Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Ned Maj 17, 2009 3:48 am

First topic message reminder :

Постоје врата искована од додира. Искована од мириса.
Постоје врата начињена од укуса неке пахуље на твом длану.Или врата
од треперења јаре понад друмова
у жарка летња поднева.

Постоје врата неког твог тајног разговора са кликерима
камичцима и цветовима. Са мрвицама колача,
којима храниш врапце
што станују под стрехом.

Онај ,коме у очи стају цела небеса, види широка крила свемира.
Ко, као сврдло, упери свој вид у једну тачку,
читаће дубину васионе,
њене нерве.

Моје учење каже: у исто време и у истом животу
не можеш видети обе ствари.

Мирослав Антић

Ned Jul 05, 2009 7:25 am

Divna je Aiko, bravo braoo

Čet Jul 09, 2009 7:14 am

Ova muzika me zamara, a težak vazduh guši,
Gospodjice..

Plašim se za Vas, za Vašu memoriju.
Sudnji dan je tik uz mene,
ljuspaste reči odzvanjaju u Vašoj praznoj sobi.
Ostala je samo poluprazna flaša šampanjca, francuskog,
ostao je miris Vašeg tela i iznudjeni osmesi..

Gledam sve bledji rukopis, slutim genijalnost..
Zavirujem izmedju redova, pomalo krišom, Gospodjice..

Sad sam dobar, imam crvenu kravatu i novo odelo.
Kupila mi ga stara dama u znak zahvalnosti,
a možda i sažaljenja..
Vi ste mi obećali zakopčati dugme i vezati kravatu
i ja Vam se nadam..

Raskrstio sam sa rekom, odavno,
Vi ste to želeli,
a tajna je otplovila u nepovrat..

Kriv sam što sam jače nego obično stegao vašu ruku
i kolenom dotakao rub Vaše haljine..
prevario me sjaj Vašeg oka,
bio je istinit, gospodjice..

Rekli ste da Vam ne treba moja vulgarna ljubav, a nevinija nije postojala..

Reli ste promuklim glasom
(da li od besa ili želje)
da je Vaše devičanstvo za nekog finijih usana,
a ne kao mojih napuklih od čežnje,
za nekog bledjih ruku,
a ne kao mojih pomodrelih od stiskanja u pesnice do krvi,
za nekog sjajnijih očiju,
a ne kao mojih mutnih od suza..

Da, suza, Gospodjice!
Moj plač je iskreniji od Vašeg pozdrava i Vaše memorije
i ne znam dokle će me boleti Vaše kreštave reči i Vaše licemerje..

Dopustite mi,molim Vas,
da se nasmešim nekim iskrenijim očima,
ja Vam ne mogu više biti veran,
Gospodjice..

02.08.1986.god

Aiko

Pon Jul 13, 2009 4:53 am

Ti, ne znaš
kako suze zarežu obraz,
svaki put kada padnu
zbog nas,
ti ne znaš,
kakvu tugu, sada prete
da mi načnu ovi dani.
Ti ne znaš,
koliko pati srce
kada ga ledenim dahom zapahneš,
ti ne znaš,
kako se pruže bolna sećanja
kroz decenijama brojene sate...
Ti, na znaš,
neznaš, moje milo
koliko je ljubav
hrabra i smela
u meni otvorila put
i da svaki porazom, doneti slut
opere zracima nade i volje
da još uvek gore, plamena
ljubavi žar
Ti ne znaš
i ko zna da li ćeš
ikada saznati,
da je ova ljubav tebi data
veća od sveta vremenom merenih sad...
Ti ne znaš,
ali ja znam
ljubavne ti pesme
nositi plam!

M. P. Vedrana

Čet Jul 16, 2009 1:11 am

Lišće oluji

Teško je dijelit pjesmu I pjevače:
suza pripada oku koje plače,

bol pripada usni, rijeka moru nekom,
I lišće oluji. Ona je daleko.

Sanjam da me sanja. Noć je. Izgubljena
I prazna je ruka, ako nije njena.

Nož pripada rani, uže svome vratu,
Raširene ruke – kazaljke na satu.

Izgubljena ptica,
pripada li jatu?

Zvonimir Golob

Čet Jul 16, 2009 1:11 am

Zaista davno sve je bilo,
i ono kad si juče, mlada,
kroz pljusak kiše i sivilo
otišla iz onog grada,

iz magle koja udalji, gasi,
neke trenutke drage posve.
A ja bih htio ovdje da si.
I da te moje ruke nose.

Dušan Govedarica

Sre Jul 29, 2009 4:07 am

ЉУБИМ ЛИ ТЕ?

Љубим ли те, ил' су гласи
Пјесме моје пуста варка?
Ја те љубим, српско чедо,
Из љубави огња жарка.

Зори, када јутром свиће
И пурпурни плашт свој шири;
Лахорићу, кад несташно
Кроз ружице мале пири;

Звјездицама, тихом ноћи
Кад појезде у висини;
Славујићу, када сјетан
Прижељкује у тишини;

Поточићу, бистром врелу,
Нека гором, дољом гласи;
Чистој роси, што круницу
Миришљавог цвијећа краси;

И тичици, кад пјевуши
Вијући се лаким летом; -
Свему велим да те љубим
Вјерне душе ватром светом.

Aleksa Šantić

Sre Jul 29, 2009 4:10 am

ГОРШТАК

Пустите ме! Мени није
У тој вреви живот драг;
Гдје 'но љепше сунце грије
И плаво се небо свија,
Гдје 'но златно класје њија
Слаткин дахом вјетрић благ;

Тамо, тамо, за том гором
Гдје плодове штити Бог,
И гдје рано, рâном зором,
Уз шуштање бистрих врела,
Звоне звонца мирних села -
Тамо нађох мира свог!

Тамо, тамо у самоћи,
На ме чека невен мој...
И у дану и у ноћи
О њему ми душа снива, -
У два она ока жива
Гледа сунце и дан свој!

Не треба ми другог блага -
Свега ми је дао Бог!
Моје благо моја драга,
Са ње ми је живот мио,
У њој ми је свијет цио
И сва радост срца мог!

О, слатка су њена уста -
Пољубац јој тако благ!
А коса јој мека, густа,
У њедрима руже двије,
Под ружама срце бије,
Дивно срце - алем драг!

Пустите ме! Тамо, тамо,
Гдје 'но слатки слушам пој,
Гдје ме радост срета само
И гдје љепше сунце грије,
Тамо ми је, тамо ми је,
Небо моје, живот мој!

1900. Aleksa Šantić

Sre Jul 29, 2009 4:13 am

НЕ ВЈЕРУЈ...

Не вјеруј у моје стихове и риме
Кад ти кажу, драга, да те силно волим,
У тренутку сваком да се за те молим
И да ти у стабла урезујем име-

Не вјеруј! Но касно, кад се мјесец јави
И прелије срмом врх модријех крша,
Тамо гдје у грму прољеће лепрша
И гдје слатко спава наш јоргован плави,

Дођи, чекаћу те! У часима тијем,
Кад на груди моје приљубиш се чвршће,
Осјетиш ли, драга, да ми тијело дршће,
И да силно горим огњевима свијем,

Тада вјеруј мени, и не питај више!
Јер истинска љубав за ријечи не зна;
Она само пламти, силна, неопрезна,
Нити мари, драга, да стихове пише!

1905. Aleksa Šantić

Čet Jul 30, 2009 9:01 am

Kažem li naglas
nećeš me ćuti,
da kriknem u sebi,
isto će biti,
daleko si...

Srce svojim te i krhotinama,
još voli...
ono veruje, ludo,
da istina nije
ono što oči videše,
što uši čuše,
ne veruje...

Neću ja pisatiti ovu pesmu,
ne, neću, nemogu
duh će moj preneti je tebi,
kao najvredniji dar,
koji čovek-čoveku
darivati može
Ljubav će ti na krilima
anđeoskim doći,
da te poljubi u po' noći,
kad te nemili savlada san,
da te ohrabri
i povuče
iz virova reke
u mirniju vodu života

Neće biti mene, niti nas,
ali biće nje,
ljubavi moje te
koja će čudom nekim
paziti na te,
kao majka, dete svoje,
kao voljena, voljenog svog
ali to neću biti ja,
biće to ljubav moja,
u koju će me vreme pretvoriti
zarad tebe jedinoga

M:P:

Pet Avg 07, 2009 4:10 am

Sve ostaje za početkom.
I krajevi silni,
pramenovi zadovoljstava,
želje ugašenih nadanja,
strah...

Pogledom dužine koraka
upoznaješ boje
novih isčekivanja,
pragove likova,
srca osoba...

Požuriš u susret
tek bledim mogučnostima
i kao da znaš skoro sve,
kada kreneš
tim putem novim,
kao da te više ništa
pokolebati može,
krečeš bez osvrta...

Pređem. ponekad,
rukom po svim tim
mojim sećanjima,
kao škrtica
kad blago broji..
pobrišem prašimu
kapljicom čežnje,
dotaknem tek
dijamant koji...
Čujem ih nekad
kako šapuću
pregršt neizgovorenih reči,
prosto kao
huk vetra, raspršte
mirise razne,
tragove prazne,
lepote znane,
goste nezvane.
Zaokupe svetlost
moje sobe,
i taj trenutak teskobe,
crsu mi zdrobe
poslednji plam...

M>P> Vedrana

Pet Avg 07, 2009 4:15 am

VEŠTO SE PROVLAČIŠ
KROZ MOJE MISLI,
VUČEŠ KA SEBI
SVE KORAKE MOJE,
MILO I BLAGO,
TVOJ POGLED PLOVI
KROZ MOJE SRCE,
OBUZME ME SVU,
KAO DA STVARNOSTI
DADE,
MAGIJE TRUN.

M:P: Vedrana

Ned Avg 09, 2009 9:28 am

Razgolitio sam svoj život pred očima tvojim
od kraja do kraja, i ništa nisam sakrio ni zadržao.
Zato me ne poznaješ.

Idem i gubim svoj put,
tražim što ne mogu postići,
a postižem što ne tražim.

Radost je osetljiva kao kap rose,
dok se smeje već umire.
Ali je jad jak i žilav.

Rabindranat Tagore

Ned Avg 09, 2009 9:30 am

Ako možeš

Ako možeš da sačuvaš prisebnu glavu,
kada svi oko tebe gube svoju, i okrivljuju te za to,

Ako možeš da veruješ sebi,
kada svi u tebe sumnjaju i sam pridodaješ njihovim sumnjama,

Ako možeš da čekaš, a da ti ne dosadi čekanje,
ili ako si prevaren da sam ne varaš,
ili ako si omrznut da sam ne mrziš,
a da pri tom ne izgledaš predobar ili premudar,

Ako možeš da sanjariš
a da snovi ne ovladaju tobom,

Ako možeš da maštaš, a da ti maštanje ne bude cilj,

Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom
i smatraš te dve varke kao da su potpuno iste,

Ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao
izvrnu nitkovi kako bi od nje napravili zamku za budale,
ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio sav život,
i da pogrbljen, sa dotrajalim alatom opet novo stvaraš,

ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetive,
da te služe dugo i ako si ih nemilice trošio,
i da izdržiš kada nema nišega više u tebi sem volje koja ti dovikuje- ISTRAJ

Ako možeš da razgovaraš sa nižima od sebe
i ne istakneš svoju superiornost,
ili da u društvu sa višima od sebe sačuvaš svoje dostojanstvo,

Ako ni prijatelj, ni neprijatelj ne mogu da te uvrede,
Ako te svi cene, ali ne previše,
Ako možeš da ispuniš jedan minut sadržajem koji traje šezdeset sekundi,

tvoja je zemlja i sve što je na njoj,
i iznad svega
bićeš ČOVEK, SINE MOJ.

Radjard Kipling

Pon Avg 10, 2009 3:50 am

Pruži se, ponekad,
kao lopov
ta stara, otrcana pesma,
do srca mog.
Želi mi opet setu dati,
na poklon...
Slušam, a mičem glavom...
Siušam, i pritežem rukama
zglobove nogu...
Ta mala, nelagodna,
muzčka stvar,
koja ne izgubi
stari žar,
Vrati uvek koraka dva
unazad,
sve moje napore,
nadanja i želje
da te više ne volim...
M.P.

Pon Avg 10, 2009 3:51 am

Sve ostaje za početkom.
I krajevi silni,
pramenovi zadovoljstava,
želje ugašenih nadanja,
strah...

Pogledom dužine koraka
upoznaješ boje
novih isčekivanja,
pragove likova,
srca osoba...

Požuriš u susret
tek bledim mogučnostima
i kao da znaš skoro sve,
kada kreneš
tim putem novim,
kao da te više ništa
pokolebati može,
krečeš bez osvrta...

Pređem. ponekad,
rukom po svim tim
mojim sećanjima,
kao škrtica
kad blago broji..
pobrišem prašimu
kapljicom čežnje,
dotaknem tek
dijamant koji...
Čujem ih nekad
kako šapuću
pregršt neizgovorenih reči,
prosto kao
huk vetra, raspršte
mirise razne,
tragove prazne,
lepote znane,
goste nezvane.
Zaokupe svetlost
moje sobe,
i taj trenutak teskobe,
crsu mi zdrobe
poslednji plam...
M.P.

Pon Avg 10, 2009 3:53 am

Dlanu pruženom tebi,
govorim ti to
da oprost ti nudim svoj.
Prošlosti su dati
gresi vreli
i vreme je
ljubavi toj

San su obavili
rozom svetlošću
želeći ostvarenje svog,
A da li su
zaista
smeli
priznati javi toj
da duše im prodire
nespokoj

Nazirem ponovo
svetlpsti nade,
i ljubav pokrećem
ponovo tu,
da još jednom
srcu želju snirim
grleći te
u mraku
pored sebe tu
M.P.

Pon Avg 10, 2009 3:55 am

Goli su zidovi
zvučali gordo,
usamljeniku otežali dah.
Kad se i tako malo
nade ruši,
u čemi potražiti spas.
Kako da spasim
i sekund dana
rabu tom,
zar je večnost
tako mala
da nemože čuti
njegov zov?

Hleba i vina
dajte njima,
da veru
u Boga osnaže.
I još kažite svima
da uz mene
ne postoji tmina,
već života večnog sjaj,
zato, im telo
i krv moju daj!
M.P.

Pon Avg 10, 2009 3:56 am

Nikada, mozda više nikada
ne uhvatim pogleda tvog deo
i ugledam te kako hodaš
ulicom ljubavi naše,
možda je prestao
i život ceo, od kad
odrekla sam te se...
Možda ne i ne uspem
da pospem zvezdama
nekog kao tebe lako
i zaboravim realnost svu,
možda, ali ostaće deo
koji će tražiti,
ponovo u novom životu
ljubav dragu mi tu.
M.P.

Pon Avg 10, 2009 4:01 am

VETAR... VOLIM VETAR,
VOLIM KAD MI U LICE DUNE
SVEŽINU
DALEKIH OBALA,
KADA MI KROZ KOSU
UPLETE ZVUKE
LJUBAVNIH PESAMA,
DOK SE IGRA SA MOJOM ODEĆOM
ČISTI OKO MENE
SVU LJ7DSKU ZLURADOST,
REČI BEZBROJ IZREČENE
UZALUDNIM GLASOVIMA,
ČISTI VAZDUH
I PONOVO DIŠEM!
M.P.

Pon Avg 10, 2009 10:08 am

Akordi sneni donesoše
mirise svežine
u topšloj sobi
dok u nama bdi
ljubav .
Željno te zagrlih
oko vrata,
udišući svaki
poljubac tvoj.
Dok napolju
asvalt se budi
koji od ljudiju vri
na celom univerzumu,
postojimo
baš, samo
jedino mi!

Njega gledam,
vidim tebe,
tvoje oči
i zamišljeni osmeh.
Njega gledam,
vidim sebe,
ispruženih ruku
kao da pruža dar.
Gledaš mene
i ja tebe,
vidimo svetlost života svog,
radosnu, dragu,
dečiju nam sliku,
što podari
nam sami Bog
M.P.

Pon Avg 10, 2009 10:09 am

Svilen šal oko vrata
leprša na prvom
jutarnjem suncu,
dok ljubiš me
i pretvaraš
običnog čoveka
u pravu zvezdu,
sjajnu i večnu
u slavi ljubavi rođenu

Prvi se leptir
nebu krilima hvalio,
prvi se zrak sunca
lišću otpozdravio,
prva se ptica
tananim zvukom
u šumarku javi,
prirode moje
dar je to pravi

Šume, još uvek
pokreti meki,
prastarih slika,
želja u meni..
Da li još uvek,postoli draž
proteklih godina
naših dan?

Čekaju me daleke reke
i staze biljkama vođene,
nedogledno nebo
i tvojih oka par,
mojim poljupcimanajplemenitiji dar.
M.P.

Pet Avg 28, 2009 1:33 am

BEŠE DAN,
DAN KAO I DRUGI ŠTO JESU,
BEŠE ON,
KAO I DRUGI ŠTO HODAŠE
I BEŠE ONA,
KAO I ONE ŠTO PROĐOŠE
I BEŠE LJUBAV,
LJUBAV KOJU ONA SAMO NOŠAŠE
NE BEŠE NIČEGA
SEM TRENA TOG,
SUSRETA USANA TIH,
ŠAPATA LJUBAVNOG...
ON ODE,
KAO I MNOGI ŠTO IDU,
ONA OSTA,
KAO MNOGE ŠTO SA NADOM DIŠU
ČUVAJUĆI LJUBAV
I TREN KOJI BEJAŠE,
ZVALA, A ĆUTALA
PLAKALA A SMEJALA SE,
LJUBILA SNOVE NEBESKE
MOLILA KLEČEĆI,
IKONE NA ZIDU,
GREJALA JE NADU,
ODRŽAVALA JE ŽIVU,
GRČILA SE OD BOLI
I USPRAVNO STAJALA
NIJE SE KAJALA
SAMO JE VOLELA
I ČEKALA DA SE VRATI ON.

Pet Avg 28, 2009 10:13 am

Par stihova,
zgužvane reči,
pogled što češlja vrhove cipela,
ruka što lomi onu drugu,
uzdah,
toplota u glavi,
brzi hod u grudima
a tada, izlete to dugo čuvano, sto puta umivano,
oblačeno u latice
Božanskoga cveća,
to meko, a glasno,
strahom i strašću izgovoreno
drhtajem ljubavnoga glasa :
"Volim te"

Sub Avg 29, 2009 7:32 am

Razdrazljiva a tako tiha,
sva si od vatre koja gori.
Daj mi, u tamno zdanje stiha
ljepotu tvoju da zatvorim.

Gle kako su preobrazene
u zaru kucice abazura,
kraj zida, kraj okna, naše sjene
i obrisi naših figura.

S nogama sjediš na divanu,
po turski ih pod sobom splete,
svejedno- na svjetlu i u tami
ti vazda sudiš kao dijete.

Pricajuci na konac nizeš
zrnca što ti padoše s vrata.
Pogled je tvoj i odvec tuzan,
a rijec naivna, umiljata.

Rijec "ljubav" prošla, ti si prava;
drugo cu ime naci lako,
za te cu sav svijet preimenovat,
samo ako ti zeliš tako.

Mozda ce cujstva blago tajno
tvoj tamni pogled da istoci
i tvog srca bogatstvo sjajno?!
Zašto li tugom mutiš oci?

Sub Avg 29, 2009 7:33 am

Ove su rijeci
Preko ulice
Upucene k tebi,
Ljubavi.
I stid me je,
Ne od njih,
Vec zbog svijeta.
Mozda nije trenutak pravi.
Mozda sam trebao,
U ovo vrijeme
Bijede i izobilja,
Umjesto ljubavi,
Preko ulice
Dobaciti rijeci nasilja.
Mozda sam morao
U ovo vrijeme
Sto se osjeta gnusa
Izaci na trgove
I zavijati
U pustinje ljudskih dusa.
Mozda je moja ljudska duznost
Morala u ovo vrijeme
Okomiti se na lesinare,
Zagristi u hijene.
Al da mi u ovom tuznom svijetu
Ne sija radost tvoga lica,
Ni vjetar se usudio ne bi
proci kroz ovu sumu bez ptica.

Enes Kisevic

Sub Avg 29, 2009 7:35 am

Arsen Dedic
PONOVO TI GOVORIM LJUBAVI MOJA

Ponovo ti govorim ljubavi moja
poslije putovanja i svog zivota pusta,
ljubavnu pjesmu ponovo ti pisem
poslije pjesama iskustva.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
onaj kom je bilo premalo da voli
ponovo je ovdje pred vratima tvojim
i ponovo spreman da te moli.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
poceo sam sjajno da ponizavam i grijesim
gotovo pri kraju i gotovo mrtvac
na pocetku tu sam da se tjesim.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
na obratnom putu pretvorenim u tamu
poslije sedam mora i vlastite zemlje
dosao sam umrijet u tvom stanu.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
negdje sam vec bio, sad ostavljam sve to
da ti poslije srece, hrabrosti i znanja
da ti poslije svijeta vratim tvoje mjesto.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
poslije loseg drustva, vina, nocas stojim
sam pred tvojim licem spreman da ti kazem
kao prvi puta opet: Ja te volim!

Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

Re: Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...