Vlašac

Чудесна биљка која храни даје спефичан шмек - влашац је, како се приповеда, у древном Риму могао да одгоди чак и извршење смртне казне; тачније, уколико би последњи оброк био спремљен без влашца, стицало би се право на одлагање погубљења.
Влашац је вишегодишња биљка која има нежну луковицу из које избијају густи веома укусни цевасти листови плавозеленкасте боје, високи 15-30 cm.
Влашац је самоникло биље које од пролећа до јесени расте најчешће уз обале река и на влажним ливадама, а од маја до јула развијају се црвенкасти или љубичасти полулоптасти цветови. По интензивном мирису већ су издалека препознатљиви. Ситно сецкани листови влашца користе се као зачин за јела од пролећа до јесени, а ако се пресаде у лонце и држе у кући, могу да се користе и током целе зиме.
Због нежног и угодног мириса веома је популаран зачин у средњој и западној Еропи. Фино сецкан додаје се супама, варивима од поврћа и умацима, посебно онима на бази јаја, павлаке или јогурта. Дуго кување уништава његову специфичну арому, тако да је најбоље додавати га пред сам крај припреме јела, нешто пре послуживања.
Свежи влашац често се користи као декорација, или насецкан или цео (у листовима). Влашац је и саставни дио зачинских мешавина, па је тако и обавезни састојак француских fines herbes, мешавине која се користи за разна топла и хладна јела, салате, омлете, рижу и пилетину.
У кинеској кухињи се, најчешће пред крај кувања или пржења, додају дуги листови влашца, како због укуса, тако и због лепог изгледа и мириса које даје јелу. Изврстан је зачин за разне врсте сирева, којима се додаје свеж и ситно сецкан. Нарочито се добро слаже са свежим сиром, и то је чест пролетњи оброк у централноевропским земљама. Такође, сецкани влашац је изврстан и у разним салатама, а посебо онима од парадајза и краставаца; њима даје нежну арому доста слабију од црвеног лука, али изузетно фину и без јаког укуса. У алпским крајевима Европе, где такође расте самоникло, влашац се често користи посут преко маслацем премазаног ражаног хлеба.
У нашим крајевима се влашац користи за прављење зеленог умака.

Зелени умак
Састојци

* 4-5 тврдо куваних јаја
* 1 dl винског сирћета
* 1 dl воде
* 1 кашичица шећера
* 1 кашичица сенфа
* 1 dl уља
* свеже млевени бибер
* першун
* капар
* влашац
* 1 dl киселе павлаке
* 1 кашичица "вегете"

Начин припреме

Измешајте сирће и воду, додајте шећер и "вегету", све кратко прокувајте и охладите. У међувремену ситно насецкајте тврдо кувана јаја и першун, а капар и влашац ситно насецкајте. Охлађеној мешавини сирћета и "вегете" додајте сенф, уље, насецкана јаја, першун, капар и влашац. Затим додајте павлаку, зачините бибером, све добро измешајте и по жељи досолите. Припремљени умак ставите на хладно место да одстоји 1-2 сата. Зелени умак може да се користи као прелив за нпр. кувано поврће, кувано месо, рибу или као прелив за разне свеже салате.