Modni čarobnjaci

Dobitna kombinacija


"Želimo da slavimo život kao svet vaših snova. Naša je poruka upućena svima
koje ovaj svet privlači. Verujemo u podvojenost, glamur, u nadu i
lepotu."
Iako veoma privlačna zbog svoje prošlosti, istorije, svoje umetnosti i
savremenog pristupa kreativitetu, Holandija teško da se može pohvaliti
zanimljivim pogledom na modu. Naime, ova zemlja protestanata ima
poseban pogled na luksuz i sve ono što dolazi kao nadogradnja
uljuljkanom životu dobrostojećih. Iako se „dobrostojeći“ ne opiru
istom, ideja da sjaj bogatstva nije na prvom mestu, da ne treba da bude
upadljiv, a po najmanje da šljašti, od Holanđana je napravila ljude
koji, najblaže rečeno nemaju pojma o modi, pa je tako pojam glamura za
njih potpuno stran. Ovde želim da napomenem da to što mi u Srbiji
mislimo da treba da sija sve na nama, pa i svaki deo našeg lica i tela
(o automobilu i mobilnom telefonu da i ne govorim!) kako bi smo
pokazali koliko vredimo, nikako ne znači da automatski imamo blage veze
o istoj toj modi. Srpski pristup glamuru ovoga puta ne bih
komentarisala.
Kada je reč o modnom dizajnu i Holadiji, zaista dugo nije bilo
imena na ovom polju kojima bi se Holandija mogla istaći, sve dok na
scenu nije stupio, sada već nadaleko čuven i uspešan, duo Viktor i Rolf.

Viktor Horsting i Rolf Snoeren rođeni su 1969. godine. Upoznali su se tokom
studija modnog dizajna na Akademiji umetnosti u Arnemu. Nakon što su
diplomirali, odselili su se u Pariz gde su radili, između ostalog, i za
čuvenog belgijskog modnog kreatora Martina Marželu (Martin Margiela).
Stičući iskustvo, paralelno su radili i na dizajniranju svojih
kolekcija.
1993. godine prijavili su se na internacionalno
takmičenje mladih kreatora - Festival d'Hyeres koji se već dugi niz
godina redovno održava u Francuskoj. Pobednik dobija materijalna
sredstva koja su mu apsolutno dobrodošla za postavljanje na scenu svoje
nove kolekcije. Viktor i Rolf su pobedili i odmah zvanično postali
Viktor & Rolf.

Međutim, staza uspeha ni za kog nije bila posuta cvećem, pa su tako i njih
dvojica prolazili kroz lakše i teže periode. O napornom radu u svetu
glamura, kako kažu, već su se uverili tokom prvih godina života i rada
u pariskim modnim kućama. Okrenuvši se sopstvenoj liniji, rad je postao
sve teži i zahtevniji. Uprkos naporima da stignu do šire publike, rad
Viktora i Rolfa je do 1996. i dalje bio poznat samo maloj grupi modnih
insajdera. Na sopstvenoj su koži osetili koliko je mladim dizajnerima
teško da se nose sa zahtevom modne industrije da se svake sezone
prikazuje nova kolekcija. Kao i svima, trebao im je investitor.
Tada
su shvatili da moraju na sebe po svaku cenu skrenuti pažnju. Skretanje
pažnje vremenom se isplatilo, a Viktor i Rolf su od dva Holanđanina
koji daju sve od sebe da budu primećeni, uspeli da postanu modni
kreatori.

Kako su to Viktor i Rolf skretali na sebe pažnju? Zanemarićemo apsolutno
početne korake i krenuti od štrajka. Naime, osećajući se eksploatisanim
od strane modnog sistema, Viktor i Rolf su u datom trenutku odlučili da
štrajkuju jednu sezonu. Štrajk svakako nije ostao neprimećen. Naime,
oblepili su Pariz plakatima kojim najavljuju štrajk baš u vreme
održavanja Nedelje mode u martu 1996. godine. Bilo je to plan broj
jedan.
Zatim su, u grozničavoj želji da ispune svoj san iz
detinjstva, a s obzirom na pomanjkanje novca, odlučili da naprave
minijature svojih kreacija i u njih obukli lutkice. Iako reducirani na
dimenzije lutke, modeli su izvedeni do perfekcije, prateći tok
kreiranja od rađanja ideje do njegove glamurozne prezentacije na
fotografijama.

1997. godine lansirali su svoj prvi parfem i to u ograničenoj seriji od samo
250 bočica mirisa koji se jedino može zamisliti, pošto se bočica ne
otvara. Parfem ne može da ispari, niti da oda svoju tajnu i tako zauvek
ostaje samo kao čisto obećanje.Polako je krenulo.

Već 1997. lansirali su svoju kolekciju visoke mode. „Visoka moda je za nas
laboratorija u kojoj slobodno možemo da eksperimentišemo sa našim
idejama bez komercijalnih ograničavanja. Istražujući aspekte visoke
mode, često izolujemo jedan njen element, aplikaciju ili ornament,
razmislimo o njegovoj primeni i iskoristimo ga iznova, ali na
neuobičajen način. Dajemo mu autonomiju umesto da ga koristimo
isključivo kao dekoraciju.“ Ovo je otvorilo vrata velike dvorane za
Viktora i Rolfa: kolekcija „Atomska bomba“ sa siluetama naduvanim i
predimenzioniranim, kragne ispunjene balonima; „Babuške“ i devetoslojne
haljine ukrašene nakitom ukupne težine oko 70 kilograma; prezentacija
zimske kolekcije pod običnim svetlom i black light-om pod kojim se vide samo detalji; svaki outfit ukrašen
zvončićima i manekenke koje se pojavljuju u zamagljenoj prostoriji-
zvončići nagoveštavaju njihovo prisustvo, ali ograničena vidljivot
dozvoljava vam da samo za trenutak sagledate kreaciju. Viktor i Rolf
postali su nezaustavljivi.

Specifičan smisao za ironiju i nadrealno preneli su i na prezentacije svojih ready to wear kolekcija: potpuno crna kolekcija gde su, osim garderobe, u crno bile obojene i manekenke; kolekcija inspirisana šoubiznisom predstavljena u vidu mjuzikla u kojem se i njih dvojica pojavljuju na bini i stepuju; zatim modna revija na kojoj se oseća miris ruža i koja je najavila njihov tada novi parfem Flowerbomb, samo su neki od veoma upečatljivih primera.
Pomenimo još i manekenke u klompama, garderobe zakačene za držače,
Roisin Murphy - vernu promoterku njihove mode, glumicu Tildu Swinton
koja je muza ovog kreatorskog dua i uputimo vas da „prelistate“
stranice interneta, ako do sada niste bili upoznati sa načinom rada
Viktora i Rolfa.

Nakon što su dobili novog vlasnika/investitora Renso Rossovog Only The brave Srl., odlučili su da svoju kolekciju za proleće/leto 2009 prikažu putem interneta.
U oktobru 2008. godine snimak modne revije postavljen je na njihovom sajtu, a prezentacija iste upriličena je u formi prave revije u Grand Salonu u Parizu sa bekstejdžom gde su posetioci mogli da zavire u virtuelne garderobe.
Kada je reč o ideji da se revija prikaže putem interneta, pomenuću sledeće prednosti: nema pozivnica, nema obeležavanja sedišta, nema saobraćajne gužve, beskrajnog reda ni čekanja. Ipak, snimanje desetominutnog videa nije bilo jeftino. Trebalo je dva i po dana da se snimi manekenka Šalom Harlou u svim kompletima nove kolekcije. Naime, čitavu novu kolekciju prikazala je samo ona - Šalom Harlou. Ova predivna mlada žena bila je jedna od vodećih manekenki tokom 90-ih godina 20. veka, ali je već duže vreme, kao i mnoge druge manekenke njenog kvaliteta, izgubila svoje mesto pred najezdom jeftinih devojčica iz zemalja bivšeg istočnog bloka koje su sve ono što manekenka ne bi trebalo da bude: neupečatljive, loše građenje, bolesno mršave, pogurene i bez i trunke stečenog, a kamoli urođenog stila, i prava ih je tuga gledati kako mlataraju rukama ne znajući da balansiraju na štiklama dok nose, na primer, Valentinove večernje haljine.
Pojava Šalom zaista je bila veliko osveženje. Osveženje je donela i vedra kolekcija koju negde između doslovnog i konceptualnog spektra čine haljine u bojama slatkiša ukrašene bezbrojnim Swarovsky kristalima, razni eksperimenti sa volumenom u organci na dramatičnim koktel haljinama i kombinovanje futurističkih crnobelih hulahopki sa mnogim modelima.
Viktor i Rolf nastavili su dalje. U ograničenoj seriji presvukli su svoj parfem Flowerbomb u šljokice specijalno za poslednje božićne praznike, kako bi, po njihovim rečima, Božić pretvorili u bajku.

Ovaj duo koji duhovito glumi blizance, oblači se isto, jedan drugom završava
rečenicu, a na svojim revijama muške mode šepuri po pisti, pokazuje da
je pravi duo i za sebe kaže da je dvoglavi orao koji maštom i
recipročnom kreativnošću na glavačke okreće klasične zakone luksuza i
lepote.Uverite se ili razuverite. Za to je tu www.viktor-rolf.com

Sanjar praktičnog duha


Njegova moda je nežna, fina, krhka; izraz obazriv i pažljiv, a ukus prefinjen.
On je Dries Van Noten – modni kreator koji je odavno osigurao svoju besmrtnost!
Jedan
od čuvenih šest belgijskih modnih kreatora koji su uzdrmali svet (The
Antwerp Six), Dries Van Noten, rođen je u Belgiji 1958. godine i
pripada trećoj generaciji porodice krojača i trgovaca garderobom.
Njegov ogroman uspeh i snaga da u brendiranom svetu u kojem kompanije
Gucci i Prada kupuju sve pred sobom ostane apsolutno svoj i jedini
vlasnik svoje modne kuće, sigurno ima osnovu u Drisovom životu,
razvojnom putu i činiocima koji su uticali na formiranje njega kao
čoveka i modnog kreatora.
Dris kaže da je svojim obrazovanjem u
jezuitskoj školi stekao ogromnu moralnu snagu i veoma praktičan pogled
na život. Porodično okruženje obezbedilo mu je upoznavanje sa svim
aspektima sveta mode još u najranijoj mladosti.

Njegov deda bio je poznati krojač i trgovac koji je Belgiji predstavio ready-to-wear garderobu između dva svetska rata. Dris je karijeru počeo sa 16 godina pomažući ocu u poslu. Njegov otac je 1970. godine u Antverpenu otvorio veliki butik sa garderobom visokog ranga da bi vrlo brzo u centru grada otvorio i outlet prodavnicu gde je prodavao kolekcije Ungara, Feragama i Zenje (Zegna). Dris je sa njim putovao u Milano, Dizeldorf i Pariz i tako naučio mnogo o komercijalnoj i tehničkoj strani profesije. No, vrlo brzo je uvideo da je više zainteresovan da kreira, nego da garderobu prodaje. Zato 1976. godine upisuje Kraljevsku akademiju u Antverpenu, odsek za modu, i uporedo počinje da radi kao freelence dizajner za poznate komercijalne belgijske i italijanske robne marke. Ranih 80-ih počeo je da kreira svoje kolekcije za decu, sportsku i neformalnu garderobu. U isto vreme radio je i kao kupac za butike svoga oca. Čitavo ovo iskustvo pokazalo je svoju neprocenjivu vrednost u trenutku kada je Dris počeo da proizvodi i prodaje svoje lične kolekcije. Otprilike u to vreme upoznao je Christine Mathys koja mu je postala poslovni partner i ogromna podrška sve do svoje iznenadne smrti 1999. godne.
Mladi diplomac Dris nastavio je da radi kao freelence kreator za druge robne marke i u periodu kada je počeo rad na svojoj prvoj kolekciji visoke mode. Prvi put ju je prikazao 1985. godine. Ova kolekcija doživela je momentalni uspeh i bila pohvaljena sa velikim entuzijazmom od strane uticajnih kupaca iz Njujorka, Londona i Amsterdama. U septembru iste godine Dris odlučuje da otvori sopstveni butik – malu prodavnicu od svega 16 m2. Prvo što je u njoj prodao bile su muška i ženska kolekcija izrađene od apsolutno istih materijala. Vrlo brzo on počinje da prikazuje garderobu modnim novinarima i kupcima sa svih strana sveta. Ono što je modi doneo bilo je toliko novo, toliko sveže i toliko jasno da je uspeh jednostavno bio zagarantovan! Inspirisan evropskom prošlošću (neprevaziđenom estetikom Dvadesetih i Tridesetih), azijskom prefinjenošću i krhkošću i sjajem Orijenta, a provlačeći kroz njih nit jedinstvenog belgijskog sanjarskog duha, Dris je potezima impresioniste kreirao mistiku koja, mirišući na život u prošlosti, daje snagu za život u sadašnjosti! Mladići i devojke sanjarskih pogleda - lutalice bogatih duša, oni za koje ne znamo da li su se tu našli greškom; zalutali iz davnih vremena ili nam sobom pokazuju budućnost koje nismo svesni: publika je ostala opčinjena! Rođena je šik moda besmrtnih lutalica!

Teško mi je da vam rečima prenesem atmosferu koju Belgijanci stvaraju svojim
kreativnim izrazom. Teško mi je da vam opišem lepotu modnih revija ne
samo Dris Van Notena.
Belgijski kreatori imaju snažan likovni izraz,
neprevaziđenu moć neverbalne komunikacije. S jedne strane neizlečivi
sanjari, a sa druge precizni kreatori jasnih misli, oni su poput vetra
koji, bilo da je topao ili hladan, blag ili razarajući, uvek govori
univerzalnim jezikom koji svako od nas potpuno razume. Onaj ko vetar
voli, voleće i Belgijance.
Brzinu kojom je Dris Van Noten postigao
svetsku slavu pokazuje i činjenica da je već 1989. godine kupio
velelepnu zgradu u centru Antverpena (Nationalestraat 16), u ulici koja
u to vreme nije imala veze s modom, u nju postavio svoj butik i nazvao
je Palatom mode (Het Modepaleis). Zanimljivo je pomenuti da zgrada
datira iz 1881. godine i da ju je Dris kupio od najvećeg poslovnog
konkurenta svoga dede. Het Modepaleis
je od 1989. do dan danas najčuvenija prodavnica Drisove garderobe i
zovu je centrom Drisovog carstva. Ulica u kojoj se nalazi vremenom je
postala ulica belgijskih modnih kreatora. Prepuna je najraznovrsnijih
butika i ateljea, a na manje od 100 metara od Palate mode nalazi se i
modna tvrđava – zgrada ModeNatie u kojoj su modni odsek Akademije,
Muzej mode, Flamanski modni institut, galerija, a od prošle zime, i
najveći Yamamotov butik na svetu. To što je čuveni japanski modni
kreator odlučio da svoju najveću prodavnicu postavi u Nationalestraat u
Antverpenu govori u prilog priči o slavi belgijske mode.

Sa porastom reputacije, Dris Van Noten odlučuje da svoj showroom postavi u Parizu u čuvenom Mare (Marais) distriktu 1991. godine. U ovom ogromnom showroom-u prvo je prikazao mušku ready-to-wear
kolekciju. Za njom je usledila kolekcija za žene 1993. Uspeh je išao
konstantnom uzlaznom linijom, te Dris iste godine (1993) otvara svoj showroom i
u Milanu. U julu 2000. godine on povećava broj zaposlenih i svoju firmu
i atelje preseljava u impozantnu zgradu na dokovima Antverpena sa
pogledom na čitav grad. Ova šestospratnica bila je nekada skladište
muzeja, da bi je za vreme Drugog svetskog rata (kao i mnogo šta drugog)
zaposeli Nemci u okupiranom Antverpenu. 2002. godine Dris je potpuno
renovirao Het Modepaleis koja je još uvek bila jedina njegova
prodavnica. Njegove kolekcije za sve to vreme prodavale su čuvene
prodavnice širom sveta, ali je Palata mode ostala ekskluzivno mesto
prodaje isključivo Dris Van Noten garderobe. U januaru 2007. on otvara
svoju drugu prodavnicu i to u samom srcu Pariza. Nekadašnja knjižara u
zgradi iz 17. veka sa pogledom na Luvr sa druge obale Sene, uz Drisa je
sačuvala svoju dušu i svoju istoriju. U jesen prošle godine Dris je
otvorio i prodavnicu u Singapuru. Prodaja njegove garderobe je u
konstantnom usponu. Ne samo što je do danas Dris kreator koji ima svoju
stalnu klijentelu, nego je i kreator koji svojom savremenošću i
osećajem za vremenski trenutak neprekidno inspiriše i fascinira i na
taj način dobija nove i nove klijente.

Dris Van Noten sam sebe finansira od samog početka svoje karijere i ponovo
naglašavam da ova činjenica govori mnogo o njegovoj snazi kada se uzme
u obzir situacija u kojoj se globalna ekonomija danas nalazi. Treba
imati u vidu to da velike robne marke profitiraju tako što uništavaju
sve koji im se nađu na putu. One funkcionišu na principu: prodaj mi se
da bih te uništio, a ako se ne prodaš, uništiću te na drugi način.
Mnoge su zaplašile i gotovo da nema ni jednog modnog kreatora koji se
odupro, a koji i dalje uspešno pusluje. Koliko znam, za sad ih ima samo
dvoje: Ann Demeulemeester i Dries Van Noten. Kada su predstavnici Gucci
grupe zakucali na Drisova vrata, ponudili su mu kupoprodajni ugovor –
uobičajenu biznis ponudu u današnjem svetu mode. Ako mi verujete,
Antverpen je drhtao. Plan je bio (kao i sa svima koje su kupili) da
otkupe firmu, Drisu daju dobru sumu novca i unište robnu marku
srozavajući je na čist brend koji profitira od prodaje parfema i
naočara (danas su to Dior, Balenciaga i tako dalje u nedogled). Jasno
kao dan: zagarantovan profit bez i malo uloženog truda – to je ono što
je brend.
Ali, Dris ih je odbio!
Sa oko 500 prodajnih mesta širom
sveta na kojima se njegova garderoba prodaje, Dris Van Noten je
nesumnjivo jedan od najjačih modnih kreatora današnjice. Zajedno sa
pomenutom Ann Demeulemeester, Dris je primer svima onima koji veruju da
u ovom vremenu prodanih duša ostati svoj predstavlja pravu opciju.