Suzuki metod

“Muzički talenat je sposobnost koja se može razviti. Svako dete može razviti veštinu muziciranja ako se podučava na pravi način, baš kao što razvija i sposobnost da govori maternji jezik. Potencijal svakog deteta je neograničen”

Ovako je razmišljao poznati japanski violinista i pedagog Šiniči Suzuki, koji je razvio potpuno nov pristup muzičkom obrazovanju dece.
Suzuki je primetio da sva deca sveta uče maternji jezik sa lakoćom (čak i dijalekte koji odraslima predstavljaju teškoću, deca uzrasta 5 ili 6 godina savlađuju sa lakoćom). Na osnovu toga je zaključio da ako deca poseduju veštinu uz pomoć koje uspešno savladavaju maternji jezik, onda imaju i potrebnu veštinu za savladavanje sviranja nekog muzičkog instrumenta. Suzuki je ovaj proces nazvao Metod učenja maternjeg jezika (Mother Tongue Method), a ceo sistem ovakve pedagogije Edukacija (učenje) talenta (Talent Education).
Suzuki metod začet je sredinom XX veka u Japanu (posle II Svetskog rata), odakle se proširio na ostale zemlje Pacifičkog obruča, a onda i po Evropi. Ovaj metod počeo je takođe da se koristi i u nekim mestima u Africi.
Iako se u početku primenjivao samo za učenje sviranja violine, kasnije je adaptiran i za druge instrumente – viola, violinčelo, klavir, flauta, blok-flauta (frulica), gitara, harfa, glas, orgulje, a u Italiji se trenutno istražuje mogućnost primene ovog metoda i na učenje sviranja mandoline. Osim instrumenata u pravoj veličini, danas postoje i instumenti koji su prilagođeni najmlađima.

Iako su i pre nastanka Suzuki metoda postojale violine u manjim veličinama (polovina, četvrtina), pojava Suzuki metoda ohrabrila je proizvođeče violina da ove instrumente prave u još manjim veličinama nego do tada. Za flautu postoje tzv. U-glave, dok se za klavir koriste pomoćne klupice za noge i stolice kojima se može podesiti visina ( ovakve stolice koriste se i za violončelo i gitaru).
Suzuki metod koristi se takođe i u nekim predškolskim ustanovama, ali ne za učenje muzike, već za opšte obrazovanje.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE:

SVAKO DETE MOŽE DA NAUČI

Ovo je osnova Suzukijeve filozofije. Svi profesori koji podučavaju po Suzuki metodu veruju da se muzički talenat može razviti kod sve dece

RANI POČECI



Veoma je bitno početi od najranijeg detinjstva, kako bi se dete moglo razviti na pravi način i mentalno i fizički. Slušanje muzike trebalo bi da počne od samog rođenja deteta, dok se sa časovima obično počinje kada dete napuni 3 ili 4 godine, mada, zapravo, za početak učenja nikada nije kasno.
„Najradije počinjemo tako što učimo prvo jednog od roditelja. Iako kao učenike prihvatamo jako malu decu, ne učimo ih sviranju violine odmah od početka. Prvo učimo jednog od roditelja da svira jednu kompoziciju, tako da on ili ona može da bude dobar učitelj detetu kod kuće.
Što se tiče deteta, za početak je bitno da ono kod kuće stalno sluša pesmice koji će kasnije svirati. Sve dok roditelj ne savlada sviranje pesmice, dete ne počinje da svira. Ovaj princip je zaista veoma važan jer, bez obzira na to koliko bi roditelji to želeli, dete od 3 ili 4 godine zapravo nema pravu želju da uči da svira violinu. Ideja je da se dođe do toga da dete samo zatraži da svira. Zbog toga se taj prvi komad stalno sluša – kod kuće na snimku, a na času sluša ostalu decu kako sviraju (ili jednog od roditelja). Vrlo brzo, dete će zatražiti violinu, sa željom da i samo svira. Ono već zna melodiju. Vidi da se ostala deca dobro zabavljaju svirajući tu istu melodiju, tako da i ono želi da se pridruži zabavi. Na taj način uspeli smo da kod deteta podstaknemo želju za sviranjem.“