Proučavanje Biblije u šest koraka

Lee J. Gugliotto

Jedan intervjuist jednom je upitao Billy Grahama: "Kada biste morali ponovno
proživeti svoj život, što biste u njemu činili drukčije?" Njegov
odgovor je bio: "Jedna od mojih najvećih žalosti je to što nisam dovoljno
proučavao.Voleo bih kada bi više proučavao i manje propovedao. Ljudi
me naprosto teraju da govorim mnogima kada bi trebao proučavati i
pripremati se. Donald Barnhouse je rekao da bi, kada bi znao da Gospod dolazi
za tri godine, dve proveo u proučavanju, a jednu u propovijedanju. Ja to
sada pokušavam nadoknaditi."

Kako ćemo proučavati Bibliju?

Želim podijeliti s vama oproban proces u šest koraka, koji nam uz djelovanje
Svetog Duha pomaže da se dobro upoznamo sa Svetim pismom - bilo za osobno
duhovno razvijanje, javno poučavanje ili propovijedanje s propovjedaonice.

1. Kontekstualna analiza

Mnogi su upoznati s metodom proučavanja kada uz osnovni tekst
nadovezujemo slične. Uz pomoć konkordancije mi povezujemo stihove iz
cele Biblije u celinu koja daje određeno gledište o predmetu koji
proučavamo. Iako ovom metodom sakupljamo tekstove koji su više ili manje
vezani za isti predmet, on često zanemaruje lokalnu pozadinu koja
određuje precizno značenje svakog teksta, te njegovu ispravnu
primenu.
Pre nego počnemo raditi sa tekstom, mi se trebamo upoznati s njegovim
kontekstom - to jest, sa svim što ga okružuje i što mu daje određeno
značenje. Kako to primeniti?
Dopustite mi da vam predložim sledeće:

Razmotrite širi smisao otkrivenja
Jedinstvena tema koja povezuje biblijsku istoriju u jedan božanski plan
delovanja, a svaki biblijski stih u jednostavnu i moćnu poruku, usmerena
je ka sledećem:
Božji plan i obećanje svima koji vjeruju u Isusa kao
Mesiju.
Mi zato moramo shvatiti da je određeni stih ili deo teksta koji
proučavamo delom šireg smisla Otkrivenja; Otkrivenja koje se progresivno
kreće od Starog zaveta do Novog. Spasenje je više obećanje koje se
progresivno otkriva tokom određenog vremenskog razdoblja, nego pretkazanje
koje je ograničeno na delomično ispunjenje. Božji je narod uvek živeo
— a i mi danas živimo - u napetosti sadašnje stvarnosti na putu ka večnom
ispunjenju. U međuvremenu, mi crpimo snagu iz Božjeg zapisa o vernima u
istoriji da bi verovali kako će On delovati spram svojih obećanja i u
budućnosti.
Mi možemo u potpunosti ceniti značenje biblijskog stiha ili dela teksta
samo kada ga ispravno lociramo u toku progresivnog otkrivenja. Samo tada mi
vidimo kako se ta poruka odnosi na Božja obećanja - u prošlosti,
sadašnjosti i budućnosti.

Odredite tok određene knjige
Pre nego što možemo objasniti određeni tekst, ili ga ispravno upotrebiti
kako bi ilustrirali određenu istinu, potrebno je da odredimo opšti tok
određene knjige kojoj on pripada. Trebamo pokušati otkriti ko je
i kada napisao tu knjigu, gde i kome je ona bila
pisana. Trebamo takođe otkriti zašto je ta knjiga pisana, i
čak ući u trag progresivnim koracima koji otkrivaju autorovu nameru i
cilj. Sve ovo možemo učiniti uz pomoć biblijskog rečnika,
komentara, enciklopedija, kao i drugih sličnih pomagala.

Otkrijte gde se stih nalazi
"Prva odgovornost svakog proučavatelja jest da pažljivo primetii šta
prethodi, a šta sledi nakon stiha ili dela teksta koji on proučava,"
napisao je A. Berkeley Mickelson. "Često," kaže on, "to zahteva
vraćanje unazad dva ili tri paragrafa, i kretanje unapred isto dva ili tri
paragrafa. Podela po poglavljima ne služi uviek kao odvajanje celina. Neko
će se morati vratiti i na prethodno poglavlje, ili ići napred na
sledeće poglavlje kako bi shvatio pravi kontekst."
Tako je potrebno da odredimo gde je mesto tog stiha ili dela teksta u
celokupnom kontekstu. Pazite na prirodne prekide u odeljcima kojim su odeljene
različite sekcije-elementi poput veznika; ponavljanja termina; pitanja;
prebacivanja u vremenu, mestu ili okruženju. Bilo koja od ovih mogu
signalizirati prelaze u progresivnim autorovim mislima.
Naprimer, u knjizi Sudija 16. mnogo toga je više u opasnosti nego samo Samsonov
pad. Anđeo Gospodnji je u knj. Sudija 13,5. objavio da će Samson
početi izbavljati svoj narod, a ne samo sebe. Tako uzimajući
širi kontekst u obzir, otkrivamo da je Bog htio reći kako je Samsonovim
ličnim zavetom (kao nazirejem) trebao otpočeti proces odvajanja kako
njega, tako i Izrailja od paganskog filistejskog okruženja. Slično tome,
Samsonov konačni udarac protiv pristalica Dagona bio je više delo
ličnog uzdizanja -ali takođe i udarac za Izrailjovu slobodu.

2. Strukturalna analiza

Svaki autor ima sistem za razvijanje ideja. Kako bi uhvatili autorovu celeo
šablon, trebamo analizirati literarni stil i strukturu njegovog dela.
Biblijska proza (govori, propovedi, molitve, pisma, liste, zakoni,
istorijski narativi, itd.) nastoji biti slobodna uz lični stil. Ona
se oslanja na reči i dela ljudi u priči kako bi objasnila glavnu bit
svoje poruke — izuzev u onim slučajevima u kojem biblijski pisci prekidaju
narativni deo kako bi se izrazili još direktnije.
Biblijska poezija, s duge strane, zahteva kreativnost kako bi se
napisala dva, tri ili čak i četiri stiha u paraleli — više
odnoseći se na razumnost nego na rimu (kao što je u engleskoj poeziji).
Ponekad paralelni stihovi koji slede ponavljaju misao prethodnih
stihova; neki put oni stoje kao kontrast. Na bilo koji način,
značenje postaje jasnije.



Ponekad, da bi stvorio poseban efekt, biblijski pesnik upotrebljava literarne
oblike kako bi balansirao, ulepšao ili pojednostavio značenje, često
mislima koje progresivno rastu ka vrhuncu: "Gospod je u svetom dvoru svom,
prijesto je Gospodnji na nebesima; oči njegove gledaju; vjeđe njegove
ispituju sinove čovječije." (Psalam 11,4; usporedi - Matej
5,17)
Ponekad se jedna misao dodaje drugoj, te popunjava ideju: "Blago čovjeku
koji ne ide na vijeće bezbožničko, i na putu grješničkom ne
stoji, i u društvu nevaljalijeh ljudi ne sjediBlago" (Psalam 1,1;
uporedi - Luka 12,49-51). Drugi put jedna misao ilustrira ili objašnjava drugu:
"Kao što košuta traži potoke, tako duša moja traži tebe, Bože!" (Ps
42,1). Ili se misli mogu unakrštati na genijalan način kako bi se
piščeva misao istakla još potpunije ili jasnije: "ine moj, ako bude mudro
srce tvoje, veseliće se srce moje u meni; I igraće bubrezi moji kad
usne tvoje stanu govoriti što je pravo." (Priče 23,15.16;
usporedi - Matej 23,12).

U spisima mudrosti nalazimo dugačku listu odgovora na životna
najosnovnija pitanja - pitanja o Božjim putovima i smislu života (Priče
1-9; Matej 5-7). U ovoj vrsti pisanja mi zapažamo pitanja, "zašto" i "kako" te
jezgrovite, praktične izjave koje daju odgovor na pitanje "šta".
(Priče 10-31; Jakov)

U apokaliptičkoj literaturi (spisi koji se odnose na
kosmičke događaje, kao i na kraj istorije), pisci nastoje objasniti
vreme između uznemiravajuće sadašnjosti i predivne budućnosti
koju su obećali proroci u vidu božanski kontroliranog odgađanja
neizbežne pobede. Bez obzira kako stvari postale grozne, slava novog doba
sigurno dolazi. Apokaliptički spisi otpuštaju pritisak naše sadašnje
frustracije podsećajući nas da će biti sve gore kako se sve više
bude bližio Hristov dolazak. Oni takođe pobuđuju istrajnost
ističući da će Hristos konačno doći s nebeskim
vojskama da bi savladao neprijatelja i uspostavio carstvo za one koji su ostali
verni do kraja.
Sumnjam da su mnogi od nas mrzili sate engleskog u školi. Sanjali smo kako
prolazimo kroz mnoge sate: gerunda, priloga, te drugih dosadnih misterija.
Ipak, da bismo ušli u trag biblijskih pisaca, koji su uskladili svoja gledišta
s glavnim i pomoćnim argumentima u nizove povezanih misli, mi moramo znati
kako pronaći piščeve gramatičke tragove u tekstu.
Kao dodatak litararnom uvidu, mi moramo biti sposobni odrediti početak i
kraj tema i predmeta koje nalazimo na literarno-gramatičkom putu.


Ovaj kratak pregled čini šablon Mihejevih misli vidljivim i jasnim.
Analizirajući njegovu strukturu, otkrivamo da je Mihej 6,6-8. podeljen u
dva dela. Prvi dio (stihovi 6 i 7) predstavlja pitanje koje se nastoji
odgovoriti tri puta. Drugi deo (8 stih) nudi jednostavan odgovor u tri dela.
Otkrivajući piščev originalan dizajn, mi imamo biblijski temelj za
daljnje proučavanje i okvir za pripremanje propovedi, lekcija, ili osobnih
proučavanja.

3. Verbalna analiza

Da bi došli do značenja određenog teksta, moramo se upoznati s
njegovim jezikom (time mislim na ono "verbalno" u podnaslovu), koncentrirati se
na pojedinačne reči i detalje da bi otkrili šta pisac želi reći.
Moramo se takođe upoznati i s nepoznatim rečima. Otpočevši s
korenskim značenjima koja su unesena izvana unutar rečenice, moramo
raditi prema određivanju značenja reči unutar njihovog konteksta
u kojem se nalaze, te konteksta Biblije u celini.
Uzmite, na primjer, reč koja je prevedena kao "duša". Budući da je
biblijski koncept duše nastao kod Jevreja, mi tako shvaćamo da su pisci
Novog zaveta uneli njihovo razmišljanje o ovom predmetu iz Starog zavjeta - ne
iz grčke filozofije. A ono što nalazimo jest da Stari zavet uzima celovit
pogled na ljudska bića. Duša (nephesh) jest nešto što je i osoba,
ali ne nešto što osoba poseduje. Nakon smrti duša (ili osoba) spava,
čekajući telesno vaskrsenje i večnu radost. Grčki su
filozofi, s druge strane, insistirali da su duša i ljudsko telo nespojivi jedno
s drugim, i da duša, koja je nematerijalna, beži iz svog zlog tela putem
fizičke smrti da bi stupila u blještavo, superiorno, bestelesno carstvo.
Bilo kakav pokušaj određivanja značenja reči "duša" koji
zanemaruje ili minimizira njene Starozavetne korene i usvaja ili usklađuje
to značenje s ovim paganskim grčkim pogledom, daće netačnu
i nevaljanu interpretaciju celokupnog koncepta.
Kao dodatak umetanju sekularnih termina u duhovnu upotrebu, biblijski pisci
takođe upotrebljavaju određena jezička sredstva u njihovim
izlaganjima. Bitno je da naučimo relevantnosti različitih forma
reči, kako odgonetnuti govorni stil, kao i kako shvatiti
značenje simboličkog jezika.
Bez ovih veština, verovatno ćemo izostaviti mnogo toga što nam je
biblijski pisac hteo poručiti - a kroz nas i drugima.

4.

Proučavanje Biblije je poput putovanja stranom zemljom. Ukoliko se ne
upoznamo sa jezikom, običajima i mestima tog naroda, nikada ga nećemo
niti shvatiti, a naše će putovanje biti sa daleko manjim uživanjem i
značenjem nego što bi moglo biti.
Kako bi izbegli biblijski kulturni šok, moramo istraživati
istorijsko-kulturološku pozadinu određenog teksta. Mi moramo obogatiti
naše nalaze s uvidom iz istorije, antropologije, geografije, i okruženja.
Ukoliko dozvolimo drevnom svetu da nam progovori o sebi, možemo otkriti
originalnu zaleđinu i stupiti u svet biblijskog pisca ili naratora.
Nejasni termini će se tako pojasniti, teški će tekstovi otkriti svoje
tajne, a mi ćemo se kretati biblijskim tlom s dovoljno poznanica kako bi
naše proučavanje dobilo autentičnu notu.
Uzmite na primjer vreme. Ako bi neko rekao da je vremenska prognoza za sutra
dobra, vi biste verovatno očekivali sunce. U drevnoj Palestini, s druge
strane, isti izkaz bi s punim pravom doneo očekivanje kiše. Agrikulturna
društva smatraju kišu - a ne sunce - blagoslovom, jer njihova celokupna
ekonomija zavisi o njenoj obilnoj količini.

5.

Do ove tačke fokus je bio usmeren u celosti na tekst koji se nalazi pred
nama. Ali nijedan tekst ne predstavlja otok sam za sebe. "Lokalni" tekst je
suviše uzak kako bi izrazio svoj najpuniji smisao. Kako bi otkrili celu
priču, moramo proširiti delokrug proučavanja, i na taj način
uporediti naš tekst s ostatkom Biblije.
Dok to činimo, pitanja poput sledećih izlaze na površinu: Kako se
uklapa tekst, ili deo teksta, koji proučavam sa širim kontekstom plana
spasenja? Kako se uklapa u biblijski šablon obećanje - ispunjenje? Koji su
mu Starozavjetni koreni? Kako je njegova upotreba u Novom zavetu proširila
njegovo značenje? Na ovakav način mi upotrebljavamo ranije delove
kako bi shvatili potpuni smisao onih ranijih.
Isus je postavio standard za biblijsko proučavanje, pa je dao svojim
učenicima svoju metodu interpretacije i razumevanja Starog zaveta. To,
dakle, ima smisla kada se upoznajemo s njihovim pristupom da bi iznašli bolje
značenje cele Biblije.
Biblija je svoj najbolji tumač. Ne samo da raniji delovi pomažu pri
razumijevanju onih kasnijih, nego kasniji delovi mogu takođe doprineti
potpunijem smislu onih ranijih. Prorok Osija, na primjer, jasno se odnosi na
drevni Izrailj i izlazak kada kaže: "Kad Izrailj bješe dijete, ljubljah ga, i
iz Misira dozvah sina svojega." (Osija 11,1) Matej, s druge strane, naziva ovaj
citat proroštvom, kojem je ispunjenje u povratku malog deteta Isusa iz Egipta u
Nazaret nakon Irodove smrti (Matej 2,15). U svetlosti neprestanog Izraljskog
neuspevanja da ispuni Božje planove, Matej vidi u detetu Isusu model kakvog je
Bog hteo imati u Izrailju.

6.

Reč "homiletički" u ovom kontekstu ima na umu propovedanje,
objavljivanje ili deljenje. I ona želi navesti da je proces interpretacije
nedovršen dok on ne rezultira u objavljivanju drugima ono što je biblijski
pisac hteo reći.
To nas navodi da istražujemo razne načine na koje možemo izneti naša
zapažanja iz Svetog pisma u obliku biblijskog proučavanja ili propovedi.
Naša je metodologija, kako god jaka, na kraju bezvredna, ukoliko nas ona ne
vodi objavljivanju Svetog pisma ljudima na način koji će njih
pokrenuti da donesu odluku u pogledu njegove poruke. Mi moramo uzeti ono što je
pisac hteo reći, logički poređati naše misli, i tada
učiniti tekst relevantnim za naše trenutne slušaoce.
Pristup biblijskom proučavanju koji je iznesen u ovom članku je kako
akumulativan, tako i progresivan. Svaki korak se gradi na prethodnom i vodi ka
sledećem. Ako preskočimo bilo koji korak, rezultat će biti
nepotpun.
Mi dugujemo našem Bogu, sebi i našim bližnjima da sakupimo komplet pomagala za
proučavanje s kojima se možemo dati na iskopavanje čistih istina u
ispravnom kontekstu, a tada na poliranje dragocenog materijala koji smo
pronašli do konačnog proizvoda. Samo korištenje kompletne procedure
proučavanja može doneti odgovarajuće rezultate.
Konačno, trebamo znati da se iznad izvora, koji nam stoje na raspolaganju,
nalazi delovanje Svetog Duha koji čini službu reči efektnom. Ovo
nijedan odgovorni interpretator ne sme nikada zaboraviti.