Raša Livada

(Subotica, 1948 — Beograd, 06.11.2007)

Autor je knjiga pesama Poprskan znojem kazaljki (1969), Atlantida (1972) i Karantin (1977), i poeme: Ranjeni ditiramb, Horoskop i Rađanje soneta. Izdavačko preduzeće "Posveta" 2006. godine po izboru Borislava Radovića u okviru biblioteke "Savremena poezija" objavila je zbirku njegove poezije Pesme.
Objavio je i antologiju "apolitičke poezije" Svetska poezija danas (časopis Gradac, 1981), koja je, zajedno sa njegovim pesničkim zbirkama, izvršila znatan uticaj na potonje generacije pesnika. Proširena i dopunjena, ova antologija objavljena je u dva toma u izdanju "Prosvete" 1983. godine pod naslovom Moderno svetsko pesništvo.
Prevodio je peziju Roberta Grejvsa, T. S. Eliota, Huana Himenesa, Jahude Amihaja i V. S. Mervina.
Godine 1985. osnovao je Književno društvo "Pismo", pokrenuo istoimeni tromesečnik za savremenu svetsku književnost, a u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada uređivao je i istoimenu biblioteku. U krilu ovog književnog društva osnovao je još nekoliko književnih časopisa ("Ruski almanah", "Istočnik", "Erazmo", "Mezuza", "Schakespeare & Co.").
Osamdesetih godina bio je potpresednik Srpskog PEN-a, predsednik Beogradske sekcije Udruženja književnika Srbije i prvi predsednik Odbora za zaštitu umetničkih sloboda. Jedan je od osnivača Srpskog književnog društva 2000. godine.
Pesme su mu prevođene na preko dvadeset svetskih jezika, a za svoj književni, prevodilački i uređivaćki rad dobio je niz nagrada, među kojima "Brankovu nagradu", Nagradu "Milan Rakić", Nagradu "Jeremija Živanović", "Zlatni beočug" za trajni doprinos u kulturi Beograda i dr.

KAPETANIJA

Plovidbe više ne liče na naše sudbine
Brodovi prevoze samo svoje dimove Samo
— oružje — duvan
— paladijum A kapetani su postali
savršeni šrafovi brodskih motora

I to bi bilo sve o širokom zdanju
kapetanije Vrana
odsečenih nogu jakog srca
što je ovaj grad upisala u karte sveta

I to bi bilo sve da nema
njene teške senke u koju se skrivam
Postoje ljudi koji žive tamo
gde drugi crkavaju od trulih
tračeva o smrti španskog i kineskog
cara Samo veliki umiru
pljačkaju rûku ili smisla
i udubljujem se u nešto presudnije
za moj život
U mesečinu
što curi s krila na krilo noćnih ptica
kao pivo niz stepenice

U moje
sinuse — pluća — slezinu
I tamo
širi žute lepeze prastare svetlosti
Ali zaboravljena je reč koja može
opisati taj zagrljaj bez rûku

Poljubac bez usana

A Livada kaže

Ako si od dana: Idi u dan;
ako si od noći: Idi u noć.