Darosava i devojačka sreća

Vraćali se seljaci iz manastira Tresija, pa na Kosmaju ispod Vilinih Korita nađu lepo žensko dete, skoro rođeno.
Ljudi kao ljudi, hteli su da prođu mimo njega, kad ga se već i majka odrekla, ali jedna baba koja je bila samohrana jer joj smrt odnese sve što je imala, skoči s kola, uzme dete i odnese ga svojoj kući.
Kod kuće baba triput propusti dete kroz svoju košulju, te ga omoji, a zatim ga tako zavoli kao da joj je od srca otpalo.
Prolazile su potom godine. Od lepog deteta stasa lepota devojka. Stanu je prositi mnogi momci, ali ona nikako da se uda. Tada se baba umeša u devojačku sreću: razglasi da će je udati za onog momka koji je junak, a ne voli da se bije (jer žene onih koji vole da se biju najčešće ostaju udovice), koji je veseljak, a ne voli da pije, i koji je lepotan, a ne voli da menja žene...
Uslov je bio težak, ali se u Kolubari nađe baš jedan takav.
Rečenog dana dođe Kolubarac mladoženja sa svatovima, uze devojku i povede je uz svatovske davorije svojoj kući.
Kad su svatovi bili u Kolubari, izađe pred njih čovek na konju, naoružan do zuba i bogato odeven. On priđe devojci i zapita je da li je ona kao mala nađena ispod Vilinih Korita na Kosmaju. Kad ču da jeste, izvadi iz bisaga tri niske dukata i mnoštvo drugog nakita, te je bogato dariva. Potom, dok su svatovi treptali od iznenađenja, reče da joj to šalje njena sreća, pa obode konja i ode u šumu.
Po tom neobičnom darivanju ove siromašne devojke mesto se prozove DAROSAVA, a šuma u kojoj se to dogodilo DEVOJAČKA SREĆA.