solanum pseudocapsicum – konzumiranje njegovih plodova izaziva mučninu, bolove u stomaku i pospanost Primula obconica – u korenskim dlačicama i na listovima nalazi se sekret primin (kod osetljivih osoba izaziva teške promene na koži).

Veoma je važno da ne
postavljate biljke pored ulaznih vrata u zimskom periodu. Nagli, česti
ulasci svežeg vazduha bili bi po njih fatalni. Imajte na umu ovu pojavu
kada kupujete biljke zimi. Ne uzimajte nikada biljke koje su bile pod
vedrim nebom, sigurno je da su ostale preosetljive zbog loših uslova
držanja. Mnogim osetljivim vrstama kao što su orhideje, biljke mesožderi
i većina biljaka dlakavih listova, prija blizina ventilatora koji se
okreće malom brzinom. Razređivanjem vazduha sprečava se pojava vlage,
čime se znatno umanjuje mogućnost pojave bolesti ili truljenja.

Osim navedenih uslova,
prilikom gajenja biljaka u enterijeru važno je voditi računa i o mnogim
drugim stvarima kao što su vlažnost vazduha, zalivanje, đubrenje, borba
protiv bolesti i štetočina, orezivanje, čišćenje, presađivanje, odabir
saksija i slično. Nije dovoljno kupiti biljku, staviti je u prostoriju i
očekivati da će ona sama o sebi da se stara. Da bi vaše biljke uspešno
rasle i razvijale se, treba uložiti puno truda i konsultovati se sa
stručnjacima ili pak stručnom literaturom.

Januar

Cvećarstvo pri veštačkoj toploti kuće ili stana, manje vas čini robom klime nego cvećarstvo vani, a i veštačka svetlost može delimično nadoknaditi manjak svetlosti u dugim noćima i tmurnim danima. Ipak morate poštovati prirodan ritam vaših biljaka - periode rasta i mirovanja. Taj se ritam može menjati samo u određenim granicama. Granice variraju od biljke do biljke i rezultat je obično rast i cvetanje ''van sezone'', iako samo nekoliko nedelja pre uobičajenog vremena. Zbog toga kalendar gajenja biljaka u kući ne može biti apsolutno tačan, jer topliji i svetliji uslovi ubrzaće rast, a u hladnijim i tamnijim uslovima rast će biti usporen. Na početku godine cveta samo nekoliko biljaka. Chlophytum elatum i Manettia bicolor daju prilično skorman cvet. Cvetovi Begonia, Hiemalis, Primula i prelepa viseća Columnea odlikuju se još uvek lepim bojama. Među orhidejama, bela Calnthe vestita i Dendrobium nobile počinju cvetati. Kaktusi miruju i ne treba im zalivanje. Među drugim sukulentima, Lithops se uopšte ne zme zalivati, ali većina drugih sukulenti treba se zalivati jednom mesečno. Početkom meseca iznesite posude i saksije sa lukovicama na svetlost i držite ih na hladnom mestu toliko dugo dok se ne pojave cvetni pupoljci. Tek tada ih premestite na toplo mesto . Clivia miniata unesena u toplu sobu biće podstaknuta da cveta ranije. Podstaknite nekoliko biljaka Hippeastrum na rast na temperaturi od 6°C. Zantedeschia aethiopica (kala etiopska) trebaće velike količine vode kada započne rast. Morate biti umereni u količini vode koju dajete većini biljaka zimi, posebno ako su u stanju mirovanja i u hladnim sobama. Udare hladnoće lakše će preživeti ako je kompost prilično suv.

Februar

U februaru počinje cvetati Camellia japonica, ali lukovice su te koje donose prelepe boje cvetova u februaru. Među njima su: Crocus, Narcissus, Hyacinthus i Lachenalia aloides sa visećim žutim i crvenim cvetovima. Nežna begonia boweri sa svojim malim belim i sedefasto-ružičastim cvetovima pridružuje se drugim vrstama roda Begonia u cvetanju, a popularna biljka Pleione formosana sa nežnim ružičastim i ljubičastim cvetovima sa mrljama boje cigle i grimiza, upadljiv je dodatak orhidejama. Primula malacoides biće podstaknuta na dalje cvetanje ake je svake nedelje prihranite tečnim veštačkim hranjivima. To je vreme da se podstakne na rast Fuchsia, koja miruje. Oštro je obrežite, stavite na toplo i kad počne novi rast presadite je. Gomoljaste vrste begonia i Hibiscus rosa-sinersis mogu se takođe podstaknuti na rast ako ih držite na temperaturi od oko 16°C. Malo šta se može razmnožavati, ali reznice Santpaulia ionatha mogu se zakoreniti u toploj sobi u kojoj temperatura ne pada ispod 16°C. U to vreme posejte seme Jacaranda mimosifolia i browallia speciosa, ukoliko želite da vam cvetaju leti (možete sejati u vremenskim razmacima da imate cvetove u jesen). Odstranite uvele cvetove Rhododendron simsii (azaleja), koja je cvetala krajem godine, lagano obrežite grane i ograničite zalivanje. Kad Božićni kaktus završi cvetanje, držite ga suvim nekoliko nedelja. Obrežite biljku Bougainvillea skrativši jake grane na trećinu, a sve slabe i tanke stabljike odstranite.

Mart

U martu počinju da cvetaju biljke sa upadljivim cvetovima
kao što je Clivia miniata koja tada počinje da cveta sa cvastom od deset ili više narandžasto-crvenih cvetova. Tu je i Zantedeschia aethiopica (bela kala) i ukoliko su uslovi dosta topli, veliki beli cvetovi biljke biljke Hymenocallis calathina (ali ako je u hladnijim uslovima, ta biljke neće cvetati pre maja). Nasuprot tom kitnjastom sjaju, bledožuti cvetovi biljke Jasminum mesnyi izgledaju prilično skromno.
Tu su i dve izvanredne orhideje. Lycaste deppei, blistava i jako mirisna, cveta celu godinu, ali je u svom najboljem razvoju u ovom i sledećem mesecu. Cymbidium x Rosanna ''Pinkie'' može nositi deset do četrdeset cvetova na dugoj visećoj stabljici.
Ne možete celi mesec provesti u divljenju vašim biljkama, jer ima mnogo posla koji treba obaviti. Podstaknite rast Campanula iosophylla dajući joj više vode i toplote. Posadite Gloriosu rothschildiana u posudu od 15 cm za svaki gomolj. Posadite gomolje Achimenes longiflora i Sinningia speciosa (gloksinija). Posadite lukovice Zephyrantes grandiflora i podanke Smithianta zebrina. Posadite ili presadite prelepi plavi afrički ljiljan, Agapantus campanulatus i Plumbago capensis i presadite Adiantum capillus-veneris, nežnu paprat. Pregledajte paprati i odstranite uginule delove. Kad listovi Cyclamen persicum požute, prestanite zalivati i pustite da se zemlja osuši pre nego što saksiju stavite u tamu.

April

U ovom mesecu procveta svega nekoliko biljaka. Najlepša je Acacia armata (akacija), čiji pahuljasti žuti cvetovi odudaraju od tamnih listova. Na puzavici Plumbago capensis, pojavljuju se svetloplavi cvetovi koji će cvetati mesecima. Peperomia caperata započinje svoj dugotrajni period cvetanja ukoliko joj pružite dovoljno toplote. Period mirovanja kod kaktusa završava se početkom ovog meseca ili početkom maja. Kad budete počeli primenjivati letnji način zalivanja, radite to postepeno. Sezona razmnožavanja je na putu. Reznice Saintpaulia ionantha sada se mogu ukoreniti bez upotrebe grejanog klijališta, a sad je pravo vreme i za ukorenjivanje reznica Impatiens wallerana (Holstii). Reznice biljke Hydrangea lako se ukorenjuju - upotrebite izdanke bez cvetova. Reznice od osnovnih izdanaka Aphelandra Squarrosa trebaju temperaturu od 18°C da bi se zakorenile. Ako sada posejete seme biljke Senecio cruentus (cinerarija), dobićete cvetove sledeće zime, a fresia će vam cvetati za oko šest meseci. Seme kaktusa treba temperaturu od oko 24°C. Fatsia japonica može se uzgajati jednako iz semena kao i iz izdanaka iz osnove i sada je vreme da je posejete. Clivia miniata, koja je završila cvetanje i Agapanthus campanulatus mogu se presaditi, ali činite to samo ako su stvarno ispunilči saksiju, jer cvetaju bolje ako su pomalo stešnjeni. Rechsteineria cardinalis i Rechsteineria leucotricha moraju se takođe presaditi. Obrežite Ardisia crispa da bi joj održali privlačan oblik i pincirajte Hedera helix kako bi se granao. Prenesite Rhodendron somsii (azaleju) u prohladnu i tamnu prostoriju. April je takođe najbolje vreme za sadnju visećih korpi. Pre početka leta pogledajte sve kućne biljke kako biste se uverili da nemaju štetočine i bolesti. Preduzmite odmah lečenje svih napadnutih biljaka i stavite ih u karantin sve dok se ne oslobode bolesti.

Maj

Maj obiluje sa cvetovima koji će potrajati celo leto, čak do jeseni. Među njima je divno obojena Pelargonium x domesticum. Tu su takođe Pelargonijum crispum sa mirisom koji podseća na balsam. Pelargonijum tomentosum, koji miriše na pepermint i svugde prisutna biljka Calceolaris x herbeohybrida. Neke od vrsta Begonia coccinea, ružičasta Begonia serratipetala i begonia semperflorens, sa kultiviranim podvstama koje mogu biti u svim nijansama od bele do tamnogrimizne boje, cvetaće do jeseni ako su u toplim uslovima. Ima još mnogo drugih biljaka . Sjajna Callistemon speciosus (kalistemon), Myrthus communis ''Microphylla'', Solanum capsicastrum, Sparmannia africana, mirisne Hoya bella i Hoya carnosa, dugotrajna Spathiphillum wallisii, Stephanotis floribunda, koja cveta do početka jeseni i Streptocarpus x hybridus, koji cveta do oktobra i još duže. Neke orhideje završavaju svoju cvetnu sezonu, ali veoma mirisna dugotrajna Epidendrum prismatocarpum upravo počinje cvetati. Reznice se mogu uzeti od vrste Abutilon, Coleus, Hoya bella, Hoya carnosa i Hydrangea. Reznice vrste zonalne Pelargonium, koje su sada zakorenjene, daće bogatstvo boja u kasno leto i jesen. Presadite Vallota speciosa i odvojite i posadite mladice. U ovom mesecu možete razmnožiti dve biljke koje imaju najbogatije obojene listove. Uzmite reznice listova vrste Begonia rex. Odvojite zajedno sa petom izdanke koji su se pojavili nakon što ste oštro obrezali biljku Euphorbia pulcerrima (poinzetija). Izdanci moraju biti dugi oko 8 cm. Zakorenite ih u grejanom klijalištu. Posejte seme vrste primula obconica i Eucaptus globulus, modri gumijevac iz Tasmanije, krajem meseca. Prestanite zalivati Nerine flexuosa kad listovi požute i ne zalivajte dok ne počne rast pri kraju leta. U ovom mesecu presadite Schlumbergera truncata, ali samo svake druge godine. Odrežite vrhove izdanaka Solanum capsicastrum, kako bi dobio grmoliki rast.

Juni

Juni je drugi mesec u kojem ima mnogo cvetova od kojih su mnogi dugotrajni. Najsjajnije su gomoljaste vrste Begonia, koje će cvetati do septembra. Cvetaće i blistava ružičasto-ljubičasta Fuchsia triphylla i bela, voštana mirisna Gardenia jasminoides. Na listu biljaka kojima je za rast potrebna toplina treba dodati neobičnu Clerodendrum thomsonae. Biljke koje su rasle u hladnijim uslovima, a sad su u cvetu, jesu Thunbergia alata, Bougainvillea i Agapanthus campanulatus sa velikim glavicama plavih cvetova. Druge biljke koje počinju cvetati i cvetaće sledećih nekoliko meseci jesu Asclepias curassavica sa gustim grozdom narandžastih cvetova, Bouvardia x domestica sa nežnim cvetovima bele, ružičaste ili crvene boje i takođe Nerium oleander sa ružičastim ili crvenim cvetovima. Od egzotičnih lukovica ili gomolja, u cvetu su Canna x hybrida sa narandžastim, žutim, ružičastim i crvenim cvetovima nalik na orhideje. Gloriosa rothschildiana, ljiljan penjačica, Haemanthus multiflorus, Vallota speciosa i Zephyrantes grandiflora. Sad se mnoge biljke mogu razmnožavati. U ovom i sledećem mesecu najbolje se ukorenjuju reznice pelargonije regala, iako se mogu uzimati čitavu godinu. Erica se može razmnožavati reznicama izdanaka kao i Stephanotis floribunda, ali će za Stephanotis trebati temperatura od 29°C. Sad se seje seme Calceolaria, Primula malacoides i Senecio cruentus (cinerarija) kako bi cvetale idućeg proleća. Presadite sadnice primula obconica koje ste posejali u prethodnom mesecu. Nakon što su uvenuli listovi Lachenalia aloides, držite zemlju u saksiji suvom do presađivanja u septembru. Kako vreme postaje toplije, a vazduh sve više suv, upotrebljavajte stalno vašu prskalicu kako bi oko biljaka održavali vlažnu atmosferu. To je neophodno da radite sve do septembra.

Juli

Najupadljivije cvetajuće biljke u julu su Lilium longiflorum, uskršnji ljiljan, jednostavan, beo i veoma mirišljav, takođe Rechsteineria leucotricha, kao i lepa penjačica Allamanda cathartica sa žutim cvetovima u obliku trube. U ovom mesecu cvetaće i ljubičastoplava Browallia speciosa i Achimenes longiflora sa bojama koje se kreću od ružičaste, crvene, ljubičaste i purpurne do žute. Travnata Ophiopogon jaburan daće svoje bele grozdove cvetova, a Beloperone gutata svoje cvetove nalik na račiće, koji će potrajati do septembra. Bujna Mimosa pudica, mimoza, koja se skupi čim se dotakne, sada je u cvetu, ali cvetovi su, kao što se može očekivati, skromni. Sada se mogu posaditi dve izvanredne lukovice, Amarillis belladona i Nerine flexuosa i ne treba ih zalivati dok ne počnu rasti. Da bi dobili cvetove zimi, sada je dobro uzeti reznice nekih vrsta zonalnih Pelargonium vrsta. Odrežite izdanke sa oko 6 listova upravo ispod članka i osigurajte topao, dobro osvetljen položaj. U jesen odrežite svaki preuranjen cvetni izbojak. U cvetu je Browallia speciosa, ali sad se može posejati njeno seme da biste imali cvetove zimi. Presadite sadnice vrste Primula malacoides, koju ste posejali u prethodnom mesecu. Pazite da sve biljke imaju dovoljno vode i potrebnu zaštitu od sunca.

Avgust

Iako još mnoge biljke koje su procvetale u poslednja dva meseca pružaju lepu sliku , ima tu nekoliko pridošlica. Najlepša je orhideja Odontoglossum grande, koja je dobra biljka lončanica za kuću. Cvetovi - žuti sa smeđim pegamai beli sa crvenim pegama - mogu biti dugi i 15 cm. Cvetanje će se nastaviti do novembra. Grmolika Jacobinea carnea donosi ružičaste cvetove a ljubičasti cvetovi koji se pojavljuju u travolike Liriope muscari mogu se pretvoriti u bobice . Penjačica Campanula isophylla sa obiljem zvezdastih belih ili plavih cvetova posebno je efektna u visećoj košari. Očekujući cvetanje zimi, počnite u ovom mesecu saditi Narcissus i nastavite u sledećem mesecu. Posadite Veltheimia viridifolia i presadite je svake druge godine. Posadite Zantedeschia aethiopica (kala) i presađujte je svake godine. Uzmite reznice Hydrangea i Euphorbia pulcherrima (poinzetija). Postrani izbojci gomoljastih vrsta begonia dobro se ukorenjuju u ovom mesecu, a vrste Begonia sa vleknastim korenjem mogu se razmnožiti izdancima iz osnove. Presadite u nove saksije presadnice Calceolaris x herbeohybrida. Vreme je da se poseje seme Eucalyptus globulus, koji predstavlja zanimljivu kućnu biljku dok je mlad. Mladoj biljci nikad ne dopustite da se osuši. Seme Cyclamen persicum koje sada posejete cvetaće za otprilike petnaest meseci. Prestanite zalivati Hippeastrum i pustite da se lukovica osuši, a kada počnu žuteti listovi Gloriosa rothschildiana, osušite je i držite na suvom do marta. Callistemon speciosum mora biti podrezana upravo ispod cvetnog grozda kada prestane cvetanje.


Septembar

U ovom mesecu cveta malo biljaka, tako da su dve posebno dobrodošle. Nerine fexuosa daće ružičaste ili bele cvetove skupljene u grozdove po deset ili više, a tek će se tada pojaviti listovi. Otvaraju se i ružičasti cvetovi vrste Begonia metallica sa srebrnastosjajnim listovima. Ne propustite da na vreme kupite lukovice za sadnju, koja ozbiljno počinje krajem meseca i može potrajati nekoliko nedelja. Većina lukovica se nakon sadnje mora držati na hladnom, mračnom mestu, a koliko dugo se moraju držati u takvim uslovima zavisi od vrste. Narcissus mora biti u tami najmanje tri nedelje, a procvetaće za oko sedam nedelja. Zumbul će trebati, ukoliko nije pospešen, provesti pet nedelja u mraku i četiri nedelje na svetlu. Druge lukovice moraju duže biti u mraku, računajte sa deset do dvanaest nedelja za zumbul, dvanaest do trinaest nedelja za narcise i do petnaest nedelja za tulipane. Kada se pokažu listovi, premestite biljku u hladnu, svetlu sobu na nekoliko dana i nakon toga u stavite je u topliju prostoriju - oko 18°C danju i ne niže od 13°C noću. Ukorenite reznice Fuchsia i Coleus u klijalištu. Reznice Hedera helix (bršljan) mogu se uzimati cele godine, ali je jesn najbolje doba. Postavite Rhodendron simsii (azaleja) ponovo na dobru svetlost. Održavajte vrstu Camelia u vlažnom stanju kako biste sprečili opadanje pupoljaka. Druge biljke su u periodu mirovanja. Osušite Achimenes longiflora da bi bila spremna za presađivanje u martu i isto tako osušite Rechsterineria cardinalis. Do januara dajte vrsti Clivia miniata malo vode, a Agapanthus campanulatus držite gotovo suvom do marta. Smanjite količinu vode kaktusima i sukulentima da ih pripremite za zimski odmor. Među orhidejama, Dendrobium nobile će se odmarati do zime, a lycaste deppei do proleća.


Oktobar

U ovom mesecu će početi cvetati Erica gracillis - grozdovi njenih sitnih ružičastih zvončića trajaće do januara. Na grmolikoj vrsti Begonia fuchsioides pojaviće se crveni cvetovi nalik fuksijinim. Ako raste u toplim uslovima, orhideja Vanda tricolor davaće grozdove mirisnih cvetova na dugim stabljikama. Počnite grejati prohladni staklenik ranije ili kasnije u ovom mesecu, u zavisnosti o području i varljivosti vremena. Cilj vam treba biti da postignete noćnu temperaturu od 10°C. Kaktusi uzgajani u stakleniku koji nije grejan, ili je grejan samo malo, verovatno neće trebati vode od početka ovog meseca do aprila. U toplijoj suvoj atmosferi kuće možda će im biti potrebno zalivanje jednom mesečno. I drugi sukulenti moraju se zalivati zimi - jednom mesečno ili približno toliko. Dajte manje vode vrsti Fuchsia kad prestane cvetati. Kako Vallota speciosa prestaje cvetati, dodajte joj jednom u dve nedelje malo tečnog veštačkog hranjiva sve dok se lišće ne osuši.

Novembar

Ako ste uspeli sačuvati na životu vašu Cyclamen persicum od prošle godine, verovatno će to biti najlepša lončanica u cvetu. Tu je još jedna prelepa Columnea koja počinje cvetati - nežni, žuti cvetovi Columnea microphylla sada se pojavljuje na dugim, visećim stabljikama između bakrenastih listova. Na snažnoj, zimzelenoj penjačici Jasminum polyanthum pojavljuju se grozdovi belih cvetova i produžiće cvetanje do aprila. Orhideja Calanthe vestita nosi klasove od dvadeset do trideset ili više cvetova, ali listovi će joj do tada požetiti i otpasti. Najživopisnije boje imaju plodovi a ne cvetovi što ih donosi Capsicum annuum - žuta, crvena, narandžasta, zelena i ljubičasta. Zbog svega toga treba je čuvati do novembra. Do sada ste se trebali prilagoditi zimskom načinu zalivanja dajući svim biljkama koje nisu više u rastu manje vode. Biljke u hladnijoj sobi zahtevaju manje vode. Biljke u toplim, suvim sobama trebaće pažljivije zalivati, ne toliko da ih potaknete na rast, nego dovoljno da se spreči umiranje od žeđi. Dajte više vode Rhodendron simsii (azaleja) kad cvetni pupoljci počnu bujati. Aphelandra spremna za svetanje imaće koristi od tečnog veštačkog gnojiva, a iznad svega čuvajte je od promaje koju ne podnosi. Begonia rex mora se održavati samo malo vlažnom, na najboljem svetlu koje joj možete osigurati u ovom mesecu i na temperaturi od najmanje 13°C. Sad nije vreme za razmnožavanje, ali u toplom stakleniku obrežite raskošni rast Allamandra catharica skidajući više od pola godišnjeg izrasta.

Decembar

U decembru cvetaju dve prelepe vrste Primula koje su izvsne biljke za kuću ili hladan staklenik. Primula malocoides ima cvetove bele, crvene ili ljubičaste boje, u zavisnosti o kultivisanoj vrsti, a cvetovi vrste Primula obconica imaju raspon boja od ružičaste do purpurne i prodorno mirišu. Na žalost, biljka ima dlakave listove na koje su neki ljudi veoma alergični. Obe vrste će i dalje cvetati nekoliko meseci. Sad se pojavljuju i viseći cvetovi Lachenalia aloides, čija žuta boja prelazi u crvenu i zelenu. Budući da su kućne biljke čest božićni poklon, verovatno ćete i vi u svom živote dobiti svoj Rhodendron simsii (azaleja). Euphorbia pulcherrima (poinzetia), Cyclamen persicum i Santpaulia ionantha (afrička ljubičica). Kako god bili oduševljeni što ste ih dobili, gledajte na njih sa nepoverenjem, dok ih ne pregledate zbog nametnika i bolesti. Ali kad zaključite da su spremni da se pridruže vašoj zbirci, ponašajte se prema njima sa posebnom ljubavlju, jer im zimsko putovanje iz toplog rasadnika do cvećara i onda do vas nije baš nimalo koristilo. Rhodendron simsii (azaleja), koja će biti bolji poklon za nekoliko nedelja kada napupa, ali ne procveta, među njima je najćudljivija. Ove se biljke moraju održavati vlažnima, ali ne mokrima i ne na previše toplom; zalivanje tvrdom vodom jedan je od načina da ih ubijete. Cyclamen persicum zahteva temperaturu od oko 13°C i laganu vlažnu atmosferu. Kada je zalivate , nastojte izbeći zalivanje sredine listova. Vrsti roda Erica ne smete dopustiti da se osuši (što se brzo dešava u maloj saksiji) ili će uginuti, Euphorbiy pulcherrima (poinzetia) treba temperaturu oko 18°C, a noću nesšto nižu. Saintpaulia ionantha treba svetlo i vlažnu atmosferu. Senecio cruentus (cinerarija) će dugo cvetati samo ako je po danu prohladno, oko 16°C i nešto hladnije po noći. Veliko lišće biljaka kao što su Ficus, Dracaena, croton i palme postaje zimi prljavo. Očistite ga sa vremena na vreme.

Važno je da biljke koje traže više svetlosti, kao što su drvo života, fikus ili kroton, budu postavljene bliže prozoru

Posle boravka na balkonima i u baštama, tokom zime biljke moraju da se prilagode novim, nepovoljnijim uslovima u zatvorenom prostoru - bar kada je reč o svetlosti, vlažnosti vazduha i temperaturi. Važno je da biljke koje traže više svetlosti, kao što su drvo života, fikus ili kroton, budu postavljene bliže prozoru. Problem nedostatka svetlosti možete rešiti i kupovinom neonskih i bio-sijalica.

Vlažnost vazduha - Zahtevi biljaka prema vlažnosti vazduha su različiti. Ipak, opšte pravilo je da je većim biljkama potrebno 40, a manjim biljkama 50-60 odsto vlažnosti vazduha. Vlažnost vazduha možete povećati orošavanjem odstajalom vodom sobne temperature u ranim jutarnjim satima, postavljanjem raznih posuda sa vodom na grejna tela ili kupovinom većeg podmetača koji ćete ispuniti kamenčićima i vodom, a saksiju sa biljkom postavite na vlažne kamenčiće. Biljke sa dlačicama na listovima, na primer ljubičice, ne podnose prskanje, kao ni biljke kojima preti opasnost od razvoja gljivičnih oboljenja, kao što su cvetna begonija i ciklama.

Upozorenje - Veoma je bitno da biljke držite na udaljenosti od grejnog tela 2 do 3 metra.

Kako zalivati biljke? To zavisi od vrste biljke, mesta na kojem se nalazi i temperature u prostoriji. Ako je prostorija svetla i topla, biljke treba češće zalivati i zemlju održavati umereno vlažnom. Biljke koje cvetaju tokom zime češće zalivajte, a one koje se u to vreme odmaraju ređe. Voda za zalivanje mora da odstoji i da bude sobne temperature.

Temperatura - Temperatura vazduha u prostoriji trebalo bi da bude između 15 i 20 stepeni. Ali, nekim biljkama, kao što su datura, oleander, bugenvilija, hristov venac, hrizanteme, limun i pomorandža, odgovara temperatura od 4 do 10 stepeni. Ciklame i azaleje vole hladniji prostor i temperaturu od 10 do 13 stepeni. Kaktusi se čuvaju u svetloj prostoriji, u kojoj temperatura ne sme da bude niža od 5 stepeni.

Presađivanje i đubrenje - U zimskim mesecima biljke miruju, pa ih zato ne treba presađivati. Međutim, ako ste primorani da to uradite, onda koristite novu zemlju, a biljke presađujte u za broj veću saksiju. Mineralna đubriva se dodaju biljkama samo u periodu intenzivnog rasta (proleće, leto i rana jesen). Ali, postoje vrste koje cvetaju tokom zime (kamelija, božićna zvezda, božićni kaktus...) ili krajem zime (azaleja, ciklama, kalanhoja), kao i one koje cvetaju u toku cele godine (ljubičice), i one se moraju prihranjivati.

Zalivanje - Biljke sa sitnim listovima koje prekrivaju tlo (na primer, kućna sreća) zalivajte odozdo sipanjem vode u tacnu ili potapanjem 3/4 saksije u posudu s vodom. Biljke koje cvetaju zalivajte samo dva puta nedeljno. Ako je temperatura u stanu veća od 20 stepeni, u sredinu rozete bromelija (lisnate i cvetajuće biljke, kao što su ananas, indijansko pero, tilandzija, ehmeja...) sipajte vodu, ali ne kvasite previše supstrat. Palme zalivajte jedanput u sedam dana. Dracenu, kroton i fikuse zalivajte jedanput u 7-10 dana. Kliviju premestite na hladno i tamno mesto i počnite sa zalivanjem tek kada se pojavi cvetna stabljika visine 20 cm. Božićni kaktus koji cveta u decembru i januaru, ne zalivajte sve dok se ne pojave cvetni pupoljci. Cvetnice koje cvetaju tokom zime ili krajem zime, zalivajte svaka 2-3 dana, čim primetite da se zemlja prosušila. Ovo važi i za ciklame, kamelije, kalanhoje, amarilis, azaleju... Iako cvetaju u toku zime, afričke ljubičice ne podnose mnogo vlage, pa ih treba zalivati umereno iz podmetača. Kaktuse i sukulente (biljke mesnatih listova) ne treba zalivati u toku zime da bi naredne godine cvetali. Vodena palma zaliva se tokom cele godine, i to obilato.

Intenzivan kolorit Božićne zvezde jedinstvena je pojava u prodavnicama ukrasnog bilja u periodu od novembra pa sve do proleća. Poslednjih godina veoma su moderne i čest stanovnik u našim domovima.
Pripada porodici Euphorbia ili mlečika. Poreklom je iz Južne Amerike gde raste na otvorenom kao žbun visine do 2m. Kao i kod svih mlečika stablo je ispunjeno belim mlečnim sokom koje se pojavljuje i na listovima ako se mehanički povrede. Ovaj sok može izazvati iritaciju kože
i sluzokože kod osetljivih osoba, a treba voditi računa da bude van domašaja kućnih ljubimaca. Pravi probleme prilikom razmnožavanja reznicama jer se pri sušenju stvrdne i napravi čep na bazi reznice pa žile ne mogu da poteraju. Ovakve reznice najčešće propadaju.Cvetovi su mali i neugledni, a nalaze se u središtu rozete jarko obojenih pricvetnih listova ili brakteja. Brakteje su najčešće crvene boje, ali
mogu biti i roze, bele, žute, ili boje lososa. Božićne zvezde roza, bele i žute boje mogu se farbati i specijalnim bojama za cveće pa na tržištu možete naći i plave.

Pripada porodici Euphorbia ili mlečika. Poreklom je iz Južne Amerike gde raste na otvorenom kao žbun visine do 2m. Kao i kod svih mlečika stablo je ispunjeno belim mlečnim sokom koje se pojavljuje i na listovima ako se mehanički povrede. Ovaj sok može izazvati iritaciju kože i sluzokože kod osetljivih osoba, a treba voditi računa da bude van domašaja kućnih ljubimaca.

Pravi probleme prilikom razmnožavanja reznicama jer se pri sušenju stvrdne i napravi čep na bazi reznice pa žile ne mogu da poteraju. Ovakve reznice najčešće propadaju. Cvetovi su mali i neugledni, a nalaze se u središtu rozete jarko obojenih pricvetnih listova ili brakteja. Brakteje su najčešće crvene boje, ali mogu biti i roze, bele, žute, ili boje lososa. Božićne zvezde roza, bele i žute boje mogu se farbati i specijalnim bojama za cveće pa na tržištu možete naći i plave.

Kako izabrati kvalitetnu biljku

Prilikom kupovine Božićne zvezde vodite računa da su brakteje dobro razvijene i potpuno crvene boje. U ovoj fazi proces menjanja boje je potpuno završen i biljka ima najlepši izgled. Članci na stablu moraju da budu kratki tako da listovi prave lep zaokružen izgled biljke. U zavisnosti od klase i tipa biljke koju kupujete Božićna zvezda treba da bude gajena kao jedno stablo ili razgranat žbun. Svaka grana nosi po jedan “cvet”, a najčešće ima 3 do 5 grana.

Brakteje moraju biti postavljene horizontalno u odnosu na stablo. Pri niskim temperaturama gajenja neke sorte savijaju brakteje među listove i one nisu tako jasno vidljive kao kod dobro odgajenih primeraka. Koren mora biti dobro razvijen. Kada okrenete saksiju i izvučete biljku, koren potpuno prožiljava balu zemlje i snežno je bele boje. Ukoliko boja nije snežno bela postoji opasnost da je već počela bolest i da će biljka brzo uginuti.

Šta sa Božićnom zvezdom kada je donesete kući



U stanovima sa centralnim grejanjem Božićna zvezda pati od suvog vazduha i često od nedostataka svetlosti. Povremeno orošavanje može da pomogne, ali preti i opasnost da se na braktejama pojave ružne fleke od kapljica vode. Dakle, stavite ih na svetlo mesto malo dalje od izvora toplote ali tako da se temperature kreću od 18-20°C. U periodu dok su brakteje crvene ne treba ih zalivati đubrivima jer tada biljke ne rastu. Zalivajte ih umereno tako da busen bude uvek malo vlažan, ali nikada mokar. Nepravilno zalivanje jedan je od glavnih uzroka propadanja.

Kako da procveta i naredne godine

Ako želite da vam biljke cvetaju i naredne godine (nakon što počnu da izbacuju nove zelene listove) otkinite vrhove sa braktejama i biljke držite na nižim temperaturama (oko 160C). Zalivajte ih umereno, a kada spoljne temperature porastu, počnite sa prihranom. Prilikom svakog zalivanja u vodu dodajte 2g nekog vodorastvorljivog đubriva. Čim temperature to dozvole iznesite ih napolje u poluzasenjeno mesto.

Najbolje je da to bude istočna ekspozicija. U avgustu mesecu još jednom otkinite vrhove kako bi se biljke jače granale. Ukoliko rastu prebujno, moguće je još jednom ih orezati, ali najkasnije početkom septembra. Od početka oktobra treba ih zamračivati u trajanju od 14 sati. Za 6-7 nedelja biljke će početi da menjaju boju brakteja u crvenu.

Ovo nije jednostavan posao. Uz sav trud dobićete biljke koje neće biti toliko raskošne kao one koje ste kupili, koje su proizvedene u kontrolisanim uslovima u staklenicima i plastenicima, ali je ipak zabavno pratiti razvojne faze i dočekati cvetanje.