Dan odmora: subota ili nedelja?

Imali ste sigurno prilike da budete u vreloj raspravi koji dan treba da
svetkujemo, i to pre nego što ste se dogovorili sa vašim sagovornicima,
pod kojim ćete Zavetom voditi diskusiju. Obično kada neko forsira
svetkovanje subote taj nije shvatio blagodat Božiju. Ovo će
vas dovesti do samopravdanja, legalizam i otpad.[/color][/font] Neki
tumače misle da je Bog dao subotu Adamu još u raju. Još pre pada u
greh. Jedini spomen o danu od odmora nalazimo prvi put u 1. Mojsijevoj
2:2-3: „I završi Bog do
sedmoga dan dela svoja, koja učini; i blagoslovi Bog sedmi dan, i
posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih koja učini“. Na temelju ovih stihova mnogi sagovornici svetkovanja
subote žele da dokažu da su ljudi još pre davanja zakona svetkovali
subotu i na osnovu taoga žele dokazati da svi sada trebaju svetkovati
subotu. Ovu grešku čine i oni koji od nedelje prave subotu. To je
judaističko hrišćanstvo, ali odmah želim da kažem da 1. Mojsijeva 2:2-3
ne uči ono što „sluge“ staroga zaveta žele da podvale novozavetnim
vernicima.
Tekst nam kaže da je
Bog blagoslovio sedmi dan i posvetio. Bog je prestao stvaranjem ne da se
odmori jer se On ne umara već je u ovome postavio sedmični
ciklus za čoveka, ali tekst ne piše da je ovu zapovest dao Adamu lili
ili bilo kome pre Mojsija. Neki
tvrde da je subota uredba stvaranja. Prema tome i nudizam i
vegetarijanstvo su uredbe stvaranja. Hoćemo li zato biti nudisti i
vegetarijanci? Plus svega niti u biblijskoj a niti u
svetovnoj istoriji ne nalazimo zapisa da je neko svetkovao subote pre
Jevrejskog naroda. U celoj knjizi o Jovu ne spominje se svetkovanje
subote. Da je to bila uredba stvaranja pa valda bi Jov to spomenuo, a da
je to bila univerzalna uredba našla bi se još unekim zapisima. Možemo
tražiti u bilo čijoj staroj civilizaciji Egiptu, Vaviloniji i Asiriji
ali nećemo naći ni traga o suboti. Ni Avelj ni Enoh, ni Noje ni Avram,
ni Jakov nisu svetkovali subotu.
Subota je prvo data Izraelu:
Pogledajmo kada je i kome subota prvo bila objavljena i
data. Kada se Nehemija vratio iz vavilonskog
rpstva on je obnovio bogoslužbe i objavljuje u kakvom je odnosu Bog sa
Izraelom. „I sišao si na
goru Sinajsku i govorio si s njima s neba, i dao im sudove prave i
zakone, istinite, uredbe i zapovesti dobre. I obznanio si im subotu
svoju svetu, i dao im zapovesti i urdbe i zakon preko Mojsija sluge
svojega“ Nehemija 9:13-14. Ovde je subota
povezana sa davanjem zakona na Sinaju. Još kaže da je subota obznajena
Izraelu. Nije bila poznata pre. I prvi put im obznanjuje subotu u 2. Mojsijeva 16:23, a zapovesti iz dekaloga o suboti kaže: „Sećaj se dana od odmora da ga
svetkuješ“. A temelj ovoga jeste ciklus
stvaranja. Ovo je Bog obznanio Izraelu petnaesti dan drugoga meseca po
izlasku iz Egipta. Rečeno
im je da u petak uberu dovoljno mane i za subotu. Subota im je data da
se sećaju svog izlaska iz egipta. A razlog zašto mu je dao subotu jeste:
„I pamti da sibio rob u
zemlji Misirskoj, i Gospod Bog tvoj izvede te odande rukom krepkom i
mišicom podignutom. Zato ti je Gospod Bog zapovedio da svetkuješ dan
odmora“. 5. Mojsijeva 5:15. Koji je drugi
narod bio u Egipatskom ropstvu? Tamo nisu imali odmor. Zato im Gospod
kaže: „Ja sam Gospod Bog
tvoj koji sam te zveo iz zemlje Misirske iz doma ropskoga“ 2. Mojsijeva
20:2. Ako je neko svetkovao neki dan pre
davanja subote to je svakako bilo dobro. Nije pitanje je li dobro ili
nije već šta Biblija kaže o suboti.
Subota je znak između Boga i Izraela
U 2. Mojsijevoj. 31.13 čitamo gde Bog kaže Izraelu: „A ti kaži sinovima Izaeljevim i reci:
ali subote moje čuvajte jer je znak između mene, i vas od kolena,
da znate da sam ja Gospod Bog vaš koji vas posvećujem“. Subota je znak između Boga i Izraela. Ovo je znak da
je Bog ovaj narod iskupio krvlju Jagnjeta i silom svojom iz Egipta.
Subota je znak kao što devojka nosi verenički prsten. To je znak da ona
nekome pripada. Subota je znak Sinajskog zaveta između Boga i Izraela. U
2. Mojsijevoj 31.16-17 piše: „zato će čuvati sinovi Izraeljevi subotu praznujući od koljena do
koljena zavetom večnim. To je znak između mene i sinova Izraljevihdo
veka“. Ovo je vrlo jasno. Znak je između
Boga i sinova Izraljevih. Nikada nije zapoveđena ostalim narodima osim
je pojednici svetkovali koji su postali prozeliti u judizmu. Subota je
takođe upućivala na odmor koga ćemo dobiti od Gospoda Isusa. Zato
apostol Pavle piše u Kološanima
2:16-17. „ Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo i piće, ili za kakav
praznik ili za mladine ili za sbote; koje je sve bilo sjen od onoga što
šćaše da odđe a telo je Hristovo“. Suština
Starog Zaveta je Isus Hrist. Subota i svi zakoni su našli ispunjenje u
Hristu. Isus je ispunio zakon i sve njegove zahteve prikovao na krst. I
do kada je došla stvarnost nama nije potrebna senka. Pravi odmor daje
Isus Hrist. Još nešto o Starom zavetnoj suboti. Videli smo da je Stari
Zavet sklopljen sa Izraelom i da je subota znak zaveta. Samo je njima
dat.
Kako je trebalo svetkovati?
Stih kaže. „Tada nemoj raditi ni jednog posla“. 2. mojsijeva 24:21.Nisu smeli ni žnjeti ni orati. Zabranjeno je paljenje i
loženje vatre u kućama. 2.
Mojsijeva 35:5, zabranjeno je sakupljanje
drva u subotu Nehemija
10:31. u ovaj dan nisu vršeni bogosluževni
sastanci. Bog nigde nije rekao da subotom idu u skupštinu – zajednicu.
Sabiranje skupštine subotom nastalo je za vreme između Starog i Novog
Zaveta. Bog je samo rekao: „sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ“. Naravno to ne znači potpuni pasivizam već porodična
pobožnost i razmišljanje o Gospodnjem izbavljenju. „Sećaj se“.
Trebali su da se sete Božije milosti izbavljenja iz ropstva. Oni su
oslobođeni narod a sloboda podrazumeva odmor i slavljenje. Oni ništa
nisu zaradili sve im je Bog dao po milosti i zato su trebali odvojiti
subotu za odmor i slavljenje. Ovaj odmor je dat da se može i telo i duša
odmarati. Zato piše. „Zato
je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga“. Blagoslov je ako razmišljamo o Božijoj blagodati i
slavimo Spasitelja. To povećava naš kapacitet za sreću. Imati dan od
odmora jeste i znak slobode. Sloboda i sreća idu zajedno.
Svetkovanje subote jeste prikladno samo za
Jevreje u Izraelu.
I to iz više razloga. Oni zagovaraju subotu neznabožcima
tvore teško breme. Evo zašto. Piše: „ Vatre ne ložite po
stanovima svojim u dan subotni“. 2. Mojsijeva 35:3. To znači
ako je jaka zima ne ložiti vatru i ne grijati se. To je kod nas nemoguće
a da negovorimo za Sibir ili Aljasku. Čitamo da su uhvatili čoveka gde
odkida sakuplja drva u subotu i kamenovali ga zbog toga. 4.
Mojsijeva 15:32-36. Pa čak ako imamo i parno grejanje i to je
zabranjeno. Zabranjeno je i vodu okrenuti na slavini jer neko radi na
vodovodu, a zapovest zabranjuje da sluge rade. Subota je svetkovina od
zalaska sunca u petak da zalaska sunca u subotu. U drugim krajevima
sveta to je nemoguće. Samo u Izraelu sunce izlazi i zalazi u isto vreme
svuda. I niko danas ne svetkuje subotu po zakonu.
Subota je deo ceremonijalnog zakona
Ceo Mojsijev sistem kao služba prestao je na
Golgoti. Ovaj sistem je imao svoje moralne ceremonijalne i civilne
elemente. Ceremonijalno je ono što je podloženo promeni. Moralni zakon
je napisan u savesti čoveka. Svi moralni zakoni ostaju za sva vremena a
subota samo za Izrael. Zato u Novom Zavetu se spominju svih devet
zapovesti a kada se tiče subote dato je upozorenje da nas niko ne
osuđuje ako ne svetkujemo Kološanima 2:16; 17. Ako je
subota deo moralnog zakona, kako da zovemo druge dane? U Rimljanima
14:5-6, čitamo za neke da su razlikovali dane. To su bili Jevreji
koji još nisu shvatili Svetlo Novog Zaveta. To su
slaba braća i rečeno je da ih se ne sudimo. Ako je subota moralna zakon
zašto Bog kaže da u izvesnim okolnostima on mrzi na ove svetkovine.
Isaija 1:13-14. Ako je subota deo moralnog zakona zašto je
data i životinjama? 2. Mojsijeva 30.10. Ako je
subota deo moralnog zakona zašto Gospod kara neznabožce kroz Stari Zavet
za mnoge grehe ali ne za subotu? U Marku 7:21-22; rim.
1:29-31 i Galatima 5:19-21 spominju se 17 greha. U 2. Timoteju 3:14
spominje se 18 greha ali nigde ne spominje o kršenju subote. Još
jenapisano u Osiji 2.11 da će Bog ukinuti svetkovanje subote. Da je deo
moralnog zakona to nebi pisalo.
Biblija kaže: „Hrišćani nisu pod zakonom
Mojsijevim“
Biblija
vrlo jasno kaže. „Jer greh neće vama obladati jer niste
pod zakonom nego pod blagodaću“. Rimljanima 6:14. Biti pod
blagodaću to znači pod vladavinom Novog Zaveta. Takođe znači nikada više
osuđenja od zakona. Za hrišćanina zakon je prikovan na krst. Kološanima
2:14 hrišćanin je mrtav zakonu Galaćanima
2:19. Hrišćanin je razveden od Mojsijevog zakona. Rimljanima
7:1-3. Ali da li to znači da hrišćanin može sda ževeti u grehu?
Pravda zakona se ispunjava u nama kada Hrist živi u nama. Mi se niti
spasavamo ni posvećujemo kroz zakon već kroz milost i carovanje
blagodati u nama. I kao znak ove blagodati mi nismo bez dana od odmora,
već imamo nedelju dan vaskrsenja. Gospodnji dan. Hvala Bogu za Novi
Zavet, zavet koji ima duhovna i večna obećanja. Hvala Mu što nas je
oslobodio od robovanja i što služimo njemu duhom i istinom svaki dan.
„stojte dakle u slobodi kojom nas Hrist oslobodi i ne dajte se opet u
jaram ropstva uhvatiti.“. Amin.
Biblija:
Iz subote u nedelju
Skoro je univerzalna praksa da hrišćani od hristovog
vaskrsenja smatraju i drže nedelju kao poseban dan. A da li hrišćani za
ovo svoje verovanje imaju podlogu? Crkva je imala a i danas ima ljude
koji su dali zadovoljavajuće odgovore Biblije na ova pitanja. U Delima
20:7 piše: „A u prvi dan nedelje,kada se sabraše
učenici da lome hleb, govoriše im Pavle, jer šćaše sutradanda pođe, i
poteže besedu do ponoći“. Pazi te reči: „
A u prvi dan nedelje“. To je prvi dan sedmice. To je bila
nedelja.nedelja je znak spasenja po milosti. Subota je videli smo znak
Starog Zaveta a nedelja Novog Zaveta kroz Hrista. Rasprava o pošetkkom
19. veka. Danas ima malo vernika koji su pravilno shvatili princip
Božije blagodati. Zato su nažalost mnogi od hrišćanstva stvorili
judiizam i sistem dela. I kada neko naglašava svetkovanje subote to
pruža izvanrednu priliku za neke zasluge i ponos. Svetkovanje dana je
spoljna stvar. I čovek može svetkovati subotu a da pojma nema o spasenju
u Isusu Hristu. Fundamentalno je pitanje da li može
blagodat carovati sama ili se mora mešti sa zakonom Mojsijevim. Shvatiti
ovu istinu znači biti od Boga prosvetljen i razumeti otkrivljenje
Božije blagodati.
Ne razumeti otkrivenje čiste
Božije milosti ili mešati dava zaveta jeste davati priliku legalistima
da šire „jeresi“ nauku samopravednosti. Mi novozavetni hrišćani smo
optuženi od nekih sektaša da smo ne znalice Biblije,da smo ne poslušni
Božijem zakonu, da smo primili žig zveri ako svetkujemo nedelju i da
sledimo ljudske običaje a ne Božiju reč. Mi ne želimo nikoga da sudimo
jer je Bog sudija ali želimo izneti ono što uči Biblija, odnosno Sveto
Pismo. Optuđuju nas da slavimo dan sunca jer se nedelja na engleskom
naziva sandej. Prema tome i mi možemo reći da oni slave dan saturna jer
se na engleskom subota naziva suterdy. Međutim nije tako, kod nas
Slovena nedelja nosi divno ime „ ne delati“, a kod Rusa nedelju nazivaju
„Dan vaskrsenja“. Gospod Isus Hrist u ovaj dan vaskrsnuo, i od tada do
danas hrišćani svetkuju nedelju. Apostol Jovan u
Otkrivenju 1.10 piše:
„Bijah u duhu u dan nedeljni“. Prema tome Dan
Gospodnji“. Dakle nedelja se zove „Dan Gospodnji“ kao i
Gospodnja večera. U ovom danu od vaskrsenja do danas nalazimo
nanovorođenje hrišćane da su posvetili nedelju za posebno bogosluženje i
odmor. Ne zaboravimo da su dela apostolska knjig koja govori o tranzitu
između Starog i Novog Zaveta, iz judaizma u hrišćanstvo iz subote u
nedelju. Kada je Isus Hrist umro on je sahranio subotu i
vaskrsnunedelju. Da li je nedelja biblijska ili papaska uredba?
Dozvolite da vidimo da nedelja ima svoje korene u Starom zavetu.
Proročanstvo Starog zaveta o nedelji
U Starom Zavetu nalazimo mnogo direkna proroštva
ali i tipološka o nedelji. Dakle prelaz iz subote u Nedelju je prorečen u
Starom Zavetu.
Tipološka
proročanstva
Prvo
tipološko proročanstvo o nedelji nalazi se u Jevrejskom prazniku snopa
prvina. O tome piše Mojsije u 3. Mojsije 23:9-14. „Još
reče Gospod Mojsiju govoreći: kaži sinovovima Izraeljevim, i reci im:
kad dođete u zemlju koju ću vam dati, i stanete žeti u njoj tada
donesite snop prvina od žrtve svoje k svešteniku. A on neka obrće snop
pred Gospodinom da bi vas primio“. A kada? Dakle
kaže: „Sutradan po suboti neka ga obrće sveštenik“.Kako da
protumačimo ovo proroštvo? To nam tumači apostol Pavle. On piše „Ali
Hrist usta iz mrtvih i bi novina onima koji umreše“ 1. Korinćanima
15:20-23.Onaj snop prvina koga je trebao sveštenik da obrće po suboti
jeste proroštvo o Gospodu Isusu Hrsistu i njegovom vaskrsenju. A kada
je prrečeno da će Gospod vaskrsnuti? „Sutradan po
suboti“. To znači u nedelju. Čitamo Matej 28.1; marko
16:1-2; Luka 24:1 i Jovan 20:1Zato Jovan u Otkrivenju
naziva nedelju „Dan Gospodnji“. Jevreji su nastavili subotu do
danas ali Hrista nemaju.
Drugi
praznik koji je prorekao nedelju jeste praznik dva hleba
za žrtvu obrtanu ili dan Pedesetnice (Pentakosta). Piše: „Potom
od prvoga dana posuboti od dana kad prinesete snop za žrtvu obrtnu,
brojte sedam nedelja punih. Do prvog dana po sedmoj nedelji nabrojte
pedeset dana; onda prinesite nov dar Gospodu. Iz stanova svojih donesite
dava hleba za žrtvu obrtnu“. 3. Mojsijeva 23:15-21. Po tom dođe
u 21 stihu: „ I saberite se u taj dan, sabor sveti da
vam je. Ni jednog posla ropskog ne radite zakonom večnim po svi
stanovima svojim od kolena do kolena“. Ovaj praznik sa dva obrtaja
hleba dogodio se kase napunilo pedeaset dana posle obrtanja snopa
prvina. To znači sedam nedelja 7h7=49. „
Potom od prvog dana po saboru“. To je pedeseti dan ili Pedesetnica –
dan kada jesišao Sveti Duh. Čitamo u Delima 2:1. „A kad
se navrši pedeset dana bijahu zajedno svi apostoli jednodušno. I
odjedamputa postade huka s neba kao duhanje silnoga vetra i napuni svu
kuću gde sedahu“. Dan duha je Pedesetnica ili Pentekost, jer je
ravno pedest dana od Hristovog vaskrsenja. Ovaj dan prorečen je da će
biti u nedelju. Za ovaj da piše: „I saberite se u taj dan
sabor sveti da vam je. Ni jednogposla ropskog ne radite zakonom večnim
po svim stanovima svojim od koljena do koljena“. Zato se u
našem jeziku zove nedelja od korena reči. „ne – delati“. Dva
najznačajnija hrišćanska događaja nisu s dgodila u subotu nego u
nedelju, a to su vaskrsenje Isusa Hrista i silazak Svetoga Duha.
Na dan duhova dva hleba bila su prinesena na
žrtvu. To je rađanje Crkve u koju su uključeni i Jevreji i neznabžci.
Subota je bila senka i našla ispunjnje u Hristu. Trojedini je udario
pečat u nedelju i ko smo mi da to ne prihvatamo?!. U koliko
imate pitanja po ovoj temi javite nam se; rado ćemo vam biblijski
pokušati odgovoriti. Ako ste kroz ovu propoved prepoznali istinu o „Danu
Gospodnjem“ javite nam da se zajedničiki radujemo. Ako vam je potebna
pomoć u molitvi, ili želite da stupite u kontakt sa našim saradnicima u
vašoj blizini, takođe nas obavestite.[color=black]Proroštvo u
novom danu
Psaalmista David je prorekao
ovaj novi dan: „kamen koji odbaciše zidari, posta glava od
ugla. To bi od Gospoda i divno je u našim očima. Evo dan kojki stvori
Gospod! Raduj mo se i veselimo se u njemu“ Psalam 118:22-24. U ovom
biblijskom tekstu prorečena je smrt i vaskrsenje našeg Gospoda. On je
taj odbačeni kamen, ali Otac nebeski je učinio da On bude ugaoni kamen
Crkve. Vaskrsenje je trebalo da se dogodi u od Boga određeni dan. „Evo dan
koji stvori Gospod“. Nedeljni dan je dan kog je stvorio Gospod Bog, i
to nije kao subota. Ne sme da bude dan straha već radosti. „
Radujmo se i veselimo se u nj“. Ovaj Psalam tumači apostol Petar:
„Da je na znanje svima vama i svemu narodu Irailjevu da u ime Isusa
Hrista Nazarenćanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podiže iz mrtvih,
stoji ovaj pred vama zdrav. Ovo je kamen koji vi zidari
odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni ujdenome drugome
spasenja“. Dela 4.10-11.[font=Verdana] Zatoje dan kojega je Bog odredio dan u kome je
odbačeni kamen (Hrist) postao kraj ugaoni. Za ovaj dan piše: [color=#333399]„Evo dan koji stvori Gospod! Radujmo se
i veselimo se unj.“