Jorge Luis Borges (1890-1986)

Sub Mar 07, 2009 9:29 am

First topic message reminder :

Jorge Luis Borges (1890-1986) - Page 3 Starrynight2morph

Nepoznata ulica

Golubijom polutamom
nazivali su Jevreji pocetak veceri,
kada senka jos ne uspori korake,
a spustanje noci se opaza
kao prijatna padina.
U tom casu kad svetlost
ima finocu peska,
put me je vodio nepoznatom ulicom
otvorenom u plemenitoj sirini terase
ciji su gipsani venci i zidovi imali
nezne boje kao samo nebo
koje je pozadinu cinilo uzbudljivom
Sve - osrednjost kuca,
skromnost stubica i zvekira,
mozda nada da ce se pojaviti neka devojka na balkonu -
nadimalo mi je zeljno srce
kao bistra suza.
Mozda je ovaj trenutak srebrnog sutona
preneo svoju neznost na ovu ulicu
ucinivsi je stvarnom kao stih
zaboravljen i ponovo nadjen.
Tek kasnije sam shvatio
da je ta ulica tudja,
da je svaka kuca veliki svecnjak
u kome zivoti ljudi gore
kao usamljne svece,
da svaki nas nepromisljeni korak
prolazi golgotama.

Sub Mar 07, 2009 9:53 am

San

Noc nam namece svoju volsebnu rabotu. Razatkati svet, beskrajna
racvanja posledica i uzroka sto se gube u toj vrtoglavici bez
dna, vremenu. Noc zeli da nocas zaboravis svoje ime, pretke i
poreklo, svaku rec ljudsku i svaku suzu, ono cemu te je mogla
nauciti java, varljivu tacku geometara, liniju, ravan, kocku,
piramidu, valjak, loptu, more, talase, svoj obraz na uzglavlju,
svezinu nove posteljine... carstva, Cezare, Sekspira i ono sto
je najteze, ono sto volis. Zacudo, jedna tableta moze izbrisati
kosmos i uspostaviti haos.

Saucesnik

Razapinju me, a ja moram biti krst i cavli.
Pruzaju mi pehar, a ja moram biti kukuta.
Obmanjuju me, a ja moram biti laz.
Peku me, a ja moram biti pakao.
Moram da velicam svaki trenutak vremena i da mu budem zahvalan.
Moja hrana su sve stvari. Tacan zbir vasione, ponizenje, radost.
Moram opravdati onoga koji mi zadaje ranu. Moja sreca ili
nesreca su beznacajni. Ja sam pesnik.

Sub Mar 07, 2009 9:53 am

ZAVERENICI (1985)

Doomsday

Dogodice se kad odjekne truba, kako pise sveti Jovan Bogoslov.
Dogodio se 1757, kako svedoci Svedenborg.
Desio se u Izraelu kad je vucica prikovala na krst Isusovo meso,
ali ne samo tada.
Dogada se pri svakom otkucaju tvojih damara.
Nema trenutka koji ne bi mogao biti ambis Pakla.
Nema trenutka koji ne bi mogao biti voda Raja.
Nema trenutka koji nije napet kao puska.
U svakom trenutku mozes biti Kain ili Sidhartha, maska ili lice.
U svakom trenutku Jelena Trojanska moze ti otkriti svoju ljubav.
U svakom trenutku
petao je vec mogao zakukurikati tri puta.
U svakom trenutku klepsidra odbrojava poslednju kap.

Sub Mar 07, 2009 9:54 am

Mlada noc

Nocne vode ociscenja vec me oslobadaju
mnogih boja i mnogih oblicja.
U vrtu ptice i zvezde vec slave zeljeni
povratak drevnih nacela sna i tame.
Vec je zapecatila tama ogledala
sto ponavljaju privid stvari.
Gete je lepo rekao: Blisko se udaljava.
Te tri reci sazimaju suton.
U vrtu ruze prestaju biti ruze
- zele da budu Ruza.

Sub Mar 07, 2009 9:54 am

Vuk

Tajnovit i siv u konacnoj polutami, ostavlja tragove na obali
reke sto mu je utolila zed zdrela i cije vode ne ponavljaju
zvezde. Nocas vuk je usamljena senka, traga za zenkom i hladno
mu je. To je poslednji vuk Engleske. Tor i Odin to znaju. U
svojoj visokoj kuli kamenoj kralj je odlucio da satre vukove.
Vec je iskovano mocno zelezo tvoje smrti. Saksonski vuce, uzalud
si se rodio. Nije dovoljno biti krvozedan. Ti si poslednji.
Proci ce hiljadu godina i jedan starac sanjade te u Americi. Ni
od kakve koristi nece ti biti taj buduci san. Sada te
opkoljavaju ljudi koji u sumi pratihu tragove koje si ostavljao,
tajnovit i siv u konacnoj polutami.

Sub Mar 07, 2009 9:55 am

Pepeo

Hotelska soba, kao sve druge. Cas bez metafore, popodnevni odmor
koji nas rastace i unistava. Svezina nasusne vode u grlu.
Neznosvetla izmaglica koja okruzuje slepe, i nocu i danju.
Adresa nekoga koji je mozda vec umro. San i snovi koji se
rasprsuju. Pod nasim nogama nejasna Rajna ili Rona. Prolazna
slabost. Stvari odvec beznacajne za pesmu.

Sub Mar 07, 2009 9:59 am

Nostalgija za sadasnjicu

Tacno u tom trenutuku covek pomisli:
Sta ne bih dao za srecu
Da budem pored tebe na Islandu
U velikom nepomicnom danu
I da delim sadasnjost
Kao sto se deli muzika
Ili ukus ploda.
Tacno u tom trenutku
Covek je bio sam njom na Islandu.