Muzej Riplija "Verovali ili ne"

U muzeju "Riplijevo verovali ili ne" u Orlandu, u Floridi, smešteno je
mnogo upravo takvih stvari i posetiocima se nude neverovatni eksponati
u koje je gotovo nemoguće poverovati.
Pojedine stvari morate da vidite da biste poverovali i to je jedan od
razloga zbog kojih turisti hrle u 29 Riplijevih muzeja "Verovali ili
ne" širom sveta.
Robert Ripli je počeo da skuplja uvrnute i bizarne stvari početkom 20.
veka. Detalje svoje kolekcije je počeo da objavljuje u novinskim
stripovima 1929. godine u kojima je predstavljao neverovatne priče do
kojih je dolazio na svojim putovanjima po svetu.
Tokom godina, njegov strip je preveden na 17 jezika, na kojima ga je
čitalo 80 miliona ljudi. Ideja o osnivanju muzeja je dobila solidnu
osnovu kada je Riplijeva kolekcija izložena na Svetskoj izložbi u
Čikagu 1933. godine. Narednih godina, Riplijevi muzeji su nicali jedan
za drugim, kako kaže Džo Kazinski, direktor za propagandu u Riplijevom
muzeju u Orlandu.
"Ovaj muzej u Orlandu je otvoren 1992, tako da smo tu već 17 godina. To je, u stvari, više nego muzej; mi to zovemo Oditorijum, to je termin koji je smislio sam Ripli, prema engleskoj reči 'odd', u znaenju 'čudno, nastrano", kaže on.
Posetioce u muzeju dočekuje Ripli - za svojim radnim stolom. Naravno,
to je samo iluzija i nagoveštaj svega to ih u muzeju čeka, kako tvrdi
Edvard Majer, potpredsednik zadužen za izložbe i arhivu u "Ripliju", a
prenosi Glas Amerike.
"Mnogi od eksponata koje vidite su stvari koje je mister Ripli imao u
svojoj kući, lične stvari koje je prikupio širom sveta - Buda iz Kine,
drvorez iz Japana, ljudska lobanja iz Nove Gvineje... Gore se nalazi
dugačak red knjiga koje predstavljaju stotine hiljada primeraka koje je
Ripli prodao od prvog izdanja 1929. godine", priča Majer.

U čudesnom svetu iluzija
Optičke iluzije u muzeju zaista mogu da izokrenu realnost. "Ako
pogledate stvari na zidu, sve ih je nacrtao Ripli. Nije lako
razlikovati šta je šta. Na primer, dva kruga koje vidite. Ovaj s leve
strane izgleda kao da je znatno veći od desnog. Ali, verovali ili ne,
njihovi prečnici su potpuno jednaki", objašnjava Majer.
A tu su i razne druge iluzije - dijamant na dohvat ruke, bilijarski sto koji prkosi gravitaciji...
"Svaki milioner u Americi `30-ih, morao je da ima svoju sobu za
bilijar, s tim što je Riplijeva, naravno, malo drugačija od ostalih.
Ovde prkosimo gravitaciji. Bez obzira gde stavimo kuglu i bez obzira da
li je udarimo slabo ili jako, ona će nekako otići uzbrdo i završiti u
gornjoj rupi", objašnjava Majer i dodaje da svaki posetilac ima svoju
ličnu teoriju o tome.
"Većina smatra da je reč o magnetu. Ali uveravam vas da nije. Radi se
isključivo o optičkoj iluziji. Ono što vam se čini da se dešava nije
ono što se u stvari događa", uverava Majer.
U kolekciji ima još mnogo bizarnih i neobičnih stvari: dvoglavo tele,
bezglavo pile, čovek iz Kine sa upaljenim svećama na glavi i Britanac
sa nosom dugačkim 17 santimetara.
Majer odaje još jednu neobičnost: "Iza mene je najveći model na svetu
načinjen od palidrvaca, verovali ili ne, to je 'Rols rojs' iz 1907,
načinjen od milion šibica. Svetla rade i točkovi se uistinu okreću",
pokazuje on.
Ima još toga. Monalizin misteriozni osmeh na prepečenom komadu hleba,
Linkolnov portret od novina, džinovski portret Van Goga načinjen od tri
hiljade razglednica na kojima je predstavljeno 115 njegovih crteža i
slika.
Majer podseća da je za Riplija, od svih zemalja koje je posetio, Kina imala specijalno značenje.
"Kina mu je bila omiljena. Bio je tamo četiri puta i doneo stotine
orijentalnih predmeta kojima je napunio svoje tri palate. Iza mene je
jedan od najvećih eksponata u našoj kolekciji - replika rikše kineskog
cara. Napravljena od jednog komada žada vrednog milione dolara. To je,
verovatno, najskuplji eksponat u celoj Riplijevoj zbirci", zaključuje
Majer.
Obilazak muzeja završava se u holu koji se širi, ali opet, kao što vas
muzej neprekidno podseća - i to je iluzija. A ono što se otvara je zid
a ne tlo pod nogama posetilaca...