Da li se duša odvaja od tela?

Evropski naučnici došli su do objašnjenja misterioznog 'vantelsnog' iskustva kojeg prepričavaju preživeli s intenzivne nege. Izgleda da duša ipak nikud ne leti. Rezultati britanskog i švajcarskog eksperimenta na zdravim volonterima objavljeni u avgustovskom izdanju časopisa Science nude razumno neurološko objašnjenje neobičnog doživljaja koji se često tumači kao odlazak na 'onaj svet'. Vantelesno iskustvo opisuju kao osećaj odvajanja od vlastitog tela kojeg posmatramo s udaljenosti. Lekari smatraju da je reč o poremećaju senzorskog sistema pri kojem vid, čulo dodira i specifičan osećaj da smo u telu, pod uticajem stresa više nisu povezani kako bi trebalo. Novo istraživanje pokazuje da je "integracija raznih senzornih modaliteta vrlo bitna za održavanje osećaja gde se naše telo tačno nalazi i gde smo mi u odnosu na naše telo," objasnio je dr. Kevin Nelson profesor neurologije na Univerzitetu Kentucky u Lexingtonu. Ako se i mislilo da je ovaj fenomen redak u stvarnosti ga zapravo mnogi doživljavaju pa čak i pod uticajem visoke temperature, alkohola ili nekih drugih halucinogenih droga. "Zapravo, jedna od 20 osoba imala je 'vantelesno' iskustvo," kaže dr. Nelson. Ali kako je ovaj fenomen u stvarnosti van kontrole i dešava se spontano lekari dosad nisu mogli pažljivo ispitati o čemu se radi. Tokom dveju novih studija naučnici su pokušali izazvati isto stanje kod zdravih volonetera. Opremljeni tehnološkim 3-D napravama kod ispitanika se stvorio bizaran utisak da posmatraju vlastito telo s 3 metra udaljenosti, objasnio je voditelj londonske studije dr. Henrik Ehrsson s University College London's Institute of Neurology. Manipulišući vidom i drugim čulima dokazali su da je ključ zapravo u čulima koji zbog nekog razloga, primera radi stresa, ne mogu tačno odrediti gde se telo nalazi.

1975. Godine naucnik Rejmond Mudi je u jednoj od svojih knjiga "Život posle života" opisao tzv. NDE (near death expirience) pojavu pritom ispitujuci blizu 150 osoba koje tvrde da su imale slicna iskustva odvajanja duse od tela. Nakon doživljene klinicke smrti koja je trajala duže od 7 minuta svako od njih opisuje 8 stavki kroz koje su prošli.
Neki pacijenti tvrde da su cak pratili bolnicarke u druge prostorije i bili su u stanju da detaljno opišu šta su one radile.Da li je ovo dokaz o postojanju duše to se nikada neæe utvrditi.Ipak postavlja se drugo pitanje.Cak i da se duša stvarno odvaja od tela šta se sa njim posle dešava?Na ovo pitanje izvesni naucnici tvrde postojanje reinkarnacije.
Pojedini naucnici su tvrdili da da prilikom klinicke smrti mozak reaguje na date anestetike i druge lekove koji izazivaju halucinacije.Medjutim ova tvrdnja je ubrzo oborena nakon ispitivanja 37 decaka i devojcica kojima su davani lekovi koji uticu na svest i niko nije imao ovakve dozivljaje.Drugo naucno objašnjenje je da prilikom zastoja srca,prekida se disanje i time smanjuje nivo kiseonika u krvi i povecava nivo ugljendioksida,što se zove hipoksija.Ovo je potvrdio naucnik iz Ilinoisa Dr.L.Ž. Medin koji je duševno obolelim osobama davao ugljendioxid visoke koncentracije ne bi li ublažio biohemijske disfunkcije mozga.Skoro svi pacijenti opisivali su slicne doživljaje kao oni koji su doživeli klinicku smrt.Dalje potvrde o ovome pronadjene su još u Starom Egiptu.Faraoni i sveštenici su zahtevali da ih zatvaraju u kovceg zapecacen voskom i drže nekoliko minuta sve dok ne dodju na samu ivicu smrti,a zatim otvaraju kovceg i vracaju ih u život kako bi dokazali da su oni zapravo besmrtni...