Igre i igračke

Igračke su jedan od stimulansa dečjeg razvoja. Zato je važno kakve su, da li odgovaraju uzrastu deteta, da li su neškodljive, da li su edukativne...
Zahvaljujući njima dete uči i stiče mnoge veštine i znanja. Igračke pomažu ostvarenje socijalne komunikacije, ispoljavanju strahova, kanalisanju agresije...
Ukoliko ste u prilici da izaberete odgovarajući poklon za svoje dete, igračke su dobar izbor. Međutim, na tržištu ih ima toliko mnogo da izbor nije lak.

1. godina
Tada su primerene plišane igračke, zaobljenih ivica, jarkih boja, mekane na dodir (zbog loše koordinacije pokreta). Zato, svojoj bebi ponudite zvečke i različite visuljke iznad kreveta. Budite kreativni, neke igračke možete napraviti i sami od manjih praznih kartonskih kutija, polunaduvnaih balona, ukrasnog šarenog papira. U kasnijem uzrastu nećete imati ovu mogućnost, zato je iskoristite sada kada vašoj bebi privlači pažnju sve što je veselo, mekano, šuškavo, što proizvodi zvuk ili muziku...
*Visuljci. Šareni oblici koji se kreću iznad bebinog kreveta ili mesta na kome najradije leži su višestruko korisni. Uz njih dete uspeva da bude budno i bez zahteva da ga odmah uzmete u naručje, odnosno, moći će i samostalno da se zabavi izvesno vreme. Pokušavaće da ih dohvati što će poboljšati njegovu koordinaciju.
*Ipak, u ovom ranom uzrastu, važnije od igračaka je sama igra. Na primer: za žmurke je dovoljna jedna marama ili papir. Iza njih se možete sakrivati vi, ili sakriti neku sitnicu. Dete veruje da ako ono ne vidi nas, ni mi ne vidimo njega. Zahvaljujući tome, ono misli da ukoliko se sakrije iza papira, ni vi ne vidite njega, a svako vaše ponovno pojavljivanje izaziva kod njega veliku radost.

Od 1 do 3 godine
Većina dece se "vezuje" za igračke kao što su lutke, automobilčići, i sve ono što ima kombinaciju audio i vizuelnih efekata (u isto vreme pišti, zveči, peva, menja boje...). Osim toga, deca vole posude (buriće, kocke) različitih veličina. Zato, pronađite ono što se zatvara i otvara, omogućuje stavljanje, dosipanje, presipanje iz jedne posudu u drugu.
*Devojčice i lutke. Trenutno popularne lutke Bratz nude devojčicama izgled modernih, savremenih princeza. Za razliku od njih, Barbike (koje nikako i ne izlaze iz mode), ostaju pomalo staromodne, ali uz mnoštvo propratne opreme (nameštaj, bazen, konji kao ljubimci, velelepne kuće...). Možete biti protiv poruka koje one šalju deci ali nema razloga da ih branite. Naime, one su sastavni deo odrastanja već generacija devojčica. Osim toga, bez obzira što je Barbika bogata, zgodna, plava, i bez obzira da li joj je mama takva ili nije, dete će svoj model za kopiranje uvek naći u svojoj mami, a ne u lutki.
*Dečaci i »čikice«. Za razliku od devojčica, lutke namenjene dečacima zovu se »čikice«, i brže se menjaju. Naime, sa svakim novim filmskim hitom i novim super-herojem pojavljuju se i nove igračke. Uz Supermena ili Betmena... dečaci postaju nalik njima, u sopstvenim očima. To je i najbrži put da se ovakvi uzori prerastu, jer kroz igru dete zadovoljava svoje potrebe da liči na njih, istovremeno »prerađujući« ono što je videlo ili iskusilo, a ne ume da se adekvatno sa time izbori.

Od 3 do 5 godina
Najveći broj igračaka na tržištu je namenjen ovom uzrastu.
*Stikeri. Iako to nisu igračke u „pravom" smislu te reči, gotovo svaka generacija trogodišnjaka ili petogodišnjaka ima neku svoju „opsesiju". Trenutno su to stikeri. Posebno su zanimljivi devojčicama jer im omogućuju kontakt sa, uglavnom, nežno prikazanim likovima. Lako se lepe i odlepljuju gde god želite a postoje i specijalni albumi. Stikeri nemaju posebnu edukativnu vrednost. Ipak, deca ih vole i taj socijalni momenat što mogu da se menjaju, razgovaraju o njima, pokazuju ih jedni drugima dovoljan je motiv da ih približite i svom detetu.
*Umetnički materijal. U ovom uzrastu poželjno je da ponudite i umetničke materijale kao vrstu igračke. Bojice: što je dete mlađe pribor koji koristi treba da bude jednostavniji. Zato je idealno da prve bojice budu voštane (kreoni), a tek kasnije drvene bojice ili flomasteri. Mase za modelovanje (plastelin, glina, glinamol, testo...): što su deca mlađa masa za modelovanje treba da bude mekša, elastična, ali ne pretvrda, koja se ne suši i ne mrvi lako. Bojenje, crtanje, modelovanje je izuzetno važno jer razvija strpljenje, podstiče maštu i kreativnost, vežba koordinaciju pokreta i finu motoriku. Ima umirujuće dejistvo a istovremeno je i način izražavanja unutrašnjeg sveta deteta.

Od 5 do 7 godina
*Puzzle. Za manji uzrast predviđene su slagalice sa manjim brojem delova, a zatim se sa uzrastom povećava i broj delova i složenost same slike.
*Društvene igre. Ponudite detetu zabavnu matematiku, geografiju, gramatiku jer će ga one približiti određenim naučnim oblastima. Uz neke druge igre kao što su "Čoveče ne ljuti se", "Risico", "Cluedo", "Master mind" naučiće da prihvata poraz, odnosno, shvati da ne zavisi uvek od njegovog znanja da li će biti pobednik ili ne.
*Šah. Iako se šah smatra sportom, on ima karakteristike i društvene igre. Pojačava koncentraciju, podstiče logičko mišljenje (planiranje svojih poteza, konstantni uvid u trenutnu poziciju, predviđanje poteza protivnika...).
Društvene igre su veoma raznovrsne ali većina njih ima zajedničke karakteristike: ne postoji polna ili uzrasna podela, igra podrazumeva i saigrača (time se dete socijalizuje sa drugom decom, ili kada su saigrači roditelji - uspostavljaju međusobno još čvršće veze).
*Sportski rekviziti kao igračke. Iako se ubrajaju u sportske rekvizite, kao igračke možete tretirati i rolere, bicikl, skejtbord, vijaču, obruč... Lopta. Svako kotrljanje lopte, puzanje, skakanje - predstavlja dobru fizičku vežbu. Zašto su ove fizčke vežbe, sportski rekviziti u funkciji igračaka važni za vaše dete?
Osim onoga što je očigledno (boravak na otvorenom prostoru, unapređivanje fizičke kondicije, rad na eliminisanju eventualnih deformiteta kao što su kriva kičma ili ravna stopala...), vaše dete će dobiti podsticaj za razvoj motorike i fizičke spretnosti, pojačanje koncentracije. Razvijaće timski, takmičarski duh. Sportski rekviziti doprinose osamostaljivanju. Postajući sve spretnije u nekoj fizičkoj vežbi porašće i njegovo samopouzdanje.

Oko 5. godine
Novo interesovanje vašeg deteta mogu postati i kompjuterske igre ili play station. Uz njih, dete uči jezik novih tehnologije i novih medija. Idealne su igrice koje nemaju agresivan sadržaj, koje vežbaju reflekse, motoriku, koncentraciju.... koje su istovremeno i edukativne, i zabavne. Nemojte "bežati" od ovih igara i igračaka samo zato što vi mislite da nisu korisne. Umesto toga, pronađite one koje to jesu i ograničite vreme sedenja pred računarom. U tom slučaju, dete neće formirati loše navike a provodiće vreme na način koje samo želi.

Šta je to - dobra igračka?
Za sve igračke, od društvenih pa do plišanih, lutaka superheroja ili automobilčića... važe ista pravila:

* Da bi dete uz njih zaista napredovalo i uživalo, moraju odgovarati njegovom uzrastu.
* Poželjno je da budu napravljene od prirodnih ili neškodljivih materijala.
* Ne zabranjujte igračke svojoj deci. Ne krivite igračke za ponašanje svoje dece. Glavni uzori deci nisu lutke, već vi. Poruke koje im vi šaljete, očekivanja koja imate, kao i vaš sopstveni model ponašanja i kriterijumi vrednosti su daleko opasniji okidači za njihova neprihvatljiva ponašanja, nego što to mogu biti igračke.
* Igračke ne moraju da budu skupe. Kada kupite izrazito skupu igračku, verovatno ćete stalno opominjati dete da je ne razbije, i time mu, nesvesno, kvariti igru.
* Ne pretrpavajte dete igračkama (što ima više igračaka, više će se žaliti da mu je dosadno).
* Idealna igračka je ona koja je istovremeno i zabavna i edukativna. Znanja stečena kroz igru ostaju duže upamćena jer su deo detetovog ličnog iskustva.
* Igrajte se zajedno. Ima mnogo prednosti za dete, za vaš međusobni odnos, ali biće dragoceno i vama, lično. Opušta, podmlađuje, razveseljuje.
Jelena Holcer, pedagog

Roditeljima nije uvek lako da izaberu igračku za dete. Mališani često žele da imaju igračke koje imaju njihovi drugari iz vrtića ili škole. Sa druge strane, roditelji često nameću određene vrste igračaka svojoj deci.
Razloge za to nalaze u «opravdanju» kako je to povezano sa načinom vaspitanja njihovog deteta, ili da oni kao deca nisu imali neke od igračaka koje stalno kupuju. Takođe, ima roditelja koji se plaše da njihov mališan može slučajno da se povredi određenom vrstom igračaka. Zato kupuju isključivo igračke koje su mekane, lako savitljive, manjih dimenzija, pretežno okrugle forme. Decu ređe vode u prodavnice kako ne bi morali sa njima da se raspravljaju.

1. Funkcionalnost: Savremena istraživanja pokazuju da ljudi najmanje poznaju funkcionalnost igračaka. Naime, u lancu proizvodnje rade stručni timovi koji su zaduženi za oblikovanje igračaka prema dečjem uzrastu, a posebno se vodi računa o njihovoj nameni.

2. Učenje: Poštujući zakonomernost rasta i razvoja deteta od njegovog rođenja, pravilno odabiranje igračaka ima važnu ulogu u tim procesima. Odnosno, svaka igračka ima svoju funkciju i mesto u procesima učenja.

Prilikom izbora igračaka je potrebno voditi računa:

- ...da su različitog oblika, veličine i boja,

- ...da su isključivo od mekanog materijala,

- ... da pojedine igračke budu okačene iznad dečje glave, kako bi dete moglo da ih dodirne dok maše ručicama, da bi naučilo značenje pokreta,
- ...da «šuškaju» kada se pokrenu, kako bi dete fiksiralo pogled i određivalo sluhom izvor zvuka, a odlične su i one koje imaju lepu medoliju, tišeg zvučnog intenziteta. Glasne igračke u ranom periodu razvoja novorođenčeta mogu da štete njegovim razvojnim sposobnostima.

3. Razvoj: Oko drugog meseca života treba polako uvoditi male, mekane plišane igračke, kako bi se kod deteta razvilo razlikovanje osećaja dodira, kao i osnovnih emocija.

*U nešto kasnijem periodu, treba uvoditi puno gumenih igračaka, posebno one koje proizvode zvuke, zatim one koje se stavljaju u kadicu za kupanje, pa one koje dete može da stavlja u usta. Veoma su važne i igračke koje dete baca kada se uspravi, pre perioda prohodavanja. Poželjno je da su različitih oblika i boja. Dete će da prati pogledom svaku igračku koja se kotrlja i poskakuje. Može da bude i zvučna.
*Kada dete prohoda, pa sve do druge godine života, pri izboru igračaka najveći akcenat treba stavljati na one koje se kotrljaju i koje imaju kanap, kako bi dete moglo da ih vuče. Mogu da budu različite po formi, veličini i boji. Dobre su one od prirodnog materijala - kao što je drvo, ali i plastične. Zatim igračke koje pri pokretanju prave razne zvukove, pa one koje mogu da se rastave i sastave. Mogu da budu sa različitim elementima koji se ubacuju, ili elementima koji u izgradnji predmeta treba da poprime oblik «kule» ili «kuće». Funkcionalnost ovakvih igračaka se ogleda u razvoju motorne spretnosti (dete se okreće, savija, čučne, nešto namešta ili slaže i sl.), posebno finog hvatanja prstima, ali i u uspešnom kognitivnom (saznajnom) razvoju.
*Za celokupan kognitivni razvoj deteta, od treće godine života pa nadalje, postaju važne sve vrste kocki, različitih oblika i formi. Dete postaje pravi «konstruktor» i najveći deo vremena je u stanju da provede sa kockama. Ostale vrste igračaka mogu da mu privuku pažnju, ali na mnogo kraće vreme. Kocke najmanjih dimenzija po funkcionalnosti predstavljaju dobar trening za buduće pisanje. Takođe »treniraju» pažnju, razvijaju socijalni aspekt - s obzirom da više dece može da radi na istom zadatku, podstiču motiv za postignućem jer dete realizuje svoju mentalnu predstavu nekog predmeta koje je videlo ili zamislilo, razvijaju maštu i kreativnost.
*Igračke kao što su razne vrste lutaka i pratećih predmeta za imitaciju uloga, automobili, uopšte motorna vozila i slično... postaju aktuelni tek oko pete godine života. Devojčice se najbolje i najduže igraju sa lutkama, imitirajući razne uloge - ali to čine tek oko sedme godine, za šta je zaslužan kompletan govorno-jezički razvoj, kada su misaone operacije oblikovane i kada mogu da izraze brojne opažene situacije iz života. Dečaci u tom periodu traže složenije mehaničke igračke, da bi po istom principu imitirali razne takmičarske i društvene situacije.
*Neophodno je da se uvek razgovara i dogovara sa detetom kada se kupuju nove igračke. Roditelji treba da znaju zašto njihovo dete želi određenu igračku, jer motive za kupovinu uglavnom treba da određuju pravi dečji razlozi. Tako roditelji mogu na najbolji način da prate razvoj deteta, pošto mogu da prate aktivnosti kojima se ono bavilo.

Prve igračke
Prve igračke su od velikog značaja za funkcije razvojne diferencijacije motorike, sluha i vida u uzrastu novorođenčeta. Te funkcije se uspostavljaju već u toku prve dve nedelje. Novorođenče dobro vidi, dobro čuje, pravi ujednačene pokrete rukama i nogama, a osnovni način komunikacije je plač (inače, novorođenče može da bude vrlo osetljivo na zvučne podražaje).

Savet roditeljima
Ako postoji višak novih i starih igračaka, onih sa kojima se dete ne igra, potrebno je uraditi sledeće: recite detetu da samo izabere one sa kojima se trenutno stalno igra. Zatim mu objasnite da ćete sve ostale igračke da ostavite na drugo mesto, a kada ono bude želelo - vi ćete da ih donesete i «zamenite» za neke druge koje mu više nisu zanimljive. Prilikom takve selekcije, uspećete da ostvarite redosled praćenja vrste aktivnosti kojima se dete bavi, i u isto vreme da vidite koje aktivnosti su propuštene. To će vas usmeriti da u određenim, prigodnim situacijama kupite vašem detetu pravu igračku. Na vaše veliko zadovoljstvo, to će biti pravi poklon-iznenađenje za vaše dete!

Igračka kao ucena
Roditeljima igračka nekad može da posluži kao mera vaspitne ucene, ili kao potreba stalnog nagrađivanja - što je druga krajnost. U pedagoškom smislu je i jedno i drugo pogrešno.
Neda Subota, klinički psiholog

Igrajući se kockama, deca prvenstveno vežbaju spretnost prstiju, koja će kasnije da im služi za crtanje i pisanje. Gruba motorika se vežba kroz nošenje kocki, njihovo podizanje, slaganje raznih oblika.
Malo je igračaka sa kojima se deca dugo igraju i koje koriste za različite aktivnosti.
Kocke usavršavaju pokrete ruku i šaka, razvijaju maštu, a saznanje da jedna veća može da zauzme mesto više manjih, da mogu da se grupišu - doprinosi kasnijem razumevanju matematike. Zato je važno da se kockama podjednako igraju i devojčice, a ne samo dečaci - kojima se one tradicionalno kupuju.

Gradnja i rušenje
Igrajući se kockama i slažući ih, dete počinje da vidi svet u tri dimenzije, stiče osećaj za prostor. Za to mu treba čvrsta podloga na kojoj će da se igra, najbolje na podu, i dovoljno mesta da može da gradi, ruši i ponovo gradi. Nekada i na neverovatan način - neka deca pokušavaju da grade toranj od vrha na dole. Ne treba ih sputavati u pokušajima, bez obzira kako se to nama činilo neobično, ili čak nemoguće. Uostalom, da nije bilo «nemogućih ideja», odrasli ne bi imali svoje omiljene igračake (mobilni telefon, laptop...).
Rušenje tornja je takođe važno, i ne treba se ljutiti na dete kada svaki put sruši ono što ste vi sagradili. Ono tako uči da može da utiče na nešto, i da to promeni. Osećaj moći koje dete tada ima će mu pomoći da odraste u samouverenu osobu.

Bezbroj kombinacija i ideja
Stručnjaci kažu da deca od četiri i pet godina tek nešto mogu da započnu kada se igraju sa gotovim igračkama kao što su lutke, plišane igračke, ili električni vozovi. A sa kockama ne može ni da se zamisli broj mogućih kombinacija koje dete može da napravi, i to u mnogo mlađem uzrastu. Čak i zvučni, i svetlosni efekti nakon nekog vremena ne pobuđuju pažnju, jer se uvek ponavljaju na isti način.
Detetu ne treba pokazivati šta se radi sa kockama, ono će to samo da otkrije.

Svesna kontrola ruku
Sa puna četiri meseca, beba sve više kontroliše pokrete ruku. To znači da je manje prisutno refleksno hvatanje i da se pojavljuje voljno, odnosno ciljano hvatanje predmeta koji se nađu na dohvat ruke.
Između četvrtog i šestog meseca se javljaju prvi znaci koordinacije ruka-oko, i pokušaji da se dohvati igračka. Zato treba birati igračke jasnih i živih boja (crvena, žuta, plava, zelena), a podloga na kojoj su - treba da bude u suprotnoj boji, kako bi beba mogla da ih uoči. Jer ona i dalje ne može dobro da proceni udaljenost, pa često promaši kada posegne za nečim, mada se to sve ređe dešava.
Beba sa punih pet meseci može potpuno da otvori šaku sa odvojenim palcem, tako da počinje da hvata. U početku veće predmete, a kasnije i sitnije. Ako joj date kocku, obuhvatiće je čitavom šakom, a ubrzo će početi i da gleda drugu, dok jednu drži u ruci.

Hvatanje i dosezanje
Sledeća faza je hvatanje predmeta obema rukama, udaranje jednom igračkom o drugu, zatim bacanje i osluškivanje šta se nakon toga događa. Sve vreme beba i dalje stavlja igračke u usta da bi ih istražila, ali kako počinje da dominira potreba za novim iskustvom - dodirom, to se sve ređe dešava.
U ovom periodu treba podsticati hvatanje igračaka koje vise (gimnastička sprava za vežbanje), lopte različitih veličina (lopte za vodu su posebno pogodne za stimulisanje okretanja bebe sa leđa na stomak), hvatanje igračaka u središnjoj liniji i preko nje (na suprotnoj strani), prebacivanje manjih igračaka iz jedne u drugu ruku (male lopte), hvatanje igračaka obema rukama (veće lopte), držanje igračke u jednoj ruci i posezanje za drugom u sedećem položaju. Hvatanje i dosezanje su veoma važne i složene veštine kojima beba treba da ovlada i da ih usvrši, za šta joj je neophodna pomoć roditelja.

Samostalna igra
Od momenta kada počne da sedi i da se igra, kocke koje mogu da se slažu jedna na drugu kao toranj su pogodne za veliki broj stimulacija motornog razvoja. Mogu da se nađu u različitim varijantama - veće, manje, raznih boja i oblika. Za bebe mlađe od godinu dana su pogodne kocke presvučene tkaninom, a za starije od drveta, jer su dugotrajnije. Da bi stimulacija bila bolja, dobro je odabrati kocke živih boja, i to one koje mogu da se stave jedna u drugu. Kako su napravljene od čvrstog materijala - drveta ili plastike, dete će bez problema moći da udara jednu o drugu i proizvodi zvukove. I sve ostale, navedene aktivnosti koje podstiču motoriku ruku u ovom uzrastu, mogu da se stimulišu kockama.
U sedmom mesecu, beba počinje da uočava položaje, udaljenost, oblike, veličine, tako da kocke sa svojim karakteristikama u potpunosti zadovoljavaju ove potrebe. Pošto mlađa deca ne umeju precizno da nameštaju kocku na kocku, za njih treba odabrati one koje se slažu, a ne uglavljuju se.

Igra sakrivanja
Kada u osmom mesecu dete počne da traži skriveni predmet, to može da bude mala kocka, ili neka sitna igračka poklopljena velikom kockom. Za uvežbavanje bacanja i praćenja gde je završila bačena igračka, takođe mogu da se koriste kocke, jer su otporne na udarce i neće da se otkotrljaju daleko kao lopte.
Od dvanaestog meseca je potrebno da se ponovo (dodatno) stimulišu manipulativne sposobnosti i koordinacija oko-šaka. Dete treba da drži jednu igračku i da je istovremeno dodiruje drugom, da je premešta iz jedne u drugu ruku, stavlja manju kocku u veću, da i dalje udara jednom igračkom o drugu, da ih baca, da se igra sa tri predmeta istovremeno, da privlači udaljeni predmet - za šta takođe mogu da se koriste kocke.
Sa petnaest meseci, dete može da drži dva do tri predmeta u jednoj ruci, a neka deca mogu da grade toranj od dve kocke. Većini to polazi za rukom sa godinu ipo dana, a svi to mogu sa dvadeset meseci. Kada napune dve godine, deca mogu da sagrade toranj od četiri kocke (navedeni uzrasti u kojima dete može nešto da uradi su okvirni, služe samo za orijentaciju, a svako dete ima sopstveni put sazrevanja).
Snežana Milanović, viši fizioterapeut

Prilikom dugih putovanja, ili u slučaju nekih vanrednih situacija (na primer, bolesti deteta koja zahteva dugotrajno ležanje), kao i u svim prilikama kada je detetu dosadno i zahteva vašu pažnju - neke od uvek prisutnih igračaka su reči.
Iako nismo navikli da o rečima mislimo kao o igračkama, već isključivo kao o sredstvu komunikacije, postoji veliki broj raznovrsnih i zanimljivih igara sa rečima. One od vas ne zahtevaju ni novac, ni posebno izdvojeno vreme (jer možete da se igrate, tj. pričate i dok radite nešto po kući...), ni vaše učešće u nekim fizičkim (otuda po roditelje često veoma naporne) aktivnostima. Reči su uvek dostupne, a pravila lako promenljiva, što posebno odgovara mlađoj deci.
Ove igre su i odličan način da se povede razgovor o nekoj, za dete važnoj temi. Na primer: ako vaše dete uskoro polazi u vrtić i pokazuje otpor, možete u vaše igre sa rečima da ubacite pojmove kao što su: grupa, vaspitačica, nove igračke, spavanje popodne, zajednički obroci... i slične asocijacije za vrtić. Na ovaj način, temu polaska u vrtić ne samo da uspešno približavate detetu, već mu dajete „oružje" da i samo, tj. kroz igru na drugačiji način počne da posmatra ono što mu trenutno predstavlja problem.
Istovremeno, igrajući se raznovrsnih igara sa rečima, vi utičete na razvijanje rečnika deteta, proširujete fond reči koje može da koristi, utičete na bolju dikciju (jer dete usvaja i kopira vaš govor, način na koji vi akcentujete reči, vašu dikciju), njegovu memoriju (mnoge igre zahtevaju od deteta da ponovi ono što vi izgovorite)...
Takođe, ukoliko je dete stidljivo, ili ima različite strahove i tremu - upravo su igre sa rečima jedan od najbezbolnijih i najboljih načina da se ove teškoće prevaziđu.
Neke od najpoznatijih igara sa rečima su:

USMENE
*Kaladont
Prvi učesnik igre kaže jednu reč (bilo koju, bez obzira da li je imenica, lično ime, glagol...), a sledeći igrač kaže sledeću reč koja mora da počinje na poslednja dva slova prethodne reči. Na primer, neko kaže: «lampa», sledeći mora da počne svoju reč sa «PA» pa kaže, na primer, «Paket». Sledeći mora da počne reč sa «ET» (na primer «etiketa»), itd. Prednost ove igre je usvajanje velikog broja reči, upoznavanje sa novim pojmovima, proširivanje rečnika. Pobednik igre je onaj ko kaže reč koju je nemoguće nastaviti, na primer: «kaladont», «argument»...

*Nastavi priču
Prvi igrač kaže jednu rečenicu. Sledeći igrač ponovi prethodnu rečenicu i doda, tj. na prethodnu nadoveže svoju rečenicu. Sledeći (ili ako su samo dva igrača - onaj prvi) ponovi obe rečenice i doda treću.
Prednost ove igre je što se pored vežbanja izgovora i pravilne dikcije (jer se pretpostavlja da ćete vi kao odrasla osoba to imati), vežba i memorija. Tako dete ne samo da ponavlja vaše rečenice, već i njihov redosled.
S obzirom da priču izmišljate zajedničkim snagama, ne zaboravite da se igrate i podstičete maštovito izražavanje deteta. Odnosno, priča ne mora da bude logična. Naprotiv, ukoliko je teža i neobičnija, pred detetom je veći izazov da pamti čudne rečenice, ali i veće zadovoljstvo u vašoj zajedničkoj igri.

*Kad bi bio, šta bi bio
Ovo je jedna od igara asocijacija, a bazira se na zamišljanju «šta bi neka osoba bila kada bi bila» životinja, godišnje doba, boja, cvet...
Najpre izaberite jednu osobu koju svi učesnici igre poznaju. Na primer, «Kada bi tvoj tata bio neka boja, šta misliš, koja bi boja on bio?»
Pored uobičajenih, standardnih pojmova kao što su: biljka, životinja... možete da obogatite detetovo poimanje sveta time što ćete da uvedete i neke nove pojmove. Na primer: «Kada bi tata bio voće, junak iz stripa, igračka, mašina...» Mlađem detetu pomozite da se seti, na primer: «Kada bi tata bio kuća, kakva bi kuća bio? Možda soliter, koliba...?»
Na ovaj način podstičete maštu i formirate asocijativno viđenje okruženja.
Ista igra, ali obrnut redosled podrazumeva da jedan učesnik igre zamisli određenu osobu, a da ostali igrači na osnovu svojih «Šta bi bio kad bi bio» pitanja, i vaših asocijativnih odgovora, pokušavaju da otkriju koga ste to zamislili.

*Smišljamo pesmu
Svaki igrač treba da smisli po jedan stih. Na primer: «Jedna maca sa stola pala», drugi igrač treba da nastavi pesmu smišljajući rimu na prethodni stih (na primer, reči koje se rimuju sa pala su: stala, razlupala, zastala...). Cilj ove igre nije da formirate kod deteta pesničke ambicije, već da se poigrate rečima i dobro zabavite. Takođe, nije neophodno da pesma ima logičnu radnju. Sasvim je dovoljna vežba traženje reči koje se rimuju i koje mogu da se formiraju u istu strofu.

*Zamisli nešto
Jedan od igrača treba da zamisli neki objekat po dogovoru (životinju, biljku, predmet...), a ostali igrači treba da kroz postavljanje pitanja otkriju koji je to objekat. Na pitanja se odgovara samo sa DA ili NE, a čim jedan učesnik na svoje pitanje dobije odgovor NE, sledeći učesnik postavlja svoje pitanje.
Na ovaj način dete predškolskog uzrasta vežba koncentraciju (jer mora da ostane fokusirano na to šta pitaju drugi učesnici igre i da slaže sve dobijene odgovore u celinu, kako bi što pre došlo do rešenja). Istovremeno, vežba se u postavljanju pitanja na koja može da se odgovori samo sa DA ili NE. Na primer: «Da li ta životinja živi u šumi? Da li se hrani lišćem?»

*Igra asocijacija
Najpre se dogovorite šta želite da asocijacijama pogađate. Igra se sastoji u tome da navedete tri pojma, tj. tri asocijacije za jednu, vašu zamišljenu reč koju dete treba da pogodi. Na primer, ako je dogovor da zamišljamo godišnje doba: sladoled, more, plaža mogu da budu tri asocijacije za leto.

*Na slovo, na slovo
Smisao igre je da se na određeno slovo koje je nasumično izabrano, nabroji što više pojmova koji počinju tim slovom (životinje, biljke, gradovi...). Pobednik igre je onaj ko smisli najviše pojmova koji počinju određenim slovom.

*Zanimljiva geografija
Na neko nasumično izabrano slovo treba da se nabroje gradovi, jezera, planine, države i ostali geografski pojmovi.
Ova igra je idealna za decu starijeg osnovnoškolskog uzrasta, jer se kroz nju podsećaju mnogih naučenih lekcija.
Svako pominjanje geografskih pojmova je i odlična prilika da pričate o putovanjima, različitim kulturama, gde biste želeli da putujete, koje su turističke atrakcije aktuelne i zašto... Naime, upravo je tema putovanja, iako na prvi pogled nezanimljiva, jedan od dragocenih izvora informacija šta trenutno zanima vaše dete. Tako, ako vam kaže da bi želelo da putuje u Afriku, to odaje sasvim drugačiju poruku nego da kaže da želi u Njujork. Zatim krenite u konkretizaciju razgovora o Africi, pa ćete svakim novim detetovim odgovorom da još malo proširujete svoje znanje o njemu.

PISANE
Pored usmenih, postoje i brojne pisane igre sa rečima. One su idealne ako je dete prinuđeno da leži (zbog bolesti, na primer), ili je željno nekih novih, pomalo drugačijih igara. Najpre nabavite kartice sa slovima. Domine koje umesto brojeva imaju slova, ili slova koja ćete na kartonu sami da ispišete a zatim isečete na male kartice, biće vam sav potreban materijal za većinu igara sa slovima.

Pronađi reč
Svakom učesniku podelite isti broj slova-kartica, sa zadatakom da se sastavi reč sa što više dobijenih slova.
Ovakvim igrama dete vežba percepciju, jer treba da od više pojedinačnih, nepovezanih elemenata (slova) formira logičnu celinu (reč).

Odredi redosled
Suprotna igra prethodnoj jeste da vi najpre izaberete sva slova potrebna za neku dužu reč (na primer: «igraonica», «biblioteka»...), a zatim da ta slova ispreturate. Dete ima zadatak da pronađe «pravu» reč. Zatim obrnite uloge.

Gde su slova?
Izaberite neku reč, ali umesto da je prikažete kroz sva slova, izbacite kartice sa samoglasnicima (na primer, izabrali ste reč «gušter», ali ste detetu ponudili samo slova: G, Š, T, R).

Najbolje su vaše igre

Većina igara sa rečima imaju brojna pedagoška opravdanja, kao što su: razvijanje govora, usvajanje većeg fonda reči, vežbe koncentracije...
Ipak, najznačajnije je upravo to što su vam reči kao igračke uvek dostupne. Ukoliko se prepustite mašti i zajedno sa detetom izmislite neke vaše igre, uspeli ste da na najkvalitetniji način provodite vaše zajedničko vreme. Odnosno: igrate se i edukujete dete u isto vreme. Upravo zato, iako različitih igara sa rečima ima veoma mnogo - najbolje su one koje smislite sami.

Pažnja usmerena isključivo ka detetu produbljuje vašu vezu sa njim i istovremeno vodi ka njegovom
dobrom ponašanju. Zato, svakodnevno obezbedite sebi i svom detetu vreme
koje će biti samo vaše, vreme tokom kojeg ćete mu se u potpunosti dati.

Možda vam se ova ideja učini nepotrebna jer ste roditelj posvećen svom detetu
koji sve svoje raspoloživo vreme provodi uz dete. Ali pitanje koje
svaki roditelj može i treba sebi da postavi jeste koliko je on uz dete,
a koliko zaista sa detetom.

Jedne večeri, kada sam ušuškavala
svoju četvorogodišnju ćerku u krevet, ona je tugaljivo rekla: "Mama,
danas nismo nimalo bile zajedno."
Šta? Zapanjena, odgovorila sam: "Ali, išle smo u biblioteku, u supermarket, zajedno smo večerale".
"Ali, nismo se zabavljale!" pobunila se ona.
Progutavši
knedlu krivice, shvatila sam na šta je mislila. Već nedeljama njoj i
njenom bratu ne poklanjam stvarnu pažnju. Vozim ih u školu i vrtić,
idemo u biblioteku i u nabavku, proveravam da li su domaći zadaci
urađeni, ... Ali nismo provodili vreme igrajući se igara koje su oni
hteli da igraju, odmarajući se na način na koji oni vole da se
odmaraju, razgovarajući o temama koje su njima važne. Sa poslovnim
rokovima koji su me pritisli i skorom selidbom, jedva da sam imala
vremena da se istuširam!

"Mnogi roditelji su toliko prezauzeti
da gube jasan osećaj gde je mesto detetu u njihovom životu", primećuje
dr Stenli I. Grinspen dečiji psihijatar iz Vašingtona. Šta više, u
želji da maksimalno iskoriste vreme koje provode sa decom, roditelji
često upadaju u zamku ispunjavajući ga aktivnostima koje su, bez
sumnje, korisne za razvoj i obrazovanje kao što su sport ili strani
jezici. Provedeno vreme više je uz nego sa detetom. A velika je razlika
da li razgovarate sa detetom u želji da proširite njegov vokabular ili
vas zaista zanima njegovo mišljenje i jednostavno uživate u tim
zajedničkim trenutcima.
Deca itekako osećaju kada ste zaista
prisutni a kada ih odrađujete. "Ako odrađivanje karakteriše svaku vašu
interakciju, nešto značajno nedostaje u vašem međusobnom odnosu",
navodi dr Stenli Turecki iz NJujorka.
Zamislite se - koliko ste sa
svojim detetom a da vam pri tom nije jedno oko na omiljenoj TV seriji
ili novinama, koliko razgovarate telefonom dodavajući mu redom razne
igračke, koliko ste u aktivnostima koje morate da obavite ili onima
koje su za njegovo dobro. Da li vaše dete možda želi samo vas?!
Vreme koje roditelji i deca provedu zajedno može se svrstati u više
kategorija - vreme za učenje veština jedna je kategorija, vreme kada
vas dete prati u vašim poslovima je druga, a vreme kada ste sa detetom
i stvarate odnos jedan-na-jedan treća je i najvažnija kategorija u
stvaranju veze roditelj-dete. Dr Grinspen to vreme zove floor time ili
vreme za igre na podu. Zove ga tako jer malo dete najviše voli da se
igra na podu, a sam pojam podrazumeva mnogo više od toga.

Nepodeljena pažnja

Šta je zapravo floor time?
To je vreme koje roditelj provodi sa svojim detetom poklanjajući mu
nepodeljenu pažnju. To vreme je ispunjeno aktivnostima koje dete želi.
Ono bira i organizuje igru, vodi razgovor ili govori roditelju ono što
želi. Uloga roditelja je da prati dete i aktivno učestvuje u svemu, ali
bez namere da preuzme vođstvo i nametne nešto svoje.
"Vreme na podu pokazuje vašem detetu da se možete spustiti na njegov nivo i ostati
zainteresovani za njega", kaže dr Grinspen. To detetu daje ogromno i
prekrasno osećanje da ga razumete i volite onakvog kakvo je ono zaista.
Vreme na podu ohrabruje emosionalni razvoj deteta jer mu daje bezbednu
mogućnost da se otvori i da sa roditeljem gradi odnos poverenja, pažnje
i podrške.
Vreme na podu unapređuje odnos između roditelja i deteta,
otkriva zajednička interesovanja, razvija empatiju i razumevanje za
detetov unutrašnji svet, jača osećanje ljubavi.
Vreme na podu pozitivno utiče i na ponašanje deteta. Izlivi besa, cmizdrenje, tuča
često su pozivi za pažnjom. Dete koje je ima dovoljno, razvija
prihvatljive obrasce ponašanja.
Konačno, pola sata čitanja ili
ćaskanja pod jorganom pre spavanja daće detetu osećanje da u tom
trenutku ne postoji niko drugi sa kim bi vi više želeli da budete,
osećanje da ste samo njegovi, što mu jača samopouzdanje, osećanje
vrednosti, prihvaćenosti, i preplavljuje ga osećanjem ljubavi.

Ako ste spremni da provodite vreme na podu sa vašim detetom, imajte na umu sledeće:

UČINITE GA SVAKODNEVNOM NAVIKOM
Predvidljivost i pouzdanost ovog vremena detetu više znače nego sama dužina vremena
kojeg mu posvećujete. Svakodnevna zajednička igra od tridesetak minuta
bolja je od pokušaja da se nadoknadi hroničan nedostatak pažnje
povremenim potpunim trudom.

NEMOJTE GA USLOVLJAVATI
Nemojte prekidati vreme na podu kada vam se čini da se dete loše ponaša. Detetu
je preko potrebno osećanje da ga volite i kada uradi nešto loše. Ne
koristite ovo vreme kao nagradu ili kaznu za ponašanje deteta.

ODVOJITE BAR 30 MINUTA DNEVNO
Topao odnos, pun ljubavi i nežnosti ne može se razviti za pet minuta usputnog
ćaskanja. Da bi upoznali svoje dete u potpunosti i da bi vaša
komunikacija postala kvalitetna potrebno je vreme.

FOKUSIRAJTE SE POTPUNO
Ovo vreme u potpunosti posvetite detetu - isključite televizor, uključite
telefonsku sekretaricu, ne mislite na radne obaveze... Predajte se u
potpunosti vašem detetu.

PUSTITE DETE DA VODI
Više slušajte i pratite dete. Ako mališan želi da mu neznano koji put za
redom čitate istu priču, učinite to. Ako želi da lepite sličice u album
i pričate o fudbalerima i njihovim postignutim golovima na raznim
utakmicama, takođe učinite to. Opustite se i nemojte unapred imati
određena očekivanja o tome šta bi dete trebalo da radi ili priča.

OSTANITE UKLJUČENI
Podjednako je važno da dete vodi glavnu reč i da roditelj pritom ne ostane
pasivan. Naprotiv, budite aktivni učesnik i pravi partner detetu. Tako,
kada vaša kćerka priprema čaj za svoje lutke, nemojte odsutno primetiti
" O, lutkice piju čaj!" Umesto toga pitajte "Šta ja treba da radim?
Jesam li ja jedan od gostiju ili sam tvoj pomoćnik?" i slično. To će
otvoriti puteve ka interakciji.

Vreme koje roditelj provodi uzdete gradeći odnos jedan na jedan predstavlja jedan od najvažnijih
kategorija u stvaranju veze sa detetom. Ono će omogućiti detetu da
emocionalno sazreva i da sa roditeljem stvara otvoreni odnos u kojem će
uvek biti mesta za razgovor kako o lepim i interesantnim stvarima, tako
i o problemima koji su sastavni deo odrastanja. Zato je podjednako
potrebno i tek rođenim bebama i deci na pragu adolescencije.

Od rođenja do 12 meseci
Novorođenče vam ne može reći šta bi želelo da radi. Zato pažnju usmerite na
neverbalne znake. Da li poseže za nekim predmetom i širi oči?
Odgovorite na sve što vaša beba radi Istražujte zajedno i pričajte joj
šta je šta npr. "Ovo je gumena patkica. Patka kaže kva-kva."
Imitirajte svoju bebu u situacijama kad želi da komunicira sa vama (tada ona
ostvaruje kontakt očima i smeši se). Znači, gučite zajedno, stavite
svoj prst u usta ako ona žvaće svoju ručicu... Svojom mimikom ćete je
ohrabriti i početi da gradite vašu vezu.
Pokušajte neku aktivnu igru
ako vidite da je beba aktivna. Ako mlati ručicama i nožicama ona govori
da joj je potrebna akcija. Povucite je nežno u sedeći položaj ili je
uspravite, pridržavajte je dok puzi, letite lagano ili plešite sa
njom...
Ponekad se prepustite mirnim aktivnostima. Iako je beba
mirna, njen um aktivan i šalje vam poziv da mu recitujete, pevate ili
da idete u šetnju. Pokazujte joj oblake, ptice, kola, decu na
igralištu...
Istraživanja dečjeg razvoja su pokazala da bebe vole
da slušaju melodične, ritmične glasove visokih tonova. Naglašavanje i
ponavljanje kao npr. "Vidi macu! Gde je maca? Lepa maca!", kao i
kontakt očima i animirani izrazi lica, povećaće bebino interesovanje i
razumevanje okoline. Ohrabrujte bebu da priča tretirajući je kao
aktivnog učesnika u razgovorima odraslih, odgovarajući na svako gukanje
koje proizvede i čekajući da vam odgovori nakon što ste vi govorili.
Znajte
kada da prestanete sa nekom aktivnošću. Ako beba počne da se vrpolji
ili odvraća glavu, govori vam da joj je trenutno dosta. Nastavljanje
igre nakon te tačke učiniće da se ona loše oseća.

Od 1 do 3 godine
Na ovom uzrastu većina dece još uvek ne može da jasno izrazi svoje ideje,
pa blago vođstvo od strane roditelja može biti korisno. Ali zapamtite,
dete i dalje vodi. Vaše je da mu predlažete razne stvari, nešto što će
odgovarati njegovom raspoloženju (mirno i pažljivo, aktivno i
energično, itd.)
Igrajte se pretvaranja ali dopustite detetu da
kreira igru i deli uloge. Pa čak ako ste dobili ulogu ponija u igri
kauboja, podstičite detetovu maštu pitanjima "Da li je poni gladan? Da
li treba da kaska ili galopira?" Ako npr. dete slaže puzzle ponudite
svoju pomoć. Pratite vođstvo svog deteta u svakom razgovoru koji
povede. Igrajte sa detetom uz omiljenu muziku, ludujte u parku ili
igralištu, opustite se i prepustite. Uvedite aktivnosti u kojima vi
uživate jer su deca oduševljena svaki put kada ih primite u svet
odraslih. Zato, ako je dete u potrazi za idejama, predlložite nešto što
vi volite da radite. Ako tata voli letilice, pokušajte sa kolažom
dopuštajući detetu da bira materijal i odluči kako će to biti složeno
na podlozi. Ili ako volite da mesite, napravite kolač pa se onda
umrljano dobro zabavite ukrašavajući ga topljenom čokoladom i drugim
ukrasima.

Od 3 do 7 godina
Dete ovog uzrasta dovoljno je veliko da može da smisli puno aktivnosti za vreme
na podu i da jasno saopšti svoje želje i interesovanja. Zadatak
odraslog je da ga prati i bude aktivan.
Budite spremni da se igrate
omiljenih igara vašeg deteta, iznova i opet iznova isto. Ohrabrujte
dete da smišlja preokrete u igri. Možete očekivati puno imaginacije sa
pričama o goblinima, vešticama, princezama, vanzemaljcima... Razvijajte
entuzijazam kod deteta. Ako vaše dete posveti svo vaše zajedničko vreme
svojoj kolekciji sličica junaka crtane serije, nemojte samo klimati
glavom komentarišući kako su lepo složene, već se potrudite da nešto
saznate o tim junacima. Tako će dete znati da vi zaista učestvujete u
njegovim interesovanjima. Izađite zajedno jer vreme na podu ne mora da
se dešava samo u kući. Prošetajte zajedno do parka ili igraonice...

Od 7 do 12 godina
Na ovom uzrastu zajednička igra i zabava su i dalje važne, ali sada komunikacija u smislu razmene mišljenja ima ključnu ulogu.
Delite detetova interesovanja - ako vaša kćerka želi da sluša svoj omiljeni CD
uradite to ali je ohrabrite da priča o muzici koju sluša. Šta je
privači, da li tekstovi ili sama muzika, izgled izvođača ili nešto
drugo? Ko se još bavi istom vrstom muzike? Budite otvoreni u
razgovorima ali ne osuđujte ukoliko se njeni stavovi kose sa vašim.
Shvatite da vam se neće uvek sviđati to što vaše dete ima da kaže. Vaš
dvanaestogodišnjak vam može reći da ste staromodni što mu ne došuštate
da ostane budan do ponoći. Trudite se da se ne prepirete, izrazite
poštovanje za njegovo mišljenje, trudite se da se saosećate.

Da podsetimo - vreme na podu služi da pažljivo slušate svoje dete, da mu
odgovorite sa obzirom i da strpljivo rešavate svaku situaciju. Ovo ne
samo da će ceniti vaše dete, već će i vama samima pomoći da se osećate
uspešnim roditeljem.

Ako u porodici ima više dece
Akoste roditelj dvoje ili više dece, biće vam potrebna dobra organizacija
i pomoć partnera da biste mogli da se posvetite svakom ponaosob. Možda
vam sledeći saveti mogu pomoći:
- Prilagodite se različitim
rasporedima svoje dece. Igrajte se na podu sa bebom dok je starije dete
u vrtiću ili školi. Dok beba spava, slažite puzzle sa vašim
predškolcem. Posvetite se vašem adolescentu uveče, kada su mlađi
uveliko u krevetu.
- Uključite partnera i podelite vreme - dok ste vi u kući sa jednim detetom, suprug bi mogao da bude u parku sa drugim.
- Napravite raspored za svako dete menjajući redosled ko je prvi. Dok se
bavite jednim detetom, dajte ostaloj deci izbor da se igraju samostalno
ili da se pridruže vašoj aktivnosti. Braća ili sestre koje se opredele
da učestvuju moraju prihvatiti vođstvo onog deteta čije je "vreme u
toku".
- Pokušajte da sjedinite njihova interesovanja. Ako vaš sin
hoće da se igra dinosaurusima a kćerka insistira da bude princeza,
ohrabrite ih da kombinuju svoje teme pa da se igraju princeze u parku
iz doba jure.

Četiri znaka da je detetu potrebna pažnja
Svako dete kojem nedostaje prava pažnja od strane roditelja pokazaće to na
sebi svojstven način. Na roditeljima je da te znakove na vreme uoče i
da na njih odreaguju na adekvatan način - pažnjom a ne kaznom.
Kako deca obično iskazuju da im nedostaje vreme jedan-na-jedan sa roditeljem?
- Dete je često neposlušno. To možda ukazuje da se oseća ignorisanim.
Vreme na podu će mu pokazati da ne treba da se ponaša neposlušno ili
agresivno da bi bilo vidljivo u porodici. Dok ste sa detetom, shvatiće
da vam je stalo do njega, a možda i otkrijete pravi uzrok takvog
ponašanja.
- Dete je često plačljivo ili je jako lepljivo za
roditelje. To može ukazivati na njegovu nesigurnost. Svakodnevno, pola
sata nepodeljene pažnje uveriće dete da je voljeno i sigurno u okrilju
svoje porodice i pomoći će mu da povrati samopouzdanje.
- Dete često udara, vrišti i pokazuje druge znakove besa. Kroz igre pretvaranja ili
razgovor, ono će naučiti da postoje i adekvatniji načini izražavanja
ljutnje.
- Dete se teže snalazi u novim situacijama, npr. kada pođe u vrtić/školu, prelazak iz roditeljske u svoju sobu i sl.
Proces odrastanja je ponekad zaista težak jer pred dete postavlja teške
zadatke. Takvi izazovi mogu mu podstaći sumnju u vlastite sposobnosti.
Pomoć roditelja jedan-na-jedan pomoći će detetu da se opusti i stekne
potrebno samopouzdanje.