Geografski podsetnik

ГЕОГРАФИЈА-
наука која проучава раширеност и међусобни однос природних појава и резултата друштвеног
рада материјализованог на Земљиној површини.

Име:

- грч.
Геа- Земља, графеин- писати

-
оснивач географије- Ератостен (3. в. пне)






Ератостен

-
Анаксимандер -израдио прву познату карту

- Кратес
- израдио је први глобус

-
Птоломеј -утемељио геоцентрични систем

-
ИТИНЕРАРИ- путне карте које су израђивали Римљани

- Ал
Идризи- највећи арапски картограф

-
ПОРТУЛАНИ – поморске карте (средњи век)

- доба
великих географских открића - Колумбо, 1492. г.

- 19. в.
– развој модерне географије- Александер фон Хумболт и Карл Ритер




Александер фон Хумболт






Карл Ритер

Дефиниције
географије:

(1)
Карл Ритер- Географија је наука која проучава узајмно дејство три главна
омотача: ваздуха, воде и земље. Њен предмет проучавања је простор на површини Земље. Простор је скелет
географије и уједно основ да се мноштво историјских чињеница доведе у системску
везу
(2)
Алфред Хетнер- Географија је хоролошка наука- наука о Земљиној површини,
она проучава Земљин
простор у његовој различитости и узајамним просторним односима. Она није ни
природна, ни друштвена
наука већ и једно и друго. Географија не испитује ни развој ни суштину предмета
који проучава већ само њихов однос у простору. Предмет географије представља
природа појединих индивидуалних простора или места на Земљи
(3)
Пол Видал де ла Блаш- Непосредан предмет проучавања географије је Земљина
површина, тј. укупност појава насталих у зони контакта чврстих, течних и ваздушних маса
(4)
Дефиниција из Резолуције Aмеричког географског друштва (1954.)- Географија је
наука која проучава размештај предмета на Земљиној површини и њихове међусобне
везе које одређују карактер појединих територија.
(5)
Питер Хагет- Географија је систем наука са неколико подсистема. Она истражује
просторну организацију људског друштва и његове узајамне односе са географском
средином.
Дефиниција из Резолуције X конгреса географа СФРЈ (1977.)- Географија је комплексна наука
односно систем природних и друштвених географских научних дисципина које
проучавају природне и производно - територијалне комплексе и њихове компоненте,
те законитости у систему природа - друштво
(7) Проф. др Душан Гавриловић-
Географија је скуп научних дисциплина које се баве проучавањем природне средине
и друштва.

Предмет проучавања географије су простор и појаве на површини планете
Земље. Тај простор састоји се од четири омотача.
Чврсти
површински омотач Земље назива се литосфера. Чини је стеновита Земљина
кора.
Водени
омотач назива се хидросфера и обухвата океане, мора, језера, реке и све
друге воде.
Гасовити
(ваздушни) омотач обавија целу површину планете Земље и њега зовемо атмосфера.
Биосфера
је омотач који обухвата целокупан живи свет на планети Земљи. Биосфера се
налази у сва три претходна омотача
Четири
омотача Земље заједно чине јединствен омотач називају се географски омотач.

СВЕМИР

астрономија- наука која се бави истраживањем свемира
свемир-
простор који нас окружује до удаљености од 15 милијарди светлосних година





Свемир (Фотографија телескопа
Хабл)

- постанак свемира – Велики прасак – катаклизмичка експлозија густе, вруће, супермасивне кугле мале величине, из које је материја избачена у свим правцима

- јединице за мерење удаљености:

а) астрономска јединица (средња удаљеност земље од Сунца) 1 ај = 149,6 x 106 km

б) светлосна година (удаљеност коју светлост у вакууму пређе за 1 годину) 1 сг = 9, 46 x 1012 km

в) парсек (удаљеност са које угао паралаксе звезде износи 1“) 1 pc = 3,26 сг = 3,085 x 1013 km

- основни објекти свемира- галаксије

- квазари- галаксије у настанку

- звезде - разликују се према:

а) сјају - мери се звезданом величином

б) боји – зависи од површинске температуре:

најтоплије звезде ( > 30 000 К )- плаве боје

мање топле звезде ( 5 000 – 6 000 К )- жуте боје

хладније звезде ( < 3 000 К )- црвене боје

ц) величини – најмање- бели патуљци (мање од Земље, а маса им је као маса Сунца)

- највеће- дивови или супер дивови

- пулсари- емитују пулсирајуће радио таласе

- настају експлозијом велике звезде- супернове

- експлозијом супернове могу настати и црне рупе

- луминозитет- енергија зрачења звезде

ЗЕМЉА



Поглед на Земљу са америчке свемирске летелице Аполо
17
- P= 510 милиона km², О= 40 000 km (дужина
екватора), V= 1 083 млрд km³

КРЕТАЊА
ЗЕМЉЕ
1.
РОТАЦИЈА- окретање Земље око своје осe у правцу W-E

- траје
24 сата (23 h 56' 4")
- последице
ротације: смена обданице и ноћи, локално време
- највећу
брзину ротације имају тачке на екватору (1 674 km/h)
2.
РЕВОЛУЦИЈА- окретање Земље око Сунца по еклиптици у смеру обрнутом од кретања
казаљке на сату
- траје
365 дана, 5 h, 48', 46"- тропска година
- последице
револуције: смена годишњих доба, неједнако трајање обданице и ноћи током године

ПЕРИХЕЛ- тачка у којој је Земља најближа Сунцу (147 мил. km)- 3. јануара
- АФЕЛ-
тачка у којој је Земља најдаље од Сунца (152 мил. km)- 4. јула[
21. 3.
– пролећни еквиноциј (равнодневица)- Сунчеви зраци падају под правим углом на
екватор
21. 6.
– летњи солстициј (дугодневица)- Сунчеви зраци падају под правим углом на северни
повратник
23. 9.
– јесењи еквиноциј (равнодневица)- Сунчеви зраци падају под правим углом на
екватор
21. 12.
– зимски солстициј (краткодневица)- Сунчеви зраци падају под правим углом на
јужни повратник
3.
ПРЕЦЕСИЈА- кретање Земљине осе која при томе описује купу
4.
НУТАЦИЈА- појава набора на бази купе која настаје прецесијом

ВРЕМЕ

а) месно (локално) време – одређено је кулминацијом Сунца на меридијану (1º = 4 мин.)

б) зонално време – 24 временске зоне- 1 зона = 15 º географске дужине = 1 h

- када идемо на исток, додајемо сате; а када идемо на запад, одузимамо их!

- западноевропска зона: 7° 30' W - 7º 30' Е

- наша зона – средњоевропска зона – време према меридијану 15º Е

- датумска граница- углавном прати 180. меридијан

- ако је прелазимо W→E прескачемо 1 дан

E→ W понављамо исти дан

ОРИЈЕНТАЦИЈА
- одрeдити
свој положај на површини Земље у односу на главне стране света

- Северњача-
циркумполарна звезда у сазвежђу Малог Медвједа
-
компас (бусола) – Кина (магнетизам 4. в. пне, инструмент 12. в.-1117. г.)
Европа, 12. в.-1190. г.



Компас
-
магнетна игла показује правац магнетних полова Земље

- угао
магнетске деклинације- угао који магнетска игла заклапа са правцем географског пола
-
изогоне- линије које на географској карти повезују места исте магнетске
деклинације

- руже
ветрова:

а)
романска – 8 праваца

б)
германска – 16 праваца

-АЗИМУТ-
угао који заклапа неки положај са правцем севера, а одређује се у смеру казаљке
на сату

- КУРС-
угао између правца севера и правца кретања

-
ОРТОДРОМА- најкраћа удаљеност између две тачке на Земљиној површини

- ЛОКСОДРОМА-
равна линија курса која сече меридијане под истим углом

- ГПС
(глобални позициони систем) – најсавременије средство оријентације





ГПС
уређај





Главне
и споредне стране света

МЕРЕЊЕ ВИСИНА НА ЗЕМЉИ

1.
надморска (апсолутна) висина- вертикална удаљеност тачке од средњег нивоа мора

ДЕПРЕСИЈА-
тачке на копну које се налазе испод нивоа мора
(највећа
депресија- Мртво море (- 418 m), Долина смрти
(- 85 m), Каспијско језеро (- 28 m))

КРИПТОДЕПРЕСИЈА-
дно језера је испод нивоа мора, а површина је изнад нивоа мора

(највећа
криптодепресија у свету Бајкалско језеро: ниво 454 m, а дно – 1.287 m, највећа криптодепресија у Европи
Скадарско језеро: ниво 6 m , а дно -38 m

2.
релативна висина- разлика две апсолутне висине

ГРАЂА ЗЕМЉЕ

1.
ЗЕМЉИНА КОРА

а)
континентска кора (SiAL) – дебљина 20 – 80 km

б)
океанска кора (SiMa) – дебљина 5 – 10 km

2. ОМОТАЧ
ЈЕЗГРА – дебљина око 2.900 km

3. ЗЕМЉИНО
ЈЕЗГРО – NiFe, полупречник око 3.450 km

-ЛИТОСФЕРА-
Земљина кора + горњи део омотача језгра

-Мохо-слој
(површина Мохоровичићевог дисконтинуитета)- гранична зона између Земљине коре и горњег дела Земљиног омотача; граница различитих брзина ширења сеизмичких таласа
на дубини од 54 km ( дубина варира између 5 km испод океана
и 75 km испод најдубљих делова континенталне коре)

Гутенбергов дисконтинуитет- налази се на дубини од 2.900 km; дели доњи део Земљиног
омотача од Земљиног језгра

геотермички ступањ- за свака 33 m дубине температура Земље расте за 1 °C





Унутрашња
грађа Земље и слојевитост атмосфере

- теорија глобалне тектонике плоча (Вегенер, 1912.)- стално помицање литосферних плоча, због кружног струјања материје у Земљином омотачу

-пракопно Пангеа → Лауразија (на северној хемисфери) и Гондвана (на јужној хемисфери) → данашњи континенти

- границе литосферних плоча:

1. ТРАНСФОРМНЕ ГРАНИЦЕ, које се јављају на месту где плоче клизе једна поред друге дуж трансформног раседа. Релативно померање две плоче је или синистрално (на лево у односу на посматрача) или декстрално (на десно у односу на посматрача).

2. ДИВЕРГЕНТНЕ ГРАНИЦЕ се јављају на месту где се две плоче одмичу једна од друге (то су средњеокеански гребени и активне зоне цепања као што је Источноафричка бразда).

3. КОНВЕРГЕНТНЕ ГРАНИЦЕ (или активне ивице) се јављају на месту где се две плоче померају једна према другој обично стварајући зону субдукције (ако једна плоча тоне под другу) или континенталне колизије (ако обе плоче садрже континенталну кору). Дубокоморски јаркови су типични за зоне субдукције. Због трења и загревања субдуковане плоче, готово су увек везане са вулканизмом. Најбољи примери за ове процесе су Анди у Јужној Америци и јапански острвски лук.

Три
типа граница плоча: (1) астеносфера (2) литосфера (3) врућа тачка (4) океанска
кора (5) субдукцијска плоча (6) континентална кора (7) континентална рифтна
зона (млада граница плоча) ( конвергентна граница плоча (9) дивергентна
граница плоча (10) трансформна граница плоча (11) вулкански штит (12) ширећи
океански гребен (13) конвергентна граница плоча (14) стратовулкан (15) острвски
лук (16) плоча (17) астеносфера (18) јарак

-минерали-
скупине атома, јона и мoлeкула међусобно повезаних различитим везама и силама

а)
КРИСТАЛИ- тела правилне грађе (кварц, гипс...)

б)
АМОРФНИ минерали- неправилне (стакласте) грађе (опал)

-
најзаступљенији елементи у Земљиној кори- кисеоник и силицијум

-
минералогија- научна дисциплина која проучава минерале

- стена-
скуп сачињен од једног или више минерала одређеног хемијског састава и одређене
структуре.

подела стена
према начину постанка:

1. МАГМАТСКЕ

2. СЕДИМЕНТНЕ
– најраширеније на Земљиној површини (75 %)

3.
МЕТАМОРФНЕ

1. магматске

дубинске (гранит, сијенит,
диорит, габро, перидотит)

изливне (риолит, трахит, дацит,
андезит, базалт)

жичне

2. седиментне

кластичне (бреча, конгломерат,
пешчар, алевролит, глина)

хемијске (кречњак, доломит,
бигар)

органогене (кречњак, креда,
рожнац)

3. метаморфне

регионално метаморфне (мермер,
кварцит, шкриљац, гнајс)

катакластичне

контактно метаморфне

аутометаморфне

-петрологија-
научна дисциплина која проучава стене

ГЕОЛОШКА ПРОШЛОСТ ЗЕМЉЕ

- први
живот: пре 3,8 – 3,6 милијарди година

ГЕОЛОГИЈА-
наука о развоју Земље, њеној грађи и саставу

ПАЛЕОНТОЛОГИЈА-
наука која проучава фосиле (остаци биљака и животиња)

Ера	Периода		Епоха	Трајање	Почетак
				мил год	пре мил год
КЕНОЗОИК	Квартар		Холоцен	0.01	0.01
			Плеистоцен	2	2
	Т е р ц и ј а р	Неоген	Плиоцен	10	12
			Миоцен	15	27
		Палеоген	Олигоцен	15	42
			Еоцен	20	62
			Палеоцен	10	72
МЕЗОЗОИК	Креда		горња	65	137
			доња
	Јура		горња	45	182
			средња
			доња
	Тријас		горњи	45	227
			средњи
			доњи
ПАЛЕОЗОИК	М л а ђ и	Перм	горњи	45	270
			средњи
			доњи
		Карбон	горњи	80	350
			средњи
			доњи
	С т а р и ј и	Девон	горњи	50	400
			средњи
			доњи
		Силур	горњи	40	440
			доњи
		Ордовик	горњи	60	500
			средњи
			доњи
		Камбрија	горња	100	600
			средња
			доња
ПРЕКАМБРИЈА	Алгонкија		горња	350	950
			средња	800	1750
			доња	750	2500
	Архаик		горња	2000	4500
			доња

3.
ОБАЛНИ (МАРИНСКИ И ЈЕЗЕРСКИ) РЕЉЕФ

-
АБРАЗИЈА- разарање обале деловањем таласа

- КЛИФ-
настаје абразијом стрмих обала

-
акумулациони облици:

-
ПЕШЧАНИ СПРУД- издужени насип од нанесеног материјала

-
ЛАГУНА- настаје затварањем дела плитког мора пешчаним спрудовима

-
ЛИМАН- морски залив настао спајањем једног краја пешчаног спруда с обалом

-
ТОМБОЛО- пешчани спруд који спаја (полу)острво с обалом

-
ОБАЛНЕ ДИНЕ

-
ЕСТУАР- левкасто речно ушће

-
РИЈАС- потопљено речно ушће

-
ФЈОРД- заливи настали потапањем ледничких долина (валова)

-
АТОЛ- прстенасти корални гребен који затвара релативно плитку лагуну




Обалски
рељеф

Фјорд

4.
ЕОЛСКИ РЕЉЕФ

- рад ветра
(еолска ерозија):

а)
ДЕФЛАЦИЈА- ветар преноси честице песка и прашине

-
настају ДИНЕ (БАРХАН – правилна дина)

б)
КОРАЗИЈА- честице ношене ветром ударају о стену и разарају је

-
настаје ПУСТИЊСКА ГЉИВА или ГУР

-
раширеност пустиња на Земљи условљена је:

а) географским
положајем (пустиње С. Африке, ЈЗ Азије, Ј. Африке и Аустралије)

б)
рељефном изолованошћу ( Мохаве, Патагонија, Калахари)

ц)
континенталношћу ( Кизил-Кум, Кара-Кум, Гоби, Такла Макан)

д)
током хладних морских струја уз обалу ( Атакама, Намиб, Баја де Калифорнија)

- пешчана
пустиња- ЕРГ (Африка), КУМ (Азија)

- камена
пустиња- ХАМАДА (Сахара)

-
шљунковита пустиња- СЕРИР (Либијска пустиња)

-
глиновита пустиња- ТАКИР

- ВАДИ
(Сахара), КРИК (Аустралија)- сува речна корита, доказ влажнијег раздобља у
прошлости

Пустиња

5. ЛЕДНИЧКИ
(ГЛАЦИЈАЛНИ) РЕЉЕФ

- лед
се формира изнад снежне границе (на висини изнад које падне више снега него што
се може да се отопи);

нпр.
Гренланд= 0 m, Алпи= 3.000 m, Килимаџаро- 5.000 m

-
ледене масе:

а)
ЛЕДНИЦИ (ГЛЕЧЕРИ)

б)
ЛЕДЕНИ ПОКРИВАЧИ (Антарктика, Гренланд)

-
ЕГЗАРАЦИЈА- разаралачки рад ледника

- рељефни
облици:

- ЦИРК-
амфитеатрално удубљење на планинским странама изнад снежне границе у којем је
нагомилана снежно-ледена маса

- ЛЕДНИЧКЕ
ДОЛИНЕ- ледом преобликоване речне долине

- попречни
пресек у облику слова латиничног слова U

- ФЈОРД-
заливи настали потапањем ледничких долина

- ФЈЕЛД-
ледничка висораван

-
МОРЕНА- нагомилани материјал којег је носио ледник

- ПЕРМАФРОСТ-
стално смрзнуто тло