Duh vremena

Филм -Zeitgeist (Дух времена)

Kada počnemo da preispitujemo,
ono što mislimo da razumemo, odakle dolazimo,
šta činimo,
to više počinjete da uviđate da nas lažu.
Lažu nas sve institucije koje postoje.
Kako uopšte neko može i da pomisli
da su religijske institucije
jedine koje su još ostale netaknute od laži?
Religijske institucije ovoga sveta
su na samom dnu prljavština.
Religijske institucije ovoga sveta su
osnovane od strane istih onih ljudi
koji čine vaše vlade, koji vode vaše školstvo
koji su osnovali sve to međunarodne
bankarske kartele.
Jer našim gospodarima nije stalo
niti do nas niti do naših familija.
Sve do čega je njima stalo jeste ono do čega im je uvek
jedino i bilo stalo, a to je da kontrolišu čitavi prokleti svet.
Obmanama su nam skretali poglede
od prave istine prisustva božanskog u univerzumu,
onoga što ljudi zovu Bogom.
Ne znam šta je Bog, ali znam šta on nije.
I ukoliko, i sve dok, niste spremni
da sagledate čitavu istinu,
gde god i ma čemu to ona vodila,
i dok god budete okretali glavu,
favorizirajući ono što vam se dopada,
tad ćete negde usput doći do zaključka
da se ogrešujete o božansku pravičnost.
Što se vise obrazujete, to više počinjete da razumevate
odakle stvari dolaze i one postaju sve očitije
i vi počinjete da uočavate laži.
Morate da saznate istinu
i da je stalno tražite
i istina će vas učiniti slobodnim.
Mora da je teško...
onima koji u autoritete gledaju kao u istinu
umesto u istinu kao jedini autoritet.
...ljudi, moram da vam kažem,
moram da vam kažem istinu.
Kad se priča o sranjima,
velikim, prva-liga sranjima,
onda treba da se skine kapa svetskom šampionu
lažnih obećanja i preuveličavanja -
religiji.
Razmislite o ovom:
religija je uspela da ubedi ljude
da postoji nevidljivi čovek koji živi na nabu
koji prati sve što radite,
svake minute i svakog dana.
I taj nevidljivi čovek ima jedan poseban spisak
od deset stvari koje ne želi da se čine.
A ako uradite nešto od tih deset stvari,
tada za vas ima spremno jedno mesto
puno vatre i dima
i ognja i muke i bola
gde će vas poslati da patite
i gorite i gušite se i vrištite i plačete
zauvek do kraja vremena.
Ali on vas voli!
On vas voli.
On vas voli i treba mu vaš novac.
Uvek mu treba novac!
On je svemoguć i savršen
sveznajući i mudar.
Ali valjda jednostavno ne zna sa novcem!
Religije ubiraju milijarde dolara,
ne plaćaju porez, i uvek im treba još.
Dakle, kad pričamo o velikom svetskom sranju -
Svetog li mu sranja!

DEO PRVI:
NAJVEĆA PRIČA IKADA ISPRIČANA

Ovo je Sunce.
Unatrag 10.000 godina
istorija je prebogata rezbarijama i zapisima koje
odražavaju ljudsko obožavanje i poštovanje prema ovom nebeskom telu.
I lako je razumeti zašto je to tako
jer je Sunce svakoga jutra vraćalo čoveku
vidljivost, toplotu i sigurnost
spasavajući ga od hladnoće, tmine,
i predatorima ispunjene noći.
Sve stare kulture su znale
da bez sunca usevi ne rastu,
da život na planeti ne može da opstane.
Sve to čini Sunce najobožavanijim
objektom ljudske stvarnosti svih vremena.
Isto tako, te stare kulture su znale i za zvezde.
Praćenje zvezda omogućilo im je da
prepoznaju i očekuju događaje
koji se ponavljaju u dugim vremenskim periodima,
kao što je pun mesec i njegovo pomračenje.
I onda su katalogizirali te nebeske grupacije
u ono sto mi danas znamo kao sazvežđa.
Ovo je znak zodijaka, jedan od najstarijih
konceptualnih prikaza u ljudskoj istoriji.
On odražava figurativnu putanju Sunca koje
prolazi kroz 12 velikih sazvežđa tokom jedne godine.
Takođe odražava i 12 meseci u jednoj godini,
4 godišnja doba, sunčeve prekretnice i ravnodnevnice.
Izraz "zodijak" je povezan sa činjenicom
da su sazvežđa antropmorfizirane
ili personifikovane životinjskim oblicima.
Drugim rečima, rane civilizacije
nisu samo posmatrale Sunce i zvezde,
već su ih personifikovali u složene mitove
koji su uključivali njihova kretanja i međusobne odnose.
Sunce je, sa svojim karakteristikama
održavaoca i spasioca života,
personifikovano predstavom
nevidljivog stvaraoca ili Boga.
Božije Sunce. Svetlost sveta.
Spasioc ljudske vrste.
Slično tome, 12 sazvežđa su predstavljala
mesta putovanja za Božije Sunce.
i označena su imenima,
obično imenima prirodnih pojava
karakterističnih za određeni period u godini.
Na primer, Vodolija -
vodonoša koji donosi proletne kiše.
Ovo je Horus.
On je egipatski Bog Sunce, iz perioda oko 3000. god. p.n.e.
On je u stvari Sunce antropomorfizovano kroz seriju
alegoričkih mitova koji govore o sunčevom kretanju na nebu.
Zahvaljujući drevnim egipatskim hijeroglifama
danas znamo mnogo o ovom solarnom mesiji.
Na primer, Horus - što znači Sunce ili svetlost -
je imao neprijatelja koji se zvao Set.
Set je bio personifikacija
tame ili noći.
Metaforički, Horus bi svakoga jutra
dobijao bitku protiv Seta
dok bi uveče Set pobeđivao Horusa
i slao ga u podzemni svet.

Važno je razumeti da mrak protiv svetlosti,
ili dobro protiv zla,
predstavlja jedno od najzastupljenijih
mitoloških dualiteta,
prisutnih i danas na raznim nivoa.
Uopšteno govoreći, priča o Horusu je sledeća:
Horus je rođen 25. decembra,
od device Isis, Marije.
Njegovo rođenje je označeno
pojavom zvezde na istoku
koju su pratila tri kralja u nameri
da se poklone i darivaju novorođenog spasioca.
Sa 12 godina je već važio za mladog učitelja.
Sa 30 ga je krstio izvesni Anap
i tako je započeo svoju službu.
Putovao je sa 12 učenika ,
čineći čuda kao što su lečenje bolesnih
i hodanje po vodi.
Bio je poznat po mnogim opisnim imenima
kao što su "Istina", "Svetlost"
"Božiji sin", "Dobri pastir",
"Jagnje božije" i mnogim drugim.
Pošto ga izdaje Tifon, Horus biva razapet,
zatim sahranjen i potom posle tri dana vaskrsava.
Sva ova Horusova obeležja, bila ona originalna ili ne,
čini se da ispunjavaju mnoštvo drugih svetskih kultura
jer je slična mitološka struktura nađena
u mnnogim bogovima širom sveta.
Atis iz Frigije,
rođen 25. decembra od device Nane.
Razapet, položen u grob
i posle tri dana vaskrsao.
Indijski Krišna, rođen od device Devaki
pod zvezdom na istoku koja je označila njegov dolazak.
Činio je čuda sa svojim učenicima
i posle smrti je vaskrsao.
Grčki Dionis,
rođen 25. decembra od majke device.
Bio je putujući učitelj koji je činio čuda
kao što je pretvaranje vode u vino.
Zvali su ga "Kralj svih kraljeva",
"Božiji jedini sin", "Alfa i omega" itd.
I on je vaskrsao posle smrti.
Mitra iz Persije,
rođen 25. decembra od majke device.

Imao je 12 učenika i činio je čuda.
Nakon smrti je sahranjen
da bi potom za tri dana vaskrsao.
I njemu su se obraćali kao "Istini",
"Svetlosti" itd.
Zanimljivo je i to da je sveti dan
obožavanja Mitre bila nedelja.
Suština je da su postojali bezbrojni spasioci
širom sveta i u različitim vremenskim periodima
kojima odgovaraju ovi uopšteni opisi.
Ostaje pitanje - zašto baš ta obeležja?
Zašto rođenje od majke device na 25. decembar?
Zasto trodnevna smrt i onda neizbežno vaskrsnuće?
Zašto 12 učenika ili sledbenika?
Da bismo saznali odgovore, hajde da se setimo
opisa skorašnjeg solarnog mesije.
Isus Hrist je rođen od device Marije
25. decembra u Vitlejemu.
Njegovo rođenje je najavila
zvezda na istoku
koju su pratila tri kralja
i tako došla da se poklone novom spasiocu.
Sa 12 godina je postao mladi učitelj, a
sa 30 ga je krstio Jovan Krstitelj
i tako je počelo njegovo bogosluženje.
Isus je imao 12 učenika koji su putovali sa njim,
činio je čuda kao sto su lečenje bolesnih,
hodanje po vodi, podizanje iz mrtvih.
Bio je poznat i kao "Kralj nad kraljevima", "Sin božiji",
"Svetlost sveta", "Alfa i omega",
"Jagnje božije" itd.
Pošto ga je izdao Juda, njegov učenik
i prodao za 30 srebrnjaka,
Hrist biva razapet, položen u grob
a zatim posle tri dana vaskrsava
i uzdiže se na nebo.
Prvo i prvo, momenat rođenja
je u potpunosti astrološki.
Zvezda na istoku je Sirijus,
najsvetlija zvezda na noćnom nebu,
koja se 24. decembra poravnava
sa tri najsjajnije zvezde Orijonovog pojasa.
Te tri sjajne zvezde u Orijonovom pojasu
se zovu danas kao što su se zvala i u drevna vremena -
Tri kralja.

A Tri kralja, zajedno sa
najsjajnijim Sirijusom
pokazuju ka mestu sunčeva izlaska
na dan 25. decembra.
Zato tri kralja prate
zvezdu na istoku -
da pronađu sunčev izlazak,
rađanje Sunca.
Devica Marija predstavlja sazvežđe Virgo,
poznatu i kao Devica Virgo.
Virgo na latinskom znači devica.
Drevni znak za Virgo je izmenjeno slovo M.
To je razlog što Marija zajedno sa ostalim devicama majkama,
kao što je Adonisova majka Mira
ili Budina majka Maja, počinje slovom M.
O Virgu se govorilo i kao o Kući hleba
a Virgo se inače opisuje kao devica
koja drži snop pšenice.
Ta Kuća hleba i njen simbol pšenice
predstavljaju u stvari Avgust i Septembar, vreme žetve.
U prilog ovomu, Vitlejem bukvalno prevedeno
znači "kuća od hleba".
Tako da se Vitlejem u stvari
odnosi na sazvežđe Virgo
što je mesto na nebu, a ne na zemlji.
Postoji još jedan zanimljiv fenomen koji se
dešava oko 25. decembra, zimske prekretnice.
Dani postaju sve kraći i hladniji. počevši sa
letnjom prekretnicom, pa sve do zimske prekretnice
A gledajući iz perspektive severne hemisfere
čini se da se Sunce u tom periodu kreće ka jugu
i postaje sve manje i slabije
Skraćenje dana i umiranje useva
sa približavanjem zimske prekretnice
je simbolizovalo proces smrti za drevne narode.
To je bila sunčeva smrt.
I sve do 22. decembra je ta
propast Sunca bila potpuno uočljiva
jer je ono, kretajući se dotad 6 meseci
neprekidno ka jugu,
doseglo tada svoju najnižu tačku na nebu.
A tada dolazi do interesantne pojave:
Sunce, barem primetno, prestaje da se kreće južno,
sledeća tri dana.
I tokom ta tri dana pauze,

Sunce se nastanjuje u području
Južnog Krsta, ili sazvežđa Kruks,
Da bi se posle tog vremena, na 25. decembar,
pomerilo za jedan stepen, ovaj put ka severu
najavljujući duže dane, toplotu i proleće.
I zato je rečeno:
Sin (Sunce) koji je umro na krstu, je bio mrtav tri dana
da bi potom vaskrsao i rodio se ponovo.
Zato Isus sa bezbrojnim ostalim sinovima Sunca
deli taj koncept raspeća,
trodnevne smrti i vaskrsnuća.
To je u stvari sunčev prelazni period
pre nego što promeni svoj pravac
nazad ka severnoj hemisferi,
donoseći proleće, a tim i spasenje.
Međutim, oživljavanje Sunca se nije
slavilo sve do proletne ravnodnevnice
ili - Uskrsa.
Ovo zbog toga sto Sunce i zvanično
na proletnu ravdodnevnicu nadjačava zlu tamu
jer dani od toga dana počinju
duže da traju od noći
i počinje da se pojavljuje
okrepljujuća atmosfera proleća .
Verovatno najuočljivija od svih
astroloških simbolika u vezi Isusa
je ona koja se tiče 12 sledbenika.
Oni jednostavno predstavljaju 12 sazvežđa zodijaka
sa kojima Isus, obzirom da je Sunce, putuje.
U stvari, broja 12 u Bibliji ima na pretek.
Ovaj spis ima više veze sa astrologijom
nego bilo čim drugim.
Da se vratimo na znak zodijaka,
taj figurativni životni ciklus Sunca.
Ono nije samo umetnička ekspresija,
ili alatka za praćenje sunčevih kretanja,
ono je takođe i paganski duhovni simbol
koji u skraćenom obliku izgleda ovako.
To nije simbol Hrišćanstva.
To je paganska adaptacija znaka zodijaka.
I zato je Isus u ranijoj kultnoj umetnosti
uvek predstavljan sa krstom iza glave.
Jer Isus je Sunce.
Sunce božije,
svetlost sveta,

uzdignuti spasioc
koji će doći ponovo
kao što dolazi svakog jutra
sa slavom Gospodnjom,
što brani protiv poslova noći,
rađajući se ponovo svakoga jutra
i dolazeći kroz oblake,
gore na nebesima, sa svojom krunom od trnja,
odnosno sunčevih zraka.
Od svih astroloških i astronomskih
metafora u Bibliji
jedna od najvažnijih je
ona koja govori o dobima.
Posvuda u Svetom pismu se može naći
nebrojeno mnogo delova teksta koji se odnose na doba.
Da bi razumeli o čemu se radi,
treba prvo da budemo upoznati sa fenomenom
koje je poznat pod imenom precesija ravnodnevnica.
Stari Egipćani su,
kao i mnoge kulture davno pre njih,
uvideli da bi otprilike svakih 2150 godina,
u jutro proletne ravnodnevnice,
sunce izlazilo pod drugačijim znakom zodijaka.
Ovo se dešava zbog ugaonog podrhtavanja Zemlje
koji postoji pri normalnoj rotaciji Zemlje oko svoje ose.
Pojava se zove precesija, ili unazadno pomeranje,
jer se sazvežđa kreću unazad
za razliku od normalnog godišnjeg ciklusa.
Vreme koje je potrebno da precesija prođe
kroz svih 12 znakova je u grubo 25.765 godina.
Ovo se zove velika godina
i drevna društva su bila itekako svesna te činjenice.
Te periode od 2150 godina su zvali dobima.
Između 4300. i 2150. godine p.n.e.
bilo je Doba Taurusa - Bika.
Između 2150. godine p.n.e i 1. godine n.e.
bilo je Doba Ariesa - Jarca.
Od 1. do 2150. godine traje Doba Riba,
doba u kojem smo mi danas.
Oko 2150. godine ući ćemo u novo doba,
Doba Vodolije.
Uopšteno govoreći, Biblija govori o
simboličkom kretanju kroz tri doba
i najavljuje ulazak u četvrto.
U Starom zavetu kada Mojsije siđe

sa brda Sinaj noseći Deset zapovesti,
on je tako ljut kada vidi da njegov
narod obožava zlatnog tele
da razbija kamene table sa zapovestima
i govori svom narodu da se poubija međusobno
kako bi se očistili.
Najveći broj biblijskih skolastika pripisuje ovaj bes
činjenici da su Izrailjci obožavali
lažnog idola, ili nešto tome slično.
U stvari, to zlatno tele je Taurus, Bik
a Mojsije predstavlja novo doba - Doba Jarca.
Upravo zato Jevreji i dan danas
duvaju u rog od jarca.
Mojsije predstavlja novo Doba Jarca,
a kada novo doba počne svi mora da satru ono staro.
I ostala božanstva označavaju taj prelaz između doba.
Mitra, na primer, prehrišćanski bog,
koji u sličnoj simbolici ubija bika.
Isus je simbolička figura koja uvodi u doba
koje sledi posle Doba Jarca - Doba Ribe ili dve ribe.
Novi zavet je prebogat ribljom simbolikom.
Isus je nahranio 5000 ljudi hlebom i dvoma ribama.
Kada je započeo svoje bogosluženje,
hodajući po Galileji
sprijateljio se sa dva ribara koji ga
počeše pratiti.
Verovatno smo svi videli simbol ribe
za Isusa ili Hrišćanstvo.
Malo ljudi zna šta taj simbol u stvari znači.
To je paganski astrološki simbol
za Kraljevstvo Sunca tokom Doba Riba.
Isto tako, Isusovo pretpostavljeno rođenje
je u suštini početak novog doba.
U Jevanđelju po Luki, glava 22 stih 10, kada ga učenici pitaju
gde će sledeća pasha da bude posle njegova odlaska
Isus odgovara: "Eto kad uđete u grad srešće vas
čovek koji nosi vodu u krčagu, idite za njim u kuću u koju on uđe."
Ovaj zapis kudikamo najbolje otkriva
astrološku prirodu Svetog pisma.
Čovek koji nosi vodu u krčagu
je Vodolija, ili Vodonoša,
koji Se uvek prikazuje kao čovek
koji lije vodi iz krčaga.
On predstavlja doba koje dolazi posle Riba.
I kada Sunce (Božiji sin)

napusti Doba Riba (Isus)
preći će u kuću Vodolije
jer Vodolija dolazi iza Riba
u unazadnom pomeranju ravnodnevnica.
Sve što Isus u stvari govori je da će
posle Doba Riba doći Doba Vodolije.
Svi smo čuli za smak sveta.
Ukoliko stavimo na stranu
karikaturističku predstavu istog iz Otkrovenja,
glavni izvor ove ideje dolazi iz Jevanđelja po Mateju
glava 28 stih 20, gde Isus kaže:
"...i evo ja sam s vama u sve dane do
svršetka veka (engl. sveta)."
Međutim, reč "vek" ("svet") je jedna
od mnoštva pogrešno prevedenih reči u Bibliji.
Originalna reč je "eon"
što znači doba.
"I evo ja sam s vama u sve dane do svršteka doba."
Što i jeste istina, jer se Isusova solarna personifikacija Riba
završava sa ulaskom Sunca u Doba Vodolije.
Čitav koncept smaka sveta
je pogrešno protumačena astrološka alegorija.
Recimo to stotinama miliona ljudi
u Americi i širom planete
koji veruju da dolazi smak sveta.
Još nešto, uloga Isusa,
literarnog i astrološkog hibrida,
je najeksplicitniji plagijat
egipatskog Boga Sunca Horusa.
Na primer, na zidovima Luksorskog hrama u Egiptu
postoje urezane glife stare 3500 godine.
koje prikazuju blagovesti,
bezgrešno začeće,
rođenje i poklonjenje Horusu.
Slike počinju javljanjem
devici Isis da će začeti Horusa,
nastavljaju se Neitom, Svetim Duhom,
koji oplođuje devicu
i konačno devičinim porođajem, i poklonjenjem.
Isto kao i priča o Isusovom bezgrešnom začeću.
U stvari, literarne sličnosti
između egipatske religije
i Hrišćanstva su neverovatne.
A plagijatorstvo se i nastavlja.
Priča o Noji i Nojevoj barci

je uzeta direktno iz narodnih tradicija.
Koncept velikog potopa je rasprostranjen
u čitavom drevnom svetu
sa više od 200 zabeleženih slučajeva u raznim epohama.
Međutim, pretraživanje predhrišćanskih
izvora može da stane na
epu o Gilgamešu, napisanog oko 2600. god. p.n.e.
Ova priča govori o velikom potopu kojeg je naredio bog,
o barci sa spašenim životinjama na njoj,
čak i o golubici koja se vraća sa dobrim vestim.
Sve je to samo deo zajedničkog sa biblijskom pričom,
uz mnoge ostale sličnosti.
A tu je i plagijarizovana priča o Mojsiju.
Priča kaže da je Mojsije po rođenju
stavljen u tršćanu korpu i pušten niz vodu
da bi izbegao čedoumorstvo.
Spasila ga je faraonova ćerka,
koja ga je odgojila kao princa.
Ova priča o bebi i korpi je ukradena
iz mita o Sargonu od Akadije,
koji datira otprilike iz 2250. god. p.n.e.
Sargon je, po rođenju, stavljen u tršćanu korpu
kako bi izbegao čedoumorstvo
i pušten niz vodu.
Spasila ga je i odgojila Aki,
plemićka babica.
Nadalje, Mojsije je poznat kao davalac zapovesti,
onaj koji je doneo Deset zapovesti.
Međutim, ideja o bogu koji na nekom brdu
daje svoje zapovesti proroku, takođe je veoma stara.
Mojsije je samo jedan od takvih proroka
u dugoj liniji sličnih u mitološkoj istoriji.
U Indiji to je bio Manu.
Na Kritu, Minos je bio taj koji se popeo na brdo Dikta
gde mu je Zevs predao svete zakone.
U Egiptu je to bio Mises.
On je done kamene ploče
sa uklesanim božiijim zakonima.
A što se tiče Deset zapovesti,
one su uzete iz Stiha 125
Egipatske knjige mrtvih.
Ono što je u Knjizi mrtvih bilo "Nisam ukrao",
postalo je "Ne kradi".
"Nisam ubio" postalo je "Ne ubij".
"Nisam govorio laži" postalo je

"Ne svedoči lažno na bližnjega svojega" itd.
U stvari, egipatska religija
je verovatno glavni temelj
Judeo-Hrišćanske vere.
Krštenje, zagrobni zivot, Božiji sud,
majka devica, vaskrsnuće, raspeće,
zavetni kovčeg, obrezivanje, spasioci,
sveti sabor, veliki potop, Uskrs, Božić, Pasha
i mnogi, mnogi drugi...
Svi su obeležja egipatskih ideja,
davno pre Hrišćanstva i Judeizma.
Sveti mučenik Justin, jedan od prvih
hrišćanskih istoričara i branioca vere, je pisao:
"Kada kažemo da je Isus Hrist, naš učitelj donešen na
svet bez seksualnog čina,
da je razapet i da je umro, a zatim da se digao iz mrtvih
i uzdigao na nebo,
mi ne iznosimo ništa što se razlikuje od onog u šta vi
verujete da je istina za sinove (boga) Jupitera."
U jednom drugom spisu, mučenik Justin je rekao ovo:
"Rođen je od majke device, prihvatite ovo da je
zajedničko sa onim što vi verujete za (boga) Perseja."
Očigledno je da su Justin i drugi rani hrišćani
znali koliko je Hrišćanstvo slično paganskim religijama.
Ipak, Justin je imao rešenje.
Što se njega tiče, to je đavolje delo,
đavo je imao toliko smotrenosti da je došao pre Hrista
a onda stvorio njegove sličnosti svuda u paganskom svetu.
Fundamentalno Hrišćanstvo. Fascinanto!
Ti ljudi stvarno veruju da je svet star 12.000 godina.
Majke mi!
Pitao sam jednog od tih tipova.
Fosili dinosaurusa?!
A on kaže: "Fosili dinosaurusa?
Njih je postavio Bog radi iskušenja naše vere."
Čini mi se da je Bog postavio tebe
da iskušava moju veru, gari.
Biblija nije ništa drugo do
astroteološki literarni hibrid
kao i gotovo svi religijski mitovi pre nje.
U stvari, aspekt prenošenja svojstava
određenih ličnosti nekim drugim ličnostima
mogu se naći i unutar same Biblije.
U Starom zavetu postoji priča o Josifu.
Josif je Isusov prototip.

Josif je rođen čudesnim rođenjem,
Isus je rođen čudesnim rođenjem.
Josif je imao 12 braće,
Isus je imao 12 učenika.
Josif je prodat za 20 srebrnjaka,
Isus je prodat za 30 srebrnjaka.
Brat Juda je odgovoran za Josifovu izdaju,
učenik Juda je odgovoran za Isusovu izdaju.
Josif je počeo bogosluženje sa 30,
Isus je počeo bogosluženje sa 30.
Poklapanja se nastavljaju u beskraj.
Nadalje, da li postoji i jedan nebiblijski
istorijski dokaz o čoveku
koji je živeo pod imenom Isus,
od majke Marije,
koji je putovao sa svojih 12 sledbenika,
lečivši bolesne, i slično?
Postoji veoma mnogo istoričara koji su živeli
u ili oko mediteranskih zemalja toga doba,
bilo kao Isusovi savremenici
ili nedugo posle njega.
Koliko tih istoričara dokumentuje takvu osobu?
Niti jedan.
Međutim, to ne znači da branioci
istorijskog Isusa tvrde suprotno.
Obično se navode 4 istoričara
kojim se dokazuje postojanje Isusovo.
Plinije Mlađi, Suetonije i Tacije
su prva tri.
Njihove zabeleške o ovome se sastoje
od najviše nekoliko rečenica
a govore samo o Hristusu ili Hristu
što u stvari nije bilo ime već titula
i značila je "miropomazani".
Četvrti izvor se Josif, a taj izvor je
stotinama godina stara dokazana krivotvorina.
Na žalost, još uvek se uzima kao istina.
Neko ko je dizao iz mrtvih
i sam se uzdigao na nebo na očigled svih,
i koji je činio tolika čuda, bi, pomislili biste,
trebalo da ostane zabeležen u istoriji.
To se nije desilo, jer kada izvažete sve dokaze
velika je verovatnoća da osoba
kao što je Isus nikada nije ni postojala.
"Hrišćanska religija je parodija na obožavanje Sunca,

u kojoj su umesto Sunca postavili čoveka po imenu Hrist,
obožavajući ga na isti način
kao što su nekada obožavali Sunce."
Ne želimo da budemo svirepi,
ali želimo da budemo činjenično tačni.
Ne želimo nikoga da povredimo
ali želimo da budemo akademski ispravni
u onome što razumemo i znamo da je istina.
Hrišćanstvo jednostavno nije utemeljeno na istini.
Nalazimo da Hrišćanstvo u stvari
nije ništa više nego rimljanska priča
politički motivisana.
U stvarnosti Isus je bio solarno božanstvo
gnostičke hrišćanske sekte.
I kao i ostali paganski bogovi
bio je mitska figura.
Političke strukture su bile te
koje su htele da historiziranjem Isusa
ostvare društvenu kontrolu.
325. godine rimski car Konstantin je sazvao
Prvi vaseljenski sabor u Nikeji.
Upravo na tom skupu su ustanovljene,
politički motivisane, hrišćanske doktrine.
I tako je počela duga istorija
hrišćanskih krvoprolića i duhovne prevare.
U sledećih 1600 godina Vatikan je zadržao
svoj politički stisak oko evropskog vrata
donoseći tako radosna vremena kao što je Mračno doba
zajedno sa prosvetljujućim događajima
kao što su Krstaški ratovi i Inkvizicija.
Hrišćanstvo je, zajedno sa svim ostalim teističkim
sistemima verovanja, prevara ovog doba.
Ono služi da odvoji vrste od prirodnog sveta,
kao i jedne od drugih.
Ono podupire slepo potčinjavanje vlasti.
Ono umanjuje ljudsku odgovornost pod
izgovorom da "Bog" upravlja svime,
tako opravdavajući užasne zločine
počinjene u ime božanskog dela.
I ono najvažnije,
daje moć onima koji znaju istinu
a, koristeći mit,
manipuliše i kontroliše čitavim društvom.
Religiozni mit je najmoćniji
izum ikad smišljen

i služi kao psihološko tle
na kojem mogu da bujaju svi ostali mitovi.
Mit je ideja u koju se široko veruje
iako je sama po sebi lažna.
U jednom dubljem kontekstu, u religioznom smislu,
mit služi kao priča koja usmerava i mobilizuje ljude.
Pažnja nije usmerena na odnos priče prema stvarnosti,
već na njenoj funkciji.
Priča ne može da funkcioniše, ukoliko
neka zajednica ili narod u nju ne veruje.
Kada neki ljudi sa dovoljno lošeg ukusa javno počnu
da ispituju istinitost svete priče, debata o tome će izostati.
Čuvari vere ne ulaze u debatu sa takvima.
Oni ih ili ignorišu ili ih prozivaju bogohulnicima.
Pogrešno je, bogohulno i grešno
tvrditi, nagoveštavati ili navoditi ljude na pomisao
da dođu do zaključka da je američka vlada
ubila 3.000 svojih građana.

DEO DRUGI:
CEO SVET JE POZORNICA

Izglada kao jedna od onih scena
kada stare zgrade miniraju dinamitom.
Svi koji su nekad prisustvovali namernom rušenju zgrade
znaju da ako ćete to da radite
morate da delujete po infrastrukturi
zgrade i da je tako srušite.
Način na koji je zgrada pala
je čini se rezultat nečega što je bilo planirano.
Nije slučajno da se tek tako desilo
da je prvi toranj
a zatim i drugi toranj
pao na potpuno isti način.
Kako su uspeli to da urade, ne znamo.
Zgrada se pretvorila u prašinu.
Ne može da se nađe sto, ne može da se nađe stolica,
ne može da se nađe telefon ili kompjuter.
Najveći komad telefona koji sam našao
je bila polovica tastature ove veličine.
Beton se potpuno raspršio.
Gusta prašina, 5 -10 cm debljine.
Beton se jednostavno raspršio.
...zgrada je namerno uništena
pažljivo postavljenim dinamitom.
Čulo se kao da je neko postavio detonatore,
Čula sam drugu eksploziju.
Došlo je do veoma jake eksplozije.
Čule su se popratne eksplozije
i onda se sve srušilo...
...čula se snažna detonacija i svi su popadali.
Zvučalo je kao eksplozija...
Čulo se kao pucnjevi iz puške ...
A onda odjednom zvuk tri velike eksplozije.
...i onda smo čuli jaku eksploziju...
...a onda je čitav vrh zgrade jednostavno odleteo.
Videli smo nekakvu eksploziju...
...snagom eksplozije...
...velika eksplozija...potpuno je raznela 8. sprat...
...kada smo došli u predvorje čula sa jaka eksplozija...
Foaje je izgledao kao da je tamo nešto eksplodiralo.

...ogromna eksplozija, krhotine padaju kao kiša...
...došlo je do jake eksplozije...
...veoma jaka eksplozija koju smo svi čuli i osetili.
Upravo smo prisustvovali nekakvoj eksploziji...
...bilo je veoma glasno...jak prasak...eksplozija...
...dim i popratna ekzplozija u Tornju 1...
...još jedna bomba je eksplodirala...
on misli da su to eksplozivne naprave
prethodno postavljene u zgradu...
...postavljene u zgradu...
Mit o 11. septembru:
19 Osama bin Ladenovih otmičara naoružanih
perorezima, otelo je 4 putnička aviona
i izbegavajuci Sistem vazdušne odbrane (NORAD)
uspeli su da pogode 75% svojih meta.
Kao rezultat toga, srušili su se Svetski
trgovinski tornjevi 1,2 i 7
usled strukturalnog kvara izazvanog vatrom
a na osnovu "palačinka" efekta,
dok je avion koji je pogodio Pentagon
ispario odmah po udarcu
isto kao i avion koji se srušio u Šenksvilu.
Komisija za 11. septembar je potvrdila da nije
bilo nagoveštaja o ovom terorističkom činu
dok su mnogostruki nedostaci u sistemu odbrane
onemugućili adekvatan odgovor na ovaj napad.
"nije bilo nagoveštaja"
Mislim da niko nije mogao da predvidi
da će da upotrebe avione kao rakete,
otete avione kao rakete.
...niko u ovoj vladi,
a mislim da niko ni u prošloj vladi
nije mogao da predvidi da će avionima naletati na zgrade.
Ništa nije ukazivalo da će se ovo desiti.
"USA Tudej" piše da ja tokom dve godine
pre 11. september
NORAD vršio vežbe simulirajući otimanje aviona
i koristeći ih kao oružje,
a jedna od meta je bio i Svetski trgovinski centar.
naslovnica "Uputstva za odgovor" iz 1997., Federalne agencije za krizni nadzor
operacija "Maskal", oktobar 2000. -

simulacija rušenja aviona u Pentagon
U poverljivim dokumentima sa Filipina
do kojih je došao CNN, jasno je opisan plan:
"...ukrcaće se na bilo koji američki putnički avion,
provaliće u pilotsku kabinu i srušiće se na glavni štab CIA-e."
Ostale zgrade na meti -
Pentagon i Svetski trgovinski centar.
Sve anti-terorističke lampice su gorele crveno...
...nagovaštaji da se priprema skorašnji napad
bili su tako ozbiljni da je nešto hitno trebalo da se uradi,
to je bilo tako očito.
Umesto toga naš predsednik odlazi na jednomesečni odmor.
"19 otmičara"
Šef pakistanske obaveštajne službe (ISI), Mahmud Ahmed
zatražio je od Šeika Omara da Mohamedu Ati,
glavnom otmičaru aviona, pošalje ček na 100.000 dolara.
...Mohamed Ata je primio novac
telegramski, preko Pakistana.
Veruje se da je čovek koji je poslao novac Ati
Šeik Ahmed Omar Saed.
Šeik Omar je priznao da ga je podržavala
pakistanska obaveštajna služba - ISI.
Nikada nije sprovedena istraga o tome zašto je gen. Ahmed
naredio isplatu 100.000 dolara Mohamedu Ati.
U jutro 11. septembra, predstavnici vlade SAD-a
su DORUČKOVALI sa gen. Ahmedom u Vašingtonu.
Komisija za 11. septembar je u svom službenom izveštaju
ocenila da je finansiranje napada "od MALE važnosti".
Rečeno nam je da se na svakom od
otetih aviona nalazilo 4 ili 5 otmičara.
Ako je to tako, njihova imena
bi trebalo da se nalaze na spisku putnika.
Ali spisak putnika koji je objavljen
ne samo da ne sadrži imena navodnih otmičara
već ne sadrži niti jedno arapsko ime.
Znamo da su ljudi za koje se veruje
da su otmičari
imali kuće, aute, kreditne kartice
za koje je plaćala vlada SAD-a.
U stvari su bili agenti.

Čini se da su i dokazi podmetani.
Pasoš jednog od otmičara, na liniji 11,
je navodno pronađen u ruševinama.
...prolazi kroz eksploziju,
kroz trup aviona,
i sleće na zemlju neoštećen.
Ali nešto se desilo.
6 meseci nam pričaju o tom pasošu,
mislili smo da je to neumitan dokaz,
a onda se vlasnik pasoša pojavljuje živ!
Nekolicina od tih 19 ljudi je jos uvek živo.
"Nisam mogao da verujem kada sam video
da me je FBI stavila na tu listu.
Tačno je moje ime i datum rođenja, ali ne i to da sam bombaš samoubica.
Živ sam i zdrav i nemam pojma kako se upravlja avionom."
Najmanje 6 otmičara su jos uvek živi.
FBI do dan danas nije revidirala svoju listu.
Ne postoji niti jedan dokaz koji povezuje bilo kojeg
živog ili mrtvog "otmičara" sa Osamom bin Ladenom.
Naravno da ganjamo Sadama Huseina,
mislim bin Ladena, on je, on je, on je...
Januar 2001. Bušova administracija naređuje FBI-u
i ostalim obaveštajnim službama da prekinu istragu
koja se ticala bin Ladenove familije,
uključujući dvojicu rođaka Osame bin Ladena
koji su živeli, pogodite gde! -
u gradu Falls Church u Virdžiniji,
tačno pored glavnog štaba CIA-e.
Kada je već imao status američkog
"najtraženijeg kriminalca"
Osama je kažu proveo dve nedelje
u jednoj američkoj bolnici u Dubaiu,
gde ga je lečio američki lekar
i gde su ga posećivali lokalni agenti CIA-e.
Nismo videli nijedan jedini dokaz
koji bi direktno povezivao Osamu bin Ladena
sa planiranjem napada 11. septembra.
Neuspeh da se takav dokaz pronađe
je kasnije rečeno da tako nešto nije ni potrebno
jer je navodno sam bin Laden na jednom snimku,

pronađenom u Afganistanu, priznao odgovornost za napade.
Ovo priznanje se danas smatra dokazom.
Međutim, čovek na tom snimku ima tamniju kožu,
punije obraze i širi nos
od Osame bin Ladena na svim ostalim snimcima.
Ovo ponovo izgleda kao podmetanje dokaza.
1976. godine Osamin stariji brat Salim bin Laden
je unajmio teksašanina Džima Bata
da rukovodi investicijama bin Laden familije u SAD-u.
Isti taj Džim Bat je bliski,
dugogodišnji prijatelj Džordža Buša mlađeg.
Veze između Bušovih i bin Ladenovih
postaju mnogo jasnije
kada se zna za put u Saudijsku Arabiju
na koji je Džordž Buš stariji otišao 1998. i 2000. godine
da bi se sreo sa bin Ladenima
u ime Grupacije Karlajl.
11. septembra u jutro, Džordž Buš stariji je
u svojstvu pregovarača Grupacije Karlajl
bio na sastanku sa Safigom bin Ladenom,
Osaminim starijim bratom.
Grupacija Karlajl je jedna od
najvećih snabdevača naoružanjem na svetu
koja nastavlja da ubire ogroman profit od postseptembarskog
"rata protiv terorizma", kao i od ratova u Afganistanu i Iraku.
Kako iko može da avionom od 60 tona, širokog 38
i visokog 13 metara, proleti kroz ovolike prepreke.
Rečeno je da je avion, pre nego što je udario u Pentagon,
izvršio manevar spiralnog poniranja od 270 stepeni
a poznato je da je Hani Hanjur bio očajan pilot
koji nije kako treba mogao leteti ni malim avionom.
"Nije mu bilo važno sto nije bio sposoban da završi kurs.
Ni dan danas mi nije jasno kako je uspeo da doleti do Pentagona...
On uopšte nije znao da upravlja avionom."
- Instruktor škole letenja u Arizoni
Nema sedišta, nema prtljaga, nema tela.
Ništa osim cigala i ostataka pločnika.
Službeno objašnjenje svega ovoga je
da je vrelina mlaznog goriva dezintegrisala avion.
Avion na liniji 77 je imao dva Rols Rojs motora

izgrađenih od mešavine čelika i titanijuma i svaki je težio 6 tona. Naučno je nemoguće da mlazno gorivo pretvori 12 tona čelika i titanijuma u paru. Takođe, rečeno je da su tela identifikovana ili po otiscima prstiju ili na osnovu DNK. Kakva je to vatra koja dezintegriše aluminijum i ojačani čelik ali ne i ljudska tela? Ono što sam ja mogao da vidim, ne postoji dokaz o avionu koji se srušio bilo gde u blizini Pentagona, i kao što sam rekao, jedini vidljivi ostaci su tako mali da mogu da stanu na dlan ruke. Agenti Vlade su ubrzo posle udara pokupili i odneli sve ostatke. Čitav travnjak je prekriven peskom i šljunkom tako da je svaki preostali forenzički dokaz bukvalno sakriven. Snimci osmatračkih kamera, koji bi stvarno pokazali šta je udarilo u Pentagon konfiskovani su od strane FBI-a a Ministarstvo pravde do dan danas odbija da ih objavi. Kada bi ti snimci stvarno sadržavali dokaze o udarcu jednog 757 u Pentagon, bilo bi za očekivati da budu objavljeni. ZAHTEV SE ODBIJA Izglada da tamo nema ničega osim rupe u zemlji. Čini se da je tako. Jedina stvar koju smo mi mogli da vidimo je bila velika raseklina u tlu i slomljeno drveće. Mogli su se videti ljudi koji se tu muvaju i nešto rade ali, iz naše tačke gledišta, ništa osim toga. Bilo kakav veći ostatak olupine? Ne, ništa. Ništa što bi ukazivalo da se tamo srušio avion.
Pad putničkog aviona u "Pad" aviona na liniji 93 u Šenksvilu Svetski trgovinski centar, zgrade 1, 2 i 7 "Teorija palačinke" - na osnovu koje je vatra, iako ga ne otopivši, usijala čelik dovoljno jako da ovaj izazove odvajanje spratova, olabavljenih udarom aviona, od čeličnih stubova, što je započelo lančanu reakciju. Na osnovu ove, inače službene teorije očekivali bi ste da vidite jednu gomilu naređanih spratova, jednih preko drugih, zajedno sa skupinom centralnih stubova koji strše u sredini. Središte svake od zgrada bliznakinja se sastojalo od 47 masivnih čeličnih stubova. Da su se spratovi stvarno odvojili od njih, ti stubovi bi i dalje stršali oko 300 metara u vis. Avion nije mogao da preseče sve te središnje stubove. Zgrade su sagrađene tako da mogu da izdrže udarac Boinga 707 u bilo koji deo građevine. Zgrada bi verovatno mogla da izdrži udarac nekoliko putničkih aviona. ...da je avion proleteo ravno kroz zgradu. Da, ravno kroz zgradu. Znači, vi kažete da je zgrada dizajnirana tako da može da izdrži toliko oštećenje i da se ne sruši? Da, upravo tako. Kada bi sa vrha Svetskog trgovinskog centra, sa 110. sprata, bacili recimo bilijarsku kuglu bilo bi joj potrebo između 8 i 10 sekundi da, ne nailazeći na bilo kakav otpor, udari o zemlju. Bliznakinje su se srušile gotovo brzinom slobodno pada. 200.000 tona čelika biva razneseno i razbacano u krugu od 150 metara. To znači da su spratovi uništavani prosečnom brzinom od oko 10 spratova u sekundi. Ne može se efektom palačinke objasniti pad zgrade koja bi se rušila brzinom slobodnog pada. Šta može da ostvari ovako nesto? Šta može da razgrne sve ono što stoji na putu? Eksploziv.
47 ogromnih čeličnih stubova u centru građevine međusobno povezanih, kako da učinite da se svi istovremeno sruše i da srž zgrade nestane? Jedini način je, čini se, da su bili presečeni. Ekspert za nadgledano rušenje: Način na koji to radimo je da presečemo stub pod uglom. Središnji stub Svetskog trgovinskog centra nakon urušavanja Zapazite oblik preseka i istopljeni ili "topljeni metal" Počeo sam da tražim topljeni metal. Kod sve tri građevine, u ruševinama prizemlja obe kule, kao i u Zgradi 7 nađeni su bazeni topljenog metala. Posle više od 6 nedelja, u ruševinama su zabeležene vrele tačke od oko 1100*C To je oko 260*C više od temperature gorenja mlaznog goriva. Kada siđete dole možete da vidite topljeni čelik. Topljeni čelik u svojim kanalima. Kao da ste u topionici. Kao lava iz vulkana. Topljeni čelik je nađen tri, četiri i pet nedelja kasnije, kada su se raskrčavale ruševine. Rekao je da je topljeni čelik nađen i ispod Svetskog trgovinskog centra 7. Tražio sam da vidim šta kažu u vezi topljenog metala u službenim izveštajima. Nisu rekli ništa. Čekaj malo. To je važan dokaz. Odakle je to došlo? "Termit" - eksploziv/zapaljivac "Termit" je tako vreo da može da prođe kroz čelik, čelik neke konstrukcije na primer, kao nož kroz maslac. Produkt sagorevanja je topljeni čelik i alumijum-oksid koji se oslobađaju prvenstveno u obliku praha. Naravno, stvaraju se ogromni oblaci prašine kada se taj proces odigrava na velikom modelu. Koristeći se elektron-mikroskopskom analizom topljenog metala nađenog u ruševinama i analizom mikroskopskih čestica bogatih gvožđem iz prašine Dr Džons je pronašao ne samo tragove eksplozivne mešavine "Termita" već i, usled visoke količine sumpora, "Termat" - pantentirani termit koji se koristi u građevinskoj industriji. Bazeni topljenog metala ispod obe
srušene Kule, uključujući i Zgradu 7. A u Zgradu 7 nije čak ni udario avion. Deo problema je što većina ljudi jednostavno ne zna za Zgradu 7, a kao rezultat neobične tajnovitosti u vezi njenog rušenja. To je bio neboder od 47 spratova. Zgrada se srušila u 5 i 25. U nju nije udario avion. U zgradi je buknuo požar koji je zahvatio tek 2 ili 3 sprata. ...i srušena je pomoću onoga što znamo pod imenom "nadgledano uništavanje građevina". Upravo tako izgleda nadgledano uništavanje, sa tim izvitkom u sredini, posle čega čitava građevina pada ravno dole, pri gotovo brzini slobodnog pada. Prvo miniraju jedan od središnjih stubova tako da se čitava građevina uruši na sebe. Zgrada 7 je imala taj karakteristični uvojak ili klin. Prvo je miniran središnji stub tako da najbliže zgrade u njenoj okolici nisu strukturno oštećene. Vladino objašnjenje za sva tri pada je VATRA NIKADA, ni pre ni posle 11. septembra, se nije desilo da se neka čelična građevina sruši usled požara Karakteristike urušavanja zgrada kompleksa Svetskog trgovinskog centra ODGOVARAJU U POTPUNOSTI modelu NADGLEDANOG RUŠENJA. Usput, da li sam već pomenuo eksplozije u prizemlju? KOJE SU SE DESILE PAR SEKUNDI PRE ZABIJANJA PRVOG AVIONA? Naša kancelarija je bila na B-1 nivou. Dok sam pričao sa nadzornikom negde oko 8 i 46 odjednom smo čuli - BUM! Eksplozija tako snažna, da nas je podigla od zemlje.

Čula se iz prizemlja, između nivoa B-2 i B-3. Tek što sam zaustio da nešto kažem, opet se čulo - BUM! Bio je to udarac aviona, gore na vrhu. Hodao sam hodnikom pored glavnog teretnog magacina, kada sam osetio eksploziju. Silina eksplozije me bacila na tlo i onda se sve počelo dešavati. Ponovo je došlo do jake eksplozije sve ploče sa plafona su popadale,
plafonjere su padale. Treba da prođete kroz jedan dugačak hol da bi došli od Tornja 1 do Tornja 2 i tu se ponovo počelo sve dešavati. Jedan jaki udar nas je bacio na zemlju, moglo se osetiti da dolazi iz prizemlja, počeli su se obrušavati zidovi, Znam ljude koji su ubijeni dole u prizemlju, znam ljude kojima su slomljene noge u prizemlju, ljude koji su morali na rekonstruktivnu hirurgiju jer su dobili teške povrede lica. Prema standardom postupku delovanja, ukoliko kontrola leta opazi bilo šta što ukazuje na moguću otmicu aviona, kontrolori odmah treba da obaveste nadređene. Ako se problem ne može rešiti u roku od oko jednog minuta, nadređeno osoblje treba da zatraži od NORAD-a (Severnoameričke kontrole vazdušnog prostora) da odmah pošalje borbene avione i da saznaju o čemu se radi. NORAD tada izdaje takvu naredbu najbližoj vojnoj vazdušnost bazi. I iako je lovcima obično potrebno oko 10 minuta da izvrše presretanje, u ovom slučaju prošlo je 80-ak minuta pre nego što su avioni uopšte bili u vazduhu. To je začuđujuća nepravilnost. Nijedan jedini presretač američke avijacije nije poleteo dok nije već bilo prekasno. Kao da su svi u zemlju propali. Šta ako su bili toliko zbunjeni, i to namerno, da jednostavno nisu bili u stanju da reaguju? Razlog zbog kojeg nisu znali gde da idu je bio u velikom broju sličnih i preklapajućih vojnih vežbi koje su bile u toku, dovodeći do umetanja lažnih signala na radarima u severo-istočnom sektoru vazdušne odbrane. URED FEDERALNE AVIJACIJE: Kotrola leta u Bostonu, imamo problem. Otet je avion i leti prema Nju Jorku. URED FEDERALNE AVIJACIJE: Trebalo bi neko da podigne lovce u vazduh, možete li nam pomoci. VAZDUDŠNA ODBRANA, SEVERO-ISTOK: Je li to stvarno ili je vežba? Još je jedna vežba bila u toku - "Obazrivi ratnik", koja je u stvari, pozivajući se na NORAD-ov izvor, bila simulacijaska vežba otmice aviona,
a koja je trajala paralelno sa ostalim vojnim vežbama. Sa samo 8 aviona na raspolaganju, koji se inače uvek šalju u parovima, trebalo je da reaguju na 22 moguće otmice aviona tog septembarskog jutra, a uz to nisu mogli da razlikuju simulacije od onih pravih otmica. NORAD je 2000. godine imao 67 presretačkih misija sa 100% tačnosti. 11. septembra imali su 4 pogreške u istom danu. Toga jutra glavnokomandujući NORAD-a bio je Dik Čejni, rukovodeći operacijama iz podzemnog bunkera Bele Kuće. Uletanje otetog aviona u zgrade bio je scenarij u barem jednoj od mnogobrojnih vojnih vežbi toga jutra. Komisija za 11. septembar Strana 172: "Vlada SAD-a nije bila u stanju da utvrdi poreklo novca korištenog u pripremama napada na Nju Jork. Međutim, to pitanje je ionako od malog praktičnog značaja." Američke vlasti nisu uspele da uđu u trag izvoru finansiranja. A onda još i ona čudnovato neiskrena izjava, "to je ionako od malog praktičnog značaja." To je od ogromnog značaja! Nije li bitno ko je platio napad 11. septembra? Pad Zgrade 7 je ocenjeno kao posebno teško objašnjivo. U izveštaju Komisije za 11. septembar se implicitno priznaje nemogućnost da se objasni uništenje ove građevine samim tim što se to uopšte i ne pominje. Gosp. predsedniče, zašto vi i potpredsednik insistirate na tome da se pred Komisijom uvek pojavljujete zajedno? Zato što Komisija želi da nam postavi pitanja, zato se i sastajemo, i ja jedva čekam da se sastanem sa njima i da dam odgovore. Pitanje je bilo, zašto se uvek pojavljujete zajedno a ne odvojeno, kao što je bio njihov zahtev? Jer je to dobra prilika za nas obojicu da odgovorimo na pitanja koja nas Komisija želi pitati i ja jedva čekam da odgovorim na njih. Mislite li da bi trebalo da izađu i kažu ono što stvarno misle? - Trebalo bi da budu pod zakletvom. - Stvarno?
Da. I to javno. Kada su se Buš i Čejni sastali sa Komisijom, to je bilo moguće samo pod njihovim uslovima: - Pojavili su se zajedno - Nisu bili pod zakletvom - Nije bilo dozvoljeno prisustvo štampi i članovima familije stradalih - Nije bio dozvoljen bilo kakav oblik snimanja - Nije bilo dozvoljeno uzimanje transkripta Zar ne mislite da porodice poginulih zaslužuju da dobiju transkripte ili da posmatraju svedočenja? Niste li me to juče pitali? Imam isti odgovor. Konačan izveštaj je donešen jednoglasno. Što znači da je postojao i jedan član Komisije koji je imao zamerke na bilo koju reč u zaključku, ta reč bi bila izbačena iz konačnog izveštaja. (FILIP ZELIKOV, direktor Komisije) Našli smo da ne samo da je bio u prelaznom timu Bušove administracije, već da je on ta osoba koja je napisala memorandum za uspostavljanje Odbora za nacionalnu bezbednost u Bušovoj administraciji, da je on bio ta osoba koja je izmislila preventivnu ratnu strategiju što je kasnije iskorišteno kao osnov za rat u Iraku, da je blizak prijatelj Kondolize Rajs, tražimo njegovu ostavku. U Izveštaju o 11. septembru ne postoji bukvalno ništa sa čim se Bušova administracija nije složila. I zato možemo da razumemo zašto bi ta komisija pod Zelikovim vodstvom ignorisala sve dokaze koji bi ukazivali na istinu da se 11. septembra desila jedna operacija prikrivenih namera, u cilju opunomoćenja doktrine, kao i sredstava, potrebnih za novi nivo imperijalističke mobilizacije. TERORIZAM: 1) Sistematično korištenje terora, koji se manifestuje nasiljem ili zastrašivanjem, a u cilju izazivanja straha. Terorizam. Reči se hipnotički ponavljaju: terorizam, teroristi, teroristička opasnost i naravno "veruje-se-da-je-povezano-sa-al-Kaidom" Ali, u stvari nam je takozvani "Rat protiv terorizma" pred očima 24 sata dnevno i 7 dana nedeljno, i postaje neizbežno središte naseg postojanja.
Jednog će se dana naši unuci osvrnuti na ovo vreme i zapitaće se: "Kako je dobijen rat protiv terorizma?" Celokupna vladajuća klasa SAD-a, vladajuća elita, vidi terorizam kao najbolje sredstvo, i u stvari jedino sredstvo, kojim se osigurava društveno jedinstvo i pomoću kojeg se društvu predstavlja lice neprijatelja. Prema neokonformističkoj teoriji Karla Šmita, morate da imate lik neprijatelja da bi formirali društvo. I to je veoma opasna ideja, jer to danas znači da je čitav društveni poredak, političke partije, intelektualni život, politika uopšte, da su utemeljeni na jednom čudovisnom mitu. Gotovo svi osumnjičeni za terorizam su pušteni bez podignute optužnice ali to je tek pošto ih svi vidimo na naslovnim stranicama. TERORIZAM: 2) Tehnika koju koriste vlade da bi manipulisale javnim mnjenjem u funkciji ostvarenja određenog cilja. Pogledajte šta je CIA sve uradila u ovoj zemlji. Ono što su uradili je neverovatno. Pogledajte sve te terorističke akcije koje su se desile. CIA stoji iza većine, ako ne i svih njih. Imali smo napad na Marince, i ambasadu u Keniji. Imali smo Lokerbi, imali smo napad na nosač aviona Koul, Imali smo bombu u Oklahoma Sitiju, Imali smo napad na Svetski trgovinski centar 1993. ...i prvi put su pomogli teroristima da miniraju Svetski trgovinski centar.

Konstruisali su bombu, dali im tablice... Emad A. Salem, 43-godišnji bivši oficir egipatske vojske, dobio je zadatak da sklopi bombu, i otišao je kod svog nadređenog, FBI nadzornika, i rekao je, "Treba da napravimo lažnu bombu", a FBI nadzornik kaže "ne, napravićemo pravu bombu" FBI je u stvari ta koja je sprovela napad na Svetski trgovinski centar 1993. godine. Oni su ti koji su unajmili Emada Salema, platili mu milion dolara stavili mu u ruke pravi eksploziv i detonator i rekli mu da napravi bombu i da je da glupavim ljudima koje je kontrolisao kako bi im omogućio da izvrše napad na Svetski trgovinski centar. Na žalost po njih, poginulo je samo šestoro ljudi, nedovoljno da donesu zakon (o antiterorizmu). I šta se desava za dve godine? 19. aprila 1995. eksplozija Mura zgrade u Oklahoma Sitiju. 168 poginulih. a godinu dana kasnije donešen je Zakon o antiterorizmu, kojim su nam ukinuta mnoga ustavna prava i građanske slobode. London, 7. jul 2005. Bombaški napadi na gradski autobus i tri voza podzemne železnice odnose 56 ljudska života. I tog jutra su se zadesile "antiterorističke vežbe" sastojeći se od POTPUNO ISTOG BOMBAŠKOG SCENARIJA NA POTPUNO ISTIM STANICAMA PODZEMNE ŽELEZNICE U POTPUNO ISTO VREME Desilo se jutros u pola 10. Izvodili smo vežbu za jednu londonsku firmu od nekih hiljadu zaposlenih, simulirajući eksplozije bombi u tačno vreme kada su i prave bombe eksplodirale na tačno istim onim stanicama metroa, tako da mi je još uvek naježene kosa na glavi. Da li sam dobro shvatio, izvodili ste vežbu u kojoj ste simulirali teroristički napad a onda se on desio za vreme izvođenja vežbe? Upravo tako. Da, upravo tako. POTPUNO ISTI BOMBAŠKI SCENARIJ, NA POTPUNO ISTIM STANICAMA PODZEMNE ŽELEZNICE, U POTPUNO ISTO VREME I mi bismo trebali da poverujemo da je sve to bila samo slučajnost, da su se antiterorističke vežbe izvodile i 7. jula, kao i 11. septembra, i da su simulirani napadi na iste one ciljeve, na istim onim stanicama metroa, i u tačno isto ono vreme kao i pravi napadi, pružajući tako na neki način kamuflažu za operaciju koja mora da je bila orkestrirana iz SAD-a. Istina o 11. septembru: Kriminalni delovi vlade SAD-a iscenirali su lažnu terorističku akciju protiv sopstvenih građana, kako bi manipulacijom javnog mnjenja obezbedili potporu svojim namerama. Ovakve stvari se rade godinama 11. septembar je urađen iznutra. Jezivo je koliko ljudi u ovoj državi ne razmišlja. Trebalo bi da verujemo da je tamo neki Arapin koji živi u brdima finansirao jedan ovako složen napad na ovu zemlju. Da li stvarno mislite da su neki ljudi u pećinama bili u stanju da učine NORAD nemoćnim? Da li stvarno mislite da su ti ljudi u pećinama bili u stanju da izvedu sve to? A kada samo pomislim koliko je Amerikanaca ubijeno u Nju Jorku... Uveren sam da je sve ovo nameštaljka. Ovo je operacija iz nacističkih bukvara koji se neprestano ponovo koristi. Amerika je jos jednom namagarčena. Ne moram da vam kažem da je loše. Svi znaju da je loše. Dolar je sve bezvredniji. Banke propadaju. Vlasnici radnji drže pištolj ispod pulta. Šljam divlja po ulicama. Nema nigde nikoga ko bi trebalo da zna šta da se radi, i svemu tome nema kraja. Znamo da nam je vazduh štetan za disanje i da nam je hrana loša za jelo. Sedimo i gledamo televiziju, nekog lokalnog spikera koji nam govori da se danas desilo 15 ubistava i 63 nasilništva kao da to tako i treba da bude! Znamo da je loše. Gore nego loše. Stvari su lude. Kao da sve i svugde odlazi u ludost, tako da više i ne izlazimo. Sedimo u kući i polagano naš svet u kojem živimo postaje sve manji. I sve što tražimo je, "Molim vas, ostavite nas na miru, barem tu u našim dnevnim sobama. Ostavite mi moj toster i televizor, moje nove radijalke na autu i neću ni reč da kažem. Samo nas ostavite na miru." E pa ja neću da vas ostavim na miru. Ja hoću da vas razbesnim!Neću da pišete protesna pisma, neću da stvarate javne nerede. Neću da pišete svojim poslanicima u skupštini jer ne bih znao šta da vam kažem da napišete. Ja ne znam kako da se reši problem depresije i inflacije i Rusa i uličnih zločina. Sve što znam je da prvo mora da se razbesnite! Morate da kažete, "Ja sam ljudsko biće, majku mu! Moj život vredi!" Ima puno dima, jako puno. 105. sprat, Toranj 2. Jako je loše, crni dim, zagušljiv. Moja žena misli da sam na sigurnom. Zvao sam je i rekao da izlazim iz zgrade, da sam dobro. A onda BUM! Troje nas je ovde. Ima dva razbijena prozora. PREKIDAMO PROGRAM ZBOG OBRAĆANJA PREDSEDNIKA Dame i gospodo, Sama reč "tajnost" je odbojna u slobodnom i otvorenom društvu. Svi mi smo kao ljudi urođeno i istorijski protivnici tajnih društava, tajnih zakletvi, i tajnih procedura. Jer svi mi širom sveta stojimo nasuprot jedne monolitske i nemilosrdne konspiracije koja se najviše koristi tajnim sredstvima u cilju proširenja svojih interesnih sfera, infiltracijom umesto invazije, prevratima umesto izborima, zastrašivanjem umesto slobodom izbora. To je sistem koji je regrutovao široke ljudske i materijalne resurse zarad izgradnje jedne gusto zbijene, visoko efikasne mašine koja se sastoji od vojnih, diplomatskih, obaveštajnih, ekonomskih, naučnih i političkih operacija. Njihova priprema je tajna, neobelodanjena. Njihove greške se zakopavaju, a ne objavljuju. Njihovi disidenti su ućutkivani, nikad hvaljeni. Potrošnje se ne preispituju, tajne se ne otkrivaju. Zato je atinski zakonodavac Solon proglasio nezakonitim svako ustuknuće od rasprave. Tražim vašu pomoć u ovom silnom zadatku informisanja i upozoravanja američkog naroda, uveren da će uz vašu pomoć čovek postati onakav kakvim je predodređen da bude: slobodan i nezavistan.

DEO TREĆI:
NE OBRAĆAJTE PAŽNJU NA LJUDE IZA PARAVANA 1775.
Početak američke revolucije. Američke kolonije traže da se odvoje od Engleske i njene ugnjetavačke monarhije. Iako je navedeno mnoštvo razloga za revoluciju, jedan se posebno izdvaja kao primarni uzrok proglas engleskog kralja Džordža III o ništavnosti nezavisne i beskamatne valute koja se proizvodila i koristila u kolonijama. Prisiljene da uzajmljuju novac od Centralne banke Engleske, uz kamatu, 845 01:12:05,773 --> 01:12:07,526 kolonije su se automatski našle u dugovima. 846 01:12:08,529 --> 01:12:10,469 I kao sto je Bendžamin Frenklin kasnije napisao: "Odbijanje Kralja Džordža III da dozvoli kolonijama upotrebu sopstvenog monetarnog sistema, koji bi oslobodio običnog čoveka iz kandži manipulatora, bio je verovatno primarni uzrok revolucije." 1783. Amerika je dobila nezavisnost od Engleske. Međutim, njena borba protiv koncepta Centralne banke i korumpiranih, gramzivih ljudi kao sastavnog dela tog koncepta tek je započeo. Šta je u stvari centralna banka? Centralna banka je ustanova koja proizvodi monetu jedne čitave nacije. Utemeljena na istorijskom presedanu, centralno-bankovnu praksu čine dve specifične sile: kontrola kamatnih stopa i kontrola količine novca u opticaju, ili inflacija. Centralna banka se ne bavi samo snabdevanjem novca vladinih ekonomija, ona im taj novac posuđuje, uz kamatu. A onda kroz povećavanje i smanjivanje količine novca u opticaju Centralna banka reguliše vrednost valute na tržištu. Veoma je važno da se razume da struktura čitavog ovog sistema može da u doglednom vremenu ostvari samo jednu stvar dug. Ne treba mnogo pameti da bi se prozrela prevara. Jer, svaki odštampani dolar od strane Centralne banke je u stvari pozajmica uz kamatu. To znači da svaki odštampani dolar predstavlja u stvari taj dolar plus određeni procenat duga na osnovu tog dolara. A obzirom da Centralna banka ima monopol na proizvodnju valute čitave države i da je uz svaki posuđeni dolar prikačen dug koji uz njega ide, odakle onda dolazi novac koji treba da plati taj dug? Može da dođe jedino iz iste te Centralne banke. Što znači da Centralna banka mora stalno da povećava svoje novčane zalihe kako bi privremeno pokrila stvoreni zaostali dug usled čega se, obzirom da je i taj sveži novac posuđen uz kamatu, stvara jos veći dug. Krajnji ishod ovog sistema je, neumitno, ropstvo jer je nemoguće da vlada, a samim tim i društvo u celini, ikada izađu iz ovog samo-stvarajućeg duga. Utemeljivači SAD-a su bili veoma svesni ovoga. "Uveren sam da su bankovne institucije opasnije od naoružanih armija...

Ukoliko američki narod ikada dozvoli privatnim bankama da kontrolišu pitanje valute... te banke će, zajedno sa korporacijama okupljenim oko njih, lišiti narod njegove svojine do te mere dok im deca jednog dana ne postanu beskućnici na kontinentu kojeg su osvojili njihovi očevi." "Ukoliko želite da ostanete robovi banaka i da plaćate cenu svog sopstvenog ropstva, onda ih ostavite da i dalje na miru stvaraju novac i kontrolišu kredite." Do početka 20. veka SAD su implementirale i ukinule već nekoliko centralno-bankovnih sistema, kojima su upravljali nemilosrdni bankovnički interesi Dominantne porodice bankovnog i poslovnog sveta toga vremena bile su: Rokfeleri, Morganovi, Varburzi, Rotšildi. I početkom 1900-ih još jednom su tražili način da proguraju zakon o osnivanju još jedne Centralne banke. Međutim, znali su da su vlada i javnost veoma oprezni u odnosu na takve institucije. Trebao im je incident kojim će uticati na javnost. Dž.P.Morgan, javno smatran finansijskim prvakom toga doba, iskoristio je svoj veliki uticaj i proširio glasine o tome kako jedna ugledna njujorška banka postaje nesolventna ili da bankrotira. Morgan je znao da će to izazvati masovnu histeriju, što će uticati i na ostale banke. A to se i desilo. U strahu da će izgubiti svoje uloge ljudi su automatski počeli da ih masovno povlače. Banke su posledično bile prisiljene da zatraže isplatu svih pozajmica primoravajući na taj način svoju klijentelu na prodaju imovine I tako se pojavila spirala bankrotstva, zaplenjivanja i opšteg meteža. Sređujući utiske nekoliko godina posle, Fredrik Alen iz "Lajf Magazina" je napisao: "Naglo je stvarajući, a onda i lukavo usmeravajući, Morgan se okoristio panikom (iz 1907.)" Ne shvatajući prevaru, Kongres je naložio istragu o panici 1907. predvođenu senatorom Nelsonom Oldrikom, koji je bio intimno povezan sa bankovskim kartelima i koji je kasnije, oženivši se, postao članom Rokfelerove familije. Komisija koju je predvodio Oldrik preporučila je primenu centralno-bankovnog sistema kako se panika iz 1907. ne bi više nikada ponovila.
To je bila iskra koju je međunarodno bankarstvo trebalo da bi započelo svoj plan. 1910. godine održan je tajni sastanak na Morganovom imanju, na Džekil ostrvu, nedaleko od obale Džordžije. Tamo je napisan dokument o centralnom bankarstvu, poznat kao "Dekret o federalnim rezervama". Ovaj zakonski propis su napisali bankari, a ne zakonodavci. Taj je sastanak bio tako tajan, tako skriven od Vlade i javnosti, da su tih 10-ak ljudi koji su prisustvovali prikrili svoja imena dok su putovali na ostrvo. Pošto su sastavili dokument, predali su ga svom političkom predstavniku, senatoru Nelsonu Oldriku, da ga progura kroz Kongres. 1913. godine, uz pomoć jakog političkog pokroviteljstva od strane bankara, Vudrou Vilson je postao predsednik SAD-a, predhodno se složivši da potpiše Dekret o federalnim rezervama vraćajući uslugu za podršku u izbornoj kampanji. I tako je dva dana pre Božića, dok je većina Kongresa bilo kod kuće sa svojim porodicama, izglasan Zakon o federalnim rezervama, kojeg je Vilson kasnije konačno i opunomoćio. Godinama kasnije Vudrou Vilson je napisao, kajući se: (Naša) velika industrijska nacija se kontroliše kreditnim sistemom. Naš kreditni sistem se nalazi u privatnim rukama, i na taj način se razvoj naše nacije, kao i sve naše aktivnosti nalaze u rukama nekolicine ljudi, koji neizostavno, iz razloga svojih sopstvenih nedostataka, zastrašuju, kontrolišu i uništavaju istinsku ekonomsku slobodu. Postali smo jedna od najgore rukovođenih, najsveobuhvatnije kontrolisanih i najlakše dominiranih vlasti civilizovanog sveta vlasti koja ne proizlazi iz slobode mišljenja i koja više nije podložna sudu i glasu većine, već vlasti izmišljenoj i nametnutoj od strane male grupe dominantnih ljudi. Kongresmen Luis Mekfeden je takođe rekao što misli po izglasavanju dokumenta: "Uspostavlja se svetski bankarski sistem... superdržava pod kontrolom međunarodnih bankara... koji rade udruženo na porobljavanju sveta zarad sopstvenog zadovoljstva. Ovaj zakon predstavlja uzurpaciju vlasti." Javnosti je rečeno da je Sistem federalnih rezervi
stabilizator ekonomije i da su inflacija i ekonomske krize stvari prošlosti. Ali, kao što je istorija demonstrirala, ništa nije bilo dalje od istine. Upravo suprotno, međunarodni bankari su sada imali jednu snažnu mašinu usmerenu u cilju proširenja sopstvenih ambicija. Primera radi, između 1914. i 1919. Federalne rezerve su povećale količinu novca u opticaju za skoro 100% malim bankama i građanstvu. A onda su 1920. povukle iz opticaja jedan veliki procenat novca što je primoralo banke da zatraže isplatu mnogih zajmova. I baš kao i 1907. došlo je do masovnih navala na banke, bankrotstava i propadanja. Propalo je preko 5.400 konkurentskih banaka, onih van Sistema federalnih rezervi, što je još više konsolidovalo monopolizam uske grupe međunarodnih bankara. Osvrčući se na ovaj zločin, kongresmen Lindberg je 1921 rekao: "Zakon o federalnim rezervama stvara veštački izazvane panike. Prva veštački izazvana panika ikad je ova koju imamo danas, i može se izračunati kao po matematičkoj jednadžbi. Međutim, panika iz 1920. bila je samo zagrevanje. Izmedju 1921. i 1929. Federalne rezerve su ponovo povećale količinu cirkulišućeg novca što je još jednom rezultiralo ekstenzivnim zajmovima građanstvu i drugim bankama. Pojavio se i jedan novi tip zajma, na berzama poznat pod imenom rubni zajam. Jednostavno, rubni zajam je omogućavao investitoru da položi samo 10% cene neke nekretnine dok mu je ostalih 90% uzajmljivao broker. Drugim rečima, nekretnina vredna 1000 dolara mogla se kupiti za samo 100 dolara. Ovaj metod je bio veoma popularan u uzavrelim 1920-im, činilo se da se na berzi ne može izgubiti već samo zaraditi. Međutim, postojala je caka u ovom zajmu. Zajam se mogao opozvati bilo kada a novac je morao biti vraćen u roku od 24 časa. Ovo se zvalo "rubni opoziv", a njegov najčešći ishod bio je prodaja nekretnine prethodno kupljene istim zajmom. Nekoliko meseci pre oktobra 1929. Dž.D.Rokfeler, Bernard Barak i ostali insajderi tiho izlaze sa berze. 24. oktobra 1929. svi oni njujorški finansijeri koji su izdavali rubne zajamove počeli su da ih opozivaju, masovno. Ovo je istog momenta započelo masovnu rasprodaju na berzi svih onih koji su morali da pokriju rubne zajmove. Iz istog razloga počele su masovne navale na banke, što je kao rezultat izazvalo kolaps 16.000 banaka a što je zavreničkim međunarodnim bankarima omogućilo ne samo otkup suparničkih banaka ispod cene već i kupovinu čitavih korporacija za sitnu paru. Bila je to najveća pljačka u američkoj istoriji. Ali to nije bio kraj. Umesto da novcem koji je preostao posle ovog ekonomskog kraha povećaju količine u opticaju, oni su te količine upravo suprotno - smanjili, stvarajući jednu od najvećih kriza u istoriji. Razbesneli kongresmen Luis Mekfeden, dugogodišnji protivnik bankarskih kartela, započeo je sa podnošenjem zahteva za opoziv upravnog odbora Federalnih rezervi. Govorio je o padu berze i o krizi ovo: "To je bio pažljivo osmišljen događaj. Međunarodno bankarstvo je prouzrokovalo stanje opšte beznadežnosti što pokušavaju iskoristiti da postanu vladari naših života." Stoga ne čudi što je, nakon dva prethodna pokušaja atentata, Mekfeden konačno otrovan na jednom banketu pre nego što je uspeo da isposluje opoziv. Pošto su iz javnosti uklonili ovog bundžiju bankari Federalnih rezervi su odlučili da uklone zlatno pokriće novca. Da bi to učinili, bilo je potrebno da pribave svo preostalo zlato u državi. I tako je, pod izgovorom "da će to pomoći da se izađe iz krize", 1933. došla na red zaplena zlata. Pod pretnjom 10-godišnje zatvorske kazne, od svakoga u Americi se tražilo da preda sve zlatne poluge Državnoj blagajni, otimajući tako od naroda ono malo bogatstva što mu je bilo ostalo. A onda, potkraj 1933. godine, zlatni standard biva ukinut.

Ako pogledate dolarsku novčanicu odštampanu pre 1933. videćete da piše da je bila zamenjiva u zlatu. Ako pogledate današnju novčanicu, na njoj samo piše da je legalno sredstvo plaćanja što znači da ima pokriće u apsolutno ničemu. Bezvredni komad papira. Jedina stvar koja našem novcu daje vrednost jeste koliko ga ima u opticaju. Prema tome, moć da se reguliše količina novca u opticaju je istovremeno i moć da se reguliše njegova vrednost što je takođe i moć da se čitave ekonomije i čitava društva bace na kolena. "Ako mi date kontrolu nad nacionalnom valutom, neće mi biti važno ko će pisati zakone." Majer Amšel Rotšild, osnivač bankovne dinastije Rotšildovih Važno je imati na umu da su Federalne rezerve privatna korporacija. U njima ima federalnog koliko i u "Federal Ekspresu". Sami sebi pišu zakone i paktično ne podležu regulativama Vlade SAD-a. To je privatna banka koja Vladi izdaje valutu na zajam, uz kamatu, što je u potunoj saglasnosti sa onim istim prevarantskim modelom centralnog bankarstva od kojeg je Amerika želela da pobegne kada je proglasila nezavisnost u američkom revolucionarnom ratu. Da se vratimo u 1913. Zakon o Federalnim rezervama nije bio jedini neustavni dokument koji je prošao kroz Kongres. Takav je bio i Savezni porez na prihod. Vredi ukazati na to da je neznanje američke javnosti, u odnosu na Savezni porez na prihod, dokaz tome koliko je u stvari američka populacija zaglupljena i zaboravna. Prvo i prvo Savezni porez na prihod je u potpunosti neustavan obzirom da je neraspodeljen. Američki Ustav kaže da svaki porez mora da bude raspodeljen kako bi bio legalan. Kao drugo, nedovoljan broj saveznih država je potpisalo amandman kojim se dozvoljava uvođenje Poreza na prihod. I na tu činjenicu se čak i pozivalo u parnicama na sudovima. "Da ste pažljivo proučili 16. Amandman, videli biste da nije potpisan od dovoljnog broja država." - Sudija okružnog suda Džejms Foks, 2003. godine Kao treće, danas se svim zaposlenima uzima prosečno oko 35% plate putem ovog poreza. To znači da ljudi rade 4 meseca godišnje samo da bi ispunili ovu poresku obavezu. A pogodite gde sav taj novac odlazi? Odlazi na plaćanje kamata na valutu koju štampa prevarantska Banka federalnih rezervi, sistem koji uopšte ne bi trebalo da postoji. Novac koji se zaradi četveromesečnim radom odlazi gotovo bukvalno u džepove međunarodnih bankara koji poseduju Banku federalnih rezervi. I kao četvrto, čak i ako Vlada lažno tvrdi da je Porez na prihod legalna stvar, ne postoji bukvalno niti jedan statut, ili zakon koji bi iziskivao plaćanje ovog poreza. I tačka. Naravno da sam očekivao da postoji zakon koji stoji negde u zakonodavstvu, neki propis koji zahteva plaćanje ovog poreza. Mislio sam, "naravno da postoji!" I onda sam se našao u položaju da nisam mogao da pronađem taj statut koji moj posao čini legalnim, nisu ga pronašli ni ostali koje poznajem, tako da nisam imao drugog izbora nego da dam ostavku. Na osnovu istraživanja koje sam sprovela u toku 2000. godine i kojeg i dalje sprovodim, takav zakon nisam uspela da pronađem. Raspitivala sam se i u Kongresu, i kod mnogih drugih ljudi, u Poreskoj upravi , kod poreskih zastupnika, nisu mogli da daju odgovor. Jer ako odgovore, američka javnost će saznati da je cela ta stvar prevara. Otkad sam dao ostavku više ne plaćam ovaj porez. Nisam uplatila Porez na prihod od 1999. godine. Porez na prihod nije ništa drugo nego porobljavanje čitave države. Kontrolisanje ekonomije i neprekidna pljačka imovine predstavljaju samo jednu stranu Rubikove kocke u rukama bankara. Ima još jedan instrument za stvaranje profita i kontrolu, a to je - rat. Od početka postojanja Federalnih rezervi 1913. godine desili su se brojni veliki i mali ratovi, od kojih su tri najznačajnija Prvi svetski rat, Drugi svetski rat i Vijetnamski rat. PRVI SVETSKI RAT 1914. godine izbio je rat u Evropi koncentrisan oko Engleske i Nemačke. Američka javnost nije želela da ima ništa sa tim ratom. Kao rezultat toga, predsednik Vudrou Vilson javno proglašava neutralnost. Međutim iza zatvorenih vrata, američke vlasti su tajno tražile bilo kakav izgovor da uđu u rat. A iz razloga kojeg je u svom zapažanju izneo američki državni sekretar Viljema Dženingsa: "U bankarstvu postoji duboko interesovanje za Svetski rat zbog mogućnosti da se dođe do ogromnih profita." Važno je razumeti da je za međunarodno bankarstvo rat najisplativija stvar koja postoji. Jer je država u ratu prisiljena da od Banke federalnih rezervi uzima još više novca, uz kamatu.

Glavni savetnik i mentor Vudroua Vilsona, bio je pukovnik Edvard Haus, čovek sa veoma bliskim vezama u međunarodnom bankarstvu, koji je želeo da se uđe u rat. U zabeleženom razgovoru između pukovnika Hausa, Vilsonovog savetnika i ser Edvarda Greja, engleskog sekretara za inostrane poslove, o tome kako uvesti Ameriku u rat, Grej je upitao: Kako bi reagovali Amerikanci ukoliko bi se desilo da Nemci potope prekookeanski brod sa američkim putnicima?" Haus je odgovorio: "Verujem da bi Ameriku preplavio talas gneva, a to bi samo po sebi bilo dovoljno da nas uvede u rat." I tako je 7. maja 1915., praktično na predlog ser Edvarda Greja, brod Lusitanija namerno upućena u nemački kontrolisane vode
gde se znalo da se nalaze nemački vojni brodovi. I kao što se i očekivalo, nemačke podmornice torpediraju brod, izazivaju eksploziju uskladištene municije i ubijaju 1.200 ljudi. Da bi se bolje shvatila hotimična priroda ovog događaja: Nemačka ambasada je objavila proglas u "Nju Jork Tajmsu" putem kojeg upozoravaju ljude da ako se ukrcaju na Lusitaniju to rade na sopstveni rizik jer će svaki brod koji putuje između Amerike i Engleske, prolazeći kroz ratnu zonu, biti podložan uništenju. Kao rezultat svega, i kao što je i očekivano, potapanje Lusitanije pokreće talas gneva u američkoj populaciji i Amerika nedugo potom ulazi u rat. Prvi svetski rat je koštao Ameriku 323.000 života. Dž.D.Rokfeleru je doneo zaradu od 200 miliona dolara. To je oko 1.9 milijardi po današnjim merilima. Da ne pominjemo da je u novcu rat Ameriku koštao 30 milijardi dolara od čega je većina pozajmljena od Banke federalnih rezervi, uz kamatu, povećavajući profit međunarodnih bankara. DRUGI SVETSKI RAT 7. decembra 1941. godine Japan napada američku flotu u Perl Harboru što je bio povod američkog ulaska u rat. Predsednik Frenklin D. Ruzvelt proglasio je napad "danom koji će se zauvek pamtiti po nečastvu". Zaista nečastan dan, ali ne zbog navodno iznenađujućeg napada na Perl Harbor. Posle 60 godina obelodanjivanja činjenica danas je postalo jasno da ne samo da se za napad na Perl Harbor znalo nedeljama u napred, već da je isti bio otvoreno tražen i isprovociran. Ruzvelt, iz familije njujorških bankara još od 18. veka, i čiji je ujak Frederik bio u prvobitnom upravnom odboru Federalnih rezervi, bio je veoma naklonjen interesu međunarodnog bankarstva, a interes je bio da se uđe u rat jer, kao sto smo videli, za međunarodne bankare ništa nije unosnije od rata. Rouzveltov sekretar ratnih operacija,
Henri Stimson je 25. novembra 1941. zabeležio u svoj dnevnik razgovor koji je imao sa Ruzveltom. "Problem je bio kako da ih navedemo da oni ispale prvi hitac... Bilo je poželjno da Japanci napadnu nas prvi kako bi svima bilo jasno ko je u stvari agresor." U mesecima koji su prethodili napadu na Perl Harbor Ruzvelt je učinio gotovo sve što je bilo u njegovoj moći da razljuti Japance, izražavajući svoj agresivan stav: blokirao je sav japanski uvoz u američku naftnu industriju, zamrznuo je svu japansku imovinu u Sjedinjenim Državama, javno je delio zajmove Nacionaloj Kini i vojno pomagao Britance, obe zemlje ratne neprijatelje Japana, što je, usput budi rečeno, potpuno kršenje međunarodnih pravila ratovanja. 4. decembra, tri dana pre napada, australijska obaveštajna služba javlja Ruzveltu da se japanska vojna grupacija kreće prema Perl Harboru. Ruzvelt to ignoriše. I tako, kao što se nadalo i dozvolilo, 7. decembra 1941. Japan napada Perl Harbor pobivši 2.400 vojnika. Pre Perl Harbora 83% američke javnosti nije želelo da ide u rat. Posle Perl Harbora milion ljudi se dobrovoljno prijavilo da ide u rat. Važno je znati da su ratna nastojanja nacističke Nemačke obilato podržavane od strane dve organizacije: jedna od njih se zvala "I.G.Farben". "I.G.Farben" je proizvodila 84% nemačkog eksploziva uključujući i Ciklon B koji je ubijao milione u koncentracionim logorima. Jedan od nepominjanih partnera "I.G.Farben"-a bila je američka kompanija, Rokfelerov "Standard Oil". U stvari nemačka avijacija ne bi mogla ni da funkcioniše bez jednog specijalnog dodatka patentiranog u Rokfelerovom "Standard Oil"-u. Surovo bombardovanje Londona od strane nacističke Nemačke, bilo je omogućeno prodajom 20 miliona dolara vrednog goriva kojeg je "I.G.Farben" kupio od Rokfelerovog "Standard Oil"-a. Ovo je samo jedna mala ilustracija toga kako su američka preduzeća finansirala obe strane u Prvom svetskom ratu. Još jedna izdajnička organizacija vredna pomena je "Junion Benking" korporacija iz Nju Jorka. Ona ne samo da je finansirala brojne aspekte Hitlerovog uspona na vlast, kao i sam vojni materijal tokom rata, već je služila i kao banka za pranje nacističkog novca što se konačno otkrilo kada su im u sefovima pronađeni milioni dolara nacističkog porekla. "Junion Benking" korporacija iz Nju Jorka je na kraju zatvorena usled kršenja Dekreta o trgovanju sa neprijateljom. Pogodite ko je bio direktor i potpredsednik "Junion" Banke? Preskot Buš, deda našeg sadašnjeg predsednika i naravno otac našeg bivšeg predsednika. Imajte ovo na umu kada procenjujete moralni i politički karakter familije Buš. VIJETNAMSKI RAT Sjedinjene Države su službeno objavile rat Vijetnamu 1964. godine do čega je doveo navodn incident u kojem su 2 američka razarača napadnuta od strane severnovijetnamskih torpednih čamaca u Tonkinskom zalivu. Ovo je postalo poznato kao incident u Zalivu Tonkin. Ovaj događaj je sam po sebi poslužio kao izgovor za obimni razmeštaj trupa i puno ratno stanje. Ali postojao je jedan problem. Napad vijetnamskih torpednih čamaca na američke razarače se nikada nije desio. Događaj je bio potpuno isceniran da bi poslužio kao izgovor za ulazak u rat. Bivši Ministar odbrane Robert Maknamara je godinama kasnije izjavio da je incident u Zalivu Tonkin bila greška, dok je mnoštvo drugih insajdera i oficira istupilo sa stavom da je sve bila smišljena farsa, potpuna laž. Čim se ušlo u rat, posao je krenuo po običaju. U oktobru 1966. predsednik Lindon Džonson ukida trgovinska ograničenja sa sovjetskim blokom znajući vrlo dobro da su Sovjeti snabdevali i do 80% severnovijetnamskih ratnih potreba. Shodno tome, Rokfeleri finansiraju fabrike u Sovjetskom Savezu koje Sovjeti koriste za proizvodnju vojne opreme koju potom šalju u Severni Vijetnam.