- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
"Večiti kalendar" i "Sanovnik" - lažu!
Uto Avg 11, 2009 6:32 am
"Prespavamo" čak trećinu života, a sanjamo u proseku četiri puta tokom jedne noći
U spavanju provedemo čak trećinu života, pa oni koji imaju "žive" snove i često ih se sećaju imaju osećaj da, pored života na javi, tokom noći vode i drugi život. Zašto se neki sećaju snova, a drugi ne sećaju, koliko često sanjamo, da li snovi imaju značenja i vredi li gledati u sanovnik radi tumačenja unutrašnjeg života ili "predskazanja" budućnosti, često su postavljana pitanja.
Naime, tokom spavanja smenjuju se četiri faze sna, tokom kojih neuroni u kori velikog mozga funkcionišu na različitim talasnim dužinama. Prva faza je takozvano ALFA stanje, zatim slede TETA, DELTA i nakon toga REM faza. Tek u poslednjoj, REM fazi nastupaju snovi, a tokom REMA se i obnavljaju nervne ćelije, pa je iz tog razloga "zdrav" san od ključne važnosti za normalno funkcionisanje organizma. Ciklus smenjivanja faza se obrće, pa se faza sna kod zdrave mlade osobe tokom spavanja javlja u proseku četiri puta. Čovek je, za razliku od većine životinja, "monofazni" spavač, odnosno spava jednom u toku dana, dok se bebama i deci do 10 godina, zbog specifičnosti potreba organizma, preporučuje i popodnevno spavanje.
Psiholog Jelena Blažević objašnjava da svaki zdrav čovek sanja, pa oni koji misle da ne sanjaju u stvari se samo ne sećaju svojih snova. - Da li će se neko nakon buđenja setiti delova sadržaja sna zavisi od više faktora, između ostalog i od kvaliteta sna, kao i od toga da li osoba ima otpor prema sadržajima svojih snova. Oko petine vremena tokom spavanja mozak se nalazi u REM fazi i ako do buđenja dođe u toku trajanja ove faze, osoba će se setiti sna - objašnjava Blažević. Dok većina ljudi sanja "crno-belo", manji je broj onih koji sanjaju "u bojama". - Predrasuda je da samo inteligentni ljudi sanjaju "u bojama". Pravilo ne postoji, ali je dokazano da žene češće sanjaju "obojene" snove - kaže Blažević.
Prema različitim teorijama snova, razlikuju se i objašnjenja ovog fenomena. Neki teoretičari smatraju da snovi predstavljaju sadržaje koji iz nesvesnog teže da pređu u svest, drugi da oni kompenzuju delove psihe koji se nisu dovoljno razvili tokom budnog stanja, dok neki smatraju da sadržaj snova predstavlja kontinuitet sa mišljenjem i ponašanjem u budnom stanju. "Sanovnici" i "Večiti kalendari" puni su detaljnih objašnjenja i tumačenja elemenata sna, uz osvrt na to šta nas čeka u budućnosti i ako bismo pitali naše bake da nam protumače neki san, sigurno bismo dobili iscrpan odgovor. Na žalost, ovo su samo praznoverja. - Ne postoji univerzalno tumačenje snova, već svaki čovek poseduje svoju simboliku. Da bi snovi mogli pravilno da se protumače, potrebno je da osoba vodi dnevnik dnevnih dešavanja, kao i noćni dnevnik. To je jedini način da se otkriju simboli i na pravi način protumače snovi - objašnjava Blažević.
U spavanju provedemo čak trećinu života, pa oni koji imaju "žive" snove i često ih se sećaju imaju osećaj da, pored života na javi, tokom noći vode i drugi život. Zašto se neki sećaju snova, a drugi ne sećaju, koliko često sanjamo, da li snovi imaju značenja i vredi li gledati u sanovnik radi tumačenja unutrašnjeg života ili "predskazanja" budućnosti, često su postavljana pitanja.
Naime, tokom spavanja smenjuju se četiri faze sna, tokom kojih neuroni u kori velikog mozga funkcionišu na različitim talasnim dužinama. Prva faza je takozvano ALFA stanje, zatim slede TETA, DELTA i nakon toga REM faza. Tek u poslednjoj, REM fazi nastupaju snovi, a tokom REMA se i obnavljaju nervne ćelije, pa je iz tog razloga "zdrav" san od ključne važnosti za normalno funkcionisanje organizma. Ciklus smenjivanja faza se obrće, pa se faza sna kod zdrave mlade osobe tokom spavanja javlja u proseku četiri puta. Čovek je, za razliku od većine životinja, "monofazni" spavač, odnosno spava jednom u toku dana, dok se bebama i deci do 10 godina, zbog specifičnosti potreba organizma, preporučuje i popodnevno spavanje.
Psiholog Jelena Blažević objašnjava da svaki zdrav čovek sanja, pa oni koji misle da ne sanjaju u stvari se samo ne sećaju svojih snova. - Da li će se neko nakon buđenja setiti delova sadržaja sna zavisi od više faktora, između ostalog i od kvaliteta sna, kao i od toga da li osoba ima otpor prema sadržajima svojih snova. Oko petine vremena tokom spavanja mozak se nalazi u REM fazi i ako do buđenja dođe u toku trajanja ove faze, osoba će se setiti sna - objašnjava Blažević. Dok većina ljudi sanja "crno-belo", manji je broj onih koji sanjaju "u bojama". - Predrasuda je da samo inteligentni ljudi sanjaju "u bojama". Pravilo ne postoji, ali je dokazano da žene češće sanjaju "obojene" snove - kaže Blažević.
Prema različitim teorijama snova, razlikuju se i objašnjenja ovog fenomena. Neki teoretičari smatraju da snovi predstavljaju sadržaje koji iz nesvesnog teže da pređu u svest, drugi da oni kompenzuju delove psihe koji se nisu dovoljno razvili tokom budnog stanja, dok neki smatraju da sadržaj snova predstavlja kontinuitet sa mišljenjem i ponašanjem u budnom stanju. "Sanovnici" i "Večiti kalendari" puni su detaljnih objašnjenja i tumačenja elemenata sna, uz osvrt na to šta nas čeka u budućnosti i ako bismo pitali naše bake da nam protumače neki san, sigurno bismo dobili iscrpan odgovor. Na žalost, ovo su samo praznoverja. - Ne postoji univerzalno tumačenje snova, već svaki čovek poseduje svoju simboliku. Da bi snovi mogli pravilno da se protumače, potrebno je da osoba vodi dnevnik dnevnih dešavanja, kao i noćni dnevnik. To je jedini način da se otkriju simboli i na pravi način protumače snovi - objašnjava Blažević.
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu