Gastronomski vodič

Nije lako upoznati stranog posetioca Beograda sa tajnama domaće gastronomije. Mnoga jela jednostavno ne postoje ni u rečniku, ni u jelovniku drugih naroda, iako su napravljena od uobičajenih sastojaka koji postoje u svakoj evropskoj zemlji. Upravo je to dobar razlog da se posvetite danonoćnom proučavanju srpske nacionalne kuhinje, nastale u nepredvidljivom spoju istorijskih uticaja na raskršću civilizacija.
Prepustite se u iskusne ruke beogradskih ugostiteljskih majstora - nećete se pokajati! Na njih se nisu žalile ni mnoge kraljevske i druge državničke glave, kojima su u najlepšem sećanju ostale beogradske noći uz jelo, piće i, naravno, muziku.
U beogradskim restoranima jelovnici su, pored srpskog jezika, ispisani i na jednom od svetskih jezika - najčešće na engleskom. Ako se konobaru obratite na jednom od svetskih jezika (engleski, nemački ili francuski), razumeće Vas u najvećem broju restorana.
Uobičajeno radno vreme restorana je 08.00-23.00, a pojedini restorani su otvoreni 12.00-01.00.

Glavna jela

U beogradskim restoranima možete dobiti sve vrste specijaliteta međunarodne kuhinje. Ipak, kada želimo dobro da jedemo, okrećemo se domaćoj kuhinji.
Srpski specijaliteti sa roštilja postali su simbol domaćeg kulinarstva, pre svega ĆEVAPČIĆI (mleveni prednji delovi junećeg mesa, odleže na ledu i formiraju se u valjkaste komadiće i peku na roštilju i služe se sa sitno seckanim lukom).
Vrhunac uživanja u roštilju je MEŠANO MESO - više vrsta specijaliteta od mesa: ćevapčići, pljeskavice, uštipci, kobasica, krmenadla, ražnjić, đevrek, vešalica... Pošto su jela sa roštilja najbolja dok su potpuno topla, tek spremljena, izmišljen je LESKOVAČKI VOZ. Samo od Vašeg apetita zavisiće koliko će imati "vagona". Pojeli ste dva do tri ćevapčića, dolazi pljeskavica, još niste stigli ni da nazdravite sa hladnim špricerom, već je tu vruća kobasica. Uz domaću lepinju, kompozicija se nastavlja. Imajte na umu da poslednji "vagon" određujete sami!
KARAĐORĐEVA ŠNICLA nosi ime po vođi prvog srpskog ustanka protiv Turaka, Karađorđu. Ne znamo da li je on voleo baš ovakvu šniclu, ali znamo da je kod nas vrlo popularna. Teleća šnicla se uroluje sa kajmakom, uvalja u jaja i prezlu i prži u dubokoj masnoći. Služi se sa tartar sosom. Uz Karađorđevu šniclu prijaće neko kvalitetno crno vino.
Ne može se zamisliti ni jedan značajniji praznik bez PEČENJA NA RAŽNJU. Ali, zašto samo praznik? Putujući kroz našu zemlju, primetićete, da su obavezan deo krajolika restorani ispred kojih se okreću jaganjci ili prasići na ražnju i na prirodnom žaru. Prodaje se na kilogram, a jede se uz salatu, zimi uz zimske, kisele salate. Uz pečenje će vam prijati crno vino.
TELEĆI ŠUMADIJSKI KOTLET se priprema od telećeg mesa - kotleta i dodaje se srpski sir, paradajz, slanina, kisela pavlaka, krompir, pirinač i ljuta papričica. Uz ovo jelo preporučujemo kvalitetno crno vino.
Tradicija konzerviranja mesa dimljenjem, stvorila je naviku da se i tako pripremljena mesa služe u restoranima. Tu je najpoznatija DIMLJENA VEŠALICA - dimljen svinjski kare, odvojen od kosti, isečen po dužini i pečen na roštilju. Služi se uz dobru srpsku salatu. Uz ovo jelo će Vam prijati kvalitetno crno vino.
Proleće je vreme kada se prelazi sa zimske na svežu hranu. Omiljeno prolećno jelo je KAPAMA OD JAGNJEĆEG MESA. Priprema se od komada jagnjećeg mesa proprženih sa mladim lukom i prazilukom, uz dodatak mladog spanaća. Kuva se, a može i da se zapeče. Jede se uz kiselo mleko.
SRPSKI ĐUVEČ sprema se od paradajza, paprika, krompira, pirinča, ljute papričice, svinjskog mesa isečenog na kockice i proprženog na luku i sve to zapečeno u rerni. Pikantno je i ukusno. Bićete žedni zato - ne zaboravite belo vino.
Oni koji su ipak za blažu ishranu neće pogrešiti ako probaju PUNJENE TIKVICE. Mlade tikvice se izdube i sa malo pirinča i mlevenog mesa (jagnjeće i svinjsko), kuva se uz dodatak paradajza i začina, a služi uz hladno kiselo mleko. Uz ovo popijte kvalitetno roze vino!
Za gurmane i za one koji vole da probaju neobična jela preporučujemo TELEĆU GLAVU U ŠKEMBETU. Jedna teleća glava, bela i crna džigerica, jedno teleće škembe. Obarena džigerica se poprži na luku. Na škembe se postavi glava i obloži nadevom od džigerice, uvije i zašije. Peče se 4-5 sati. Služi se sa salatom, ljutim papričicama uz suva, bela, stona vina.
PASULJ je jedno od najomiljenijih domaćih jela, u mnogo varijanti: od čorbastog do gustog, od praznog do vojničkog. Pasulj se kuva sa crnim lukom, lovorovim listom i dodatkom mesa, seckanom slaninom ili suvim rebrima, sa zaprškom na kraju. Obično se uz pasulj služi kobasica, krmenadla i slični komadi mesa. Uz pasulj obavezno uzmite salatu - preporučujemo slatki kupus ili pečene paprike u ulju sa belim lukom. Prijaće Vam i špricer ili pivo.
Kiseli kupus je tradicionalna zimska hrana. Ali, jede se i svež kao salata ili kuvan na više načina. Jedan od načina je i PODVARAK. Iseče se glavica kiselog kupusa na komade i dinsta na crnom luku. Pored masnoće, često se stavljaju i sitno sečeni komadići slanine. Zapeče se i služi sa ćurećim ili prasećim pečenjem. Skoro redovno je deo zimske praznične trpeze. Uz ovo jelo popijte kvalitetno crno vino.
SVADBARSKI KUPUS se kuva u velikom zemljanom loncu po nekoliko sati. Kiseli kupus i ovčije, goveđe, svinjsko sveže, ali i suvo meso, sa dosta crnog luka i začina (biber, so, lovorov list). Izuzetno prijatno jelo uz koje popijte kvalitetno crno vino.
KUVANA KOLENICA je gurmansko jelo, a kuva se zajedno sa začinima i služi se sa renom. Ovo jelo nikako ne ide bez belog vina ili hladnog špricera.
JAGNJEĆA SARMICA sprema se od bele i crne jagnjeće džigerice. Obare se i sitno iseckaju i doda se pirinač, jaje, dinstan crni luk i začini, sve izmešano uvija se u jagnjeću maramicu i formiraju male "pogače" koje se preliju mlekom i jajima. Zapeče se u rerni. Služi se sa hladnim kiselim mlekom. Uz ovo jelo će Vam prijati kvalitetno belo vino.

Riba

Beograd je grad na dve reke. Zato treba posetiti jedan od brodova ili splavova kojih ima mnogo usidrenih na obalama Save i Dunava i baš u tom ambijentu probati riblje specijalitete.
RIBLJA ČORBA je svakako nezaobilazni početak obroka. Mnoga takmičenja koja se održavaju svake godine u pripremanju riblje čorbe, upravo govore da pravog recepta nema. Ima samo pravih majstora i njihovih tajni. Priprema se od više vrsta kvalitetne ribe, uz dodatak raznih začina.
ŠARAN SA SRPSKIM PILAVOM - očišćen šaran, pirinač, crni luk, paradajz, belo vino, paprike, so, biber i limun. Riba mora da pliva - najbolje u belom vinu.
SMUĐ NA SMEDEREVSKI NAČIN - filiran smuđ priprema se sa crnim lukom, paradajzom, paprikom, peršunom i dodaje belo vino, limun, so, i biber. Uz ovo jelo ide, naravno, belo vino.
PUNJENI SMUĐ - filiran smuđ priprema se sa pršutom, crnim lukom, pirinčom, rendanim krompirom, uz to se dodaju so, biber, peršun i belo vino. Uz ovo - takođe belo vino.
PRŽENA SOMOVINA - za one koji vole ribu, ali teško izlaze na kraj sa kostima, preporučujemo prženu somovinu. Šnicle od soma se prže na ulju i služe uz kuvani krompir i limun. Opet jedno dobro belo vino.

Salate

U Srbiji se salate jedu uz jelo. Nekada su se salate jele strogo sezonski. Zimi "turšija" (kiseo kupus i razne prerađevine od povrća), a leti, naravno, sveže povrće. Danas se te podele brišu, ali ostaje tradicija. Paradajz, paprika, luk i ljute papričice su najčešći sastojci mešanih salata.
SRPSKA SALATA je upravo sastavljena od pomenutih vrsta povrća, uz dodatak ulja, soli i svežih krastavaca. Ako srpskoj salati dodamo struganog sira, onda se ona zove ŠOPSKA SALATA. Obe su dobre, nećete se prevariti!
Paprika se jede sveža, ali češće pečena. PEČENA PAPRIKA je salata od pečenih dugačkih, šiljastih paprika, sa belim lukom, uljem i sirćetom.
URNEBES SALATA se preporučuje gurmanima i onima koji vole ljuto. To je tucana ljuta paprika pomešana sa sirom u kompaktnu masu.
U nekim restoranima na stolu Vas standardno već čekaju sveže, zelene, ljute PAPRIČICE ili, pak, pečene sa belim lukom u ulju.
U intimnijem ambijentu, uz obrok mogu da Vam ponude i salatu koja se zove HLADNA BAŠTA. U veći oval se stavi ceo paradajz, paprika, očišćeni krastavac, mladi luk i dosta kocki leda. Prihvatite - sami odlučujete šta ćete i koliko pojesti.
AJVAR je ispečena paprika i plavi patlidžan - prethodno pečeni, samelju se, pomešaju i uprže na ulju. Servira se sa uljem i dodatkom belog luka po želji.
U zimskom periodu najviše se jede KISELI KUPUS. Raseče se glavica kupusa i služi uz dodatak ulja i tucane suve paprike.
TURŠIJA je mešavina ukiseljenih krastavaca, paprike, zelenog paradajza, karfiola, šargarepe. Ovakva salata se najčešće služi uz pečenje.
Nemojte se iznenaditi ako Vam salatu ponude već uz aperitiv - domaću šljivovicu. Kiseli kupus odlično prija uz dobru rakiju.
Pored navedenih salata, ako volite, možete dobiti još i: salatu od svežeg kupusa, kuvane cvekle, zelenu salatu, od pasulja, boranije, celera, krompira...

Deserti

Posle dobrog ručka ili večere, uz hladno vino, upitaće Vas da li ste i za nešto slatko. Da, svakako! Srbija je veliki proizvođač i izvoznik voća, ali za desert u domaćim restoranima nikada nećete dobiti sveže voće, već isključivo kao sastojak nekog od kolača.
Svaka dobra srpska kafana, koja drži do sebe, mora da ima SUVU PITU SA ORASIMA (red specijalnog testa razvijenog i blago ispečenog, pa red mlevenih oraha). Odlično osvežava posle obilnog jela, a i bolje prija vino! Alternativa su ORASNICE (sitno seckani orasi, vezani sa masom od šećera i jaja, oblikovano u potkovicu). Muškarci ih posebno vole!
Ako Vam orasi ne prijaju, tu je ŠTRUDLA SA JABUKAMA ili VIŠNJAMA ili MAKOM (brašno, ulje, jaja, vanilin šećer, suvo grožđe, kvasac i, naravno, jabuke ili višnje ili mak).
Neizbežne su i PALAČINKE (brašno, šećer, jaja, mleko, ulje). Možete ih dobiti sa orasima, sa džemom, sa čokoladom, gratinirane, flambirane, u vinskom šatou... A u svečanoj varijanti palačinkama se dodaju orasi, čokolada, puter, badem, narandžin sirup, malo maraskina i malo konjaka, pa se to pred Vama zapali da bi nastale FLAMBIRANE PALAČINKE.
Na kraju obroka, pre plaćanja računa, ponudiće vam KAFU. Tursku ili espreso? Probajte tursku, koja je u stvari prava srpska kafa, jer se takva u Turskoj nikad nije pila. Naznačite kakvu želite, sa više ili manje šećera ili se prepustite kuvaru i naručite "običnu".

Pića

Izbor alkoholnih i bezalkoholnih pića u beogradskim restoranima je na zavidnom nivou, bez obzira iz kog podneblja potiču. Posebno su na ceni ugostitelji koji drže probrane sorte rakija i vina iz sopstvenih podruma.
Preporučujemo vam da probate neke od domaćih marki pića:

RAKIJE od prirodnih sastojaka (šljiva, grožđe, trave):
Prepečenica, Šljivovica, Klekovača, Lozovača, Travarica, Lincura...

ROZE I CRNA VINA:
Car Lazar, Merlot, Kratošija, Plavac, Dingač, Vranac, Blatina, Ružica, Roze...

BELA VINA:
Banatski rizling, Karlovački rizling, Semion, Smederevka, Burgundac, Žilavka, Traminac...

PIVA:
MB, BG, Jelen, Vajfert, Pils, Lav...

VOĆNI SOKOVI:
Next, Nectar, Golf...

VODA:
Knjaz Miloš, Rosa, Voda Voda, Aqua Viva...

Restoran Stara trešnja
Piše: Zdravko Brkić

Ćuretina sa roštilja sa kikiriki puterom


Za preporuku tanjiri prijateljstva ili tanjiri za zaljubljene

Na Banovom brdu već dugo postoji restoran Stara trešnja. Ime je dobio po tome što se na tom mestu nalazilo drvo trešnje koja je posečena da bi se izgradio restoran. Ovo mesto je svoju popularnost steklo pre svega po domaćoj kuhinji koja se bazira na velikim, ukusnim porcijama. To je jedno od onih mesta za koje se neće utrošiti stotine hlijada evra u enterijer i nameštaj sa potpisom, ali će nasuprot tome svaki jelo koje poručite nositi garanciju potpunog gurmanskog doživljaja. Jednostavno i ukusno spremljena hrana na kojoj su odrasle generacije, ovde je i dalje autentično spremljena.
Okosnica ponude su jela sa roštilja, pečenja ispod sača i specijaliteti od mesa, ali pored toga tu možete naći i jela od ribe koja posebno dobiju na popularnosti tokom posta kao što je to sada slučaj.
Zakuska stara trešnja je sačinjena od sabranih hladnih predjela koje ovaj restoran nudi. Tu ćete naći paprike punjene pavlakom, mladi sir, kajmak, urnebes, par vrsta sušenog mesa i kulen.
Prebranac je jedno od izvarednih rešenja kada je u pitanju posna hrana. Porcija koju ćete ovde dobiti i pored toga što se ubraja u predjela može biti odlično glavno jelo. Posebno ako se odlučite za neku od salata kao podršku. Recimo, kiseli kupus. Ovde su salate kao i sve drugo veoma obilne tako da u porciji kiselog kupusa imate dovoljno za dve osobe
Kada su u pitanju mešane salate ovde nude dve verzije, letnju i zimsku. Zimska verzija je u stvari selekcija domaće turšije, a letnju selekciju čini svež paradajz, ljuta paprika, krastavac, kupus, a po mom zahtevu su je pojačali paprikom sa belim lukom.
Pastrmka sa bademom je bila jelo koje sam primetio odmah na jelovniku. Kao što je to red riba je servirana sa krompir salatom. Sos sa bademima je napravljena na bazi belog vina i obogaćen ovim koštunjavim voćem. Ali ono što je za svaku pohavalu i mora se napomenuti je količina ribe. U porciji su bile dve pastrmke koje bi se u većini restorana poslužile svaka ponaosob kao porcija, a dve nikako.
Ćuretina sa kikirikijem je u osnovi par ozbiljnih komada ćurećeg belog mesa koji su odlično pripremljeni na roštilju, i preko njih je servirana velika količina kikiriki putera. Kako sam ja ljubitelj ovog dodatka meni je ovo jelo bilo odlično, još u kombinaciji sa mešanim varivom to mi je bio favorit.Još jedna zanimljivost su normativi. Iako piŠe da je recimo porcija ćuretine 250 grama, potupuno sam siguran da je u tanjiru bilo znatno više od toga.
Nude se još i specijaliteti za dve osobe šarmantnih naziva kao što su tanjir prijateljstva ili tanjir za zaljubljene i za samo stotinjak dinara možete dobiti dva puta više mesa nego u standardnim porcijama. Sve u svemu, ovde se stvarno dobro jede.

Čokoladna nugat torta
Nugat čokoladna torta je samo jedan od domaćih deserata koji se redovno ovde nude. Palačinke na razne načine, suva pita, orasnice i cheese cake koji se već odomaćio kod nas. Ali medju svim ovim slatkišima čokoladna nugat torta je bila moj favorit na prvi pogled. Malo kora i dosta krema koji se naizmenično smenjuju sa obiljem crne čokolade i nugat krema zaista su izvanrdna poslastica za koju obavezno ostavite malo mesta pored svih djakonija koje se nude

Restoran Potkovica


Za preporuku sušeno konjsko meso

Nedaleko od Kalenić pijace, na Vračaru, već dugi niz godina postoji restoran Potkovica. Nedvosmisleno samo ime kaže, ovo mesto je dobro poznato po svojim specijalitetima od konjskog mesa. Autentična ponuda izdvaja ga tako od ostalih beogradskih restorana.
Pored jela od konjskog mesa, tu je i dnevni meni kao i sva jela sa klasičnog roštilja. Ušuškano i maleno sa tridesetak mesta i baštom koja je skrivena iza kapije, u dvorištu između vračarskih kuća, sve u svemu - prilično neformalno mesto sa odličnom ponudom hrane.
Obrok sam započeo od konjskog tartar bifteka, jela koje je zaštitni znak ovog restorana. I to potpuno opravdano. Na jelovniku se nalaze cene za celu ili pola porcije, jer često gosti ovo odlično jelo naručuju kao predjelo.
Od predjela sam izdvojio sušenu konjsku kobasicu i sušeno konjsko meso. Odličan izbor predjela koja su pre svega ukusna i jednostavna.
Dalje sam nastavio u istom maniru, sve najbolje iz ponude konjskog mesa. Prvo sam naručio biftek, srednje pečen, i kobasice. Oba jela su pripremljena jednostavno, baš kako sam tražio. Ovde nema šale, jer kada je ova vrsta mesa u pitanju dovoljno je samo ga lepo pripremiti po želji gostiju. Oba glavna jela su poslužena sa pomfritom koji nije iz polusmrznutih, smrznutih i ostalih konfekcijskih ponuda, već samo domaći lepo pržen krompir. Ponekad pomislim da u nekim od restorana i ne znaju da se pomfrit pravi od krompira, već misle da se to nešto kupuje kao poluproizvod u prodavnici. A o ukusu ne bih sada pričao, jer bi se verovatno zamerio svim proizvođačima smrznutog pomfrita.
Ali da se vratim na biftek. Odličan. Kažu da je lek za one koji pate od nedostatka gvožđa i malokrvnosti. Ako je terapija, onda bih se rado lečio svaki dan ovom terapijom. Ovaj biftek je neuporedivo ukusniji i bolji od mnogih koje sam probao. Verovatno nije lako naći ovo meso u dovoljnim količinama, ali sa druge strane, ovde ga ima i nemojte propustiti priliku da probate.
Kobasice su, takođe, bile za svaku pohvalu, u obilnoj porciji koja je više nego dovoljna da se najedete kada ste mnogo gladni, što je potvrda onog starog dobrog običaja srpskih kafana da pre svega u kafani gost mora da se najede, a da mora da bude ukusno to se podrazumeva.
Ovo je jedan od restorana koje bih najradije preporučio ako imate goste iz regije ili inostranstva, jer nisam baš siguran da se ovakav koncept može naći na mnogo mesta.

Orasnice i tulumbe

Kada uđete u restoran prvo vas dočeka tabla sa kredom ispisanim dnevnim menijem, i upravo na tom meniju sam našao inspiraciju za poslasticu. Šta drugo jesti u domaćoj kafani nego orasnice i tulumbe. To su kolači u kojima vekovima generacije uživaju. Ne zahtevaju neke ekskluzivne sastojke, već samo ono što svaka domaćinska kuća ima uvek u špajzu.
Orasnice su sjajne, iako stariji kažu da nisu baš kao one od pre rata. Ne znam zašto to tvrde, verovatno je tu skriven neki "žal za mladost". Ali za tulumbe stvarno verujem da na samo par mesta mogu da budu ovako dobre. Toplo ih preporučujem, jer ne smemo da dozvolimo da ovako nešto ode u zaborav.

Greco Di Tufo Doc

Ovo vino karakteriše kristalno bistra, blagožuta boja slame. U mirisu je lako prepoznati intenzivne arome tropskog voća sa blagim nijansama paprati i nane. Ukus se može jednostavno opisati kao suv i dobre strukture, sa notama minerala i prijatne kiselosti, što mu daje dozu svežine. Odlično ide uz brojna predjela, posebno uz italijanske specijalitete od morskih plodova, razne salate, kao i uz svežu ribu sa lakim sosom.

Restoran Mojito bar



Za preporuku pileća ćorba sa spanaćem i kiselim krastavcima

Za Mojito bar u Lazarevićevoj ulici iza bioskopa Tuckwood sam čuo i ranije, ali od pre četiri-pet meseci ovo mesto je postalo fin, ležeran restoran u kome može zaista lepo da se jede. Posebno ako radite u okolnim poslovnim zgradama, tu možete da pojedete svakodnevno neko kuvano jelo po veoma pristojnim, što se kaže, popularnim cenama i da se ubrzo vratite poslu.
Pored toga, petkom i subotom uveče ovde je dobra zabava i zanimljiva ekipa gostiju koji se odlično provode uz zvuk gitare u relaksirajućoj atmosferi. Iako prostor nije mnogo veliki, stotinak kvadrata, ovde se vikendom nađe dovoljno ljudi dobre volje kojima ne smeta gužva, već se svi odlično druže. Verujem da je to energija koju nosi i samo ime mojito. Ležerno i cool, takav je taj mojito koktel.
Svratio sam gotovo na brzinu da pojedem nešto između dva sastanka, i moram priznati da me je iznenadila, pre svega, ekspeditivna i kvalitetna usluga. Na brzinu sam pogledao i jelovnik, koji nudi od svega pomalo, i prijatno sam se iznenadio koliko standardnih jela ovde možete da nađete po povoljnijim cenama nego što su u većini beogradskih restorana. Siguran sam da bi u lokalima zone u Ulici Strahinjića bana i oko nje, ili u nekoj drugoj ugostiteljskoj zoni cene bile bar tridesetak procenata veće.
Obrok sam započeo pilećom čorbom koja je bila pripremljena sa spanaćem i kiselim krastavcima. Osvežavajući i okrepljujući uvod u ručak.
Jedna od preporuka specijaliteta kuće su bile slane palačinke mojito. Testo palačinki je veoma ukusno, a harmoniji ukusa doprineo je i krem namaz od sira i pršuta. Ove dve vrste palačinki mogu da budu odličan lagani ručak ako niste raspoloženi za obilniji obrok.
Taljatele prsutto con zucchini, kao što im i sam naziv kaže, su taljatele pripremljene sa pršutom i tikvicama u sosu od neutralne pavlake i sa tek malo belog vina koje se jedva oseća u sosu.
Jedan od zanimljivijih detalja je da možete sva jela da poručite sa desetak dodataka koji vam stoje na raspolaganju, kako bi vaše jelo dobilo lični pečat, ako vam već nije dovoljno originalno ono što se nudi u jelovniku. Obrok po meri, kao kada naručujete bilo šta drugo po meri.
Moj apsolutni favorit, koji sam odmah upadljivo primetio na jelovniku, i moja preporuka je scalopina al limone, teleća šnicla u sosu od limuna i lajma koji je baziran na naturalnoj pavlaci. Šnicle su servirane sa prženim njokima. Iako je negde uobičajeno da se njoki poslužuju bareni, ovde je originalno ponuđena opcija priloga sa njokima koji su u tiganju prženi na malsinovom ulju i sa tanko sečenom pršutom. Odličan spoj aroma koji zaista zaslužuje preporuku.
Iako bi neko možda pomislio da ovo mesto nudi italijansku kuhinju u jelovniku, ima i malo ponude meksičkih specijaliteta, takoreći zalogaja, tek toliko da se očuva taj bezbrižan latino duh. A pre podne, tačnije do 13 časova, tu je i ponuda za doručak u kojoj se pored standarnih omleta, preko kontinentalnog doručka, nailazi i na zanimljivu ponudu raznih sendviča.


Mojito bar nudi pet-šest veoma zanimljivih vrsta poslastica. Ponosni su na svoj tiramisu koji je zaista sočan i ukusan, pa je zato i bio moj izbor. Ali ima tu još nekih zanimljivih poslastica zbog kojih se moram vratiti kao gost, pre svega to su flambrane palačinke sa voćem i čokoladni mus. A pošto sam žurio i nisam više mogao ništa da probam, tiramisu je bio više nego dovoljan izbor za ovu posetu.

Restoran Le Moliere


Za preporuku tartar biftek parisiene
U Beogradu je bilo par neuspelih pokušaja da se otvori tradicionalni francuski restoran. Ali osim toga da se enterijer dotera sa francuskim šarmom i par nekih jela nigde ni jedan restoran nije u potpunosti odgovorio zahtevima fancuske kuhinje. Svi negde smetnu sa uma da je osnova uspesnog francuskog restorana da imaju šefa kuhinje koji poznaje sve karakteristike raznih regija francuske kuhinje i da bude Francuz.
Krajem prošle godine je otvoren restoran Le moliere u Zmaj Jovinoj ulici, odmah do Francuskog kulturnog centra. Rekao bih odlična pozicija i za restoran i za kulturni centar, a kuhinju vodi šef Michel Magda, iz Francuske. To mi je već u startu bio dovoljan motiv da odem na ručak u ovaj restoran jer sam hteo da vidm šta to ima da La Moliere da ponudi.
Ovaj restoran je klasičan francuski bistro koji nudi jednostavnu i ukusnu francusku kuhinju. Po par dobrih predoga u svim sekcijama od predjela, supa, glavnih jela preko očekivanih sireva i do deserata. Posebno je zanimljiva ponuda jela koja su nama bliska kao "narodna" kuhinja, a to su kuvana jela poput škembića, teleće glave, kolenice i telećih bubrega. Nije francuska kuhinja samo pašteta od guščije čigerice i biftek sa sosom od rokfort sira. Koreni francuske kuhinje su kao i svuda nastali duboko u provincijama gde se nisu jeli samo delikatesi.
Jedno od najpopularnijih jela koja se zna kod nas je supa od luka, pa je to bio logično moj izbor. Ukusna jaka supa pripremljena je od slatkog crnog luka koji dominira ukusom i koja je gotovo kao čorba. To je ono i što treba da bude, a ne obilje nadgradnje začina koji će poklopiti sve arome osnovnog sastojka.
Drugo jelo za koje sam se odlučio je bio pohovani brie sir. Par finih komada ovog sira su pohovani i posluženi na zelenoj salati sa malo oraha. Iako sam ga poručio kao predjelo ovo jelo može uspešno da zameni lagani obrok, ukoliko niste mnogo gladni. Pored toga, kada je reč o laganim jelima ovaj restroan nudi nedeljnu kartu dnevnih jela rasporedjenih po danima, kao i doručak i lagana jela koja se poslužuju do 18 sati. Medju tim jelima mi je pažnju privukao tartar biftek parisiene. To je zapravo seckani biftek poslužen samo sa začinima sa strane pa možete sami kreirati ukus po svojoj želji. Zaista zanimljiv pristup, a izgleda da će se zbog popularnosti naći u novoj karti jela i u regularnoj ponudi, jer je sve više zahteva za ovim jelom izvan predvidjenog vremena za servis dnevnih.
Glavno jelo za koje sam se odlučio je bila piletina sa paprikom i paradajzom. Sočna porcija pietine koja je pečena i poslužena sa kožicom, jer je Fracuzima svetogrdje odvajti kožicu od pilećeg mesa. Na taj način je očuvana pre svega sočna struktura, a i obilje ukusa kojih se nepotrebno odričemo odvajanjem kožice od mesa.
Nadam se da će dolaskom proleća proraditi i bašta ispred restorana, sa onim stolovima ispred izloga za kojim ćete moći da sedite i uživate u čaši šampnjaca i da čitate novine kao u francuskim bistroima. Za početak već možete popiti šampanjac na čašu, a stićiće i lepo vreme i sa njim i bašte.

Očekivano u duhu francuske tradicije ovde sam uzeo creme brulee, jedan od najtradicionalnijih deserta. Nije bilo lako odoleti i drugim poslasticama kao što je čokoladni krem kolač sa sosom od vanile, a tu su i još neki specijaliteti kao to je alzaška pita od jabuka i čokoladni sufle. Zaista raznovrsna ponuda poslastica sa francuskim šarmom, samo nisam mogao da probam sve odjednom.

Restoran Bastion

Piše: Zdravko Brkić

Otišao sam do restorana Bastion 2, najmorskiji od svih beogradskih restorana. Ovo mesto ima više duha mora nego bilo koji do sada o kome sam pisao jer Bastion 1, stariji brat beogradskog Bastiona, nalazi se u srcu Kotora. Kako su mnogi Beograđani veoma redovni gosti i obožavaoci delikatesa ovog restorana u vreme letovanja, onda je bilo prosto neminovno da pre nekoliko godina restoran krene za njima u Beograd.
Enterijer tipičan za fine konobe, udoban i jednostavan, poneka ribarska mreža, tu i tamo i detalji sa morskim motivima dočaravaju onaj ambijent na koju smo navikli u kotorskom Bastionu. Ovde ne samo da se može naći riba i morski plodovi već ima i cela tri jela od mesa, tek toliko da oni koji nisu za ribu ne ostanu gladni. Ali, kada je u pitanju hrana iz mora tu ima svega, od laganih salata do velike i raznovrsne ponude sveže ribe. Ako imate dilemu za koju bi ste se ribu odlučili, doneće pred vas izbor ribe na ledu da sami izaberte baš komad koji vi želite.
Ovde je najbolje krenuti od predjela bastion, kućnog predjela koje se sastoji od par specijaliteta koje možete poručiti posebno. Sve zajedno možete uživati u kombinaciji odličnih ukusa tako da ukoliko vas neki od njih posebno osvoji sledeći put uživajte samo u njemu. Dve vrste rižota, jedan sa kozicama drugi sa gamborima. Bakalar, pašteta od tune i hobotnica na salatu, kako se tradicionalno zove salata od hobotnice. Da bi upotpunio kolekciju ukusa koji me asociraju na Primorje naručio sam još po pola porcije tradicionalnog sira iz ulja i kozijeg sira. Oba sira su bila izvanredna. Posebno bih naglasio vrlo uskusan koziji sir koji vlasnik nabavlja iz okoline Novog Sada koji je bio potpuno otkrovenje za mene.
Medju obiljem ribljih specijaliteta odlučio sam se prvo za šapagete sa kozicama koje nisu porcija već slobodno mogu reći mega porcija. Špagete obarene baš kao treba na zub sa ribljim raguom i obiljem kozica. Fantastičnog ukusa sa dobro balansiranim začinima koji odlično zaokružuju ovo jelo. Ovu porciju bih teško pojeo čak i da nisam jeo predjelo, ali je zaista teško zaustaviti se pred ovim ukusima.
Jedno od mojih omiljenih jela od ribe je stek od tunjevine, pripremljen na bilo koji način, Dobro spremljeni tuna stek je uvek moj izbor u odnosu na sve druge, čak i mnogo plemenitije vrste riba. U Bastionu možete dobiti tuna stek sa prelivom od kozica, potpuno subjektivno, moram da se ogradim, ovo je spoj moja dva omiljena ukusa koji dolaze iz mora. Obilje kozica u sosu kojim je prekriven tuna stek podeljen na dva dela čine jelo koje zaslužuje sve pohavale i potpuno opavdano je bila jedna od preporuka ljubaznog osoblja.


Kako je moj beg u leto prilazio kraju bilo je nezaobilazno da se osvežim i nekim desertom letnjeg duha, a šta bolje od sladoleda može da asocira na leto. Ovde se poslužuje sladoled sa toplim prelovom šumskog voća. To su tri kugle sladoleda od čokolade, jagode i vanile koje su poslužene u činiji sa toplim sosom od mešanog šumskog voća i ukoliko se ne potrudite brzo da pojedete ovu poslasticu moglo bi vam se dogodi da se sladoled otopi, a to onda već više nije isto.

Retoran Fish & Bar Kalenić


Za preporuku terijakilosos na riži

Posle restorana Tribeka ponovo u ovoj rubrici predstavljam drugi restoran iz iste porodice i u tom duhu otišao sam do Fish bara na Kaleniću. Pre više od pola godine sam bio u onom bivšem, u Sinatri.

Ovo je sigurno najmanji restoran koji je prošao kroz ovu rubriku. Samo 5 stolova sa po dva mesta i nekoliko mesta sa visokim sedenjem su praktčno ceo restoran. I još nesto zanimljivo, u duhu novih trendova ovo je potpuno nepušačko mesto! Iako se iskreno borim za to da pušaci moraju da imaju mesto pod suncem i u restoranima dokle god je duvan legalan proizvod, ovde mi zabrana nije smetala. Otišli smo posle vecere u kafe u blizini na cigaru i kafu. Zapravo ima mesta za sve reklo bi se, samo kada postoji malo dobre volje.

Dok smo mi udobno smešteni večerali bilo je nemoguće ne primetiti veliki broj gostiju koji je došao po hranu za poneti, posebno onu koja je izložena u vitrini. Bez čekanja, možete odmah da pogledate šta vam se sviđa, da vam to zapakuju i ponesete hranu u kojoj na miru uživate kod kuće, a i izbeći ćete neprijatne mirise od spremanja ribe i ribljih đakonija u kući.

Za moj izbor među predjelima već sam znao i pre nego što sam i došao, jer prošli put sam se oduševio taljatom od tune. To je blago pečeno file tune uvaljan u dressing od meda i susama sa začinima, zatim sečena na tanke kriške koje su poslagane na zelenu salatu. Kao i prošli put to je bio odličan izbor.

Drugi potpuno klasičan ali i nekako očekivan izbor su bili grilovani škampi. Grilovani sa sve ljušturom su malo veći izazov za čišćenje, ali mora se priznati, ovako grilovani su uvek ukusniji od onih očišćenih, samo ako imate živaca da se time bavite. Pored toga među predjelima se nalazi i veliki izbor salata i nekoliko pašteta od ribe i morskih plodova za koje verujem da imaju puno poklonka koji vole da ponesu hranu i uživaju u njoj na nekom drugom mestu.

Kod glavnih jela je bilo teško odoleti ponudi najrazličitijih vrsta ribe jednostavno pripremljene na grilu, skoro 30 vrsta, kao veliki broj raznih drugih jela baziranih na ribi i morskim plodovima. Zaista velika ponuda koja ce verovatno postati posebno popularna u dolazećim danima uskršnjeg posta.

Oba glavna jela koja sam odabrao su bila iz a la carte ponude. Mediteranski ražnjić je odlična kombinacija probranih delikatesa ovog mesta. Ovaj put čišćeni gambori, rep grdobe, filet lososa i lignje na ražnjiću. Izmedju svake od vrsta ribe nalazi se malo mediteranskog povrća. To u stvari upotpunjuje doživljaj kompletnog mediteranskog ukusa. Pre nego što su stigla jela dobili smo na izbor tri preliva koji se mogu kombinovati sa predjelima i glavnim jelima.

Još jedan fini specijalitet koji mi se baš dopao dok sam je bio terijaki losos. Tajna u pripremi ovog filea od lososa leži baš u terijaki sosu koji je pomalo slatkastog ukusa. Serviran na riži koja upotpunjuje taj istočnjački duh ovog jela, zasluzuje najtopliju preporuku. Hrskavo grilovan losos sa ovom kombinacijom ukusa uz malo pomoradžinog soka koji možete da iscedite iz komadića naradže koja dolazi u dekoraciji je za svaku pohvalu.


Na ovom mestu od poslastica nude samo tanjir sa raznovrsnim svežim voćem. Iako bi neko možda poželeo još nešto posle obroka, možda to i ne bi bio tako dobar izbor, iz jednostavnog razloga što ćete se sigurno posle voća malo osvežiti, a i dalje osećati lagano. Nećete biti smlaćeni kao posle nekih obimnih obroka i još težih deserata. Mislim da je ovo potpuno adekvatan desert posle ponude koje ovo mesto ima.

Restoran Zorba



Za preporuku rota pita

Kada god se ozbiljna zima namerači na Beograd ja se uželim suncem okupanih restorana i kuhinje toplih krajeva i zemalja za koje nas obično vezuje more, plaže i uživanje na suncu. To je neki moj načina da se borim protiv snega i leda.

Kod Poštanske štedionice u Ulici kraljice Marije već se nalazi jedan od takvih restorana o kome sam pisao Buritto bar, a odmah do njega još jedan od sunčanih, restoran sa grčkom kuhinjom potpuno očekivanog naziva Zorba. Grčka kuhinja ima dosta autentičnih specijaliteta, a i neka jela koja mi svojatamo, kao što je recimo musaka. Ima tu još nekih jela koja su se odomaćila.

Ako je već reč o uživanju na moru, Grčka je sigurno među top 5 destinacija za letovanje, stoga je ovo bilo dovoljno da se uputim u ovaj restoran u borbi protiv zimske depresije. Masline i maslinovo ulje su jedna od okosnica kuhinje, a i jedno i drugo spada u moje omiljene namirnice i to je već bila dobra najava. Očekivano je da je sva hrana spremana na ovom ulju koje čak i poptuno običnoj salati od svežeg povrća daje novi šmek koji osvaja na prvi zalogaj.

Tako sam zaplovio u ove gastronomske čarolije jednim gotovo običnim predjelom, salatom agrotiki, koja bi u doslovnom prevodu bila seljačka salata. To je u osnovi tradicionalna grčka salta i sa malim dopunama u njoj se nalazi obilje svežeg povrća - paradajz, krastavac, paprika, luk, masline i kiseli krastavac koji ipak nisam očekivao. Sve ovo upotpunjeno je kockama dodoni feta sira i naravno, sve preliveno maslinovim uljem. U jelovniku je sa ponosom navedeno da je ovaj originalni recept preuzet od gazdarice restorana Peparikos sa ostrva Skopelos.

Kada smo već kod dodoni feta sira dobro je reći da on nije baš kao što su domaće verzije, već je to tradicionalni feta sir koji se dobija od ovčijeg mleka u koje je dodato malo kozijeg mleka i baš zbog toga ima onaj specifičan ukus koji je svojstven grčkim salatama i koji nikako da postignemo kod nas. Tajna je samo u tome od kog mleka se dobija sir. Zbog toga nam nikada ne polazi za rukom da kod kuće naše verzije grčke salate budu kao one koje jedemo na moru, a spremamo ih baš po receptu koji smo doneli sa letovanja.

U ovom restoranu svakodnevno se spremaju i jela koja su dnevni specijaliteti a ne nalaze se u redovnoj ponudi. Tako je prilikom moje posete jedno od toplih predjela koje se nalazilo u dnevnoj preporuci bilo predjelo od paprike i fete. To je zapravo pečena oljuštena paprika koja je punjena feta sirom i tako zapečena prelivena sa maslinovim uljem, origanom i malo belog luka. Ozbiljna porcija od četiri ove paprike može da zameni jedan dobar obrok.

Glavno jelo, koje je bio moj izbor na prvi pogled, su bile grilovane lignje punjene škampima i dagnjama servirane sa barenim krompirom i brokolijem. Sve što bi poželeli od morskih plodova objedinjeno je u jedno jelo sa malo povrća i to je taj osećaj koji pruža hrana i koji asocira na sva mora ovog sveta.

Za ljubitelje nešto tradicionalnijih ukusa u dnevnoj ponud se nalazila jagnjetina ispod sača, ali spremljena na nešto drugačiji način. Tokom pripreme ovog mesa njemu je dodat paradajz, luk i paprika, pored za nas uobičajenog krompira, tek toliko da jelo dobije taj grčki dodir.


Rota pita je izvrsna poslastIca koja se sprema po jedinstvenom receptu u samo pet grčkih restorana na celom svetu. Tako bar piše u jelovniku. To je kolač koji se priprema od celih jabuka koje se raspolove i slažu sa malo keksa i preliju posbenim prelivom koji je zapravo ta tajna koja se i ovde ljubomorno čuva. Kolač se perliva karamel sosom i poslužuje sa sladoledom od vanile. Moram da priznam da mi je ova poslastica bila potuno novi doživlaj koji sazlužuje sve preporuke.

Restoran Tribeka Unika



Za preporuku njoki sa brokolijem i ćuretinom

Restoran Tribeka u centru grada već godinama važi za odlično mesto sa brojnim poklonicima. Poznato je po brojnim specijalitetima od kojih su neki značajno uticali na promene u beogradskom ugostiteljstvu. Zato je ovaj restoran bio medju prvim restoranima koji su našli mesto u našem gastrodromu.

Tribeka je pre nekog vremena dobila svoju filijalu na Novom Beogradu, kažem filijalu jer se nalazi u zgradi Rajfajzen banke i Unika osiguranja. Savremni život u Beogradu tačnije pritisak na zakrčene ulice je učinio to da gosti koji bi izostavili posetu Tribeki u centru zbog gužvi pri prelasku mosta su dobili svoju novobeogrdsku. U mnogome slična onoj u centru grada ova Tribeka ima nekih svojstvenosti i već je uveliko poznata u žargonu kao Japi Tribeka.

Postoji par dobrih razloga za to. Pre svega što je okružena mnoštvom poslovnih zgrada gde mnogi zaposleni uvek razmišljaju šta i gde da jedu, posebno za ono malo vremena koje imaju tokom pauze za ručak. To ovde nije problem i zapravo možete da kompletan ručak završite za 45 minuta. To naravno ne znači i da ovde ne možete da se opusitite i na miru uživate u gastronomskim čarolijama u veoma prijatnom ambijentu.

Ovde je prenet i jedna dobar običaj iz stare Tribeke, odnosno ponuda kuvane hrane ili takozvanih dnevnih jela. Mnogi restorani su zaboravili u opštoj jurnjavi za što orignilnijim receptima da ponude svojim gostima - nešto da se pojede kašikom. Pomenutim japijima je nedostatak takve hrane posebno dobro poznat. Zbog radnih vremena koja često i ne postoje, nego se radi po ceo dan uz obilje suve hrane, pekarskih čarolija i sve populrnijih specijaliteta alternativne kuhinje, kuvana jela su postala retkost u ishrani.

Njoki sa brokolijem i ćuretinom su bili izbor za predjelo iako su oni po definiciji kod nas glavno jelo, ali ako ćemo da sledimo italijansku tradiciju oni ih rado jedu kao toplo predjelo. Odlično obareni, a ne raskuvani što je čest slučaj u mnogim restoranima, ovi njoki u blagom krem sosou sa fino barenim brokolijem su savršeno kompletirani sa fino grilovanim ćurećim prsima seckanim na komadiće. Sve u svemu odličan obrok. Moram priznati da je bolje poručiti ovo jelo uz čašu belog vina nego uzeti još jedno jelo...

Cezar salata je već odavno standard u Tribeci, pored još nekih favorita kao što su andaluzijska salata sa biftekom i još neki delikatesi koji se prave na osnovu zelenih salata. Ukusna sveža mešavina zelinih salata je odlično prošarana sa malo pilećeg mesa uz dodatak čeri paradjza, krutona i parmezana ribanog na listiće.

Kod glavnih jela nisam imao sumnji šta će biti moj izbor, preporuka je bila konjski biftek posebno pripremljen i od skoro je na meniju u Tribeci u centru, a ovde je u ponudi još uvek kao preporuka. Biftek je pre pripreme odležao par dana u posebnoj mešavini začina, zatim je grilovan po želji, serviran na mlečno kuvanom rižotou sa paradajzom sušenim na suncu. Kao poseban dodtak preko ovog bifteka je fino rendana crna čokolada koja kompletnom jelu daje jednu novu dimenziju i zaslužuje svaku preporuku.

Pored ovog jela koja se ubrajaju u vrhunske delikatese, drugi izbor je bilo kuvano jelo. Ka da sam ja bio u restoranu u meniju je bio grašak. Po veoma povoljnoj ceni možete da uživate u jelu koje je kao da ga je spremala mama. Grašak sa komadima mesa je bio izbor kojeg se verovatno nikada ne bih setio da poručim u restoranu, da nije bio na dnevnoj karti na kojoj se svakog dana smenjuju kuvana jela.

Još jedan standard prenet iz bratskog restorana u centru grada. Dobro znani čokoladni sufle koji je upotpunjen sa još malo čokoladnog sosa i sladoledom od vanile. Energičan topli desert u kombincaji sa sladoledom je odlična energetska bomba koja može i da vam zameni obrok ako ste spremni da se prepustite doživlju koji i najupornije čokoholike neće ostaviti ravnodušnim.

Ovako nešto beograd još nije čuvao. ne zbog brižljivo uređenog enterijera i
zbog vrhunske usluge, već zato što je restoran klub “bahus“ jedan
život, želja i ostvarenje sna.


Starim Rimljanima i Bahusu mnogo je toga bilo jasno. Znali su da snovi kriju
sve istine, da su svemoćni, baš kao i vino. I jedno i drugo razgaljuju
telo, opijaju dušu i raspiruju maštu, kriju strahove i strepnje, ali
isto tako mogu učiniti da oni nestanu.
S velikim su se poštovanjem odnosili prema svojim snovima i neretko ih
u stvarnosti sledili. A, boga Bahusa su slavili sa najvećim uživanjem i
počastima.

Život u pričama

Ovo nije životna (istorijska) priča. Mada bi to mogla biti. Ovo je
priča o jednom zdanju, mestu, splavu, enterijeru, snu…kako god želite.
Reč je o “Bahusu” (gle, slučajnosti!) i može se reći da je čedo Dunava
kakvo samo Dunav zaslužuje – nesvakidašnje i posebno po mnogo čemu,
prelepa oaza mira kod hotela Jugoslavija u kojoj ćete sigurno pronaći
po neki izgubljeni deo sebe. Kažu da će “Bahus“ ostati isti sve dok je
lepog plavog Dunava.
Na samo prvi pogled i udah shvatićete da je svaki stepenik, ćošak,
komad drveta, čašu, parče reke, gde leži, i osmeh koji ćete zateći,
urezana iskrena želja i neka tiha mudrost kojoj jednostavno ne možete
ništa. Baš kao i u vreme kada se slavio bog Bahus, i ovde je moguće
zadovoljiti čak i najzahtevnije gurmane i iskusne poznavaoce dobrog
vina. U stvari, na “Bahusu“ je sve moguće, baš kao i u snu.
Nije potrebno mnogo da u ovom ambijentu shvatite da “Bahus“ ima sve što
jednom životu treba – živi na vodi, okupan je svetlošću, znači mirom i
dobrim duhom – jednostavno je neodoljiv. Uzima pod svoje, a da toga u
početku niste ni svesni.
Nemoguće je ostati ravnodušan kada uočite detalje koji su s pažnjom i ljubavlju
postavljeni na pravo mesto.


Miris želje

Mnoge su lepote Beograda promenile lice. Ovde, na “Bahusu“, sve nekako
miriše na želju. Priče iz jednog života, drvo, Srbiju kakva zaista
jeste, prošlost i istinu. Reklo bi se da ste zakoračili u nečiji san. I
to verovatno jeste, a osetićete se počastvovanim time što vam je taj
neko dozvolio da slobodno prošetate delovima ovog sna.
Možda ovo ne treba reći, ali, ako se ne osećate posebnim i nemate
potrebu da neprestano tragate za nečim, onda “Bahus“ nećete razumeti.
Ostaćete uskraćeni za osećaj da čoveku treba tako malo pa da lice
razvuče u zadovoljan osmeh i veru da je nemoguće, u stvari, moguće. Baš
kao što boga Bahusa nije bilo moguće usmrtiti, tako nikada neće nestati
žudnja za životom koji postoji osluškujući samo srce… i poneki san.
Spoznati to je pravo bogatstvo.
Danas, 20 vekova kasnije, bežimo od snova glavom bez obzira. Pojma
nemamo šta nam pričaju, a i ne trudimo se da sa njima komuniciramo.
Vino ne slavimo, ali volimo da se njime opijamo. Ništa nismo naučili od
naših dalekih predaka. I taman kad pomislimo da nam nema spasa, da smo
pogubili same sebe, svoj pravac i prave ljubavi, pojavi se neko ko nam
poremeti dobro utvrđeni sistem. I to samo zato što sluša svoje snove i
diše u svom ritmu.

BOG SRCA I VINA

Rimljani su Bahusa prikazivali kao lepog, nagog mladića sa pomalo
ženskim crtama lica i telesnim oblicima. Njegov simbol je bila vinova
loza, tirzov štap i povećan penis. Rođen zimi kao zmija, postajao bi
lav u proleće, i bio ubijen i proždiran kao bik, jarac ili jelen usred
leta. Mit o Bahusu govori da se on ponovo rodio iz svog srca koje je
promaklo njegovim proždrljivcima. U njegovu čast stari Rimljani slavili su bahanalije.

BAHANALIJE

Praznici u slavu omiljenog božanstva Bahusa često su se završavali
razvratnim obredima, što je prevazilazilo granicu ukusa čak i za
Rimljane. U početku su se održavale jednom godišnje i predstavljale su
ritualni čin dugotrajnog i iscrpljujućeg plesa sa ciljem sjedinjenja sa
božanstvom, oslobađanja od ograničenosti, straha i strepnje, sumnje i
sažaljenja. Kasnije, bahanalije su se pretvorile u potpunu polnu
razularenost bez ikakvih verskih primesa. U početku su ih slavile samo
žene, a kasnije su i muškarci imali pristup. Da bi sebi što češće
omogućile potpunu polnu razuzdanost, rimske žene su ubrzo počele
slaviti bahanalije pet puta godišnje. Svako ko im je prisustvovao morao
se, bez obzira na pol, podati polnom uživanju sa svakim ko ga je
poželeo. Ako neko nije želeo da se poda određenom partneru, silovali bi
ga.
Ponašanje žena na bahanalijama opisao je rimski pesnik Juvenal (60 –
140 god. n.e.) u svojoj čuvenoj 6. satiri: “Od vina divlje skaču,
vitlaju kosom i strašno urliču. Kako li tada žude za obljubom! “

„РЕСТОРАН 27”, БЕОГРАД: ЈЕЛЕНСКИ БИФТЕК У СОСУ
ОД ШУМСКОГ ВОЋА, СА КРУШКОМ „ВИЛИЈАМС”, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА ЧИТАОЦЕ
„НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ”
Најбоље као императив


Вила у Истарској 27 у Београду, на Сењаку, недавно је претворена у
ексклузивни ресторан који се веома брзо изборио да буде уписан на све
пробраније гастрономске мапе српске престонице. Врло креативан концепт,
одлично осмишљен простор и прецизно саображен дизајн несумњиве су
врлине овог ресторана. Све је овде изведено из броја 27: дуги низ
аналогија које из њега проистичу и у њега се враћају, почев од самог
имена „Ресторан 27”, адресе, до необичног јеловника, направљеног као
каква збирка модерне симболистичке или сигналистичке поезије.
А мени овог елитног ресторана је интернационални. Најчешће се спремају
јела од рибе и дивљачи, са много оног загонетног „јединства
супротности” које је одлика великих кухиња и са бројним додацима, често
егзотичним. Сви елементи услуге, на томе се инсистира, врхунски су.
Мајсторски припремљена јела изискују најбоље посуђе („розентал”),
најбоља вина траже исте такве чаше („ридел”).

„Ресторан 27” има два сомалијеа, који ће вам увек предложити проверену истанчану
комбинацију вина и хране, букеа и тананих зачина. Особље, млади отмени
људи, говори светске језике, првенствено енглески. Међу гостима је
доста пословних људи, дипломата, врхунских лекара, спортиста, глумаца.
„Ресторан 27” је и програмска галерија (слике, фигурална и примењена
уметност).
Али, да не буде забуне, цене овде нису веће него у другим београдским ресторанима сличне категорије.
Кулинарски мајстори „Двадесет седмице”, ексклузивно за читаоце Националне ревије,
препоручили су јеленски бифтек у сосу од шумског воћа, са крушком
„вилијамс”. Сомалије уз то предлаже неколико варијаната, а ми издвајамо
вино Villa Gemma, бербу из 2003.

***

Рецепт
За једну порцију потребно је: 200 грама јеленског бифтека исеченог на
три медаљона, око 50 грама сотираног (претходно ољуштеног и скуваног)
кестена, једна крушка „вилијамс” ољуштена и скувана у белом вину, 20
грама боровнице, 10 грама црне трубе, 1 децилитар црног вина, со, бибер.
Месо се претходно издинста на загрејаној масноћи, затим се додају
редом: црна труба, боровница, зачини. Јело је готово када упола буде
укуван сос у њему.
Прилог: на загрејаној масноћи сотирају се крушке и дода кестен. На крају, све се зачини и служи топло на тањиру.

Погодак у центар

Опет смо у „Шарану”. То нам дође као сусрет старих, опробаних пријатеља.
Када имате госте изван Београда или Србије, уз то и врхунске зналце
гастрономије и вина, или када и сами пожелите ту комбинацију
истраживања и сигурности ужитка, онда је „Шаран”, симбол Земуна и
дунавске обале, право место. Погодак у центар. То здање земунског аласа
Вићентија Вукотића старо преко 120 година, реновирано под надзором
Завода за заштиту споменика културе 1982, 1992. и 2004, и сада плени
својом аутентичношћу, љупкошћу и топлином. Свеједно је у које доба
године сте тамо, да ли седите на тераси према Дунаву, или на горњој
тераси одакле се (осим реке) виде и Николајевска црква и кровови Доње
вароши, или сте унутра – осећај укуса, рафинмана и господствености је
исти. И домаћа митологија земунске обале, тамбураши, лепи боемски и
староварошки дух.

„Шаран”, најстарија земунска кафана, од почетка под истим именом и у истом
здању, до 2004. своју кухињу базирао је првенствено на речној риби,
коју су аласи ловили у Дунаву и свежу испоручивали овом ресторану на
обали. Понуда је потом постала још креативнија, проширена је на морску
рибу, плодове мора, широку лепезу пикантних јела од меса...
Медитеранска кухиња, нарочито италијанска, специјалитети српске кухиње,
поготову јела од дивљачи, и све друго у широкој гастрономској лепези
Београда, овде ћете добити у врхунском издању. Гаранција за то су
првокласни тим кувара и званична категоризација овог ресторана са
четири звездице. Читаоцима смо већ препоручивали хоботнице испод сача,
шницле од шарана са сосом од сувих шљива, димљеног шарана са дуњама и
кестењем, или са соком од парадајза, све у понуди од сома и смуђа...
Многи су послушали наш савет и потом се јавили да искажу највише
комплименте.
Мајстори из „Шарана” овога пута за читаоце Националне ревије препоручују бранцин у пршути. Уживајте.

***

Бранцин у пршути
Шест стотина грама бранцина исфилирати и посути са три врсте бибера,
посолити, премазати маслиновим уљем и ченом белог лука. У скувани
кромпир сипати мало маслиновог уља, када прокува додати блитву,
посолити, па изблендовати. Филете рибе умотати у пршуту, па их ставити
на роштиљ да се прже. Изблендовану блитву са кромпиром сипати на
средину тањира, потом рибу ставити преко тога унакрсно. Декорисати
круговима парадајза прженим на грилу. Прелити благо маслиновим уљем.

UZBUDLJIV GASTRO OKTOBAR U GRAND CASINU

GRAND CASINO Beograd
Uzbudljiv Gastro oktobar
Rešen da beogradsku gastro scenu (o)drži uzbudljivom i bližom svetskim kuhinjama i tokovima, kulinarski kreativni tim Grand Casina tokom oktobra pripema vrlo primamljiva gastro uzbuđenja. Najpre nas u drugoj nedelji ovog meseca (od 05.-og do 11.-og) očekuje kuhinja Provanse u kojoj se unapred radujemo spoju autentičnih proizvoda ove regije na jugu Francuske sa bogatstvom plodova i stanovnika Sredozemnog mora. Već sledeće sedmice (12.-18. oktobar) restoran Ginger predstavlja kinesku kuhinju gde nas sudeći prema dosadašnjem bogatstvu začina i načina pripreme azijske kuhinje očekuje pomak u odnosu na (p)odomaćene verzije kineskih specijaliteta. Zapravo, ovo bi trebalo da bude konstanta ponude Grand Casina, da nas svake druge sedmice u mesecu (d)očekuje predstavljanje jedne od mediteranskih kuhinja, a sledeće jedne od azijskih. Pri tom, svakog četvrtka uveče u Gingeru se pripremaju „Specijalne azijske avanture“ - poseban set od šest gangova kada se iznose specijaliteti koji i osobenošću ukusa i sastojaka i formom čine korak dalje od standardne (i standardno veoma dobre) ponude ovdašnjeg švedskog stola. Kada se svemu ovome doda osveženi intrigantni meni u Divi koja ove jeseni donosi nešto opušteniji koncept, a i ulazak bez registracije, ostaje samo da shodno trenutnom raspoloženju, prilici i afinitetima zakoračite u neki od ovih magičnih svetova dobre hrane. Bogat izbor vina i dobar muzički program, diskretna i stručna usluga se podrazumevaju, kao i uživanje...

Proleće

U najstrožem centru grada, tridesetak metara iza Knez Mihailove ulice, a na samom Topličinom vencu, smešteno je kultno mesto više generacija beogradskih gurmana, intelektualaca i umetnika.


Adresa: Vuka Karadžića 11
Telefon: 011/ 263 - 5436

Radno vreme restorana i kuhinje: od 9.00 do 23.00
Gradski prevoz: Autobus - 16, 52, 53, 56, 65, 67, 75, 95
Kartice: Visa
Bašta ili terasa: da, na trotoaru, 25 mesta
Parking: parkiranje na trotoaru u okolini restorana
Jelovnik: na srpskom, engleskom, francuskom i nemačkom jeziku
Osoblje govori: engleski jezik
Vrsta kuhinje: nacionalna
Glavna jela: od 400 do 900 dinara
Doručak: da

Ka „Proleću“ gravitiraju sve akademije i fakulteti u okolini, njihovi profesori ali i studenti, s obzirom na veoma pristupačne cene
Kako u istoj ulici postoji već nekoliko zvučnijih mesta, ovaj restoran ne služi za to da biste bili viđeni, već da biste zaista dobro jeli.
Za aperitiv preporučujemo dunjevaču, originalnog mirisa i ukusa.
Kao uvod u srpsku kuhinju po kojoj je ovaj restoran poznat, izabrali smo pohovani celer sa susamom, izdašnu porciju celera sečenog na tanke listove, koji pohovan i uvaljan u susam nije zadržao svoju prepoznatljivu aromu.
U drugom predjelu, svaki zalogaj sasvim fino začinjenog rižota sa bukovačama predstavljao je novo zadovoljstvo zahvaljujući dobrom odnosu pirinča i dinstanih pečuraka.
Od gotovih jela opredelili smo se za goveđi gulaš, poslužen u zemljanoj posudi, jelo bogato svežim i mekanim komadima mesa kombinovanim sa krompirom i začinima.
Iz ponude specijaliteta sa roštilja izabrali smo rolovanu punjenu belu vešalicu, čije je meso zlataste boje bilo obogaćeno nadevom od suvog mesa i kajmaka, a njena veličina bila je dovoljna za obrok za dve osobe.
Ukoliko želite da ukusnom jelu dodate čašu vina, u „Proleću“ vas očekuje standardna vinska karta koja nudi domaća i strana vina.

Posetu ovom restoranu možete završiti sočnom baklavom i svežom orasnicom koje su predstavljale fino zaslađenje uz domaću kafu.

Obrok za dvoje košta 2.700 dinara