Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

SENKA

Zbog svega što smo najlepse hteli
hoću uz mene noćas da kreneš,
ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni il vreli,
nemoj da žalis ako sveneš.

Hoću da držis moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želis da se vratiš.

Da sa mnom ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronadješ sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.
Il crkneš, ako crći treba,
zbog svega što smo najlepše hteli.

Mika Antić

PRVI DAN LJUBAVI

Od tvoje blizine sve u meni cveta,
od tvog glasa sve peva u meni,
od tvoje ljubavi sve u meni sija.
Zbog tebe sav se moj zivot rumeni,
cela prasuma u meni radosti
iz dana u dan klija, klija, klija.

Zaneta ulicom hodim kao zene
koje pod srcem jos jedno srce nose.
Zbog tvoje ljubavi sve po sreci gazim,
i provlacim se kroz grane zelene,
umivaju mi celo mlade rose.

Kada li poce svetlo pijanstvo ovo?
Ima li otada tren ili prolece celo?
Idem li jos po prasnjavoj zemlji staroj,
ili sam stigla na neko staniste novo?

Da li se to po ljubavi tvoje mostu
penjem nekud iznad ovog sveta,
vise ovoga uzanoga kruga?
Neka se visine nadaju
jednom sa zemlje gostu,
neka ptice cekaju novoga druga.

Desanka Maksimovic

"Pokatkad, kraj nekog koga volim, ispunim se
strahom i jarom od neuzvraćene ljubavi.
Ali sada, ja mnim da ljubavi neuzvraćene nema,
da dug se vraća sigurno, ovako ili onako.
Voleo sam silno jedno biće i ljubav ne beše mi uzvraćena,
ali baš iz toga napisah ove pesme."

Volt Vitman

PESMA ZA NAS DVOJE

Znam, mora biti da je tako:

nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.

Po obrazima vetar me mlati.
Čupa drveću žutu kosu.
U koji deo grada da svratim?

Dan je niz mutne ulice prosut.

Vucaram okolo dva prazna oka,
gledam u lica prolaznika.

Koga da pitam,
smešan i mokar,
zašto je nisam sreo nikad?

Il' je već bilo?
Trebalo korak?

Možda je sasvim do mene došla,
al' ja: za ugao skrenuo,
gorak,
a ona: ne znajući prošla.

Možda smo celu jesen obišli
u žudnji ludoj, podjednakoj,
a za korak se mimoišli?

Da. Mora biti da je tako...

Miroslav Antić

ZALJUBLJENA

Ona stoji na mojim ocnim kapcima
i njene kose zamrsene su u mojima,
njeno telo ima oblik mojih ruku,
ona je boje mojih ociju,
ona se upata u moju senku
kao kamen u nebo.


Ona ima uvek otvorene oci
i ne dopusta mi da spavam.
NJene snove pri punoj svetlosti
mogu sunce da ispare,
zbog njih se smejem, placem i smejem,
govorim, a nista ne kazujem.


Pol Elijar

DUSA TI JE BILA

Dusa ti je bila
otvorena, svetla
tako da ne mogoh
nikad u nju uci.
Okusah precice
uzane, prolaze
strme i opasne...
A tvojoj se dusi
pristupiti moglo
putevima sirokim.
Spremih lestve vitke
zidine visoke
sanjah kako prece
pristup tvojoj dusi-,
ali tvoja dusa
bese bez straze,
zidova i plota.

Trazio sam k tebi
uska vrata duse,
al' dusa ti bese
slobodna toliko
da nikakvih vrata
na njoj nije bilo.
Gde je pocinjala?
Svrsavala gde je?
I ostadoh tako
zauvek sedeci
tu, na zagonetnom
pragu tvoje duse.

Perdo Salinas

Nocas htjedoh biti sjenka,
tiha i prozirna
da me ne vidis ali da cujes
kad te dozivam

Nocas htjedoh biti svijetlost
obojeno ljubavlju
da te obasjam i da se smjestim
na tvom ramenu

Nocas htjedoh biti zrak
da me udahnes
da ti svjezinom izmamim osmijeh
kada ustanes

Nocas htjedoh biti san
da me zapamtis
i da ti se ostvarim
kad se probudis

VOLIM TE

Ne samo zbog toga što ti jesi
Nego i zbog toga što sam ja
Kad sam s tobom

Volim te

Ne samo zbog onog
Što si učinila od sebe.
Nego i zbog toga
Što činis od mene.

Volim te

Zbog onog dela mene
koji ti iznosiš na videlo;

Volim te

Jer stavljaš ruku
Na moje, brigama pretrpano srce,
i prelaziš preko svih
ludosti i slabosti
Kojima ne možes pomoći,
A came onde u magli,
Pa ih izvodiš
Na svetlo.
Sva ta moja predivna imovina
u koju se niko pre nije
Bio dovoljno daleko zagledao
Da je pronađe.

Volim te

Jer mi pomažeš
Da iz nabacane hrpe svojeg života
Izgradim
Ne krčmu,
Već hram;
Da u delima svakodnevnim
Ne slušam prekor
Već pesmu.

Volim te

Jer si učinila više
No što bi me ikoji credo
Ikada mogao
Učiniti dobrim,
Više, nego što bi me koji usud
Mogao usrećiti.

Bez reči,
Bez dodira,
Bez znaka.
Učinila si sve
Naprosto,
Bivajući onim sto jesi.
Mozda to, na kraju,
I jeste ono
Što znači-biti prijatelj.

Roy Croft

Ponekad poželim

Ponekad poželim da moje misli budu knjiga,
A ti bi mogla da je čitas;
U šta verujem, šta mislim, šta pokušavam da uradim...
Beše li to ispravno, ili ne?
Mogla bi je listati i u njoj videti sebe.
Pričaće ti, red po red,
Misli koje sa tobom delim,
A da im izgovorena reč ne promeni smisao.

Ponekad poželim da moje misli budu knjiga,
Ali, u međuvremenu,
Dok prave reči za nju tražim,
Ona već postaje deo zaborava.

Ponekad poželim da je moje vreme kao led,
I da ne otiče samo od sebe.
Samo ako mi od njega zatreba parče,
Dao bih da se otopi i istekne.
Uzeo bih ga i pretopio u vreme,
A tamo, možda, naisao na
Neispunjena, stara obećanja,
I pružio im priliku da se ostvare.

Ponekad poželim da je moje vreme kao led,
Onda bih ga imao na pretek.
I dok pratim svojih misli sled,
Tiho se okrunio jos jedan deo nas.

Poekad poželim da je moja ljubav kuća,
Svetlih prozora i visokih vrata,
A ti bi videla krov i lukove kako ka nebu streme,
Mogla bi ih videti i dotaći rukom...
Imala bi ključ za kapiju,
Ključeve za sve sobe i skrinje.
A svojoj slobodi
Jedina ti mogla bi staviti rezu.

Ponekad poželim da je moja ljubav kuća,
Sa lukovima koji ka nebu teže.
Ako ti svoju ljubav slikam, a da ne lazem,
Želim da ti je bar nekako kažem...

Reinhard May

S TOBOM BEZ TEBE

Zelja je zelja iz srca slabost
nosena snagom bujice strasti
otkrilo moju bestidnu nagost
ponos mora na kolena pasti

I opet prizor pred budnim okom
kakav se nade sprolecem ranim
sta li to huci moim krvotokom
kako da sebe od tebe branim.

Nije da neznas sta me to lomi
kako taj bestid sobom da svladam
mozda je bolje neka me zgromi
ta cudna drskost u koju padam.

Dali da molim oprosti za to
sto dobov srca postaje jaci
meni uzeto a tebi dato
oko mi setno a tvoje zraci.

Kao na recept dao mi dozu
cuteci kazes toliko treba
nevidljiv dodir niz mene sroza
a napon silan ko zrak sa neba .

Neznam al slutim da nemam pravo
da ljubim dusom coveka kraj sebe
jedino mogu ti reci zdravo
i vazda biti stobom bez tebe..........

NE ŽELIM SAMO

Ne želim samo
naša dva tela
već sve ostalo:
ono teško i ono lako
ono što se čini lakim.

Htela bih da savladam
oluje u tvojim očima.
Htela bih da sviram
na osamljenoj flauti tvog osmeha.
Htela bih da učestvujem
u lovu po tvom haosu,
u tvojim jutarnjim melanholičnim očima
htela bih da ih zatvaram.

Planina koja se uzdiže
sa tvojim tamama
izmedju jedanaest i podne,
htela bih da je učinim još tamnijom,
mojim tamama
to je pad kroz dan,
hoću da sa tobom padam

Svoje JA proživljavam kroz tebe,
Tvoje JA želim u sebi,
Želim tvoju slobodu kroz sebe,
Želim svoju slobodu kroz sebe,
Zajedno ćemo brati
trenutke ruža bez trnja.

Marija Vine