Ići dole
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Trgovina muškarcima u Srbiji Empty Trgovina muškarcima u Srbiji

taj Pet Nov 06, 2009 4:57 am
Viktimološko društvo Srbije je u okviru dvogodišnjeg projekta pod nazivom „Muške žrtve trgovine ljudima u Srbiji“ (septembar 2007.- septembar 2009.) sprovelo istraživanje trgovine muškarcima u Srbiji. Projekat je realizovan uz finansijsku podršku US State Department - Kancelarije za praćenje i suzbijanje trgovine ljudima, a na osnovu prethodno raspisanog konkursa na kome su, pored Viktimološkog društva Srbije, još dve organizacije iz drugih delova sveta dobile finansijska sredstva za istraživanje trgovine muškarcima. Projekat je, pored prikupljanja podataka i uvećanja ukupnog znanja o ovoj pojavi, imao za cilj i podizanje svesti stručne i šire javnosti o muškarcima kao žrtvama i unapređenje na činjenicama bazirane društvene strategije u ovoj oblasti. Objavljivanje, javna promocija i distribuiranje knjige Trgovina muškarcima u Srbiji, na srpskom i engleskom jeziku, u celini, i, posebno njenih zaključaka i preporuka, u funkciji je ostvarenja ovih ciljeva. Predmet istraživanja bila je trgovina (punoletnim i maloletnim) osobama muškog pola u Srbiji (bez Kosova i Metohije), kao i aktuelni odgovori državnih institucija i nevladinih organizacija na nju. Cilj istraživanja bio je dolaženje do jasnijeg i dubljeg uvida u fenomen trgovine muškarcima i to kako iz perspektive žrtava, tako i iz perpektive izvršilaca i iz šire društvene perspektive, kao i dolaženje do saznanja o načinu reagovanja relevantnih državnih institucija i nevladinih organizacija na ovaj vid kriminaliteta. Istraživanje je obuhvatilo period 2003.-2007. godina. Podaci su prikupljani primenom etnografskog multi-metoda, koji podrazumeva kombinovanje više raznih izvora podataka i koji se smatra najpouzdanijim metodom za evidentiranje, odnosno istraživanje trgovine ljudima. Najveći deo podataka prikupljen je putem intervjua, i to sa stručnjacima različitog profila (državnim službenicima i predstavnicima nevladinih i međunarodnih organizacija), potom, sa potencijalnim žrtvama trgovine ljudima, kao i sa učiniocima koji su se u vreme prikupljanja podataka nalazili na izdržavanju zatvorske kazne. Uzorkom je bilo obuhvaćeno 107 ispitanika: 82 stručnjaka, 12 osuđenih lica i 13 žrtava, odnosno potencijalnih žrtava trgovine muškarcima. Intervjui sa stručnjacima omogućili su uvid u širu sliku rasprostranjenosti, karaktersitika i društvenog reagovanja na trgovinu muškarcima, dok su intervjui sa žrtvama i izvršiocima omogućili detaljniji uvid u njihove životne situacije, motive i iskustva, kao i šire društvene faktore koji doprinose javljanju ovog oblika kriminaliteta. Rasprostranjenost trgovine muškarcima u Srbiji Podaci dobijeni istraživanjem predstavljaju jasan pokazatelj da, pored trgovine ženama i devojčicama, i trgovina muškarcima i dečacima takođe predstavlja ozbiljan problem sa kojim se naša zemlja i njeno šire okruženje suočavaju. Istraživanjem je identifikovano 407 žrtava trgovine ljudima muškog pola: 342 (84.0%) punoletna lica i 65 (16.0%) lica mlađih od 18 godina. Rezultati istraživanja pokazuju da je ova forma trgovine ljudima u praksi znatno rasprostranjenija u odnosu na stanje koje pokazuju podaci ključnih državnih institucija koje poseduju evidenciju o ovom fenomenu – policije i Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima (u njihovim evidencijama figurira broj od 213 žrtava). Na drugoj strani, pak, i istraživanje i evidencije državnih organa ukazuju na trend rasta broja identifikovanih žrtava, i to kako ukupnog broja muških žrtava, tako i broja punoletnih, s jedne, i maloletnih žrtava, sa druge strane. Karakteristike trgovine muškarcima u Srbiji Ko su muške žrtve trgovine ljudima u Srbiji? Među punoletnim žrtvama muškog pola se u gotovo istom broju pojavljuju strani i domaći državljani. U strukturi stranih državljana dominiraju državljani Kine – 54 i Turske – 50; slede državljani Avganistana (19), Albanije (17), Indije, Pakistana, Bangladeša i Kazahstana (po 4 žrtve iz svake zemlje), Makedonije i Moldavije (po 2 žrtve iz svake zemlje), Rumunije (1), kao i jedan broj iz Republike Srpske. U ostalim slučajevima žrtve su bili državljani Srbije. Među maloletnim licima muškog pola, blizu dve trećine prepoznatih žrtava činili su strani državljani, i to državljani Albanije (23), Avganistana (13), Turske (4), Gruzije (2) i Bugarske (1). U preostalim slučajevima radilo se o državljanima Srbije, među kojima dominiraju dečaci romske nacionalne pripadnosti.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Trgovina muškarcima u Srbiji Empty Re: Trgovina muškarcima u Srbiji

taj Pet Nov 06, 2009 4:58 am
Karakteristike vršenja trgovine punoletnim muškarcima u Srbiji Najčešći vid vrbovanja odraslih muških žrtava je ponuda posla, i to tradicionalno muških poslova (fizički poslovi na gradilištima), ali i obećanje boljeg života i vrbovanje za organizovano ilegalno prebacivanja u zemlje EU. U fazi vrbovanja, posebno u slučajevima domaćih državljana, važno mesto imaju agencije za zapošljavanje koje, bez odgovarajućih dozvola, nude zaposlenje u inostranstvu. U slučajevima trgovine punoletnim muškarcima dominira transnacionalna trgovina, pri čemu se Srbija pozicionira prevashodno kao zemlja tranzita, ali sve češće i kao zemlja porekla. Preko teritorije Srbije, muškarci-strani državljani trafikuju se prema Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, Švajcarskoj, Engleskoj, Austriji, skandinavskim zemljama ali i drugim državama Zapadne Evrope. Iz Srbije kao zemlje porekla, punoletni muškarci su kao žrtve trgovine odlazili u Rusiju, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Bosnu i Hercegovinu, i to Republiku Srpsku, i na Maltu. Radna eksploatacija predstavlja najprisutniji vid eksploatacije punoletnih muškaraca kao žrtava trgovine ljudima. Pri tome, dominira radna eksploatacija u građevinskoj industriji, potom u poljoprivredi ili nekim drugim privrednim granama. U ovim slučajevima eksploatacija se sastojala u dužem radnom vremenu (rad po 10 ili 12 sati), bez odgovarajućih pauza, u dobijanju manjih zarada od dogovorenih ili, čak, u neisplaćivanju zarade, u lošim uslovima za rad, lošim uslovima stanovanja i ishrane. U nekim slučajevima žrtvama su oduzimani pasoši i/ili novac, bili su lišeni ili im je ograničena sloboda kretanja, a sporadično su bili izloženi pretnjama i nasilju. U jednom broju identifikovanih slučajeva do eksploatacije nije došlo jer je lanac trgovine bio presečen na prostoru naše zemlje, ali su žrtve i u tim slučajevima, prema saznanjima stručnjaka, trebalo da budu takođe radno eksploatisane u zemljama krajnje destinacije. Karakteristike vršenja trgovine dečacima (licima mlađim od 18 godina) u Srbiji Istraživanjem su identifikovana dva osnovna vida vrbovanja maloletnih muških žrtava: predaja ili prodaja dece drugima i njihovo iskorišćavanje i zloupotreba, i vrbovanje za organizovano ilegalno prebacivanje u zemlje EU. Prvi model vrbovanja karakterističan je za dečake domaće državljane. U ovim slučajevima, u ulozi vrbovatelja nalaze se uglavnom članovi uže ili šire porodice žrtve: teča, stric, baba, deda, roditelji, ali se u jednom broju slučajeva za vrbovanje koriste i socijalne mreže, pa se u ulozi regrutera javljaju poznanici ili prijatelji. Dečaci-domaći državljani su daleko češće nego punoletni muškarci izloženi unutrašnjoj trgovini, odnosno, trgovini unutar granica Srbije. U slučajevima transnacionalne trgovine, primećuje se da se oni prodaju i eksploatišu mahom na prostoru bivše Jugoslavije, odnosno, bivaju trafikovani u Hrvatsku, Makedoniju ili Crnu Goru. Drugi model vrbovanja - vrbovanje za organizovano ilegalno prebacivanje u zemlje EU - prisutan je u slučajevima trgovine stranim državljanima, mahom starijim maloletnicima, koji su preko teritorije Srbije išli ka Italiji, Nemačkoj i skandinavskim zemljama. U ovim slučajevima dečaci su bili u grupama sa odraslim muškarcima, dolazeći mahom iz Albanije, Avganistana i Turske. Dečaci su najčešće izloženi prosjačenju i prinudi na vršenje krivičnih dela, ali su istraživanjem identifikovani i slučajevi u kojima su dečaci bili izloženi seksualnoj i radnoj eksploataciji. U jednom broju slučajeva do eksploatacije nije došlo jer je lanac trgovine bio presečen na prostoru naše zemlje. U pitanju su bili slučajevi trgovine dečacima stranim državljanima, koji su bili u tranzitu kroz Srbiju ka zemljama Zapadne Evrope, a otkriveni su u grupama sa punoletnim muškarcima. S obzirom na uzrast žrtava i teške ekonomske prilike u zemlji porekla, može se pretpostaviti da bi oni bili radno eksploatisani u zemlji krajnje destinacije. Ko su trgovci muškarcima u Srbiji? Istraživanjem se došlo do saznanja o 83 lica koja su u posmatranom periodu trgovala punoletnim i/ili maloletnim osobama muškog pola, od čega se u oko 90% slučajeva radilo o osobama muškog pola. Mahom su to porodični ljudi mlađe ili srednje životne dobi - između 25 i 40 godina, nižeg obrazovnog nivoa, u skladu sa čim je i njihovo zanimanje: poljoprivrednici, taksisti, autoprevoznici, radnici, ugostitelji, automehaničari. Najveći deo čine državljani Srbije, ali se istraživanjem došlo do saznanja i o manjem broju stranih državljana koji su prepoznati kao trgovci muškarcima, a dolaze iz Nemačke, Jordana, Pakistana, Makedonije, Bugarske, sa Malte i iz Crne Gore, odnosno iz zemalja porekla ili destinacije žrtava.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Trgovina muškarcima u Srbiji Empty Re: Trgovina muškarcima u Srbiji

taj Pet Nov 06, 2009 4:58 am
Istraživanjem je identifikovano nekoliko specifičnosti u pogledu osoba koje trguju dečacima, posebno domaćim državljanima, s jedne, i punoletnim muškarcima, sa druge strane: među trgovicima dečacima se u nešto većem broju žene pojavljuju kao izvršiteljke; među trgovcima dečacima dominiraju lica romske nacionalne pripadnosti, dok među trgovcima punoletnim muškarcima značajno mesto zauzimaju lica albanske nacionalnosti s područja Kosova i Metohije ili juga Srbije; i, među trgovcima dečacima ključnu ulogu imaju članovi uže ili šire porodice (tzv. porodične mreže), dok se u slučajevima trgovine odraslim muškarcima u ulozi trgovaca pojavljuju ili pojedinci koji žrtvama nisu poznati ili, pak, pojedinci sa kojima žrtve ostvaruju socijalne kontakte - poznanici, prijatelji (tzv. socijalne mreže). U slučajevima trgovine dečacima, učinioci su imali prevashodno ulogu eksploatatora i onih koji decu prodaju ili predaju drugima radi dalje eksploatacije, dok se u slučaju punoletnih muškaraca (ali i dečaka kojima se trgovalo u grupama sa odraslim muškarcima) uloga trgovaca u najvećem broju slučajeva svodila na prihvat i prevoz žrtava, potom na njihov smeštaj i prebacivanje preko granice; zatim, na vrbovanje, a ređe na eksploataciju. U neposrednoj vezi sa tim je i činjenica da veliki deo onih koji su identifikovani kao trgovci punoletnim muškarcima ili grupama punoletnih i maloletnih muških osoba čine taksisti i autoprevoznici, koji ne retko i ne znaju koga zapravo voze, i koji se često angažuju ad hoc. Putevi trgovine muškarcima u Srbiji Istraživanjem su identifikovana dva osnovna pravca kretanja muških žrtava trgovine ljudima koji presecaju teritoriju Srbije: prvi krak ide iz ili preko Moldavije i Rumunije ka Srbiji, dok se drugi, daleko dominantniji, prostire od juga ka severu ili zapadu, tj. iz pravca Kosova, preko teritorije Srbije ka Mađarskoj ili Hrvatskoj i Republici Srpskoj pa potom dalje u zemlje Zapadne Evrope. Na teritoriju Kosova žrtve iz zemalja Azije dospevaju uglavnom avionom iz pravca Istanbula; iz pravca Albanije, na Kosovo se stiže preko graničnog prelaza, uz posedovanje validne putne isprave, ali i ilegalno, dok se iz pravca Turske, osim avionom, dolazi i brodom do Albanije pa ka Kosovu, ili, pak, suvozemnim putem, preko Grčke i Makedonije pa na Kosovo. Putevi na Kosovu i Metohiji obično idu preko Prištine, Prizrena, Peći i Gnjilana a potom ka administrativnoj granici sa Srbijom. Administrativna granica se prelazi ilegalno, van punktova označenih za prelaženje granice, i to noću, pešice, u blizini Preševa i Bujanovca. Nakon ulaska na prostor Srbije, put vodi ka Nišu, a potom preko Beograda do Subotice, pa ka Mađarskoj, ili do Sremske Mitrovice i Šida, a onda preko Hrvatske i Slovenije ka zapadu. Beograd je i dalje ključna tačka ukrštanja puteva trgovine i krijumčarenja muškaraca koji presecaju našu zemlju. Faktori koji utiču na trgovinu muškarcima Kao faktori koji utiču na trgovinu muškarcima na širem području Srbije istraživanjem su identifikovani: nedovoljna ponuda legalnih poslova, siva ekonomija i korupcija, kao i ekonomske teškoće, mnogočlane porodice, ukupno pogoršanje života i društvena dezorganizacija izazvana ratom i tranzicijom. Područje Kosova posebno karakteriše slab pravno-politički sistem, široko rasprostranjena siva ekonomija i korupcija, slobodan ulazak i boravak lica iz afro-azijskih zemalja, kao i veza lokalnih trgovaca sa dijasporom. Uz to, značajan uticaj imaju i problemi u ostvarivanju tradicionalne muške rodne uloge hranioca porodice i restriktivni vizni režim, što sve skupa govori o tesnoj vezi faktora koji utiču na migraciju muškaraca i rizika kojima su izloženi. Na trgovinu dečacima utiče i čitav niz drugih, specifičnih, faktora, poput pripadnosti marginalizovanoj društvenoj grupi (najčešće romskoj), fizičkog invaliditeta, mentalne retardiranosti, loše porodične situacije i nasilja u porodici, kao i stavljanja pod starateljstvo rođaka, život na ulici, nepohađanje škole i često menjanje mesta boravka (karakteristično za Rome). Kao najznačajniji faktor privlačenja identifikovana je ponuda, odnosno očekivana mogućnost zarade i boljeg života u drugim, posebno zapadnoevropskim zemljama, kao i postojanje rođaka i prijatelja u dijaspori. Ovim istraživanjem se došlo i do podataka koji bliže osvetljavaju faktore koji utiču na bavljenje trgovinom ljudima kao kriminalnom delatnošću, uopšte, i posebno trgovinom muškarcima. Ukupni društveni uslovi, a posebno rat i tranzicija, stvorili su u Srbiji, ali i šire, na području Balkana, povoljne uslove za razvoj svih vrsta kriminalnih tržišta i organizovanog kriminaliteta, koji za jedne imaju funkciju strategije preživljavanja, dok za druge predstavljaju oblik primitivne akumulacije kapitala.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Trgovina muškarcima u Srbiji Empty Re: Trgovina muškarcima u Srbiji

taj Pet Nov 06, 2009 4:58 am
Ipak, većina identifikovanih žrtava i osuđenih izvršilaca dolazi iz sličnog društvenog miljea: iz redova siromašnih i marginalizovanih koji su navikli da traže posao neformalnim kanalima, u okviru sive ekonomije, odnosno na crnom tržištu rada. Istraživanjem je posebno identifikovana veza između nedostatka legalnih načina zarađivanja, sive ekonomije, korupcije i guranja u viktimizaciju, odnosno bavljenje trgovinom muškarcima i trgovinom ljudima uopšte. Traženje posla u okviru neformalne ekonomije i korupcija očigleno su duboko ukorenjeni u Srbiji, i kao takvi predstavljaju jedan od ključnih faktora rizika kako viktimizacije tako i kriminalizacije. Dobijeni podaci daju prilično sumornu sliku Srbije u celini, a posebno njenih južnih i severnih pograničnih delova, uključujući i Kosovo, u kojima ogroman broj ljudi preživljava baveći se poslovima iz okvira trgovine ljudima, ilegalne trgovine dokumentima i slično. Pri tome se posebno uočava veza između učešća u ratu i ratne viktimizacije, pogoršanja ekonomske situacije, i prihvatanja poslova u sivoj, odnosno ilegalnoj ekonomiji, uključujući trgovinu i krijumčarenje ljudi. Karakteristike društvenog odgovora na trgovinu muškarcima u Srbiji U Srbiji još uvek nema sistematskog i formalizovanog odgovora na trgovinu ljudima uopšte, a posebno ne na trgovinu muškarcima. Problem pre svega leži u neodgovarajućoj primeni propisa i političkih dokumenata. S druge strane, problem predstavlja i slaba društvene vidljivost problema trgovine muškarcima i njegovih žrtava. Rezultati istraživanja VDS ukazuju na neadekvatnu identifikaciju i ukupan tretman muških žrtava, što ima za posledicu da ogroman broj muških žrtava ostaje bez odgovarajuće podrške i pomoći. Takođe, rezultati istraživanja pokazuju da, uprkos velikim naporima koji su u našoj zemlji uloženi poslednjih godina u pravcu unapređenja podrške, pomoći i zaštite žrtava, gotovo da ništa od toga nije na raspolaganju muškim žrtvama. Nije bilo ni pokušaja da se postojeći oblici pomoći prilagode potrebama muških žrtava, niti potrebama dece. Štaviše, muškarci se češće tretiraju kao ilegalni migranti i kriminalci, a ređe kao žrtve. Istraživanje je naročito uputilo na manjkavosti centralizovanog sistema upućivanja i sistema pomoći zasnovanog prvenstveno na obezbeđivanju sigurnog smeštaja i usluga vezanih za njega, što ne odgovara potrebama muškaraca. Suzbijanje trgovine ljudima uopšte prate brojni praktični izazovi, najpre u domenu otkrivanja i gonjenja za trgovinu muškarcima. Jedan od najvećih problema se ogleda u nedovoljno jasnom razgraničenju trgovine i krijumčarenja, odnosno u lutanju sudske prakse prilikom pravnog kvalifikovanja određenih ponašanja kao trgovine ljudima ili krijumčarenja ljudi. Istraživanjem je uočen i problem neprimenjivanja odredbi o krijumčarenju ljudi kada se kao žrtve pojavljuju državljani Srbije, u prvom redu lica sa Kosova i Metohije, odnosno nemogućnost kažnjavanja za krijumčarenje onda kada se krijumčare državljani Srbije. To se čini naročito važnim u situaciji kada veći broj lica albanske nacionalnosti sa Kosova i Metohije odlazi ili pokušava da ode ilegalno u zemlje Zapadne Evrope preko teritorije uže Srbije. Njih država, s jedne strane, tretira kao domaće državljane, pa oni ne mogu biti pasivni subjekat krivičnog dela iz člana 350 st. 2 Krivičnog zakonika, ali se sa druge strane ne ulaže napor u pravcu obezbeđivanja pomoći i zaštite tim licima, te ih u tom delu posmatra kao ilegalne migrante, neretko ih prekršajno kažnjavajući zbog ilegalnog prelaska administrativne granice sa Kosovom.
Sponsored content

Trgovina muškarcima u Srbiji Empty Re: Trgovina muškarcima u Srbiji

Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu