Lečenje ~ po biljkama

Drugi naziv: Aloa Latinski naziv: Aloe Barbadensis Miller

davnina je poznata kao eliksir dugovecnosti. Zbog svoje hranjive vrednosti i izuzetnih lekovitih svojstava nazivaju je "Kraljicom lekovitih biljaka". U svetu je poznatija kao Aloe vera Barbadensis Miller. Ime je dobila po botanicaru Milleru koji ju je otkrio na strvu Barbadosu i uvrstio u registar lekovitog bilja. Rec Aloe potice iz latinske forme arapskog naziva "Aloeh", Sirijskog "Alwai" ili hebrejskog "Halal", cije je znacenje "izuzetno gorka materija", što ukazuje na izuzetno gorku žutu tecnost, mleko, odnosno sok, koju sadrži biljka a nalazi se neposredno ispod tankog kožastog tkiva odnosno kore. Komercijalni naziv Aloa Vera je latinskog porekla i znaci "prava Aloa". Žuti "lekoviti" sok su u ove svrhe koristili još u 4 veku p.n.e. Aloa je hranljiva biljka za svaku celiju ljudskog organizma. Kada je celija zdrava, onda je otporna i sposobna da izvrši sve funkcije koje joj je priroda dala. Biljka je radi vlastitog opstanka razvila bogat sadržaj vitamina, aminokiselina, enzima i mineralnih materija da bi osigurala svoj opstanak u oskudnim okolnostima postojanja. Sama lekovitost AV se nalazi u komponentama koje imaju razlicite i specijalne energetske vrednosti. Aloe je biljka koja spada u porodicu ljiljana i u svetu je poznato preko 250 vrsta od kojih svega 4 imaju lekovito dejstvo, a najvece Aloe Vera (Barbadensis Miler). Secenjem listova i njihovim presovanjem cedi se sok koji se stabilizuje Papajom, a ima hranljivi i lekoviti ucinak koji daju preko 200 aktivnih sastojaka Aloe potrebnih za svakodnevno funkcionisanje svake celije.. Prirodno raste samo u podrucjima sa toplom i suvom klimom (najbolji uslovi su tamo gdje je prosecna godišnja temperatura iznad 22°C npr. Karibi, Meksiko). Od biljke se najviše upotrebljava njezin gel, želatinasta masa koja se nalazi u unutrašnjosti lista. Aloe Barbadensis Miller ima sabljaste, špicaste listove, sa testerastim ivicama, koji po obliku podsecaju na ružu, rastu pri zemlji. Iz sredine ruže raste cvetna drška koja se završava u vidu žutog ili crvenkastog cevolikog cveca. Aloa spada u porodicu ljiljana, a cvet koliko-toliko podseca na cvet istocnog ljiljana. , Sadrzaj Naucnici su ustanovili da gel Aloe vere sadrži preko 240 hranjivih i lekovitih sastojaka i medu njima: VITAMINE: A, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folnu kiselinu; MINERALE: (više od 20); Gel sadrzi magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum, kalijum i gvozdje. ... MUKOPOLISAHARIDE: imuno-modulatori (pomažu kod AIDS-a, karcinoma, imunoloških poremecaja), antioksidansi, imaju protivupalno, antibakterijsko i antivirusno delovanje. AMINOKISELINE: (potrebne za sintezu belancevina) - Ljudskom organizmu su neophodne 22 aminokiseline koje su neophodne za izgradnju belancevina. Gel aloe Vere obezbedjuje 20 od ovih aminokiselina. Ono sto je jos vaznije je da ovaj gel obezbedjuje osam od osam esencijalnih amionokiselina koje nije moguce proizvesti u organmizmu i koje se zbog toga moraju uzimati hranom.; ENZIME: (16 enzima) iz grupe proteaza, amilaza, lipaza i celulaza (pomažu varenje belancevina, ugljenih hidrata, masti i celuloze) ANTRAKININE Najvazniji medju njima su aloin i emodin, ali svi zajedno predstavljaju mocne analgetike, i priznato im je posedovanje antibakterijskih i baktericidnih svojstava. U cistom obliku, oni su i mocni laksativi., LIGNINE Ova drvenasta supstanca omogucava Aloi Veri da prodire duboko u kozu., SAPONINE Ovo su penusave (sapunaste) supstance koje ispoljavaju antimikrobijalni efekat protiv bakterija, virusa, gljivica i kvasaca kao sto je kandida, STEROLE Tri glavna medju njima deluju kao mocni antiinflamatorni (antizapaljenski) agensi.,.... Aloe Vera je : Imunostimulans (jaca opštu otpornost, prevencija bolesti - rak, aids, psorijaza, kolagenoze), Detosikans (od otrova, alkohola, narkotika), Antioksidans (slobodni radikali), Antivirusno (herpes i ostalo), Baktericidno (uništava bakterije), Fungicidno (gljivice - Candida i dr.), Antiflogistik (upalni procesi svih sistema), Analgeticno (smanjuje bolove), Adstrigentno (steže površinu kože i sluzokože), Laksantno (reguliše stolicu), Stimulans (reguliše status psihe) i Antidijabeticno (smanjuje nivo šecera). Upotreba Ako se gel Aloe vere pije kao napitak (oralna upotreba), deluje dobrotvorno na mnogobrojne funkcije organizma: - jaca imunološki sistem - smanjuje upale - uništava viruse, bakterije, gljivice, parazite, licinke i spore - detoksifikuje organizam - podstice metabolizam i delovanje svih organa: jetre, žuci, bubrega, srca, živcanog i sistema za varenje, kože, ociju… - pomaže kod odvikavanja od pušenja, alkohola i opojnih droga. - Kod lokalne upotrebe u obliku krema, sprejeva i kapljica idealno je sredstvo za: negu kože, alergije, zaceljivanje rana i opeklina, zaustavljanje krvarenja iz rana, kod bolova u zglobovima i mišici- ma, za njegu zubi i usne šupljine (upala desni, paradentoza, afte), negu i bolesti ociju (konjunktivitis, mrena…), za akne, seboreju, peruti… Delovanje Podstice varenje, neutralizuje povišenu želudacnu kiselinu, uravnotežuje delovanje gastrointestinalnih simbioticnih bakterija, smanjuje gljivice, normalizira pH stolice, pomaže kod iritabilnog crevnog sindroma, kolitisa, proliva i zatvorenosti. Prodire kroz zidove trakta za varenje, ispire štetne bakterije i cisti crevne resice od naslaga. Na taj nacin smanjuje upale i povecava apsorpciju hranjivih materija. JETRA I ŽUC - Poboljšava rad jetre, detoksifikuje je i regenerise. Preporucuje se kao dodatna terapija kod bolesti žuci, ciroze jetre, akutnog i hronicnog hepatitisa i masne jetre. ŠECERNA BOLEST - Regulise i snižava nivo šecera u krvi, smanjuje oscilacije šecera (posebno važno kod bolesnika na inzulinu). SRCE I KRVNE ŽILE - Jaca srcani mišic. Snižava nivo kolesterola u krvi i krvni pritisak te smanjuje ucestalost napada angine pektoris. BOLESTI IMUNOLOŠKOG sistemA (TUMORI, RAK, AIDS) - Aloe vera sadrži faktore koji uništavaju tumore (alfa faktor, blokira dotok krvi u rastuci tumor, acemanan…). Podstice imunološki sistem. Kao dopunska terapija, smanjuje štetne nuspojave kemo i radio terapije. ALERGIJSKE BOLESTI, ASTMA - Ublažava simptome astme i alergija. MOKRACNI PUTEVI I PROSTATA - Ublažava akutne i hronicne upale, deluje i na bakterije koje su otporne na antibiotike (npr. Escherichia Colli). RESPIRATORNI ORGANI - Pomaže kod akutnih i hronicnih upala respiratornih organa (upala sinusa, ždrela, glasnih zica, pluca itd.). BOLOVI U ZGLOBOVIMA, REUMA, OSTEOARTRITIS, OSTEOPOROZA - Smanjuje upalu, crvenilo, bolove i oticanje zglobova i mišica. Deluje je kod uganuca, nategnuca i upala tetiva, modrica… Pomaže kod neuralgija, išijasa i glavobolje. U kombinaciji sa organskim spojevima kalcijuma deluje je kod osteoporoze. BOLESTI OCIJU - U obliku kapljica za oci uspešno se upotrebljava kod upale ocne sluznice (konjunktivitis), mrene, trahoma, glaukoma, keratitisa (upale rožnjace), herpes simplexa… NEGA KOŽE I KOŽNE BOLESTI - Izvanredno vlaži kožu jer prodire do najdubljeg dermalnog sloja, pomladuje kožu jer povecava stvaranje fibroblasta 8x brže nego je to normalno te na taj nacin ubrzava zaceljivanje rana. Izvanredna je za suvu, osetljivu i oštecenu kožu; ublažava i otklanja staracke pege po rukama. Oralnom primenom u obliku napitka i lokalnom u obliku krema delotvorna je kod psorijaze.
...

Drugi nazivi: slec, crvena alpska ruža, gorska ruža, rododendron

Opis biljke:
Alpska ruža ili pjenišnik planinska je biljka što raste iskljucivo na visokim planinskim podrucjima. To je zimzelena i trajna biljka što raste u grmovima. Listovi su kožasti i jajastog oblika.
S gornje strane listovi su tamnozeleni, a s donje u pocetku žutozeleni, a posle smedji, nalik rdji, i Ijuskavi.
Cvetovi su crvene boje, zvonasti, skupljeni u grozdaste cvatove. ,

Stanište:
Rasprostranjena je na planinskom podrucju, uglavnom na visinama od 1500 do 2500 metara

Lekoviti deo biljke:
listovi koji se beru neposredno pre cvatnje biljke

Lekovito delovanje:
alpska ruža ili pjenišnik lekovita je biljka kojom se pospešuje izlucivanje znoja i mokrace. Koristi se, zatim, u lecenju reumatizma zglobova, bolova u mišicima, uloga (gihta) i neuralgicnih bolova.

Drugi nazivi: angelika, andjeoski korijen, andjeosko drvo, kravojac, divlja pirevina, siriš, šiviz.
Latinski naziv: angelica silvestris



Opis biljke:
andjelika je dvogodišnja biljka iz porodice štitarki. Prilicno je nalik kimu i anišu. Dostize visinu do 2 m. Stabljika je okrugla, uzdužno brazdasta, šuplja i plavicaste boje. Razgranjuje se samo na gomjim delovima. Listovi su veliki, dvostruko i trostruko razdeljeni i na krajevima nazubljeni. Cvet je štitac sa zelenka-stirn i žuckastobelim cveticima. Ogranci štica imaju kratke, ?ekinjaste zaštitne listi?e. Koren je smedje do crvenkastosmedje boje. Miris korena je jako aromatican i ugodan, a ukus sladunjav, posle oštar i gorak.U nekim delovima naše zemlje raste srodna vrsta Angelica archangelica L,
I jedna i druga su lekovite osim što se A. Archangelica od A. Silvestris razlikuje po izrazitoj aromaticnosti i skoro kuglastim, 20-40- zrakastim štitovima. Naraste u visinu 2-3 m, a donji listovi su joj 60-90 cm dugacki. Podanak je u A. silvestris puzav, dug oko 1 m., sa mnogo žila.
Cvetovi cine zelenkastožuto-bele štitce. Aromaticni, oštar ukus daje korenu etericno ulje, kiseline valerijane i angelike, te jabucna kiselina. Miris i ukus angelice slicni su mošusu ili vaniliji. ,

Stanište:
Rasprostranjena je na planinskom podrucju, uglavnom na visinama od 1500 do 2500 metara

Lekoviti deo biljke:
~ cela biljka

Lekovito delovanje:
caj od listova andjelike greje želudac, cisti krv i rnokracni mehur. U mešavini s drugim biljkama izlucuje otrovne i pokvarene sokove iz krvi, želuca i crieva te otklanja trbobolju, nadimanje, dizenteriju, grceve i otvorene i zatvorene šuljeve (hemeroide), sluz u prsirna, bolesti grla, a isto tako, veoma je koristan u lecenju kožnih bolesti i osipa. Dobro deluje na želudac jer pospešuje izlucivanje sokova za varenje i ostale funkcije. Želudac « ojaca «, pa može bolje da primi i preradjuje hranu. Angelica prvenstveno povecava apetit, pa je i zbog toga , izmedju ostalog, u sastavu mnogih želucanih cajeva.
Upotreba angelice zavisi od toga šta želimo postici. Radi povecanja apetita uzima se 15 minuta pre jela , dakle, na prazan želudac. Ako se želi pospešiti varenje kada je želudac osjetljiv, uzima se nakon jela.
Ekstrakt sirove biljke deluje izvrsno kod slabog varenja. Kapljice angelice sa medom izvrsno pomažu kod zacepljenosti bronhija i protiv kronicnog bronhitisa. Andjelika je jedna od najstarijih lekovitih biljaka, koja do danas nije izgubila na vrednosti. Naziv, andjeoski ili sveti koren« dobila je za vreme haranja kuge u Evropi. Zahvaljujuci korenu andjelike, tom prilikom mnoštvo se Ijudi spasilo od tzv. crne smrti..

Kao caj se koristi korenje, ali treba znati da je dugotrajno kuvanje bez dejstva, jer ishlape etericna ulja.
Za upotrebu izvana koristi se alkoholni ekstrakt andjelike - kod ishijasa i bolnih živaca, kao preparat za masiranje. Za takvo masiranje još je delotvornije ulje od andjelike, narocito kod bolesnih mišica ili posekotina.
Za jacanje varenja , jetre, olakšavanje mokrenja, uklanjanje astmaticnih grceva i nadutosti sprema se caj:
1 velika kasika mešavine od jednakih delova andjelike, kicice (Erythraea centaurium), i pelina (Artemisia absinthium) prelije se sa 2,5 dl kipuce vode, poklopi i ostavi tako 5 minuta, procedi. Pije se tokom dana po 1 soljica u gutljajima.

Recept za pripremanje likera od angelike;
Uzme se 60 g semena angelike moze se upotrebiti i seckani korencici, 8 g anisa ( Fructus anisi ), 8 g semena komoraca ( Foeniculum officinale), 6 g semena korijandra ( Coriandrum sativum), ukupno 82 grama. Sve lagano zgnjeciti i staviti u 200 g cistog alkohola. Osam dana kasnije
Uzeti još pola kg šecera ( najbolji je groždani), rastopiti ga u 1 – 1,5 l vode, pomesati sa predjasnjim alkoholnim rastvorom i procediti kroz cistu krpu ili vatu.
Protiv nadimanja i slabog varenja nema ugodnijeg i boljeg leka. Napitak je zlatnožuckaste boje, a kod pokvarenog ili prehladjenog zeluca pomaze delotvorno , bolje od hemijskih tableta, brže i bolje.

Drugi nazivi: anason, anis, slatki janež, slatki komorac, slatki kopar, slatki kumin.
Latinski naziv: pimpinella anisum.



Opis biljke:
aniš je jednogodišnja biljka koja izraste od 1/2 do 1 metra visine. Ima granatu, pahuljavim dlacicama pokrivenu šupIju stabljiku, s okruglasto nazubljenim, srednjim - dvostruko perastim, a gomjim - uskim lancetastim belim cveticima. Najdonji listovi sastoje se od 3 okruglasto urezana listica, srednji listovi su prstenasti, a gornji usko krpasto razdeljeni. Plod je jajastog oblika, prema vrhu sužen, a sa strana malo stisnut, dugacak 3 do 6 mm. Boja ploda je svetlozelenosiva. Lekoviti delovi biljke: za lijek se upotrebljava plod, odnosno zrelo seme što se sabire samo po suvom vremenu. ,

Stanište:
Rasprostranjena je na planinskom podrucju.

Lekoviti deo biljke:
za lek se upotrebljava plod, odnosno zrelo seme što se sabire samo po suvom vremenu

Lekovito delovanje:
seme aniša djeluje protiv nadimanja, umiruje grceve, jaca želudac i pospešuje varenje i odvod štetnih sokova iz organizma te cisti krv i jaca živce. Cisti od sluzi pluca, želudac, mehur i bubrege, jaca probavne organe, popravlja neurednu menstruaciju te otklanja nesanicu.Mleveni anis brzo gubi ukus i miris, pa ga treba mleti neposredno pre upotrebe.
Takode se koristi u industriji kolaca i slatkiša, kozmetickih proizvoda i proizvodnju likera. Po citavom svetu postoje likeri i rakije s mirisom anisa, poput francuskog pernoa, turskog specijaliteta raki, grckog uza i makedonske mastike. Pravi anis se danas upotrebljava tek u neznatnim kolicinama jer ga je potisnuo zvezdoliki anis koji ima miris i ukus anisa, ali botanicki nije ni u kakvoj vezi s njim.
Anis deluje protiv nadimanja, smiruje grceve i ubrzava probavu. Ako jedete previše masne hrane, jake zacine, ili prepržena jela, probava se odvija sporije ili je vrlo otežana, a jetra trpi. Nemojte se cuditi mucnini nakon preobilnih masnih i zacinjenih obroka. Ostali simptomi (treba paziti kada se javljaju, jer i druge teže bolesti imaju iste simptome!) su povracanje, glavobolja, vrtoglavica. Pijte tri-cetiri puta dnevno anisov caj s pola kašicice meda i svežim listicem mente.

Drugi nazivi: aric, ariševina, gorski mecesan, macesan.
Latinski naziv: larix europaea.



Opis biljke: ariš je jedino cmogoricno drvo što svake godine gubi listove, tj. iglice. Drvo je visoko od 20 do 40 metara, s tankim pognutim granama, crvenosmedjom ispucanom korom i šiljastom krošnjom. Fine i mekane iglice rastu zasebno na dugim i tankim izdancima u kiticama po dvadeset do šezdeset u broju, koje u jesen otpadaju. Ariš je jednodomna biljka koje se crveni, mirisavi zenski cvetovi razvijaju u male šišarice. Kora, smola i iglice imaju balzamican miris, nalik na limun. Smola ima miris na balzam, a ukus poput terpentina. ,

Stanište:
ariš ponajbolje uspeva u planinama, a cesto sacinjava
goleme šumske prostore. Brzo raste i zbog toga se sadi i uzgaja.

Lekoviti deo biljke:
za lek se skupljaju zeleni cešeri u prolece i pocetkom leta, iglice u toku cele godine, a smola i kora u jesen

Lekovito delovanje:
iglice i mladi cešeri koriste se za pripremanje uvarka, za kupku u lecenju nervno rastrojenih bolesnika, rekonvalescenata i jako slabih osoba. Isto tako, iglice i kora koriste se za pripremanje obloga za lecenje upaljenih rana, prignjecenosti i cireva. Caj pripremljen od kore ariša tera na mokrenje, leci vodenu bolest u pocetku, žuticu, reumu u zglobovima, osip i cireve. Smola pripremljena s vinom i medom cisti zacepljenu jetru, drobi i lagano odvaja pesak i kamenje iz žuci, bubrega i mokra?nog mehura, a kod upale grla koristi se za grgljanje..

Drugi nazivi: brdjanka, veprovac, vucji zub.
Latinski naziv: arnica montana.



Opis biljke:
arnika ili moravka je dugotrajna, aromaticna biljka visine do 60 cm. Stablo je uspravno i malo razgranato s jednom cvetnom glavicom. Listovi su sitni, nasuprotni i malo nazubljeni, a pri dnu stabla složeni u rozetu. Cvet je glavica s jezicastim venci?em na vrhu stabljike i prosirenim cvetovima koji imaju pricvetne listi?e. Cvetovi su žuti ili narancastocrveni. ,

Stanište:
raste na suhim livadama, obroncima i brdima.

Lekoviti deo biljke:
za lek se koriste cvet, koren, odnosno podanak i listovi. Cvet se skuplja u vreme cvatnje, a korenje u prolece. 1 cvet i koren amike ili moravke potrebno je brzo sušiti, da odviše ne ishlape

Lekovito delovanje:
amika ili moravka, prije svega, koristi se u lecenju rana, pri cemu ublažava bolove i pospešuje njihovo zaceljivanje. U tu svrhu priprema se tinktura od moravke što se razredjuje s vodom. Korisna je, takodje, u lecenju grla te s drugim travama u lecenju upale pluca, tifusa, slabosti srca, za pospešivanje cirkulacije krvi i izlucivanje znoja i mokrace..

Drugi nazivi: akacija, akac, akacija, bagra, bagrema, bagren, bela bagrena, beli bagrem, belo drvo, belo cvece, bijela bagrena, bijela draca, bijela kapinika, gospodinov trn, egiptonska tmina, kralj, kraljevo drvo, kra-tjegac, kruncica, morska draca, nerod, robinija, signojka, stambolska dra­ca, hacija.
Latinski naziv: Robinia pseudoacacia .



Opis biljke: Bagrem je poreklom iz Kanade. Kod nas se mnogo gaji. Drvo je visoko oko 20 m. Cveta u maju. U narodu se upotrebljava cvet, rede list (Robiniae pseudacaciae flos et folium). Cvet treba brati neposredno pre otvaranja, a list još dok je mlad , Bagrem - akacija je stablo koje naraste do 25 m visine preneseno je pocetkom 17. vekaiz Severne Amerike u Evropu. Beli mirišljavi cvetovi koji rastu u grozdovima izlucuju puno nektara, ukusni su sveži, a specijalitet prženi prethodno uvaljeni u testo za palacinke. Plod bagrema je plosnata do 11 cm duga mahuna sa 4-10 semenki bubrežasta oblika. Narodna medicina preporucuje i caj od osušenih cvetova, koji uz to što je ukusan, deluje lekovito kod prehlade i kašlja. U svežim mahunama i u semenkama ima mnogo belancevina, ugljikohidrata i masnoce. Mahune se mogu sušenjem konzervirati i upotrebljavati kao povrce. Kuvano semenje bagrema može da zameni pasulj, a prženo da posluži kao zamena za kafu.


Stanište:
raširen je po celoj Evropi, a nalazi se i u svetlim prozracnim šumama.

Lekoviti deo biljke:
za lek se koristi cvet,,Bagremova kora je otrovna, zbog cega je ne treba koristiti kao lek. Otrovnost potice od toksalbumina robina

Lekovito delovanje:
Cvet se upotrebljava u obliku caja (5 na 100) za lakše iskašljavanje i protiv nazeba. List (5 na 100) izaziva jace lucenje žuci.

Drugi nazivi: velika siljevina.
Latinski naziv: pimpinella saxifraga.



Opis biljke:
podzemna stabljika joj je razvijena. Listovi su
perasti. ,


Stanište:
raste na suhim livadama, obroncima i brdima.

Lekoviti deo biljke:
u prolece i jesen sabire se podanak kojega je miris nalik mirisu klincica. Suši se u hladu na mestu s mnogo vazduha

Lekovito delovanje:
koristi se za lecenje živaca, bolesti pluca, astme, reumatskih bolesti, slabokrvnosti i bubrega koji su oboleli od bubrežnog kamenca

Drugi nazivi: betunika, crvena metvica, cistac, gušar, petonika, ranilist, ranjak.
Latinski naziv: betonica officinalis .



Opis biljke:
betonika ili klaš malena je biljka s duguljasto-jajastim crvenim listovima što su nazubljeni na svojim krajevima. Cvetovi su skupljeni u 10 cm dugacki cvat sa ružicasto-modrim cveticima. ,

Stanište:
betonika ili klaš raširena je po celoj Evropi, a nalazi se na vlažnim livadama, svetlim prozracnim šumama, zatim, na suhim šumskim livadama, suncanim obroncima i brdskim livadama.

Lekoviti deo biljke:
za lek skupljaju se listovi i koren, i to za vreme cvatnje. Suši se na senovitom i prozracnom mestu

Lekovito delovanje:
listovi betonike ili klaša služe u lecenju rastrojenih i slabih živaca, padavica, žutice, astme, za cišcenje pluca, protiv povracanja krvi, žgaravice, vodene bolesti, reumatskih bolesti, uloga (gihta) i želucanog katara. Koren se koristi kod povracanja i otrovanja..

Drugi nazivi: konjska rebra, mala bokvica, koncula, žilovlak.
Latinski naziv: plantago lanceolata .



Opis biljke:
Plantago lanceolata nazivaju muškom bokvicom, odnosno trpucem muškim, dok ženska bokvica ( Plantago major ) nazivaju velikim trpucem ili bokvicom ženskom ! Prema obliku listova razlikuju se ženska ili širokolisna bokvica / P. major / i muška , uskolisna bokvica / P. lanceolata /
U medicini se vise ceni muska bokvica (Herba Plantaginis lanceolatae ).bokvica muška ili trputac muški trajna je biljka s prizemnim, uskim, sulicastim, golim i žilavim listovima. Na listovima je naglašeno 3 do 5 provodnih žila. Cvetna stapka je bez listova, uglasta i uspravna, a završava zeleno-sme?im cvetnim klasom. Plod je dvosemeni tobolac. ,

Stanište:
raširena je po celoj Evropi, a nalazi se na livadama, svetlim prozracnim šumama.


Lekoviti deo biljke:
za lek se skupljaju koren, listovi pre cvatnje, a seme nakon što sazre

Lekovito delovanje:
bokvica muška ili trputac muški sadrži mnoge lekovite materije koje joj daju sposobnost u lecenju svih oboljenja organa za disanje, kod vece ili manje sluzne izlucevine. Izvrstan je prirodni lek kod plucne astme, upale plucnih vrhova, kašlja, hripavca, cak i tuberkuloze pluca..
Za lek se najvise koristi list; od sirokolisnih vrsta za rane i obloge, od uskolisnih vrsta protiv plucnih unutarnjih bolesti te zenskih bolesti.
Bokvica izvrsno potpomaze u lecenju tuberkuloznih bolesti pluca.
Bokvica je posebno pogodna za decu jer joj je sok ukusan, narocito kada se zasladi šecerom ili medom.
Caj od listova bokvice treba piti što je moguce topliji.
Najbolje je jedna soljica caja odmah ujutro – natašte, a zatim 1- 2 soljice preko dana i još jedna uvece, pre spavanja. Tako se postize mirna noc.
Sveze zgnjeceno lišce sluzi kao oblog koji se stavlja na mesto uboda insekta ili ujeda zmije. takodje se stavljaju oblozi kod vrucih oteklina i rana koje teško zarastaju.
Sok od svezeg lisca koje dobro izgnjecimo, nakapa se na ranu, te zaustavlja krvarenje i ubrzava zarastanje; sprecava upalu i ublazava bol. Oblog od lisca hladi noge nakon dugog i napornog hodanja

Sok od bokvice:
200 grama lisca bokvice,,
100 g koprive ( Urtica dioica),
100 g maslacka ( Taraxacum officinale)
100 g stolisnika ( Achillea millefolium ) :
sve se dobro izgnjeci, istisne kroz cistu lanenu krpu, procedi, zatim prokuva uz skidanje pene i koja se skuplja na povrsini , dobijenom soku dodaju se dve velike kasike meda, pa se to ponovo kuva dok se ne zgusne tako da postane koncasto. Kada se sok ohladi, uliva se u boce , a da se ne bi pokvario, doda se svakoj boci casica rakije. Pre upotrebe pomesa se sa toplom vodom , pola - pola.

Drugi nazivi: paskavica, pitoma bokvica, široki trputac, velika bokvica, bukvica.
Latinski naziv: plantago major



Opis biljke:
prizemni listovi bokvice ženske ili trpuca velikog složeni su u obliku rozete, širokog su jajolikog oblika, na rubovima delimicno ili svekoliko nazubljeni. Na golim listovima istice se uglavnom 7 provodnih žila. Cvetna stapka je uspravna i okrugla a cvetni klasi? je duguljastovaljkast. ,

Stanište:
bokvica ženska ili trputac veliki može se na?i na zapuštenim livadama, pustim zemljištima, stazama i putovima, ali i u vlažnim grabama od nizina do visokih planinskih podrucja.

Lekoviti deo biljke:
za lek se sabiru samo listovi, a suše se u tankim slojevima na hladnom i prozracnom mestu

Lekovito delovanje:
koristi se kao sredstvo za lecenje rana i cireva jer suzbija upale. Isto kao bokvica muška ili trputac muški, koristi se kao lek protiv kašlja i za rastvaranje sluzi, iako se u tome daje više prednosti trpucu muškom. Koristi se u lecenju bolesti mokra?nog mehura te cireva na želucu i crevima..