Dejan Gutalj

Dejan Gutalj - Sarajevo


U snu ponekad svratim u Sarajevo, lepi grad
Da rakiju pijem sa društvom pred zoru
Opet se vetar sreće javlja, mirisan i mlad
Kotrlja njene sandale bele, po Marijin-dvoru

Samo u snu posetim ovu dolinu koja gori
Od uspomena: psi poljubaca reže i grizu
Njene dojke vozi tramvaj i žubori
Niz dve čelične reke, na streljanje u Remizu

O, Bože koliko sam poželeo Sarajevo, trolejbusku žicu
Posutu zvezdama i spetljanu sa mojim venama
Jedne ću nedelje mrtve krenuti na Grbavicu
Da meso davne sreće podelim sa hijenama

Samo u snu vidim belu loptu i sunčane zastave
Majčin osmeh sa letnje terase: pubertetski dani
Miriše svet uspomena dok bežimo sa nastave
Na stadion Koševo, kojim se ori: Cigani, Cigani!

O, Bože, koliko sam zamrzeo Sarajevo, lepi grad
Nad kojim se prolećno nebo nesigurno klima
Bolesnik koji širi nepodnošljiv smrad
Govori poslednju želju: smrt Srbima!

Samo u snu nosim cveće na porodjajnu kliniku
Gde rodjeni su sinovi moji, sarajevske bebe
Mladi očevi koriste prolećnu mimiku
I rukama ljube svoje žene blede kao amebe

Dan u snu traje sto godina mladosti u plamenu
Ulica seksualnih dodira od kojih krošnje pevaju
Vilsonovo šetalište, njena mrtva glava na mom ramenu
U nekom izmišljenom Sarajevu, spokojno zevaju

Nikada neću zaboraviti Sarajevo, zimsku bajku
I njen kraj u krvi martovskih svatova
Rahitične starce koji psuju srpsku majku
I pevaju kanibalističke pesme iz prošlih ratova

Voleo sam nad grobom roditeljskim belih breza hlad
Sad vidim pticu sa otkinutim ljudskim crevom
Molim te, Bože, da prodjem kroz svaki lepi grad
Samo ne daj ni u snu ne prošetam Sarajevom

https://www.youtube.com/watch?v=ydDq_oUfVeo