Kaži mi...

First topic message reminder :

Sećate li se :
"Kaži mi, kaži
kako da te zovem,
kaži mi kakvo
ime da ti dam..."
Neverovatne jednostavnosti ali duboko mudro izrečeni, napisani stihovi Zmaja i danas vas mogu naučiti da mudrost življenja je u sveiskonskoj ljubavi.
Dakle, "Kažite " ovde i sada stihom svojim ljubavlju namenjenu misao i čar!

Nada


Postoji mjesto
Koje me sjeca na tebe
Cest sam gost

Otimam
Komad sjecanja
Da oci vide
Sto dusa sniva

Tu blizu srca
Zlatni kavez
Mojoj ljubavi
Ropstvom prijeti
Do smrti

Molitva je
Jedina nada
Da cu prezivjeti
Sjecanje

Stid me reci
Koliko te volim
Jer ce biti
Da je to vise od ljubavi
Od samog sebe
Od boga

A opet
Njega molim
Za tvoju srecu
Da zadrzi osmijeh
I ljubav podari
Andjeoskom licu

Onu ljubav
Sto dah zaustavlja
Na mojim usnama
Kada mi dolazis
Uzvisena
Poput andjela

"nepoznat autor"

Vratio sam se, zivote


Opet mogu cuti
kako raste trava
obuklo se nebo
kosulja mu plava
proteze se more i zjeva
kihnulo je sunce
i oblaka nema

Opet mogu budan sanjati
sve sto zelim
imam svemir ljubavi
s' tobom da ga dijelim

Opet kuca strana lijeva
sretan sam jer znam
opet mi se pjeva

Vratio sam se, zivote
otjer'o sam dane sive
imas li za mene jos ljepote
vratio sam se opet medju zive

Opet sreca tragove mi prati
a do kada, ko to moze znati
sve dok u meni zivi nada
zivot je lijep, zivot je sada

"nepoznat autor"

Tišina

Moj otac je znao reći,
„Viši ljudi nikada ne čine duge posjete,
niti im se treba pokazivati grob Longfellowa
ni stakleno cvijeće u Harvardu.
Samopouzdani kao mačka –
koja odnosi svoj plijen k sebi
dok joj mlitavi mišiji rep viri kao žniranac iz usta,
oni katkad uživaju u samoći,
i mogu se ušutkati
govorom, koji bi ih očarao.
Najdublji osjećaj uvijek se odaje u tišini,
ne tišini, već u suzdržanju.“
A nije bio neiskren rekavši: „Neka moja kuća
bude tvoje svratište!“

Svratišta nisu stanovi.

Marianne Moore

Darujem se noćas
kroz ustreptale misli zvezdama
Poljupcima noći prekrivam sve staze
do užarenih visina strasti
Uzavrela krv struji
kroz nabacane reči
kojima me želiš slomiti
Ne dam se vetrovima ljutnje
što teku sa usana
I ne marim što me zapljuskuju
kapi ledene kiše sa trepavica
Ne bole me ni tragovi tuđih koraka
što gaze mi po uspomenama
Samo ponekad osetim
u dubini srca
dah tvojih misli
I iznova se slomim
u čežnji za tobom.

Evica Kraljić

Nema Pomoci

Postoji mesto
u srcu koje nikad
neće biti ispunjeno

prostor

čak i u najboljim
trenucima

znaćemo to
više nego
ikad

postoji mesto u
srcu koje nikad
neće biti ispunjeno

i
mi čekamo
u tom
prostoru.

Bukowski

SAMOĆA


Svoju snagu prepoznaćeš po tome
koliko si u stanju
da izdržiš samoću.

Džinovske zvezde samuju
na ivicama svemira.
Sitne i zbujene
sabijaju se u galaksijama.

Seme sekvoja bira čistine
sa mnogo sunca, uragana i vazduha.
Seme paprati zavlači se u prašume.

Orao nikada nije imao potrebu
da se upozna sa nekim drugim orlom.
Mravi su izmislili narode.

Svoju snagu prepozaćeš po tome
koliko si u stanju
da prebrodiš trenutak,
jer trenutak je teži
i strašniji i duži
od vremena i večnosti.

Miroslav Antić

Dodje Mi Ponekad

Dodje mi ponekad
Da legnem kraj reke,
Da se istecem sa njom ili
Da ostanem na dnu, da mi isperu vode
Srce i dusu.
Dodje mi ponekad
Da brojim rastajuce zvezde
I da gledam plavetnilo neba kuda
Krstare namrgodjeni oblaci.
Dodje mi ponekad
Da legnem kraj reke,
Jer obuhvata me neka luckasta tuga
Onda kad stojim i pratim
zelene talase
Od obale do obale.
Dodje mi ponekad
Da se valjam po travi
Zajedno sa senkama pasa koji laju
Na duvarskom satu,
(Sat koji ne otkucava ponoc).
Dodje mi ponekad
Da pijuckam reku od izvora
do usca,
Jer hocu da sretnem
zlatnu ribicu
I da je zamolim da mi nacrta
Svoj lik, da je ne bih izgubio
U bezdanu svojih secanja.

Dusan Bajski

Svake subote postar ti je donosio od mene po
jednu poruku. Secas se: pisao sam ti sa zvez-
de Vege. Pisao sam ti iz oka jednog kita.
Pisao sam ti iz srca jednog sata. Pisao sam ti sa
Kolumbovog broda.

Uvek je bila prava marka. I pravi pecat nase
poste od prekoputa.

Ima li iceg goreg, nego ako ne umes vise da se
igras ni pravog pecata? Horoskop nije ni pe-
cat. Horoskop - to je zig.
Secas se filmova kad se zigosu stada? Samo,
ovo sa ljudima ipak je mnogo tuznije.

Stvarno, ima li iceg tuznijeg, ako ne umes da
se zaigras cak ni tuge?


Mika Antic

Blistave Kapi

Uzalud će mi trave bajati
i suncokreti, na koje ličim
Sve kada zadje, ti ces stajati
u krugu što se ne briše ničim.

Ko god mi svrati na konak, sniće
sunce, u ptičje perje skriveno
I tvoje venčano odelo biće
mojim mislima prošiveno.

Kad stresem sa se blistave kapi
uskršnjeg vina tvojih godina
zemlja će predamnom da razjapi
bezube čeljusti pukotina.

I zalud će mi trave bajati
i suncokreti na koje ličim
Svi kada zadju, ti ćes stajati
u krugu, što se ne briše ničim.

Dobrica Eric

Perle

Perla oko tvoga vrata
žablje ikre što se legu,
jagnjeći brabonjci,
jagnjeći brabonjci u snegu.

Ruža na mesečini brata,
na tvom struku pas od zlata,
lanen konop,
lanen konop oko moga vrata.

Noge tvoje pod suknjom gole,
ko klatna zvona kada mole,
u živoj vodi,
u živoj vodi pokret dve topole.

Pokret tvoje noge gole,
klatna zvona već se mole,
u živu vodu,
u živu vodu pada lišće sa topole.

József Attila
(preveo D.Kish)

Uzaludna Pesma O BeskraJu

Kuda bi trebao biti okrenut kavez
u koji bi uletale ptice

Pokažite mi more preko koga nije obala
i zemlju u kojoj je zaboravljena svaka buduća klopka

Reka se najlakše prelazi iznad izvora
a nas pregaze bez muke u našoj najvećoj dubini

Možda to i ne valja, dragi ubico, što si došao
u grad u kojem te nitko ne zna i ne sledi
jer treba da čekaš ako hoćeš pasti na vreme

Noć u vetru traži
boju svoje rođene šume iz koje je izišla
a ludak nudi brak devojci
na čiji trening dolazi dvadeset mladića

Zaljubljeni u druge
postajemo zaljubljeni u sebe
i možda bismo tako postali sretni
da drugi ne zavole nas
ovako se još uvek bacamo kroz žice
s vrhova zvonika.

Zvonimir Majdak

I San I Java

I san i java
su otrovni plodovi mašte.
Opasni za onoga,
ko ne ume da ih razlikuje.

Čuvaj se filmova
u koje možeš da poveruješ
i ljudi
koje ne možeš da razumeš.

Jer život je
poništena karta
kada mašta poruši snove.

Goran Aleksic

Ne


Noć te uništava da bih te tražio
kao ludak, u tami, u snu, u smrti.
Moje srce izgara kao osamljena ptica.
Tvoja me odsutnost ruši, život se zatvorio.
Kakva samoća i mrak, kakav suh mesec na nebu,
kakvi daleki putnici po nepoznatim telesima
pitaju za tvoju krv, za poljupce, za kucanje tvog srca,
za tvoju neočekivanu odsutnost u noći koja raste.
Moje ruke te ne stežu i moje oči te ne poznaju.
Moje su reči uspravne trazeći te utaman.
Spokojna noć u meni, horizontalna i duga,
pružena kao reka sa samostalnim obalama.
Ali idem da te tražim, otimam te i čupam
iz tame, iz sna, prikrivam te za svoje sećanje.
Tišina gradi tvoju neobjašnjivu istinu.
Svet se zatvorio. Sa mnom ostaješ.


J.D.Hidalgo

O sklopi usne, ne govori, ćuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I reč nek tvoja ničim ne pomuti
Bezmerno silne osećaje moje.

Ćuti, i pusti da sad žile moje
Zabrekću novim, zanosnim životom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred veličinom prirode; a potom,

Kad prodje sve, i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu čamu,
I život nov i nadahnuće celo
Nečujno, tiho potone u tamu,

Ja ću ti draga, opet reći tada
Otužnu pesmu o ljubavi, kako
čeznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osećam tako.

I ti ćeš, bedna ženo, kao vazda
Slušati rado ove reči lažne,
I zahvalićeš Bogu što te sazda,
I oči će ti biti suzom vlažne.

I gledajući vrh zaspalih njiva
Kako se spušta nema polutama,
Ti nećeš znati šta u meni biva-
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki živac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima!

Za taj trenutak života i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

I zato ću ti uvek reći: ćuti,
Ostavi dušu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lišće na drvetu žuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.
Milan Rakic

SPLET

Razmrljano veličanstvo
Razdrljano
Skupljenih bedara
Večno
Zjapećih

Usana
Gleda
Škilji
Ludilo
U sumrak
Bitak svih nas
Upitan
Je i
Čaroban
Nedostatak
Jada
Suze su rasparale sve tvoje šavove
Moliš se
Uzdišeš
Uz plam
U daljini
U daljini
Čujem
Plime i oseke
Našeg
Oceana
Neprilike
Jad
Glad
Slad
Nije li čudno kako se
Suprotnosti
Rimuju
Nezainteresovane
Jedna za drugu
Guguću u supostojanju
Bez imalo saosjećanja
Spajaju se samo u
Kozmičkom
Paraglajdingu


Gade mi se rječi
Izlizane
Potrošene
Pojebane
Stotinu puta
Gade mi se reči

Spajaju se samo
U
Kozmičkom
Paraglajdingu

Ugasi se
Ugasi večnost
Svojim hroptavim naglaskom
Bez barijera
Čeličnom voljom
Pronađi
Put
Do
Sna

Nanišani
Istinu
Veliku
Golu
Raskrinkanu
Beloputim
Linijama
Život je počeo
Udahnimo
Patetično
Požalimo se na bol

Jasmina Šušić

Kada Bi Otishla Iz Ovog Grada


Kad bi ti otišla iz ovoga grada
Kome bih levu ruku prebacio preko ramena
A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao:
"Priroda je puna mojih pogleda na svet".
S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći:
"U ovom orahu možda raste moj sanduk
Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno".
Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno,
Mada ne znam šta bih sve mogao da kažem
Na osnovu cele šume i drugih elemenata!
S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama.
Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji
I o mom srednjem uhu koje je gusto kao šećer.
S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima,
Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama.
Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi
S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama.
Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi,
Kome bih rekao kako mi se čini
Da u reci Ararat ključa kamenje
I ko bi me zbog toga voleo?
Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao:
"Ona kaže balkonu da ga voli
I balkon se sruši u tom času".
Poštari bi širom sveta raznosili jedno isto pismo
Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu
I bilo kakav mesec prelazi preko smetova.
S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga
I ko bi me zbog toga voleo?
Kad bi ti otišla iz ovoga grada,
Govorio bih uzalud:
Moje reči se ne bi ni na koga odnosile.


MatiJa Beckovic

Želim ti hrabrost
jutarnjega sunca,
koje iznad sve bede sveta
svakog jutra iznova izlazi....
P. B.

Zdravo ljubavi! Tajno! Zdravo sve neverovatno! Sve zabranjeno i zlatno! Zdravo čudnovati svete!