Zelenilo oko kuće

ZELENILO OKO KUCE


Ako nacrt vrta radite bez saveta pejzaznog arhitekta, trebalo bi da se pridrzavate osnovnih pravila:


Pristup do kucnog praga je najatraktivniji, te mu posvetite posebnu paznju. Ne zaboravite kolski prilaz, parking i rasvetu.

Prostor za boravak dobro je smestiti se u juzni, jugoistocni
ili jugozapadni deo vrta i neposredno ga povezati sa kuhinjom, kako bi
se mogao koristiti kao prostor za rucavanje.[/td][/tr][/table]


Prostor za odmor obicno se smesta dalje od
objekta, tamo gde se moze smestiti paviljon, pergola i sl. Ovde su
dobrodosli detalji, kao bazencic, kucica za ptice...

Koristan vrt (povrtnjak i vocnjak) trebalo bi smestiti u najudaljeniji deo vrta.

Staze u vrtu su vazan elemenat. Oblikom ih treba prilagoditi
kompoziciji drveca i zbunja. One moraju lako voditi u razne delove
vrta. Kod manjih vrtova postavite ih uz ivicu parcele, kako bi povrsina
delovala sto kompaktnije.

Uredjenje vrta zavisi i od konfiguracije terena pa, na primer, brdoviti teren omogucava upotrebu kamenih potpornih zidova, vodenih kaskada, visecih vrtova...

Na ulazu u objekat, duz staze, uz bunare i cesme, cvece
je neizostavni elemenat Kod sadnje vise vrsta cveca trebalo bi voditi
racuna o smeni cvetanja i koloritu da bi cvetna povrsina bila privlacna tokom cele vegetacije. Ne zaboravite ni odnos svake vrste prema svetlosti.

Kod rasporeda biljaka vodite racuna o preglednosti. najnize biljke sadite u prednji plan, a najvise u zadnji. Preporuka za one koji imaju manje vrtove: sadite cvece i biljke tamnih boja, jer ce tada prostor izgledati veci.

Gajenje oraha u drvoredima

Posebno je značajno podizanje drvoreda oraha u
Vojvodini, gde je štetno dejstvo vetra na ratarske useve i uslove
življenja veliko i stalno se povećava. Poznato je da su prinosi
ratarskih kultura u pojasu vetrozaštitnog drvoreda veći za 5-10%, a
sušnih godina i do 15%.

Podizanje drvoreda oraha, prvenstveno pored puteva, ima veliki privredni značaj.
Orah je pogodna voćka za drvorede, jer daje dobro razvijeno stablo i u
uslovima kad se obrada zemljišta ispod njegove krune obavlja samo u
prvim godinama po sadnji, što zbog velike lisne mase ublažuje udar
vetra, a time i njegovo štetno dejstvo više nego bilo koja druga voćna
vrsta i posebno što daje izuzetno hranljive plodove koji su pogodni za
transport i čuvanje. Pored toga, drvo oraha je vrlo cenjeno a
deficitarno, pa se lako može unovčiti kako na domaćem, tako i na
stranom tržištu.
Posebno je značajno podizanje drvoreda oraha u Vojvodini, gde je
štetno dejstvo vetra na ratarske useve i uslove življenja veliko i
stalno se povećava. Ukrupnjavanje parcela i uklanjanje salaša i drveća
koje ih je redovno pratilo, pored niza pozitivnih rezultata koji su
nesumnjivo doveli do veće primene mehanizacije i rentabilnije
proizvodnje u ratarstvu, imalo je i negativnih posledica, u prvom redu
na pojačano štetno delovanje vetra. Ove štetne posledica mogle bi se
ublažiti, a i velike ekonomske koristi ostvariti, ako bi se prvenstveno
pored poljskih puteva koji imaju pravac približno istok-zapad, s
njihove južne strane podigli drvoredi oraha. Od ovako podignunutih
drvoreda senka bi uglavnom padala na put, vrlo malo bi zasenjavala
ratarske kulture, a korist od drvoreda bi bila višestruka.
Kilometar drvoreda daje prinose približno kao jedan hektar orašara,
jer zbog gušće sadnje u drvoredu (razmak sadnje treba da je 7-8 m ako
se voćke sade u jednom redu) imamo više voćaka, što kompenzira nešto
manje prinose po stablu u drvoredu. Samo na ovaj način broj orahovih
stabala u Vojvodini se može povećati za 4-5 puta. Pored toga poznato je
da su prinosi ratarskih kultura u pojasu od oko 30 visina
vetrozaštitnog drvoreda veći za 5-10%, a sušnih godina i do 15%.
Za podizanje drvoreda treba koristiti bujnije i prema bolestima i
štetočinama što otpornije sorte. U drvoredu mora biti zastupljeno
najmanje 3-4 sorte koje se međusobno dobro oprašuju. Od jedne sorte ne
treba saditi više od 2 do 3 sadnice jednu do druge. Kao podloge treba
koristiti sejance paradoks hibrida ili bujnijih tipova domaćeg oraha.
Za sadnju se obično kopaju rupe prečnika 120-150 cm i dubine 60-70
cm. Đubrenje se vrši u rupe s 20-30 kg zgorelog stajnjaka i 2-3 kg
kompleksnih mineralnih dubriva. U Vojvodini je preporučljivije da se
umesto kopanja širokih jama vrši rigolovanje u vidu trake široke 4-5 m.
Sadnja se obavlja na uobičajeni način.
Visina debla treba da je 170-200 cm da kruna oraha ne bi ometala
transport, jer ona natkriva put. U ravnici, pored poljskih puteva,
drvorede oraha treba dobro negovati, slično nezi plantažnih zasada.
Obradu zemljišta treba obavljati prvenstveno tanjiranjem s obe strane
drvoreda. Zaštitu obavljati pomoću top atomizera (njima se vrši zaštita
drvoreda topola, jablana i drugog visokog drveća). Đubriti mineralnim
đubrivima pomoću rasturivača mineralnih dubriva. U jesen obaviti i
oranje, pri čemu se zaoravaju kalijumova, fosforna i deo azotnih
đubriva. Berbu vršiti mehanizovano, pa čak i sakupljanje plodova. Na
neravnim terenima održavanje drvoreda oraha je obično ekstenzivnije.
Zemljište se obrađuje samo oko debla, i to prvih 4-5 godina po sadnji,
zaštita se vrši samo pri jačem napadu bolesti i štetočina, što nije
dobro. Zaštitu bi i u ovim uslovima trebalo vršiti preventivnim
tretiranjem, a izostanak obrade bar delimično nadoknaditi intenzivnijim
đubrenjem.
Preporučuje se podizanje drvoreda i u dva ili tri reda, pri čemu sadnju treba vršiti u ravnostrani trougao.

Dr Milovan Korać
Dr Slobodan Cerović
Dr Branislava Gološin
Preuzeto iz knjige "Orah", Prometej, Novi Sad, 1997.

Ligustrum – pionir žive ograde

Ligustrum vulgare je samonikla vrsta, s krutim
uspravnim rastom. Ova vrsta je vrlo dobra za rezane živice, koje ostaju
relativno dugo niske. Ligustrum je skroman u odnosu na zemljište. Za
gustu živicu mora se godišnje najmanje dva puta orezivati i to u
proleće i u jesen. Razmnožava se vrlo lako zelenim reznicama.

Od bogatog asortimana vrsta ligustruma, u umerenim podnebljima s blagim
zimama, kao u Holandiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, posebno se mnogo
razmnožava Ligustrum ovalifolium. U tim krajevima
susrećemo na kilometre živice sa po nekom ubačenom biljkom druge vrste.
Verovatno je zato zaslužna okolnost, da njen list otpada tek tada, kada
isteraju novi lisni pupoljci. Samo za vreme jačih zimskih mrazeva list
otpada mnogo pre. U predelima s oštrim zimama, potrebno je saditi
otpornije vrste. Od Ligustrum ovalifolium uzgaja se i šarenolisni oblik, npr. «Aureum»
sa žutim pegavim listovima. Na zasenjenim položajima nestaju ove pege,
tj. one pozelene. Uzgaja se i sorta s belo oivičenim listovima.

Ligustrum vulgareje samonikla vrsta, s krutim
uspravnim rastom. Ova vrsta je vrlo dobra za rezane živice, koje ostaju
relativno dugo niske. Osim oblikovanih, mogu se saditi i rastresite
živice ili se može saditi u kombinaciji s drugim vrstama. U tom slučaju
razviju se na kraju grana bele cvetne metlice, iz kojih u jesen nastaju
crne bobice. Uz ova svojstva Ligustrum vulgare u slobodnom rastu deluje vrlo dekorativno. Ukrštanjem Ligustrum ovalifoliuma «Aureum» i Ligustrum vulgare nastao je ljupki mešanac Ligustrum x vicary.
Njegovi su listovi najpre žućkasti, a kasnije zelene boje, i raste više
u širinu. Vrlo rano se javljaju beli cvetovi. Pogodan je za sadnju
živice, međutim, kod njega nije potrebno tako pažljivo orezivanje. Ligustrum vulgare «Viride» ima tamnozelene listove, koji s jeseni postanu smeđe-zeleni. Rod Ligustrum
je vrlo skroman u odnosu na zemljište, te uspeva i na zemljištima gde
ne uspevaju druge biljke. Za gustu živicu mora se godišnje najmanje dva
puta orezivati i to u proleće i u jesen. Razmnožava se vrlo lako
zelenim reznicama.

Tuja

Kao i mnoge zimzelene biljke i Tuja ima mnoštvo
oblika. Za sadnju živica pogodne su Pyramidalis Compacta i Rosenthalii
nešto tamnije zelene boje i sporijeg rasta. Obe su vrlo zgusnutog
rasta. Za sadnicu živice se uzimaju sadnice visine najmanje 50 cm, a
sade se na razmaku najmanje 50 cm jedna od druge. Da se postigne rast u
širinu, mogu se pincirati (prekratiti) vršni izboji. Svetloljubiva je
biljka.

Brojem posađenih primeraka na našim okućanicama, vikendicama i u parkovima,
rod tuja zauzima značajno mesto u hortikulturi uopšte. Thuja occidentalis
- američka tuja, raste u Kanadi samoniklo. Ona je već sredinom 16. veka
– znači relativno rano uvežena u Evropu, gde se vrlo brzo raširila. Za
sadnju živica pogodna je Thuja occidentalis "Pyramidalis Compacta" te Thuja occidentalis "Rosenthalii" nešto tamnije zelene boje i sporijeg rasta. Obe su vrlo zgusnutog rasta. Za živicu je, osim toga dobra sorta "Columna".
Ove sorte dobro podnose prekraćivanje pa se živica može oblikovati na
željeni način. Ipak treba biti obazriv sa prekraćivanjem. Tuja se ne
sme prekraćivati kao na primer Ligustrum, već se moraju
prekraćivati spoljašnji porasti koji štrče i kvare željeni oblik. Ako
se previše zaseče drvo, tuja neće terati nove poraste, što kasnije
dovodi do ogoljavanja stabla. Reže se leti posle završetka porasta
mladara. Uspravna soliterna stabla, po pravilu, uopšte ne treba rezati.
Ona stvaraju tako gust sklop, tako da nije potrebna nikakva
intervencija makazama. Kao i mnoge zimzelene biljke i Tuja ima mnoštvo
oblika. U svetu se puno radi na selekciji zanimljivih oblika.
Zanimljive su i Thuja occidentalis "Globosa", svetlozeleni kuglasti patuljasti oblik. Litlle Gem je još pljosnatijeg rasta i otporan na zimu. Rheingold je loptastog oblika. Ova sorta je leti zlatnožuta, a zimi nešto tamnije boje. Za male vrtove preporučuje se Thuja occidentalis "Tiny Tim".
Za sadnicu živice se uzimaju sadnice visine najmanje 50 cm, a sade se
na razmaku najmanje 50 cm jedna od druge. Da se postigne rast u širinu,
mogu se pincirati (prekratiti) vršni izboji. Razmnožava se semenom, a
sorte reznicama. Svetloljubiva je biljka.

Pačempres

Mnogi Ijubitelji cveća i zelenila neće se često
puta snaći u obilju pomalo egzotičnih vrsta i sorta pačempresa. To je
šteta, jer one mogu mnogo doprineti dekorativnom izgledu svakog vrta.

Mora se priznati da je ovde reč o jedinstvenoj biljci, čije zelenilo potiče
od malih ljuskastih tvorevina. Ponekad susrećemo i oblike s iglicama.
To je uglavnom kod mladih biljaka, koje se dobijaju vegetativnim
razmnožavanjem u torn stadijumu razvoja. Na slici vidimo ”Chamaecyparis pisifera.Plumosa Aurea”,
sporog rasta, čije je zelenilo malo čuperastog izgleda. Ova je sorta u
proleće žućkaste boje, da bi ujesen poprimila bronzane tonove. Zbog
svog širokog rasta ubraja se među najdekorativnije biljke koje privlače
pogled, ako su posađene usred lepog zelenog travnjaka. Položaj na kom
raste ne bi smeo biti vetrovit, jer to ona ne podnosi. Sorta ”Plumosa Flavescens” je predivne svetložute boje. Njen je rast vrlo usporen. Sorta ”Plumosa Rogersii” je zlatnožuta i patuljastog oblika. Sorta ”Filifera Nana”
upada u oči zbog niskog kuglastog rasta i neobičnih izboja. Oni su
tanki i dugi, te svojim izgledom podsećaju na žicu. Zbog toga je dobila
i naziv “Filifera” (končasta). Globalno, predivan oblik koji je posebno
pogodan za kamenjare ili u kombinaciji sa drugim zimzelenim drvećem.
Jedna izuzetno lepa žuta podvrsta je ”Filifera Nana Aurea”. Sve su sorte Chamaecyparis pisifera
po prirodi lepog oblika i u pravilu ih nije potrebno orezivati. Leti se
može prekratiti neka eventualno predugo izrasla grančica, koja smeta
tipicnom izgledu pojedine sorte. Stručno se to naziva oblikovanje.
Sorte Chamaecyparis pisifera rastu na svakom zemljištu, ali im posebno pogoduje peskovito. Razmnožava se reznicama ili kalemljenjem na podlogu.

Tisa

Kao samonikla vrsta, vrlo se retko sreće. Dvodoma
je biljka. Na starijim ženskim biljkama upadaju u oči crveni bobičasti
plodovi. Uzgajaju se razne vrste i oblici tise, koje imaju – zavisno od
starosti – razne tipične oblike rasta.

Tisa je zimzelelena vrsta, koje može doživeti duboku starost, čak i do 1000
godina. Na žalost, kao samonikla vrsta, vrlo se retko sreće. Vrlo je
sporog rasta. Mnogi pejsažni dekorateri izbegavaju tisu pošto je tamna
biljka, ali to je već stvar ukusa. Tisa je dvodoma biljka. To znači da
se razvijaju i ženske i muške biljke. Na starijim ženskim biljkama
upadaju u oči crveni bobičasti plodovi, koji se čak mogu i jesti. Ali
zato treba zapamtiti da su svi ostali delovi biljke otrovni.
Uzgajaju se razne vrste i oblici tise, koje imaju – zavisno od starosti – razne tipične oblike rasta. Tako na primer Taxus baccata "Fastigijata" u mlađem uzrastu raste izrazito stubasto, a u starijim godinama u obliku posude za cveće – u širinu. Sorta "Fastigijata Aurea" ima mlade iglice žuto obojene. Za sadnju živica pogodna je sorta "Raket", a za niske zasade široko rastuća sorta "Repandens".
Takođe je poznata japanska tisa, koja u svojoj domovini raste kao malo
stabalce, dok je kod nas grmolikog rasta te je vrlo dobra za sadnju
živića. U širinu raste i sorta Taxus cuspidata "Nana". Ukrštanjem između Taxus baccata i Taxus cuspidata nastao je mešanac TaxusxMedia. U Americi se uzgaja Taxusxmedia "Hicksii", širokog stubastog rasta za sadnju živića. Sorta "Hillii" raste nešto sporije i ima tamne iglice.

Opisane vrste i sorte tise uspevaju dobro u normalnom baštenskom
zemljištu. One podnose puno sunca, ali mogu rasti i razvijati se i na
zasenčenom mestu. Zemljište mora biti dovoljno vlažno, ali ne sme biti
prevlaženo ili doći do zabarivanja. Rezidbu možemo primeniti leti. Taxus se može isto tako primenjivati za živiće koji se režu kao šimšir. Taxus baccata se razmnožava semenom, a sorte reznicama u avgustu-septembru.

Jela

Kao soliterna biljka raste dosta široko. Stoga je
pogodna za sadnju u velikim vrtovima i na velikim površinama. Tamo se
kao soliter razvija do pune lepote svojim dekorativnim izgledom.

Među zimzelenim biljnim vrstama, jele zauzimaju posebno mesto. Spoljnim izgledom one se ne razlikuju puno od smreka (Picea),pa ih laici vrlo često zamenjuju. Osnovna razlika između jele i smreke
je u položaju šišarke. Kod jele une stoje uspravno, a zrele ljuske
otpadaju pa na kraju ostaje samo gola osnova šišarke. Kod smreke,
naprotiv, šišarke su okrenute više prema nadole, a zrele u celosti
padaju na zemlju. I iglice obe vrste su različite. Povučemo li iglicu
smreke, otkine se i delić kore. Kod jele, naprotiv, kora ostaje
neoštećena. Ovo je usled različite povezanosti korei grana.

Jela je četinar skromnih zahteva. Njeno ravno stablo može narasti
čak do visine od 40 m. Stablo može biti debelo u prečniku i do 1,5 m.
Obično naraste do 15m visine. Kao soliterna biljka raste dosta široko.
Stoga je pogodna za sadnju u velikim vrtovima i na velikim površinama.
Tamo se kao soliter razvija do pune lepote svojim dekorativnim
izgledom. Bogate grane sa tamnim iglicama razvijaju se pri samom dnu
debla tako da je okolno zemljište skoro bez drugog rastinja. Većem
broju jela štete suvi vetrovi, kisele kiše, zagađeni vazduh i suša.

Imamo više vrsta jela. Abies nordmanniana potiče sa Kavkaza. Abies pocera "Galuca" se često zamenjuje s plavo igličastom jelom zbog slično obojenih mladara. Oblik "Galuca" označava srbrno-plavu vrstu Abies procerac,
koja potiče iz Kalifornije. Ona, u stvari ne raste brzo, ali se
vremenom razvije u raskošno stablo, koje već u mladosti nosi prekrasne
20 cm dugačke šišarke, ukoliko raste na osunčanom mestu. Eventualne
nepravilnosti u rastu mogu se ispraviti opreznom rezidbom.

Između ostalog, da napomenemo, da se destilacijom iglica jele,
dobija se etarsko ulje svetlo žute boje, blagog, voćnog i prijatnog
mirisa. Naročito se koristi sibirska jela (abies sibirica).
Koristi se za oboljenja disajnih puteva (prehlada, kijavica, upala
grla, bronihitis, asma,kašalj), za usnu duplju i grlo (dezinfikuje,
ublažava nadraženost). Leči i smiruje reumatske tegobe i čireva na
koži. Puno se koristi u kozmetici jer ista svojstva ga čine dragocenim
u izradi losiona za čišćenje kože.

Afrička zavodnica



Asparagus (asparagus plumosus) je jako jednostavna, lepa i omiljena
sobna biljka koja je iz zapadne Afrike donet u Evropu krajem 19. veka.
To je zeljasta busenasta biljka sa veoma sitnim zimzelenim lišćem koje
podseća na iglice. Naročito je pogodna za sandučiće u kombinaciji sa
drugim letnjim biljkama na prozorskim daskama, za balkone i viseće
korpice.
Obožava svetlost, a odgovara mu temperatura od 10 do 15 stepeni.
Razvija se do metar širine, a izdanci dostignu i po dva do tri metra
dužine. Cvet mu je vrlo sitan, mirišljav, bele ili belorozikaste boje,
a njegovi crveni plodovi su veoma interesantni i čine ga vrlo
dekorativnom biljkom. Lako se prilagođava svim uslovima i voli često
prehranjivanje. Svakog proleća presađuje se u veće saksije jer ima jako
razgranate žile. Leti ga treba zalivati obilno i češće prskati vodom
koja je odstojala, a zimi ređe, ali ne sme se dozvoliti da se zemlja u
saksiji potpuno sasuši. Tokom zimskog perioda mora da se drži na
hladnom inače iglice počinju sa opadaju. Zimi se grančice često razrede
i mnogo izrastu u dužinu, pa im je potrebno šišanje. Preporučuje se
razmnožavanje deljenjem korena jer se tako dobijaju nove i jače biljke,
a mlade biljke mogu se množiti iz semena.

Okrugli listići donose sreću

Biljke u domu imaju posebnu ulogu kompenzovanja negativne energije
koju emituju predmeti. Prema feng- šuiju, postoje sobne biljke koje će
u vaš životni prostor uneti više kvaliteta od drugih. Feng- šui
preferira biljke okruglastog oblika jer se energija kreće u ciklusima,
odnosno krugovima, pa će vas takvo bilje najbolje podstaći svojom
energijom.
Za početak, plastično i sušeno cveće izbacite iz svog doma jer ono širi
negativnu energiju. U vazi držite samo sveže ubrano cveće na sredini
prostorije, najbolje na sredini stola. Jedini izuzetak je mirisna
lavanda koja može da posluži i suva. Ona ne samo da simbolizuje mir i
opuštenost, već će tako delovati i na vas i vaše ukućane.
Pozitivnu energiju će širiti sve biljke mesnatih listova kao što su:
difenbahije, ljubičice, jaglaci, aglaoneme, krotoni, eheverije...
Deblji listovi su „okrugliji“ i donose više sreće. Bambus je odličan
izbor za kuhinju ili kupatilo jer mu je za rast potrebno puno vlage.
Palme su nešto veće biljke i prikladne su za velike prostorije ili
hodnike, a treba ih zalivati umereno. Puzavice nisu zaobljenog oblika,
ali zbog svoje gipkosti ublažava oštre linije kućnog nameštaja, polica,
prozora i slično. Umesto puzavica možete upotrebiti ukrasne korpice. U
njih stavite biljke ovalnih listova, najbolje u ćoškove prostorije kako
biste ih prividno zaoblili.
Najlošiji izbor su kaktusi jer se smatra da se ljudi „oštrog“ karaktera
vole da su okruženi njima, kao i drugim bodljikavim biljem.

Cvetna mezimica



Muškatla je višegodišnja biljka koja ukrašava balkone, prozore i
parkove. Poreklom je iz Južne Afrike i u svom rodu ima oko četiri
stotine vrsta. Od toga u našim krajevima uspeva svega nekoliko sorti,
kao što su uspravna muškatla, muškatla-lozica, viseća ili bršljanova
muškatla, engleska ili velikocvetna i šarenolisnata muškatla. Uspravna
muškatla se prilagođava i najlošijim uslovima, drugim rečima, uspeva u
bilo kakvoj zemlji i celog leta može biti izložena suncu. Cveta od
proleća do kraja jeseni u više boja koje se kreću od bele do
ljubičaste. Cvet ove muškatle može da bude jednostavan ili dupli. Vrste
sa duplim cvetovima su starije, ali imaju mnogo manje cvetova. Tokom
leta, održava se redovnim zalivanjem i povremenim prehranjivanjem. Može
da prezimi u svetlim prostorijama i na temperaturama od pet do osam
stepeni. Lozica je najpogodnija za police i balkone zato što pušta
grančice naniže i do metra dužine. Lišće joj je svetlo, mesnato i krto,
a cvetovi bele, roze ili crvene boje. Osetljivija i mnogo nežnija od
ostalih je engleska muškatla. Voli svetlost, ali ne prijaju joj velike
vrućine. Cveta jednom godišnje i ima krupne šarene cvetove.
Šarenolisnata muškatla, kao što joj ime kaže ima lešće obojeno belim,
tamnozelenim ili bakarnosmeđim šarama. Raste sporije od ostalih, niskog
je rasta i veoma je lepa i dekorativna. Cvet joj je sitan i crven, a
gaji se samo zbog dekorativnih listova. Sve sorte se razmnožavaju
reznicama. Česta bolest ove biljke, koja nastaje kao posledica zaraze
bakterijom Džanthomonas, jeste pegavost listova. Vidljiva je posle
zime, brzo i lako se širi, ali teško se suzbija.

Drvo je odlika prave bašte. Dok se ne oformi njegovo stablo, prostor popunjavaju jednogodišnje i dvogodišnje biljke, ukrasno žbunje i drugo. Ono je najdugovečniji član biljne zajednice. Može da živi od nekoliko decenija, pa sve do nekoliko vekova. Različitih je dimenzija, od patuljastih formi nekih četinara visine do jednog metra, do gigantskih oblika sekvoja koji prelaze 90m. Mogu imati jedno ili više stabala, formirati različite oblike krošnji (vretenaste, kupaste, okrugle…).
Drveće formira jaku osnovu odnosno koren, te stoga treba voditi računa o mogućim preprekama na koje koren može naići tokom rasta i izbeći podzemnu instalaciju i cevi. Koren oformljenog stabla sa vretenastim tipom korena može prodreti i do 10 metara dubine u potrazi za vodom.
Prilikom odabira vrste drveta prvo se morate vezati za klimatske uslove. Na sreću veliki broj ukrasnih vrsta je moguće gajiti na našem podneblju. Takođe je bitna veličina bašte, kao i prostor koji će biti namenjen drvetu za neometani rast. Svako ometanje u razvoju ostavlja posledice na njegov oblik. Promene su izraženije utoliko, ukoliko je ometanje nastalo u početnim fazama rasta.

Namena bašte sa drvećem može biti različita. Ono može poslužiti kao zaštita od pogleda znatiželjnih prolaznika, kada u nizu stvara ogradu i gust splet grana koje se protežu u visinu. Za ovakvu namenu uzimaju se zimzelene vrste. Takođe drveće može služiti kao zaštita od vetra, nanosa prašine, peska, smoga i dima. I naravno najvažnija namena drveta u našem slučaju je dekoracija, a mogućnosti su brojne. U vreme cvetanje pred pojednim vrstama jednostavno zastaje dah. Dekorativno, odnosno ukrasno drveće može i rađati plodove koji se mogu koristiti za jelo. Zbog svoje dominantnosti u prostoru, ono određuje celokupan stil bašte
Prilikom planiranja najbolje je mešati zimzelene i listopadne vrste, kako bi tokom čitave godine bašta zadržala lep i zanimljiv izgled.

Kada pravimo baštu trudimo se da ona izgleda što prirodnije, pa tako jedan od najprirodnijih elemenata pri konstrukciji predstavlja vodena bašta. Ona kod nas nije toliko čest prizor, ali ovim sajtom bi hteli da podstaknemo ljude da ipak razmisle od njenoj izgradnji. Ona upotpunjuje okoliš na razne načine i obezbeđuje osećaj spokoja. Čovek pored vode – jedina stvar koja mu je ikada bila potrebna. Prvi gradovi nicali su pored reka, mnogi arhitektonski detalji ukrašavani su vodom i tako u nedogled. Još jedna prelepa stvar vode je njena refleksija u kojoj se sve ogleda.
Biljke koje rastu u vodi mogu biti neverovatnih boja. Uzmimo za primer lokvanje za koje se organizuju i brojna takmičenja.
Vodeno bilje veoma brzo raste i mogu za kraće vreme prekriti celokupnu površinu bazena. Jedan od najlakših načina za početak stvaranja vodenih bašti je donošenje matičnih biljaka sa raznih terena (bara, močvara, reka i drugo) koje će se polako razmnožavati i upotpunjavati baštu. Ono na šta bi trebalo obratiti pažnju je da mesta sa kojih se uzimaju matične biljke mogu biti zaražena ili zatrovana, stoga se preporučuje prevencija u vidu pročišćavanja biljke pre stavljanja u bazen. Ovo je bitno ukoliko vaša bašta poseduje i riblju populaciju koja može biti osetljiva na ove negativne faktore.
Treba spomenuti da se postavljanjem vodene bašte privlače i druge populacije sitnih životinja, koje mogu doprineti povećanju efekta prirode u malom.

CVETOVI U OBLIKU SVECE

Da Vas vrt bude sto raskosniji, bogatiji i prijatniji za odmor,
pobrinuce se cvece koje po obliku podseca na svecu. Razmislite da li u
nekom uglu na okucnici ili u basti pred kucom imate slobodnog mesta za
neku od takvih vrsta.

Sumrak koji vecito vlada po uglovima zidova ili ograda nestace kada se na to mesto posadi jedna od mnogobrojnih sorti LIGULARIJE. Ova vrsta razvija intenzivno zute cvetove visine do 180 cm. Biljka voli vlazno zemljiste. U suprotnom cvetovi brzo venu. Zato je idealna za sadnju pored vodenih povrsina. Pre cvetanja u julu dekorativnost njihovih listova, u kombinaciji sa drugimrastinjem, stvara sliku bogatu bojama i oblicima. Zbog visine i uspravnog rasta pored zidova kuca treba saditi SLEZ. Nece smetati ni posadjen uz sam prozor, jer se njegovi krupni, levkasti cvetovi naizmenicno otvaraju od jula do septembra. Deluju jos raskosnije kada se ogledaju na oknima prozora.

Tamo gde nema mesta za visoko cvece predlazemo za sadnju ASTILBU. Ova perena cveta celo leto i ima je u vise boja.
Osuncana cvetna gredica najpogodnije je mesto za DELFINIJUM i LUPINU.



DELFINIJUM zahteva obilno djubrenje kompostom u maju i posle orezivanja u julu, a LUPINA
doprinosi obogacivanju zemljista azotom, pa se mogu kombinovati,
Posebno dolaze do izrazaja kao granicni pojas izmedju dve zatravljene
parcele.
Pre svih u vrtu procveta MUSKARI.
Iako listove razvija vec u ranu jesen, upadljivi plavi cvetovi
pojavljuju se u prolece. Ova lukovica sadi se sama, ili se kombinuje sa
primulom. Cvetaju istovremeno, a izduzene plave cvasti MUSKARIJA nadvisice jastucastu primulu i stvoriti vedru kompoziciju.
Na suvom, suncem obasjanom terenu, blago nagnutom ka jugu, moze se stvoriti stepski vrt. Ovaj prostor najbolje ce osveziti VERBASKUM, koji cveta pospratovima. Kada precvetaju najvisi cvetovi, pocinju da se otvaraju oni na bocnim granama. VERBASKUM po nekad dostize visinu i do 2 metra. Dvogodisnja je biljka koja prve godine razvija lisnu rozetu, a tek sledece cveta.

OBRNUTO CVETANJE Vecina biljaka sa cvetovima u obliku svece (LUPINA, KAMEZIJA, VERONIKA, SLEZ, KNIFOFIJA) otvara cvetove odozdo ka vrhu i ima tipicnu formu. LIJATRIS, na protiv, pocinje da otvara cvetove na klasu od vrha na dole. Pogodan je za cvetne leje. Cveta u julu i augustu, a dostize visinu do 80 cm. Odlican je i za rezani cvet.

KRALJICA VRTA

Minijaturne ruze, pokrivaci tla, grmolike, stablasice, puzavice,
cajevke, poliante... Sve one daju neiscrpne mogucnosti uredjenja vrta
na neki nov, drugaciji nacin. Treba ih samo znalacki ivesto grupisati
po rastu i boji cveta.
Veoma uspesno mogu se kombinovati sa
ostalim cvetnim vrstama i ukrasnim zelenilom. Kada se tome doda detalj
od kamena, drveta ili metala, mogu se dobiti veoma zapazene
kompozicije. Evo nekoliko primera.

ZA MALI PROSTOR Ruze stablasice su povoljno resenje za vrtove u kojima ima malo prostora. Na nevelikoj povrsini mogu se posaditi i ruze i letnje cvece. U centru kompozicije je sorta "Apricot nektar". Tokom prascvetavanja menja boju cveta od nijanse zrele kajsije do krem. Donji "sprat" treba ispuniti cvecem u boji ruze, kao sto su kineski karanfil, zevalica, dimorfoteka i sve to obrubiti srebrnolisnom cinerariom (pepeljuga).

EFEKTNA KOMPOZICIJA Starinski metalni oslonac dobro ce posluziti za uzgoj ruze puzavice, popularne sorte "sympathie". Njeni somotasto crveni cvetovi pojavljuju se nekoliko puta godisnje. Na pozadini koju stvara tamno zelena kugla simsira, svetlo zuti oblacici niskih trajnica (na primer sedum) deluju izuzetno efektno. Uz samu ivicu posadjen je verbaskum. Njegovi srebrni listovi i zuti cvetovi koji streme u visinu cine harmonicnu vezu izmedju niskog rastinja i visoke ruze. Takva kompozicija moze biti pogodna ne samo za detalj na kraju staze, vec i za vizuelnu, ali i fizicku podelu prostora (recimo na terasi). Za oslonac u tom slucaju moze posluziti bilo kakav stub ili deo gvozdene ograde.

Oslonac obavijen granama ruze moze
lepo izgledati i u centru rondele sa ukrasnim travama. Za ovu svrhu
moze se koristiti nekoliko prelepih vrsta ruza puzavica, kao sto su
"albertine", "dortmund", "golden shovers", "lawinia", "maria lisa",
"new dawn" i druge.

SAVRSEN ANSAMBL Uz grmolike ruze izuzetno dobro pristaju trajnice plavih cvetova i mirisne trave. Na crtezu je nova sorta "mein schöner Garten", koja ima snazan, gust grm sa romanticnim, duplim, ruzicastim cvetovima. Ovu ruzu obrubljuju rascvetani zbunovi kariopterisa, santoline i drugih prikladnih trajnica. Od mnogih prelepih zbunova ruza mogu se preporuciti i sorte "angela", "felicitas", "romanze", i druge.

VISECI VRT

Redjanje saksija na podu ili ivici terase uobicajen je nacin
ukrasavanja. Monotoniiju cete razbiti ako saksije, na prmer, postavite
da vise sa bocnog zida ili sa plafona.

To ne predstavlja neki veci posao. Kao nosace saksija dovoljno je u zid postaviti kuke sa tiplovima, koje su dovoljno cvrste da izdrze tezinu saksije sa cvecem. Saksiju sa zicanm uloskom jednostavno nakacite na ucvrscenu kuku. Sa kuke na plafonu spustcete visecu saksiju pricvrscenu lancicem ili upletenim kanapom. Odaberite asparagus, brsljan, mnogocvetne visece begonije, razlicite lozice, petunije...

SADNJA U PUKOTINAMA ZIDA

Neke male sukulente koje rastu priljubljene uz podlogu od prirode se javljaju u stenovitim stanistima. Ovo se odnosi na odredjene vrste iz roda Sedum, ili pak iz roda Crassula. One dobro uspevaju cak i u plitkom zemljistu otvora u zidu. Male biljke dobijene iz semena ili oziljene reznice najlakse je posaditi u pukotine i one se se brzo primaju. Uz pomoc lopatice, izgrebite nesto zemlje iz pukotine.

Dok pridrzavate biljku jednom rukom, pazljivo u otvor postavite biljno korenje. Uz pomoc lopatice popunite pukotinu sa nesto sveze zemlje i pritisnite lagano zemlju oko biljke da biste je pricvrstili. Zalijte rasprsivacem.