Federiko Garsija Lorka

Misterija zvana Lorka

„Samo nam misterija omogućava da živimo, samo misterija“, tvrdio je čuveni pesnik Federiko Garsija Lorka, koji je postao otelotvorenje tajanstvene sile koju Španci nazivaju „duende“. Ipak, stiče se utisak da će sedam decenija nakon ubistva pesnika biti pronađen odgovor na pitanje da li se njegovi posmrtni ostaci uistinu nalaze u masovnoj grobnici u Granadi.

Mada je Lorkina porodica godinama odbijala da njegovo telo bude ekshumirano, nedavno je promenila mišljenje budući da su potomci ostalih ljudi streljanih na istom mestu želeli da konačno saznaju istinu o smrti predaka. Procenjuje se da je nekoliko hiljada Španaca ubijeno na brežuljcima Granade tokom Građanskog rata (od 1936. do 1939), po nalogu saradnika zloglasnog kaudilja Franciska Franka. Istoričari su saglasni u oceni da je slavni bonvivan i neumorni putnik smetao fašistima zbog nekonvencionalnosti i slobodoumnosti.

Pesnik koji je prijateljevao sa režiserom Luisom Bunjuelom i napisao odu slikaru Salvadoru Daliju, rođen je 1898. godine u selu Fuente Vakueros, nedaleko od Granade, u imućnoj porodici. Kao student književnosti i prava u Madridu počeo je da se druži sa istaknutim intelektualcima i „buntovnicima s razlogom“, koji će kasnije postati sinonim za nadrealizam u umetnosti. Iako je bio ponosan na uspehe prijatelja, mnoge od njih šokiralo je saznanje da je Lorka homoseksualac. Zbog osuda okoline sve više je tonuo u depresiju, koja je dostigla vrhunac kada su Bunjuel i Dali snimili film „Andaluzijski pas“, što je pesnik nemirnog duha protumačio kao napad na njega.

U potrazi za kratkotrajnim begom od stvarnosti Lorka je krenuo na veliko putovanje po svetu. Uživajući u lepotama Njujorka pronašao je inspiraciju za nove pesme, a potom odlazi na Kubu. Godine 1930. vratio se u novoproglašenu Republiku Španiju i postao direktor studentskog putujećeg pozorišta „La Baraka“, što mu je omogućilo da obiđe sve delove domovine, i upozna „sjaj i bedu“. „Život na točkovima“ predstavljao je avanturu koja je nadahnula pesnika da napiše romanse i dramska dela o iskonskim strastima, verovanjima i slepom predavanju sudbini, duboko utkanim u dušu Španaca.

Munjevit uspeh koji je ostvario nije bio po volji fašistima, koji su ga streljali 19. avgusta 1936. u Viznaru i bacili njegovo telo u neobeleženu grobnicu. Iako je Frankova vlada pokušala da izbriše sve uspomene na umetnika tako što je uništila Lorkina dela i zabranila spominjanje njegovog imena, ubrzo je postao simbol žrtava političke represije i fašističkih zločina.

Posle Frankove smrti 1975. godine i stupanja na presto kralja Huana Karlosa, pesme poput „Zeleno, volim te zeleno“ i „Neverna supruga“, ušle su u sve nacionalne antologije poezije, a kuća u kojoj je rođen Lorka pretvorena je u muzej, na radost njegovih obožavalaca iz različitih delova sveta. Oni koji posete to zdanje kreću na sentimentalno putovanje u prošlost, budući da su izloženi mnogi predmeti koji im omogućavaju da zavire u čudesni svet umetnosti, poput starog gramofona i požutelih fotografija. Prema rečima kustosa, neki posetioci nazivaju Lorku Kurtom Kobejnom 20-ih godina prošlog veka, s obzirom na to da je, poput tragičnog pevača grupe Nirvana, uspeo da ostvari munjevit uspeh za kratko vreme, bio neshvaćen i umro mlad.