Pedra da Gavea

Na vrhu planine koja se uzdiže nad obalom okeana, ogromno i mahom nepoznato lice uklesano u stenu podseća istraživače na egipatsku Sfingu. Misteriozni zapisi na izumrlom jeziku prekrivaju padinu stene. Nije li to veza sa davno zaboravljenom prošlošću?

Između Sro Konrada i Bara de Tiuke, Rio de Žaneiro, na 842 m nadmorske visine uzdiže se legendarna planina sa licem drevnog džina - Pedra da Gavea. Kada su portugalski istraživači otkrili Brazil, steni su dali ime Gavea, jer je prestavljala savršenu osmatračnicu za dolazeće karavele (brodovi kojima su Portugalci stigli na američki kontinent). A Pedra da Gavea, ogromna stena okružana netaknutom, bujnom vegetacijom, vekovima je golicala maštu i javnosti i istoričara.

S lica izgleda kao figura, sa drevnim znacima urezanim na jednoj od strana koje teško da su nastali sami od sebe - što neki tvrde. Poreklo tih znakova je predmet decenijske rasprave, ali nikome još nije uspelo da objasni ko ih je i zbog čega načinio. Pedro Lakaz do Amaral, iskusni vodič planinara koji se mnogo puta penjao na ovu stenu, veruje da su znaci tajanstvenog jezika delo prirode ali da je stena zaista pogrebno mesto feničanskog kralja, baš kao što to tvrdi stara legenda, dobro poznata među Brazilcima.

Sve je počelo u 19. veku, kada su misteriozni znaci na Pedra da Gavei privukli pažnju portugalskog kralja Pedra I. Iako je priča o ovome bila poznata i njegovom ocu zahvaljujući zapisima sveštenika od kojih neki potiču još pre 1500. godine kada je Brazil otkriven, sve do 1839. nije sprovedeno ni jedno naučno istraživanje. Te je godine 23. marta, Geografski i istorijski institut Brazila na svom osmom specijalnom zasedanju, odlučio da Pedra da Gaveu treba detaljno proučiti a posebno obratiti pažnju na zapise. Formirana je mala komisija koja će se pozabaviti ispitivanjem stene. Njihove će zaključke, 130 godina kasnije, ugledni list O Globo dovesti u pitanje.

List je otvoreno postavio pitanje da li su se članovi komisije uopšte popeli na stenu ili su je jednostavno "proučili" pomoću dvogleda? U izveštaju komisije piše da su istraživači "videli zapise a takođe i neka ulegnuća koje je napravila priroda". Međutim, svako ko bi izbliza pogledao ta znake, složio bi se smesta da se ne mogu pripisati ni jednom poznatom prirodnom fenomenu. Posle tog prvog izveštaja, niko više nije pominjao stenu sve do 1931, kada je grupa izletnika odlučila da pronađe grobnicu feničanskog kralja krunisanog 856. p.n.e. Obavljena su neka krajnje amaterska iskopavanja, ali bez rezultata. Dve godine kasnije - 1933, planinarski klub iz Rio de Žaneira je organizovao masovnu ekspediciju sa 85 penjača. Sa njima je krenuo i profesor Alfredo dos Anhos, istoričar koji im je na licu mesta održao lekciju o "glavi imperatora" i njenom poreklu. Dvadesetog januara 1937. je taj isti klub organizovao novu ekspediciju sa još većim brojem učesnika. Cilj im je bio da, spuštajući se niz užad, istraže lice i oči glave od vrha na dole. Bio je to prvi put posle Feničana (ako je legenda tačna) da je bilo ko istraživao taj deo stene.

Devet godina kasnije, planinari Brazilskog izletničkog centra su osvojili desno uvo kamene glave koje se nalazi na nagibu od 80 stepeni od tla i veoma je teško popeti se do njega. Bio je to prvi uspon sa zapadne strane stene, gotovo vertikalan, a obavljen je bukvalno pomoću noktiju. Usred uha, planinari su pronašli ulaz u prolaz koji ih je odveo do dugačke i veoma uske pećine koja izlazi skroz na drugu stranu stene.

Evo nekih činjenica koje su pokrenule mnoge priče o Pedra da Gavei:

Postoji velika kamena glava sa dva oka (udubljenja ne previše duboka, međusobno nepovezana;
Na vrhu glave postoje ogromne stene koje liče na neku vrstu krune ili ukrasa za glavu;
Ogromno udubljenje koje liči na vrata nalazi se na severoistočnom delu glave. Visoko je 15m, široko 7m, a duboko 2m;
Na jugoistočnom delu nalazi se osmatračnica. Taj deo liči na dolmen (megalitski spomenik) i vidljivi su uklesani znaci;
Na vrhu glave uzdiže se nešto nalik maloj piramidi, napravljenoj od jednog kamenog bloka;
Famozni i kontraverzni zapisi - urezi, nalaze se na jednoj strani stene;
Neki manji urezi koji podsećaju na zmije, sunčeve znake ili nešto treće, mogu se videti po čitavom vrhu planine i oko mesta gde je navodno bio nos, a koji je odavno otpao.
"To je Sfinga koju su Feničani uklesali u granitu. Ona ima lice muškarca i telo životinje koja leži. Rep mora da je otpao tokom vremena. Kada se stena gleda iz daljine, jasno se vidi velilanstvenost faraonskih spomenika. Ona predstavlja - sa jedne strane - strogo lice patrijarha valadara", kaže Roldao Pires Brandao, predsednik Brazilske asocijacije speleologa i arheologa iz Rio de Žaneira i jedan od mnogih fanova Pedra da Gavee.
Istorijska je činjenica da je 856. p.n.e feničanski princ Bedezir preuzeo mesto svoga oca na kraljevskom tronu u Tiru. Da li je Pedra da Gavea grobnica ovog kralja? U Nitrefi i Kampos de Tiuki su pronađena i druga nalazišta koja ukazuju da su Feničani zaista dolazili na tle današnjeg Brazila. Na ostrvu kraj obale Paraiba, druge brazilske države veoma udaljene od Ria, otkrivene su kiklopske stene i ruševine drevnog dvorca sa ogromnim sobama i neverovatno širokim hodnicima i prolazima. Neki stručnjaci misle da je dvorac verovatno delo Feničana, iako ima i onih koji u takvo objašnjenje sumnjaju.

Izvor, Paralelni svet