Lečenje biljem (Fitoterapija)

Fitoterapija je metoda lečenja koja se zasniva na upotrebi lekovitog bilja. Reč fitoterapija potiče od grčkih reči (phyton),biljka i (therapeia),lečiti, tretirati, i znači lečenje biljem. Fitoterapija se zasniva na tradicionalnoj upotrebi lekovite biljke u nekom narodu - travarstvo ili na osnovu klinički dokazanih lekovitih svojstava. Naučna disciplina koja proučava pravilnu upotrebu lekovitog bilja, aktivne komponente, sastav, delovanje, primenu, kontraindikacije, neželjena dejstva i druge aspekte, naziva se farmakognozija. Slični termini su herbalizam, biljarstva, travarstvo i svi ovi termini se međusobno preklapaju. Lekovito bilje se često koristi kao polazna sirovina za dobijanje sintetičkih lekova. Modifikovanjem prirodnih supstanci stvaraju se jedinstveni molekuli, koji imaju jača farmakološka dejstva i mogu postati zaštićeni patentom. Biljni preparati nisu jednokomponentni, za razliku od sintetičkih lekova i sadrže stotine sastojaka. Upotreba biljnog ekstrakta, a ne samo pojedinačne komponente nekad ima sinergističko dejstvo, tj. različite komponente jedna drugoj pojačavaju učinak.
Kvalitet lekovitog bilja zavisi od količine lekovitih komponenti koje lekovito bilje sadrži. Količina nekog sastojka u biljci zavisi od uslova u kojima je ta biljka uzgajana (nadmorska visina, temperatura, vlažnost...), perioda branja (u različitim periodima vegetacije različita je količina pojedinih sastojaka), načina branja, sušenja i čuvanja. Sušenjem se gubi voda, pa se na izvesno vreme mogu konzervirati lekoviti sastojci. Rok trajanja neke droge (delova lekovitog bilja) zavisi od vrste i uslova čuvanja, a može biti od par meseci do nekoliko godina.
Smatra se da je upotreba lekovitog bilja potpuno bezbedna, jer je ono prirodnog porekla. Ali, ovo ne mora uvek biti tačno. U nekim stanjima pojedine lekovite biljke mogu biti kontraindikovane. Lekovite biljke mogu imati neželjena dejstva, ali se ona retko ispoljavaju jer se ne primenjuju koncentrovane ili u visokim dozama. Mnoge osobe su alergične na biljke, pa se tako može ispoljiti alergija i na lekovite biljke.
Od lekovitog bilja se pripremaju čajevi, dekokti, ekstrakti, tinkture, macerati, rastvori, sirupi, kupke, kreme, masti... Najčešće se prave vodeni, alkoholni, vodeno-alkoholni ili uljani ekstrakti lekovitog bilja. Standardizacija biljnog ekstrakta podrazumeva određivanje koncentracije neke od glavnih lekovitih komponenti. Ipak, ovo ne mora biti merilo jačine ekstrakta, jer se često ne zna koja komponenta obezbeđuje lekovito svojstvo nekoj biljci ili je nekoliko, do nekoliko desetina komponenti, odgovorno za lekovita svojsta određene biljke.