Amazonke-Mit ili stvarnost

Ранко Пејић


Амазонке (грчки:а-не, без; мазос-дојка, "оне које немају дојки") су мит-
ске храбре становнице женских држава
у којима се не трпе мушкарци. Мит о
Амазонкама је могао настати као ре-
флексија два фактора: претпоставке
или чињенице да је човјечанство у
свом развоју прошло кроз три етапе:
хетеризам, гинекократију и патрија-
харт; и реалног живота жена у патри-
јархату, односно њихове тежње ка чвр-
стом положају у чистом постојању.
Међутим, ова два фактора се донекле поклапају. Хетеризам, као прет-
постављена установа заједничког брака у племену која је увијек пони-
жавала жену недостојним односом мушкараца, морао је довести до по-
буне у њима. Опробани осјећај срама, тлачење и самоса-жаљења је било
толико да гинекократија није довољан одговор и производ. Из тога се
родило нешто ратоборније, нешто као амазонство. Почињући устанком,
са војним дјеловањем гинекократска епоха чува војни карактер, али ви-
ше одбрамбени, док је амазонство заиста нешто што је могло произићи
из побуне потчињених жена. Тек каснијим незадовољством и осјећањем
потчињености од стране амазонством унижених мушкараца би могла,
као ублажавање, временом настати гинекократија. Код ове претпоставке
настанак амазонства, односно мита о њему се поклапа. И један и други
фактор у себи садрже жељу за моћи, владавином, осветом, на било који
начин, па макар и стварањем мита о женама-ратницама-моћницама-
владарима, можда као начин давања мушкарцима-тиранима на знање да
жене нису безвредне и да и оне могу да владају.

О настанку Амазонки. Постоје разне приче о настајању Амазонки. По
једној причи су жене бјежањем од својих тиранина-мужева стварале
чврсте женске заједнице. Незадовољство жена својим мужевима ствара-
ло је потребу за другим партнерима. Мужеви би то окрили и покренути
љубомором на неки начин би наудили новом задовољству жена. Оне би,
повређене, напустиле стари живот и створиле саме свој свијет. Јавља се
и варијанта у којој је извјесна мушка особа, разумијевајући незадовољ-
ство жена, њима понудила други свијет, бољи и љепши, али их је опет
Амазонке - мит или стварност
изневјерила, што нас опет враћа на разочарење које су жене редовно
доживљавале од мушкараца.
Сасвим супротне приче о настанку Амазонки, могло би се рећи, су
оне које као разлог тога наводе неопходност, нагон за преживљавањем,
односно останак без мушкараца, на пример: мушкарци су настрадали у
рату и жене су, приморане да се саме сналазе, почеле да преузимају и
мушке послове (ипак се и овде јавља нека врста освете жена: када им се
пружила прилика, оне су и остале мушкарце поубијале, видјевши начин
да најзад остваре своја хтења и да живе без свих понижења). Смрћу вла-
дара кога насљеђује кћерка ствара се држава у којој жене имају иста
права и морална ограничења као и мушкарци. Као главни извор образо-
вања легенде о Амазонкама неки писци наводе и стари обичај племена
да жене и мушкарци живе одвојено, бар у првој години брака; као и ме-
ре холандских административних колонијала, раздвајање полова у пле-
менима да би их довели до изумирања. Ипак је у већини прича зајед-
ничко то да владавина жена не траје дуго, односно да се увек деси не-
што што преокреће њихов свијет или бар доводи до ублажавања суро-
вости тог свијета. Смрћу жене владарке све се враћа на првобитно, тј. на
поновну власт мушкарца. Жене се полако зближавају са мушкарцима
примајући их за мужеве и више нема правог амазонства. Мушкарци
друге земље поробљавају жене, односно опет се испољава непобитна
надмоћ мушкараца. Потом слиједи освета потчињених мушкараца у ви-
ду побуне у самој земљи, а најчешће сина владарке или неке важне лич-
ности, гдје се као важан фактор јавља и слабост жена. Ово нас доводи на
прелаз амазонства у гинекократију, када мушкарци враћају свој поло-
жај, своје праве послове, задатке, али где се задржава утицај жене по
питању наслијееђа, ради стицања сродства и владавине у заједници, по-
штовања итд.
Чињеница да се предања о Амазонкама срећу широм свијета показује
да је укупно човјечанство пролазило кроз исте периоде, односно да је
положај жена у вријеме када је мит стваран био свуда исти. Дакле, било
да је настао као сјећање на стварне периоде човјечанства или као ре-
флексија стварног патријархалног свијета, мит о Амазонкама је покре-
нут сличним осјећањима и потребама.
Локализовање мита у времену и простору. Први извори о Амазонка-
ма датирају из V и IV вијека п.н.е. и потичу од Лисије, Ефора, Хипокра-
та и Ганона и трају до 1929. године у извјештајима Бронислава Мали-
новског о острвима Маленезије. Мијењајући период мијењају се одлике
мита. Неки подаци су прихватљиви и стварни. Већина тих података за-
право нису митски и о миту о Амазонкама, већ су навођење необичних
и чудних обичаја код племена и то оних који би могли утицати на ства-
рање мита, односно оних који су остали из времена амазонства.
Као постојбина Амазонки наводи се сви континенти. У Азији су то
Мала Азија, област ријеке Термодонт, Кавказ, централна Азија, дијело-
ви Кине и Русије и острва Маленезије. У Европи се као постојбина Ама-
зонки наводи Чешка, источна област Балтичког мора и област Португа-
лије. У Јужној Америци су Амазонке живјеле око ријеке Ориноко и
Амазон у областима данашњег Бразила. У Африци се као "права постој-
бина"Амазонки наводе Либија и јужни дио Гвинеје.
Државно и друштвено уређење код Амазонки. Друштвено уређење
код Амазонки варира у зависности од простора. Око ријеке Термодонт
се најчешће помиње царство, са централизованим уређењем и царицом
на челу или краљевство са краљицом. Царство или краљевство има јако
организовану војску чије су ратнице вјерне владарки. Постоје мини-
старства, судства и на челу су, наравно, жене. Власт се стиче насљеђем,
тј. са мајке на кћерку, или селекцијом: бирањем најљепше, најјаче, нај-
вјештије жене, јер царица нема потомке због непризнавања и одбијања
полног општења са мушкарцима. На Кавказу се најчешће јавља племе са
женом-поглавицом на челу, или градови са утврђењима и војском. Једна
верзија на Кавказу помиње ханство са министрима, судством, свештен-
ством, војском и хансом на челу, али ова прича нема доказе ни времен-
ско локализовање.

Племена се још помињу у дијеловима свијета који су, по писцима, не-
развијени: на примјер у Америци, тек "откривеној", ненасељеној циви-
лизованим свијетом, па су тако племена око ријеке Ориноко и у дијело-
вима Бразила неорганизована, а владавина и обичаји су сурови. Градови
се помињу највише у дијеловима свијета који нису уопште нису испита-
ни и потпуно су непознати, па тако писци помињу градове у сред пу-
стиње Магреба гдје мушкарци не смију да оду јер одмах умиру, а који
су организовани подјелом рада, гдје нема малих и великих, спорова око
имовине и гдје вјера забрањује завист, тежњу ка већем, бољем и раско-
ши. Предјеле које нису смјели да испитају писци су идеализовали, за-
мишљајући у њима савршен свијет, али недодирљив и непознат, јер се
нико из њега не враћа и нико се више не усуђује да оде.
Класе међу становницима, било царства, племена или града, не посто-
је. Издваја се само владарка, коју сви обожавају, а остали народ је јед-
нак, сви ратују и сви раде исте послове. Дјелатности народа жена су
углавном ратовање, лов, земљорадња, као и бављење разним занатима:
израђивањем оружја, кожа, чамаца и другог. Њихова земља је врло бо-
гата златом и бисерима које оне извозе у друге земље. Ратовањем су се
Амазонке најчешће бориле за опстанак, али и за превласт међу сусјед-
ним народима. Помиње се да су владале многим народима, поробиле
многа племена и градове. Помињу се у Тројанском рату, када су ратова-
ле на страни Тројанаца и биле су поражене. Либијске Амазонке су, по
Дионисију, покориле сусједе да би дошле до Сирије, одакле су прешле у
Малу Азију, стигле до Тракије и послије ових освајања се вратиле у Ли-
бију. У Помпејевом походу на Кавказ на страни Албинаца су учествова-
ле и Амазонке, али су претрпеле пораз. Плутар, Флавије Аријан, Диодор
Сицилијански и Низамија Гиндезевија их доводе у везу са Александром
Македонским. По овим причама, између Александра Македонског и
Амазонки је текла преписка. По једној легенди, амазонска царица Теле-
стра је Александру Македонском понудила да проведу ноћ заједно, јер
би њихово дијете, од њега као моћног војсковође и ње, најљепше Ама-
зонке, било "право чудо", што је он прихватио. Амазонке су често нуди-
ле помоћ Александру Македонском, што је он углавном одбијао. Неке
приче наводе да је дошло до сукоба између Амазонки и овог познатог
војсковође у коме су оне поражене. Све ове приче побија Флавије Ари-
јан и тврди да су оне морале изумријети много прије Александра Маке-
донског.
Амазонке су имале јаку војску и биле су боље наоружане од већине
својих непријатеља. Ратовале су на коњима, служиле су се луковима,
сјекирама, шлемовима, штитовима, омчама, копљима и прве су међу
својим сусједима имале гвоздено оружје. Биле су изузетно ратоборне и
храбре, што је њихове сусједе наводило да посумњају да су жене, па
Палефат пише да се о њима говори "да нису жене, већ мушкарци". Оне
су у већини ратова побјеђивале, али су као разлог њиховог нестанка на-
вођени порази од Грка, Александра Македонског, Лангобарда (њихова
царица је изгубила битку са Хераклом, затим са Ахилејем и њихова др-
жава од тада не постоји).
Изглед, нарав и понашање. Амазонке су, по већини прича, биле висо-
ке, прелијепе, правилне тјелесне грађе, али су се облачиле и понашале
као мушкарци. Имале су мушку одјећу (хитоне до пета), косу су везива-
ле, а они који тврде да су мушкарци, кажу да су "бријале браду". Још од
малена њима су мајке спаљивале или одсијецале десну дојку ужареним
гвожђем како би јој спријечиле раст и олакшале руковање луком и стри-
јелом. Спаљивање десне дојке се јавља у већини прича, али Валтер Рали
и Ковалевски то поричу, са ограђивањем на остале податке о Амазонка-
ма.
Апсурдну причу о женама-горилама, која потиче из V вијека п.н.е. од
Ганона по којој су он и његови сапутници наишли на острво насељено
углавном женама прекривеним длакама које су биле врло аргесивне,
прихватио је Помпоније Мела. Сличан начин описивања се среће и у
аналима "Нан си" који обухватају историју Кине у V и VI вијеку. Ту се
каже да на непознатом мјесту живе прелијепе жене, правилне тјелесне
грађе, бијеле коже, без груди, са косом до земље, а прекривене су дла-
кама помоћу којих хране дјецу. Ови описи се могу назвати апсурдним
јер, прије свега, насељена места, иако по причи очигледно посјећена,
нису одређена, а докази су коже које личе на обичне мајмунске. Основ-
не одлике нарави Амазонки су храброст, смјелост, ратоборност, а нери-
јетко агресивност и свирепост.

Сексуалност, однос према мушкарцима, дјеци и сусједима. Сексуал-
ност Амазонки и њихов сексуални живот је био прилично ограничен.
Уколико су живјеле са мушкарцима, обично су чувале невиност за ври-
јеме ратова или би остајале невине ако не убију ниједног непријатеља.
Ако су живјеле без мушкараца, оне су свој сексуални живот огранича-
вале на састанке ради продужења врсте. Најчешће су биле потпуно ли-
шене страсти, а неке приче тврде да нису уопште имале односе већ су
врсту продужавале на неки други начин. Ипак, по Брониславу Малинов-
ском, биле су агресивне, незасите и врло свирепе. Све мушкарце су из-
нуривале па и убијале на својим пировима, па чак ни дјеца не би успјела
да доживе зрелост, јер су их изнуривале својом "љубављу". Сексуални
живот је тијесно повезан са чињеницом да су оне по великом броју из-
вора живјеле без мушкараца (у 24 приче се наводи да њихов народ није
укључивао мушкарце). Биле су приморане да, ради потомства, опште са
мушкарцима сусједних племена. Мушкарци су долазили једном годи-
шње (у прољеће, или љето), и остајали би одређено вријеме (2 или 3
мјесеца, 30 дана или 40 дана), довољно да свака жена зачне, па би одла-
зили и враћали би се тек идуће године. Изражена је моноандрија, тј.
стално враћање истих партнера и одржавање истих веза, док само Стра-
бон помиње полиандрију што би се могло схватити као задржавање
обичаја из периода хетеризма. Неки писци наводе да жене нису уопште
општиле са мушкарцима, јер нису ни живјеле са њима, а врсту су наста-
виле зачињући на, могло би се рећи, апсурдне начине. У обзир се нарав-
но, мора узети вријеме у којем су ови писци живјели и из тог угла, са
њихове тачке гледишта ово и није апсурдно. Ипак, вјеровања у беспол-
но зачеће се протеже од I вијека (анали династије Хана) до XIX вијека
(Николај Дауркин) у разним дијеловима насељеног (или непознатог)
свијета. Истиче се вјеровање у магијску моћ воде и вјетра, јер оне зачи-
њу купајући се у ријеци, извору, од морских таласа, пијући воду. До-
вољно је да само погледају неки од чудотворних извора; а по Чен Чу
Феју оне се разодијевају када дува јужни вјетар и од њега постају труд-
не. Најнеобичнији начин зачињања помиње Адам Бременски у XI вије-
ку. По њему, Амазонке зачињу од чудовишта којих на источној обали
Балтичког мора има на претек, иако "многи тврде да зачињу са робови-
ма или трговцима који ту пролазе или, пак, под дејством воде."
У само десет прича се спомињу мушкарци као житељи државе жена и
то у племенима око ријеке Термодонт и на Кавказу. Они су потчињени и
немају никакву власт, јер је сва у рукама жена и често су у улози робова.
Њихови послови су чување дјеце, одржавање куће, и уопште послови
који се данас сматрају женским (ткање, чишћење и други). У неким
причама мушкарци заправо имају улогу мужева, али такође у потчиње-
ном положају. Њихов главни задатак је, заправо, омогућавање продужа-
вања врсте. Сам однос жена према мушкарцима зависи од тога да ли
живе са њима или не. Уколико у њиховој држави уопште нема мушка-
раца оне их се плаше, избјегавају их, бјеже од њих када их виде, или их
агресивно нападају да би их отјерале. Ако Амазонке долазе у контакт са
мушкарцима њихов однос је понижавајући за мушкарце. Оне их прези-
ру, чак и мрзе, па им управо због тога намећу понижавајуће послове.
Такав однос је врло често изазван понашањем владарке чија је улога да
чува невиност и која мушкарце не признаје и презире.
Однос Амазонки према дјеци зависи такође од тога да ли живе са му-
шкарцима или не, као и од тога да ли је дијете мушко или женско. Уко-
лико Амазонке зачињу на неки чудотворан начин, рађају само дјевојчи-
це које одгајају као ратнице учећи их свим вјештинама које су им неоп-
ходне. Дјечаци се не рађају, с обзиром на то да нису потребни. Адам
Бременски пише да жене ако зачињу са чудовиштима, мушко дијете ће
бити псоглаво и умријеће одмах по порађају, а женско дијете ће бити
прелијепо. Ако жене имају одређено време састајања са мушкарцима
ради зачињања, дјечаке, који се роде, углавном шаљу очевима, а девој-
чице задржавају, или и једне и друге васпитавају очеви, а затим девој-
чице доводе Амазонкама. Међутим, ови случајеви су присутни само ако
су мужеви из сусједног племена, увијек исти и стални, али ако зачињу
са случајним пролазницима или мушкарцима различитих племена, оне
мушку дјецу убијају при рођењу.
Амазонке које у држави имају мушкарце, било робове, било мужеве,
мушку дјецу васпитавају да буду покорни, а чест је случај да их сакате
(руке или ноге), да би им онемогућиле касније побуне против организа-
ције државе. Уколико оне саме раде све послове и мушкарци им требају
само ради оплодње, врши се жријебање или бирање једног (или више
дјечака) који ће наставити врсту, а остале убијају (бацају зверима, даве
и слично) одмах по рођењу.
Дјевојчице су по свим причама, од малена васпитаване да се боре.
Учене су разним ратним вјештинама, прије свега јахању, руковању
оружјем, веслању и другим ратним вјештинама. Око ријеке Термодонт,
и на Кавказу па и у Либији, дјевојчицама се врелим гвожђем сасушива-
ла десна дојка, ради лакшег руковања луком и стријелом. Псеудо-
Калистен пише да дјевојчице до седме године проводе вријеме са оче-
вима који живе на обали. Они их васпитавају, а када заврше седму го-
дину шаљу их Амазонкама на острво. Живот дјевојчица био је суров.
Морале су да трпе тешкоће ратовања и нису смјеле одрастати у средини
у којој би се навикле на раскош и лак живот. Њихова главна улога је би-
ла улога ратнице и тако су живеле.
Сусједи, који су најчешће били племена или слабо организоване др-
жаве (са изузетком Грка) су их углавном мрзили и плашили су их се.
Увек су били у сукобима и ратовали су, тако да је постојао страхопо-
штовалачки однос. Доминиканац Дос Сантос каже да су их сусједи во-
љели, дивили им се и била им је част да се боре са њима.
Антички мит о Амазонкама. У хеленској митологији Амазонке су
жене ратнице, поријеклом од бога Ареја и нимфе Хармоније, које су
живјеле око ријеке Термодонта у данашњој Кападокији. Главни град
био им је Темискира. Хеленско предање приписује им суров однос пре-
ма мушкарцима, које су одстрањивале из земље, или их сакатиле и тје-
рале да се баве оним пословима, које су Грци сматрали женским. Одно-
се са мушкарцима имале су само једном годишње, како би обезбиједиле
потомство. Мушку дјецу су убијале, или их слале очевима да их одгаја-
ју, док су женску саме подизале. Дјевојчицама су уклањале десну дојку
како им не би сметала у гађању стријелом и бацању копља. Грци су их
представљали као ратоборне и насилне жене, које су предузимале осва-
јачке походе ка територији Грчке, Тракије и Сирије. На тим походима,
оснивале су многе градове. На малоазијској обали подигле су градове
Мирна, Кима, Гринион, Смирна и Ефес. Амазонке су у митовима тије-
сно повезане са Арејем и Артемидом. Називане су Артемидиним пра-
тиљама, а њима се приписује и оснивање култа Артемиде Ефеске. Ка-
сније се приповиједало да Амазонке живе на далеком југу, у Либији, на
острву у Тритонском језеру. Из те области, под вођством краљице Ми-
рине, предузимале су походе све до Лезбоса и Самотраке. Неки кажу да
су насељавале и Тракију и Илирију.

Амазонке су се у Тројанском рату, према Хомеровој Илијади, бориле
на страни Енеје и Тројанаца. Послале су пред Троју један одред, који је
предводила краљица Пентесилеја. Најпознатији митови о Амазонкама
везују се за Херакла и Тезеја. За сваки мит је хеленско предање изгра-
дило више различитих варијанти. Када је Еуристеј наложио Хераклу да
му донесе појас амазонске краљице Хиполите, кренуо је на далек пут и
стигао до обале Термодонта. Краљица је хтела да му преда свој појас,
али је Хера побунила остале Амазонке, тако да је Херакле морао да се
бори са њима. Херакла је у том походу, пратио Тезеј, који је отео Ама-
зонку Антиопу и одвео је у Атину. Да би се осветиле, Амазонке су кре-
нуле на град, али су биле поражене на Ареопагу и морале су да се врате
у своју земљу. Мотив жене-ратника, био је омиљен у грчкој уметности
V вијека п.н.е. Ове борбе Грка и Амазонки, заправо су биле алузија на
велике ратове између Грка и Перзијанаца. Осим овог историјско-
политичког значења, Амазонка је била женски еквивалент типу атлета,
који је, умјесто божанске, одражавао чисти људски идеал женске снаге.
У грчкој умјетности, осим Амазонки, једино су велике богиње Атина,
Артемида и Афродита приказиване са оружјем. Хеленски умјетници су
Амазонке и амазономахију, приказивали су на рељефним фризовима,
фронтонима, вазном и монументалном сликарству, али су израђивали и
вајарска дјела која су представљала жене-ратнике. Наведене митолошке
приче нису одраз историјске стварности, већ су прилично нереални
описи, а ничим није доказано да је на подручју Кападокије икад посто-
јало друштво у коме су жене имале доминантну улогу.
Античка митологија посебно истиче три трагичне амазонске краљице;
Пентесилеју, коју је током легендарног Тројанског рата убио грцки ју-
нак Ахил; Хиполиту коју је обесчастио и убио Зевсов син Херакло
(Херкул), и Антиопу, коју је убио оснивач атинске државе, легендарни
јунак Тезеј. Истодобно се чини да се ниједан догађај није дубље усјекао
у фолклорну меморију Старе Грчке као што је инвазија Амазонки на
Атику и њихов рат против Хеладе. Према древним ауторима, армија
храбрих, добро увјежбаних и науружаних жена-ратника, успјела се про-
бити од јужних обала Црног мора и стићи чак до самог срца Атине, гдје
их је послије дуге и крваве борбе савладао и уништио Тезеј.
Шта каже Херодот? Помињање жена ратника није исцрпљено
митологијом. Ово питање занимљиво је из разлога што их антички пи-
сци од Херодота до Марцелина, помињу ван митолошког контекста као
историјску стварност, што је и отворило могућност за археолошку про-
вјеру оваквих прича. Од посебног значаја је Херодотово излагање у че-
твртој књизи, гдје се својом причом надовезује на старе грчке митове и
објашњава шта се десило са преживелим Амазонкама након рата са Хе-
ленима. У овој причи, Херодот, преносеећи легенду о настанку номад-
ског народа Сауромата (Сармата), каже: "Када су Хелени ратовали са
Амазонкама (Скити називају Амазонке Оиорпата, што на грчком језику
значи "мужоубица", јер оиор значи човјек, а пата значи убити), тада су,
како се прича, послије побједе код Термодонта Хелени отпловили на
три лађе с оним Амазонкама које су успјели да заробе, а ове су на пучи-
ни напале на мушкарце и све их поубијале. Оне нису знале за бродове
нити су умјеле да рукују крмама, једрима ни веслима, него су, када су
поубијале све мушкарце, пустиле да их носи вјетар и таласи, па су тако
доспјеле до града Кремна у Меотском језеру (Азовско море). Овај град
налази се у земљи слободних Скита. Ту су се Амазонке искрцале са лађа
и крстариле по околним предјелима. Од прве ергеле на коју су наишле
отеле су коње и, јашући на коњима, пљачкале су скитска насеља.
Скити су били у недоумици шта да раде, јер им није био познат ни
њихов језик, ни њихово одијело, ни сам народ, и нису никако знали от-
куд су дошле, а мислили су да су оне млади момци. Ипак, ступе са њима
у борбу. Скитима у тој борби падне у руке неколико њихових лешева и
тако дознају да су то жене. Они се посаветују и одлуче да их више ника-
ко не убијају, него против њих пошаљу онолико својих младих момака
колико је и њих било. Овима нареде да подигну логор у близини логора
Амазонки и да раде исто што и оне раде; а ако их оне нападну, да се не
боре, него да се даду у бекство; а кад престану да их гоне, да поново до-
ђу близу њих и да подигну логор. То су Скити одлучили због тога што
су хтјели да им оне роде дјецу".
Након тога је дошло до постепеног зближавања скитских младића са
Амазонкама. О њиховом заједничком животу Херодот говори сљедеће:
"...отада су спојили своје логоре, заједно се настанили и сваки је узео за
жену ону са којом је прво ступио у односе. Мужеви нису били у стању
да науче језик жена, док су жене научиле језик мужева. Кад су већ мо-
гли да се споразумијевају, рекоше мужеви Амазонкама: "Ми имамо ро-
дитеље и имања и не треба и даље овако да живимо, него хајдемо да
живимо са осталима. Тамо ћете нам једино ви бити наше жене и не тре-
бају нам друге". Ове им на то овако одговоре: "Ми не можемо живјети с
вашим женама, јер смо навикнуте на једне, а оне на друге обичаје. Ми
гађамо стријелама, бацамо копља, јашемо коње, а не знамо да радимо
женске послове; а ваше жене не баве се тим пословима које смо набро-
јале, већ оне обављају женске послове и сједе на колима и никуд не иду,
па чак ни у лов. Ми се, дакле, с њима нећемо моћи слагати. Већ ако сте
ријешили да се с нама ожените и ако хоћете да докажете да с нама имате
часне намјере, идите својим родитељима, узмите свој дио насљедства и
онда дођите да сами живимо". Скити су прихватили њихов приједлог и
примили дио имања од родитеља, али убрзо су Амазонке поставиле још
један услов. Овога пута су жељеле да се заједно населе у новој земљи. У
даљем излагању, Херодот описује њихово путовање: "Младићи и на то
пристану. А кад су прешли преко Танаиса - Дон), путовали су према ис-
току од Танаиса пуна три дана, а од Меотског језера три дана према се-
веру. Најзад су дошли и населили се у земљи у којој и сада живе. И по-
слије тога су оне живјеле исто онако како су одвајкада живјеле жене код
Сауромата. Ишле су на коњима у лов са мужевима и без њих, ишле су у
рат и облачиле се као и мушкарци.
Сауромате говоре скитским језиком, али одувијек говоре неправилно,
јер га Амазонке нису биле добро научиле. У погледу удаје код њих по-
стоји овакав обичај: ни једна дјевојка не може да се уда док не убије бар
једног непријатеља. А неке од њих остаре и умру неудате, јер нису мо-
гле да испуне одређене прописе".
Мишљење писаца о миту. Већина писаца се није изјаснила о миту о
Амазонкама, већ су то наводили као причање неког другог, или би се
оградили наводивши то као легенду. Палефат (III вијек п.н.е) не верује
да су Амозонке биле жене јер ни "данас" тога нема. Страбон (68-20. го-
дина п.н.е) о кавкаским Амазонкама пише: "Ко може поверовати да се
војске или град или читав народ састоји само од жена без мушкараца."
Флавије Аријан (96-180. година н.е) не сумња у њихово постојање, али
тврди да су морале изумријети пре Александра Македонског. Ал-
Казвиније (1203-1283. нове ере) пише да нема сумње да постоји град
жена. Адам Олеари (1603- 1671. годне н.е) пише да, иако се приче о
Амазонкама преплићу са баснама, не треба их одбацивати, јер у њима
има зрно истине. Филипо-Салваторе Ђили (XVIII вијек) мисли да и "да-
нас" постоје.

Вријеме матријархата. Једно друго предање каже да су Амазонке
под својом влашћу дуго времена држале широко подручје Мале Азије,
па чак и градове као сто су Ефес, Измир, Мирна, Пафос и Синопе, те да
су у Ефесу подигле једно од седам градитељских чуда антике гласовити
Артемидин храм, којем се широм Грчке одавала почаст у славу Артеми-
де, божице мјесеца, лова, планина и шума, али и у славу храбрих жена-
ратника, које су своје животе положили у одбрани Троје од Грка.
Легенда о Амазонкама се најчешће приписује успоменама на матри-
јархат, што је, велика заблуда, јер схватати матријархат као владавину
жена над мушкарцима, у најмању је руку наивно и неозбиљно. У добу
матријархата није се радило о замјени функција мушкараца и жена. По-
готово, не у вријеме вођења ратова или у подјели домаћих послова.
Озбиљнији историчари, који су се бавили питањима развоја друштва,
овако нешто никада нису заступали. Основна карактеристика матријар-
хата била је такозвана "матрилинеарита", односно одређивање рођачких
веза по мајчиној, а не по очевој линији, као и "матрилокација", која зах-
тијева да муж живи са својом супругом на територију њеног рода или
племена!
Када је ријеч о народном стваралаштву и литератури, матријархални
мотиви могу се наћи у многим знаменитим дјелима, као што су, рецимо,
њемачка "Пјесма о Хиелдебрандту", у староперзијској бајци о Хрусте-
му, у занимљивој руској приповијести о Иљи Муромецу, те у средњо-
вјековним авантуристичким причама и другим предањима свих народа
свијета.
Међутим, већина научника и истраживача данашњице сматрају да је
објашњење легенде о женама-ратницима веома једноставно. Први га да-
је познати грчки лијечник и оснивач научне медицине Хипократ (460-
377 п.н.е) у свом спису "О поднебљу, води и предјелима", а везано је за
Ските, дивља номадска и ратничка племена из малоазијских степа, која
су била крајње ратоборна и непријатељски расположена према свим
својим сусједима. Њихови одлучни напади на сусједе, учинили су да су
се многа тадашња племена повлачила под њиховим ратничким походи-
ма, отварајући им просторе према Европи.
Немилосрдни Скити. Грци су Ските упознали у вријеме када су се у
VII вијеку п.н.е. појавили у предјелима око Црног мора. Припадници
ових племена били су ниског раста, дуге косе, набијене мишићаве му-
скулатуре, без длака на лицу, с кратким ногама, љутита погледа и нада-
све немилосрдни. На својим ратним походима бојили су лице специјал-
но приређеним биљним смјесама, па је њихов изглед још више застра-
шивао изненађене жртве. Ако томе додамо традиционалну скитску
одјећу, која ни по чему није личила на грчку мушку одјећу, као и окол-
ност да су Скити били крајње неповјерљиви и предострожни, и да су се
увијек појављивали само на сигурној раздаљини од непријате-љских
стријела и копаља, дакле, на великом одстојању, није чудно да су их Гр-
ци, у први мах, сматрали женама-ратницама, које су на полудивљим
коњима јуриле преко бескрајних степа, борећи се жилаво, упорно, до
побједе или до смрти!
Када је временом, успостављена веза са Скитима и погрешка била ис-
прављена, али је легенда већ била створена и прихваћена у многим зе-
мљама и међу многим народима антике. На исти начин могло је настати
и име ријеке Амазон, јер су и припадници већине дивљих племена која
живе у дубини амазонских прашума, такође, сличног изгледа као Скити.
Обнажени, ониски, мишићави, кратконоги, ратоборни, дугих коса, без
длака на лицу и са изразитим поткожним масним наслагама. Можда је
Шпањолце зачудило и учествовање жена у честим ратничким походима
и биткама, те су искрено повјеровали да су у Јужној Америци открили
племена Амазонки.
Друго објашњење имена ријеке Амазон највјероватније проистиче из
индијанске ријечи "амацуну", која у једном дијелу Амазоније означава
воду, облаке, буку, а у другом значи "онај који прождире чамце", како
се иначе називају цунами валови, који неријетко с плимом крећу узвод-
но од океана и допиру далеко уз ток највећег ријечног слива на свијету,
плавећи и пустошећи далеке прашумске обале.
Орелланова експедиција. Ипак, постоји још једно објашњење. Исте
године (1541.) када је шпански конквистадор и освајач блиставог цар-
ства Инка, Франциско Пизаро (1475-1541) умро у Лими, његов се брат
Гонзало, с големим трупама и оружјем, запутио преко Анда, гдје је
1542. године залутао у мочварне предјеле горње Амазоније. Да би екс-
педиција остварила своје циљеве и обезбиједила неопходне количине
хране за око 4000 људи, Гонзало је изградио брик (врста једрењака) и
наложио оданом официру Франциску де Ореллану да прокрстари под-
ручјем ријеке Рио Напа.
План, међутим, није успио, јер су снажне струје Рио Напе одвукле
шпански брик у ријеку Амазон. Орелан је тако, ни крив ни дужан, по-
стао први Европљанин који се с обронака Анда спустио до ушћа Амазо-
на у Атлантски оцеан. Хроничар на броду и свједок овог мукотрпног и
драматичног путовања био је фрањевачки мисионар Гашпар Каравахал,
који у свом дневнику на неколико мјеста спомиње и окршаје с Амазон-
кама, дивљим женама-ратницима, које су их нападале за вријеме неиз-
вјесне пловидбе.
Стотину година након Ореллановог драматичног путовања низ Ама-
зон, једна је португалска експедиција прокрстарила зеленим паклом нај-
већег ријечног слива на свијету. У повратку јој се прикључио исусовач-
ки свећеник Кристобал де Акунна, који је написао хронику "Ново от-
криће велике ријеке Амазон" у којој такође помиње "дивље и ратоборне
Амазонке", али данас мало ко вјерује да се одиста радило о племенима
жена-ратница. Прије ће бити да је било ријеч о индиосима, које су хро-
ничари због њихове дуге косе и лица без длака погрешно сматрали жен-
скима-ратницима!
Без правих доказа. Покушаји да се мит о Амазонкама и научно дока-
же, на жалост, никада никоме до краја није пошло за руком. Још су ста-
ри истраживачи и археолози указивали на бројне мистериозне гробнице,
надгробне хумке и трофеје, те на загонетне свечаности, мистичне цере-
монијале и жртвене обреде, који су асоцирали на давнашње постојање
некаквог загонетног народа жена-ратника, али истински (непобитни)
докази никада нису избили на видјело. Па чак и данас, након археоло-
шких ископавања у близини Покровке, у Русији, гдје је откривено древ-
но насеље и гробнице за које се тврди да је припадало племену жена-
ратника, многи још увијек сумњају да је уистину ријеч о дивљим и не-
милосрдним Амазонкама.
Што се тиче Грка, тајанствене су Амазонке за њихове кипаре, пјесни-
ке, митологе и ораторе биле непресушни извор инспирација и они су тој
занимљивој сторији додавали различите епизоде. Укратко, мит о жена-
ма-ратницама можда вуче коријен из давнашњих фолклорних сјећања
на један период у историји човјечанства када је друштво било матријар-
хално. Сјећања на један од таквих периода налазимо и у дјелу "Германи-
ја" римског историчара Корнелија Тацита (око 55-120 н.е.), који је опи-
сивао германска племена, чије су жене своје синове и мужеве пратиле у
рат.

Археолошка открића. Ако испратимо наведени опис Херодота о кре-
тању скитско-амазонске дружине, видимо да се њихово боравиште на-
лазило на простору источно од доњег тока ријеке Дон и око ријеке Вол-
ге. На том простору треба очекивати археолошку потврду или негацију
Херодотове приче. Руски археолози су материјалну културу номада из
Херодотовог и нешто ранијег времена, откривену на том простору, на-
звали култура Доња Волга и Самара-уралска култура. Једину матери-
јалну заоставштину овог народа, као и код већине номада, чине остаци
покојника сахрањених испод камених или земљаних хумки. У овом слу-
чају, то је било довољно да се покаже да Херодотове, али и приче дру-
гих историчара, нису сасвим без основе.
У бројним женским гробовима поред остатака покојнице, пронађена
је уобичајена женска опрема: бронзане и златне наруквице, наушнице,
бронзана огледала, огрлице са перлама од злата, стаклене пасте калце-
дона и ћилибара. Поред накита, у 20% женских гробова пронађено је
оружје, положено на истоветан начин као и код мушких сахрана. Углав-
ном се ради о стандардној ратничкој опреми раних Сармата: бодежима,
мачевима, луку са стријелама. Треба напоменути да је до сада откривено
и истражено више стотина гробова. Такође је занимљиво да је скоро
сваки гроб одрасле особе, без обзира на пол, садржао барем један нож.
У једном мањем броју случајева и мушкарци и жене сахрањени су за-
једно са коњем, што је представљало особиту почаст у традицији но-
мадских народа. Ипак, овај обичај је нешто чешћи код мушких сахрана.
На истом подручју, уочена је још једна занимљива појава у погребном
ритуалу. Наиме, велики број жена сахрањен је са необичним прилогом,
каменим посудама, украшеним у скитском тзв. животињском стилу.
Анализом остатака са посуда утврђено је да је на њима сагоревао тамјан
или сличне ароматичне смоле. Пошто оваквих предмета нема у мушким
гробовима, претпоставља се да су ове жене имале истакнуту улогу у за-
једници, вероватно као некаква врста свештеница, у нама недовољно
познатој сарматској религији.
Пракса слична претходној постојала је код сарматских племена у V
стољећу, источно од Волге, на јужним обронцима Урала. Археолози су
ову културу назвали Прокхоровска култура, у оквиру које је истражено
више стотина гробова. Пронађени дуги мачеви и скитске тробриде стре-
лице од бронзе представљају уобичајену опрему скоро сваког мушког
гроба, али се исти садржај често може наћи и у женским сахранама. За-
једно са покојницима покопани су често коњ или овца.
Као што се види, археолози су утврдили да Херодотова прича није
без основа, односно бар последњи њен дио, који се односи на сам поло-
жај жене у сарматском друштву, као и на животни простор овог народа
у вријеме Херодотова живота. Прича је тим дијелом истинита вјероват-
но и због тога што је Херодот средином V вијека п.н.е. боравио у хелен-
ским колонијама на Црном мору. Сармате није могао видјети својим
очима, због њихове удаљености од Олбије, већ је могао чути приче које
су локални Грци примили посредством Скита, заједничких суседа Грка
и Сармата. Маштовити Грци преуредили су приче, везујући их за стари-
ји "слој" властите митологије, како би објаснили настанак њима чудног
народа. Просторни проблем удаљености митских Амазонки од Сармата
ријешили су тако што су поражене Амазонке "превезли" из Кападокије
преко Црног мора, до обале Меотског језера где су живјели Скити, и на
тај начин објаснили поријекло овог народа и себи и другима.
Археолошка истраживања у бившем Совјетском Савезу, показала су
да феномен женских гробова са оружјем захвата много шири простор од
оног на коме су живели Сармати у VI и V вијеку п.н.е. Тако, поједини
женски гробови на територији суседних Скита показују присуство нао-
ружаних жена и код овог народа. У области шумовитих степа Украјине
откривено је више женских гробова из V и IV вијека п.н.е. са тоболцем
и стрелицама. Посебно се издваја гроб из Кутија, западно од доњег
Дњепра, гдје се поред сахрањене жене налазио гвоздени мач и тоболац
са 36 стрелица. Неки истраживачи су покушали да објасне ову појаву
браковима између Скита и сарматских жена. Са друге стране, пажљиво
ишчитавање античких историчара говори у прилог постојања не само
жена ратника, већ и њиховог активног учешћа у руковођењу овим зајед-
ницама и другим степским племенима. Ово потврђује добро познати
историјски примјер народа Масагета, сјеверних сусједа царства Ахме-
нида, који су живели између ријека Сир-Дарије и Амур-Дарије (дана-
шњи Узбекистан), у области која је тада била много погоднија за жи-
вљење него данас. Њихов начин живота био је скоро идентичан скит-
ском или сарматском. Поред тога што су важили за добре и сурове рат-
нике, овом народу се приписивао канибализам, а њиховим женама сло-
бода у ванбрачном општењу са мушкарцима. У историји је остало запи-
сано да су под вођством своје велике краљице 529. године п.н.е. поту-
кли војску персијског цара Кира, освајача читаве Азије, док је сам цар
био убијен.
Новија истраживања на руско-казахстанској граници, потврдила су
претходне претпоставке. Амерички археолошки тим открио је велики
број женских гробова у којима су нађени мачеви и стријеле. Поред тога,
пронађени су и други докази да су жене из ове заједнице водиле живот
сличан мушкарцима. Наиме, антрополошким анализама примијећене су
деформације костију специфичне за дугогодишње јахаче коња, док је за
једну жену установљено да је преминула од последица рањавања стри-
јелом. Народ Сармата, на чијој територији се налази и највећи број гро-
бова жена-ратника, припадао је индо-европској језичкој породици, од-
носно грани сјеверноиранских језика. По свједочењу античких писаца,
Сармати су били најсроднији Скитима, али такође блиски и са Медима,
Перасијанцима, Парћанима, те са племенима насељеним у огромним
пространствима сјеверно од Кавказа и Иранске висоравни, које су Пер-
зијанци називали Сакима и Масагетима. Антички писци су стотинама
година описивали ова племена као стално покретне сточаре. Претежно
су живели од благодети која су им пружала њихова стада; млијека, мли-
јечних производа и меса, мада им ни ратни плијен није био стран. Цје-
локупну имовину коју су имали, смјештали су на кола прекривена бре-
зовом кором, која су вукли волови. Њихови непријатељи, Грци, Римља-
ни и Перзијанци, говорили су за њих да су добри ратници који су се од
малих ногу припремали и вјежбали за тежак ратнички живот. На то
упућују и налази гробова дјеце од 10 до 13 година, покопане са дијело-
вима ратничке опреме. Али, осим језичке и опште сродности (матери-
јалне културе и начина живота), ови народи су имали и специфичне
мушко-женске односе у поређењу са свим сусједним народима, а посеб-
но са онима који су изградили велике цивилизације Медитерана и Бли-
ског истока. Ово такође потврђују археолошка открића која излазе из
оквира сарматске територије, а разбацана су по огромним простран-
ствима евроазијских степа.
Сазнања добијена досадашњим археолошким истраживањима су ипак
недовољна за стварање јасне слике о устројству друштава сјеверноиран-
ских номада. Проучавање односа међу половима унутар древних зајед-
ница ограничено је на текстове античких писаца и представе у умјетно-
сти. У недостатку историјских извора, или провјера оних сумњивих и
непоузданих, кључну улогу имају археолошка истраживања. Нарочит
значај имају гробови, као један од поузданијих извора, под условом да
су се одређене разлике у друштвеном статусу одразиле на погребне ри-
туале. Зато, не треба да чуди широка лепеза тумачења ове појаве, које се
крећу од тога да је оружје у женским гробовима припадало њиховим
пострадалим мужевима у туђини, до тога да се тумаче као знаци женске
доминације у овим заједницама. Као што се може претпоставити, овакви
ставови су претежно зависили од идеолошке опредијељености и пола
самих аутора-археолога.
Чињенице, међутим, не иду у прилог ни једном од ових крајњих ста-
вова. Бројност оваквих гробова, као и трагови на костима покојника, го-
воре о томе да је један дио жена имао удјела у неким биткама, али су
нешто бројније биле жене које су сахрањиване само са накитом и козме-
тичким прибором. Поред тога, велики број жена је вјероватно обављао
функцију свештеница или пророчица, што им је обезбеђивало уважени
положај невезан за ношење оружја. Са друге стране, у VI и V вијеку
п.н.е. скоро сви мушкарци били су сахрањивани са оружјем, а уз то, њи-
хови гробови су углавном богатије опремљени. Овакав однос нам гово-
ри да је само један дио жена, углавном млађих, играо улогу ратника и то
искључиво у одбрамбеним ратовима, или у одсуству мушкараца, када су
директно били угрожени њихови кампови и територије. Велике количи-
не накита у истим гробовима показују да се упркос ратовању, ове рат-
нице нису одрицале ситних женских задовољстава и потреба. Оваквом
размишљању иде у прилог и чињеница да никада није забиљежен сукоб
Грка и Римљана са оваквом војском, који су додуше били чести тек од II
вијека п.н.е. Управо негдје у то вријеме датују се последњи женски гро-
бови са оружјем, чији је број у постепеном паду од краја V вијек п.н.е.
Процес смањивања процената жена-ратника, вјероватно не без разлога,
паралелан је са појавом изражене социјалне диференцијације и постепе-
ним јачањем посредничке трговине, посебно код сарматских племена.
На археолошком плану ово се огледа у појави посебних аристократских
гробаља са богатим прилозима грчког порекла (из црноморских колони-
ја), затим са Кавказа, Персијског царства и Средњег Истока са једне, док
са друге стране постоји велики број гробова без икаквих прилога. У ври-
јеме када су се поједина сарматска племена доселила на границе Рим-
ског Царства, умјесто мача, крај руку својих покојница су углавном по-
лагали преслице за предење вуне. Дакле, сарматске жене у времену из-
међу VI и II вијек п.н.е. јесу биле ратнице, али њихов живот осим те
чињенице нема других додирних тачки са митском Амазонкама, те их
зато не треба поистовећивати. Осим повременог војевања и ношења
одјеће сличне мушкој, водиле су изгледа, уобичајен породични живот за
то вријеме, који је обухватао и бригу о колима и потомству. Ова двојака
улога обезбједила је много бољи статус у друштву него што су га икад
могле имати хеленске жене. Стога је јасно зашто их Хелени ипак нису
изједначавали са Амазонкама, већ су их сматрали потомцима насталим
из мијешања са Скитима. Са друге стране, старе митолошке приче пред-
стављале су антитезу грчком друштву и поруку потомству о надмоћно-
сти хеленских предака над свим могућим и немогућим противницима,
па и над женским шовинистичким друштвом Амазонки.