Mihailo Petrović Alas

Mika Alas. Ime koje predstavlja sinonim za najviša dostignuća u jednoj
oblasti nacionalne kulture, kao Vuk, Njegoš, Tesla, Pupin, Milutin
Milanković. Znan ne samo pregaocima nauke već i običnim ljudima. Čovek
svoje sredine, ali i naučnik svetskog glasa. Uspeo je da našu naučnu
sredinu izvede iz zaostalosti i otvori prostore novim naraštajima
matematičara. Mihailo Petrović je drugovao sa običnim ljudima Savamale,
Dunava, a bio je veoma viđen u krugu visokih intelektualaca. Ovakav
splet prijatelja, od akademaca do ribara, od profesora Univerziteta i
pravnika do jednostavnih vinogradara - možda je jedinstven na našem
podneblju. Svoje "ja" podredio je podjednako i ribaru- meštaru Đuri
Pupi, i mladom Jovanu Karamati, i prijatelju Jovanu Cvijiću a i
vinogradaru Jeremiću. Brinuo je o starim i iznemoglim korandžijama
Donjeg Dunava istom snagom kao i o mladim saradnicima u nauci. Njegov
očinski pogled na prve naučne korake svojih učenika Mladena Berića,
Sime Markovića i drugih, imao je isto značenje kao kada početnike -
ribare uči laptašu i alovu. Ovakvo jedinstvo pogleda na život činilo ga
je velikim. (...) Od mnogobrojnih sećanja pojedinih Francuza na Mihaila
Petrovića izdvojili bismo sećanje Šarla Morensa: "Bio je šarmantan i
mio drug, uvek dobro raspoložen, ponekad ćutljiv. Svirao je violinu kao
Ciganin, ponekad nostalgično; violina je uvek bila pored njega i uzimao
bi je neprimetno, uvek spreman da je ostavi ako bi pomislio da ometa
rad svojih drugova. Voleo je duge šetnje i vodio nas je ponekad, kad se
šetao Parizom i njegovom okolinom. Voleo je ribolov; nosio je sa sobom
fotografiju jum ribe, mislim kečige, čija dužina je prevazilazila
njegovu visinu.

Mihailo Petrović Alas je rođen 1868. godine u Beogradu, gde je završio
Prvu beogradsku gimnaziju i upisao Prirodno-matematički odsek na
beogradskom Filozofskom fakultetu. Diplomirao je 1889. i otišao u Pariz
da nastavi školovanje. Nije dobio stipendiju od države; prijemni ispit
za školu Ecole Normale Superieure
pripremao je godinu dana. Matematičke nauke je diplomirao na Sorboni
1891. a fizičke nauke 1893. godine. Doktorsku disertaciju iz oblasti
diferencijalnih jednačina - O nulama i beskonačnostima integrala
algebarskih diferencijalnih jednačina - odbranio je na Sorboni, 1894.
godine. Postao je doktor matematičkih nauka (Docteur és sciences
mathematiques) i iste godine počeo da predaje na Velikoj školi u
Beogradu.
Bio je jedan od najvećih svetskih stručnjaka svog doba u oblasti na
kojoj je doktorirao, a na Velikoj školi je predavao generacijama
studenata. U penziju je otišao 1938. godine. Dopisni član Srpske
kraljevske Akademije postao je 1897, a redovni 1899. godine. Bio je u
grupi od prvih osam redovnih profesora Beogradskog Univerziteta (kada
je beogradska Velika škola prerasla u Univerzitet).
Objavio je preko 250 radova i 12 posebnih naučnih dela iz raznih grana
matematike. Zaslužan je za stvaranje novih naučnih disciplina -
matematičke fenomenologije i teorije matematičkih spektara. Radove je
prezentovao na brojnim međunarodnim naučnim skupovima. Bio je član
nekoliko inostranih Akademija nauka (Prag, Bukurešt, Varšava, Krakov) i
naučnih društava. Dva puta su, međutim, vlasti u Srbiji odbijale
predlog Srpske Akademije nauka da Mihailo Petrović postane njen
predsednik. Razlog je verovatno bio u nepodobnosti, jer je bilo poznato
da je Alas prijatelj sa princom Đorđem Karađorđevićem. Počasni doktor
Beogradskog univerziteta postao je 1939, kada je dobio i Orden Svetog
Save.
Zbog svog hobija koji je strastveno upražnjavao, dobio je nadimak Alas.
Uostalom, družio se sa alasima i običnim ljudima iz beogradske
Savamale, isto kao i sa ljudima iz intelektualnih krugova. Stekao je
zvanja ribarskog šegrta i kalfe i položio ispit za ribarskog majstora.
Učestvovao je u donošenju prvog Zakona o slatkovodnom ribolovu na
jezerima i rekama Srbije 1898. godine. Na međunarodnoj ribarskoj
izložbi u Torinu, 1911. godine, dobio je zlatnu medalju za izložene
eksponate.
Konstruisao je hidrointegrator i sa njim osvojio zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu, 1900. godine.
Svirao je i violinu i 1896. osnovao sviračko društvo pod nazivom „Suz“.
Mika Alas, kako su ga svi zvali, bio je i veliki putnik - proputovao je
čitavu Evropu, obišao Severni i Južni pol. Pisao je i objavljivao
putopise, pored ostalih objavio je dela "Roman jegulje" i "Đerdapski
ribolovi u prošlosti i sadašnjosti”.
Učestvovao je u Balkanskim ratovima. U Prvom Svetskom ratu bio je oficir a nakon rata postao je rezervni oficir.
Bavio se i kriptografijom, a njegovi šifarski sistemi su dugo godina
korišćeni u vojsci, sve do Drugog svetskog rata. Kao rezervni oficir
pozvan je u Drugi Svetski rat 1941. godine. Deo rata je proveo u
nemačkom zarobljeništvu. Oslobođen je zbog bolesti i umro u svom domu
na Kosančićevom vencu, 1943. godine.
Deveta gimnazija u Beogradu danas nosi njegovo ime, kao i nagrada koja
se dugo godina dodeljivala za najbolja dostignuća iz oblasti prirodnih
nauka u osnovnim školama. Petrović je jedan od najznačajnijih srpskih
matematičara i naučnika iz prve polovine XX veka. Osnovao je beogradsku
matematičku školu, imao puno učenika koji su nastavili njegovo delo a
sve doktorske disertacije iz matematike odbranjene na Beogradskom
univerzitetu od 1912. do Drugog Svetskog rata bile su pod njegovim
mentorstvom.

"Математика је највећа поезија" М.П. Алас

Постоје мисли и дела која никада не бледе, као и успомена на све велике људе
који су их поклонили науци. Наша школа својим називом чува сећање на
нашег великог научника Михаила Петровића који је као човек био
изузетна, изванредна, маркантна личност старог предратног Београда у
коме се родио, одрастао и живео.
О МИКИ АЛАСУ...
Михаило Петровић Алас (1868-1943), математичар, професор Београдског универзитета, академик Српске краљевске академије и алас,

Рођен је 24. априла 1868. године у Београду, на Савској падини, недалеко од
Конака кнегиње Љубице, као прво дете оца Никодима, професора
Богословије, и мајке Милице (рођене Лазаревић).
Завршио је Прву београдску гимназију у периоду 1878-85, а затим уписује
Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Студије у
Београду завршава 1889. године. После тога у септембру 1889. одлази у
Париз ради даљег школовања и спремања пријемног испита за упис на Éцоле
Нормале Супéриеуре (Висока нормална школа, Научни одсек). На Сорбони је
дипломирао математичке науке 1891. године, а физичке науке 1893.
године. Као најбољи студент своје генерације присуствује пријему код
председника Француске републике 1893, а исто тако и 1894. године. Радио
је на припреми доктората и 21. јуна 1894. године одбранио је докторску
дисертацију на Сорбони, пред комисијом професора Шарл Ермит, Емил Пикар
и Пенлеве и стекао степен Доцтеур éс сциенцес матхематиqуес (доктор
математичких наука). Његов докторат је био из области диференцијалних
једначина. Године 1894. године постаје професор за математичку групу
предмета на Великој школи у Београду, наследивши на том месту Димитрија
Нешића. Алас је у то време један од највећих стручњака у свету за
диференцијалне једначине. Предавао је многим генерацијама студената,
све до одласка у пензију 1938. године. Године 1897. је постао дописни
члан Српске краљевске академије и дописни члан Југословенске академије
знаности и умјетности у Загребу. Редовни члан Српске краљевске
академије постаје 1899. године, када је имао 31. годину.
Бавио се
рибарством, отуда и његов надимак Алас. Још 1882. постаје рибарски
шегрт, 1888. рибарски калфа, а 1895. полаже испит за рибарског
мајстора. Учествовао је доношењу првог „Закона о слатководном риболову“
на језерима и рекама Србије 1898. године. На међународној изложби у
Торину 1911. добија златну медаљу за изложене експонате из рибарства.
Рекордан улов је имао 1912. када је уловио сома од 120 кг.
Свирао је виолину, 1896. оснива свирачко друштво под називом „Суз“.
Конструисао је хидроинтегратор и са њиме освојио златну медаљу на Светској изложби у Паризу 1900. године.
Михаило Петровић 1905.г.

Када је 1905. године Велика школа прерасла у Београдски универзитет међу
првих осам редовних професора који су даље бирали цео наставни кадар
био је и Мика Алас.
Објавио је велики број проналазака, научних радова, уџбеника и путописа са
својих поморских путовања. Добио је велики број награда и признања и
био је члан неколико иностраних академија наука (Праг, Букурешт,
Варшава, Краков) и научних друштава. 1927. после смрти Јована Цвијића,
академици су га предложили за председника Академије, али власти нису
прихватиле овај предлог. Разлог је вероватно био тај што је Михаило
Петровић Алас био близак пријатељ принца Ђорђа Карађорђевића, краљевог
брата, који је 1925. ухапшен и налазио се у кућном притвору. Године
1931. академици су га једногласно предложили за председника Академије,
али власти поново нису прихватиле предлог.
Године 1939. постао је почасни доктор Београдског универзитета. Исте године награђен је орденом Светог Саве првог реда.
По свом научном раду и резултатима Михаило Петровић Алас спада у највеће српске математичаре, једини математичармеђу 100 најзнаменитијих Срба.

Његова заслуга је посебно велика што је био оснивач београдске математичке школе, из које проистекао велики број његових ученика који су наставили његово дело. Све докторске
дисертације из математике одбрањене на Београдском универзитету од
1912. до Другог светског рата, биле су под његовим менторством.
Био је учесник Балканских ратова и Првог светског рата као официр, и после рата је био резервни официр.
Бавио се криптографијом, његови шифарски системи су дуго година коришћени у
војсци, све до Другог светског рата. Године 1941. он је поново позван у
рат као резервни официр, Немци су га заробили али су га после неког
времена пустили због болести.
8. јуна 1943. професор Михаило Петровић умро је у свом дому на Косанчићевом венцу у Београду.
Још 22. октобра 1894. краљ Александар II, својим указом, поставио је
Михаила Петровића, државног питомца, за професора математике на Великој
школи. Михаило Петровић био је пасионирани путник, пропутовао је кроз
све европске земље и упознао њихове главне градове, а обишао је и
северни и јужни пол. Писао је и путописе, а написао је и "Роман
јегуље". Објавио је и књигу "Ђердапски риболови у прошлости и
садашњости".
Михаило Петровић добио је надимак "Алас" због своје
страсти према рибарству. Био је не само љубитељ, него и добар
познавалац рибарства, па је у том својству учествовао у преговорима за
закључење конвенције о риболову са Румунијом, као и у преговорима о
заштити риболова на Сави, Дунаву и Дрини са Аустро-угарском. Био је
једна од најпопуларнијих личности старог Београда, познат као Мика-Алас.