Geografski podsetnik

First topic message reminder :

ГЕОГРАФИЈА-
наука која проучава раширеност и међусобни однос природних појава и резултата друштвеног
рада материјализованог на Земљиној површини.

Име:

- грч.
Геа- Земља, графеин- писати

-
оснивач географије- Ератостен (3. в. пне)






Ератостен

КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ

1.СУНЧЕВО ЗРАЧЕЊЕ (РАДИЈАЦИЈА)

а)
директна- 30 %

б)
индиректна (дифузна)- 18 % (до Земље долази рефлектујући се кроз атмосферу)




Сунчево зрачење


-
ИНСОЛАЦИЈА- трајање сијања Сунца (Сунчевог сјаја)

ИЗОХЕЛЕ-
линије које на картама повезују места с истом инсолацијом

2. ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХА

- степен
загрејаности ваздуха

-
ИЗОТЕРМЕ- линије које на картама повезују места истих температура

-
вертикални температурни градијент- сваких 100 m н. в., температура ваздуха смањује се за 0,6 °C

- инверзија
температуре- температура ваздуха расте са порастом н. в.

-
најнижа измерена температура: северна хемисфера- Ојмјакон (Сибир): - 71 º C

јужна
хемисфера: Антарктик: - 89 ° C

највиша
измерена температура: Ел Азизи (Либија): 57,8 º C






Карта месечних температура
ваздуха (Кликни за преглед)

3. ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК

- притисак стуба ваздуха на јединицу површине

- ИЗОБАРЕ- линије које на карти повезују места исте вредности ваздушног притиска

- барометријска стопа- на сваких 10 m висине стуб живе смањи се за 1 mm

- нормалан ваздушни притисак на нивоу мора- 1013 mb

подручје ниског ваздушног притиска- ЦИКЛОН

подручје високог ваздушног притиска- АНТИЦИКЛОН



-распоред ваздушног притиска на Земљи:

екватор- Н

повратници- В

поларници- Н

полови- В

виша температура- нижи ваздушни притисак

већа влага- нижи ваздушни притисак

4. ВЕТАР

-
хоризонтално струјање ваздуха из области високог ваздушног притиска у област нижег
ваздушног притиска


Настанак
ветра

- подела
према учесталости дувања:

а)
СТАЛНИ (ПЛАНЕТАРНИ)

пасати

западни
ветрови

поларни

Општа циркулација атмосфере

б)
ПЕРИОДИЧНИ
монсуни
(летњи и зимски)


Зимски и летњи монсуни

тропски
циклони – различити називи:

ЦИКЛОН
– Индијски океан

УРАГАН
– источни део северног Пацифика, Средња Америка и на Атлантику

ВИЛИ-ВИЛИС
– Аустралија

ТАЈФУНИ
– западне обале Пацифика



Ураган Катрина

в)
ПОВРЕМЕНИ

локални
и дневни ветрови

Дневни
ветар на мору




Ноћни
ветар на копну



Дневни ветар у долини



Ноћни ветар на планини

1.
ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ – ИЗДАН- вода изнад непропусних наслага

АРТЕШКА
ВОДА- избија на површину под хидростатичким притиском

-кршки
простори:

ВРЕЛА-
места на којем подземна вода избија на површину

ВРУЉЕ-
врела на морском дну






Издан

2. РЕЧНИ
ТОКОВИ

ПОТОК-
повремени водени ток

РЕКА-
стални водени ток

- речни
систем- главни ток с притокама

- слив-
површина са које вода отиче према неком мору

- развође-
узвишење које дели два
суседна слива

-
вододелница- линија која одваја речне системе и сливове

ЕНДОРЕИЧНА
ПОДРУЧЈА- у њима воде не отичу у море, него у унутрашња језера

АРЕИЧНА
ПОДРУЧЈА- подручја без водених токова

- речни
режим: плувијални (кишни), нивални (снежни) и мешовити






Речни
систем

3. ЈЕЗЕРА- удубљења у копну испуњена водом

подела језера према месту и начину постанка:

- метеорска (космичка) - настала услед удара метеорита

- тектонска- настала услед тектонских покрета (земљотреси)

- ледничка- настала глацијалним процесом, радом ледника (углавном су уска и дубока са стрмим обалама)

- вулканска- настала радом вулкана (у кратерима вулкана или преграђивањем река потоцима лаве)

- приобална- настала повлачењем мора из залива

- крашка- настала у депресијама у крашким теренима

- речна- настала мењањем тока реке (напуштањем старог корита)

- еолска- настала радом ветра (у депресијама насталим еолским процесом, које вода потом испуни)

ПРИРОДНЕ ЗОНЕ

- тропске кишне шуме- прашуме

у Амазонији- СЕЛВАСИ

- мангрове шуме- у ниским приморјима тропског појаса, у подручју плиме и осеке

- САВАНЕ- заједница високих трава

у Венезуели- ЉАНОС

У Бразилу- КАМПОС

- СТЕПЕ- заједница ниских трава

Евроазија- СТЕПЕ

Северна Америка- ПРЕРИЈА

Јужна Америка- ПАМПЕ

- мeдитеранска вегетација:

шума храста црнике → МАКИЈА → ГАРИГ → камењар

- ТАЈГА- четинарске шуме северних предела Северне Америке и Евроазије

- ТУНДРА- заједница лишајева и маховина у поларним пределима

- ДЕЗЕРТИФИКАЦИЈА- процес ширења пустиња

Макија



Степа





Тајга



Тундра


Пустиња

СТАНОВНИШТВО

- ДЕМОГЕОГРАФИЈА- научна дисциплина унутар географије која проучава становништво

- 6.300.000.000 становника (2005.)

- октобар 1999. године, Сарајево- шестмилијардити становник Земље

- 1987. године, Загреб- петмилијардити становник Земље

- први човек – пре 2 милиона година – плеистоцен

- Homo Sapiens– пре око 50 000 г.

ЕКУМЕНА- насељен део Земље

АНЕКУМЕНА- ненасељени простори

СУБЕКУМЕНА- повремено насељени простори

- број становника неког подручја може се мењати на два начина:

1. ПРИРОДНО КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА

-одреднице:

НАТАЛИТЕТ- стопа живорођења

МОРТАЛИТЕТ- стопа смртности

ПРИРОДНА ПРОМЕНА- наталитет – морталитет (у ‰)

- ФИЗИОЛОШКИ НАТАЛИТЕТ- највиши могући наталитет, око 60 ‰

- ФЕРТИЛИТЕТ- плодност

ТЕОРИЈА ДЕМОГРАФСКЕ ТРАНЗИЦИЈЕ- прелаз с високих стопа наталитета и морталитета с малим и непостојаним природним прираштајем на ниске стопе наталитета и морталитета с малим, али постојаним природним прираштајем (три етапе)

2. ПРОСТОРНО КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА (МИГРАЦИЈЕ)

узроци:

а) ПУШ фактори – одбојни

б) ПУЛ фактори - привлачни

ЕМИГРАЦИЈА- исељавање

ИМИГРАЦИЈА- усељавање

„ОДЛИВ МОЗГОВА“- исељавање младог образованог становништва

- попис становништва (ЦЕНЗУС) – у Краљевини и Кнежевини Србији од 1833-1910. обављено 16 пописа; у Србији од 1918-2002. обављено 9 пописа

- у већини земаља спроводи се, у правилу, на сваких 10 година

ПОПУЛАЦИОНЕ ПОЛИТИКЕ

а) ЕКСПАНЗИВНА- циљ је повећати стопу раста становништва или је одржати на постојећем нивоу

б) РЕСТРИКТИВНА- циљ је спречити даљи пораст броја становника

в) РЕДИСТРИБУТИВНА- циљ је осигурати повољнији размештај становништва

г) ЕУГЕНИЧКА- циљ је подизање квалитета живота

БИОЛОШКА СТРУКТУРА СТАНОВНИШТВА

а) ПОЛНА
СТРУКТУРА

-
КОЕФИЦИЈЕНТ МАСКУЛИНИТЕТА- удео мушкараца на 100 или 1.000 жена

- КОЕФИЦИЈЕНТ
ФЕМИНИТЕТА- удео Ж на 100 или 1.000 М

-
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ НАТАЛИТЕТ- рада се више мушке деце (око 5 %)

- ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ
МОРТАЛИТЕТ- због повећане смртности мушког становништва у зрелом добу, више је
жена у полном саставу становништва света

б) СТАРОСНА
СТРУКТУРА

– старосне
групе:

МЛАДО
( < 19 година)

ЗРЕЛО
(20 – 59 година)

СТАРО
( > 60 година)

- млада
популација- ако је удео младог становништва > 35 %

- стара
популација- ако је удео старог становништва > 12 %

Девојчица (пре пубертета)	Жена у репродуктивном периоду	Старија жена
Дечак (пре пубертета)	Човек средњих година	Старији човек

РАСНИ САСТАВ

-расе:

европеидна (бела)

монголидна (жута)

негроидна (црна)

-мешанци:

МУЛАТИ = црна + бела

МЕСТЕЦИ = бела + жута

ЗАМБОСИ = црна + жута

ЕТНИЧКИ САСТАВ

- ЕТНОГЕНЕЗА- процес обликовања народа

- око 2.000 народа (200 народа има више од милион припадника)

ЈЕЗИЦИ – око 10.000 језика

- највећи број становника Земље користи се језицима индоевропске језичке групе

- најраширенији језици:

кинески, мандарински

хинди

енглески

шпански

бенгали

ЕКОНОМСКА СТРУКТУРА СТАНОВНИШТВА:

ПРИМАРНЕ ДЕЛАТНОСТИ – пољопривреда (ратарство, сточарство), рибарство, шумарство

СЕКУНДАРНЕ ДЕЛАТНОСТИ (ПРОИЗВОДНЕ) – индустрија, рударство, грађевинарство, производно занатство

ТЕРЦИЈАРНЕ ДЕЛАТНОСТИ: (УСЛУЖНЕ, СЕРВИСНЕ) – услужно занатство, саобраћај, туризам, трговина, банкарство, угоститељство

КВАРТАРНЕ – просвета, наука, култура, одбрана, судство, управа, спорт (ДРЖАВНЕ СЛУЖБЕ)

I – II – III - IV → АГРАРНА (РУРАЛНА) ЦИВИЛИЗАЦИЈА

II – I – III – IV → ИНДУСТРИЈСКА (УРБАНА) ЦИВИЛИЗАЦИЈА

III – II – I – IV → УСЛУЖНА (ТЕРЦИЈАРНА) ЦИВИЛИЗАЦИЈА

IV – III – II –I → ИНФОРМАТИЧКА (КВАРТАРНА) ЦИВИЛИЗАЦИЈА

Насеља

НАСЕЉЕНОСТ И НАСЕЉА

ЈЕРИХОН – први град (ЈОРДАН) – пре 10.000 година

ДЕАГРАРИЗАЦИЈА – одлазак становништва из пољопривредних области (смањење броја пољопривредног становништва)

ДЕРУРАЛИЗАЦИЈА – одлазак становништва са села

ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА – повећање броја запослених у индустрији

УРБАНИЗАЦИЈА – развој градова и повећање броја градског становништва

ТЕРЦИЈАРИЗАЦИЈА – повећање броја запослених у услужним делатностима


СТЕПЕН УРБАНИЗАЦИЈЕ- удео градског становништва у укупном становништву неког простора

нпр. УК – више од 90%

ГРАДСКЕ (НОДАЛНЕ) РЕГИЈЕ: АГЛОМЕРАЦИЈА, КОНУРБАЦИЈА, МЕТРОПОЛИТАНСКО ПОДРУЧЈЕ, МЕГАЛОПОЛИС…

МЕГАЛОПОЛИС – Боваш (САД), Токио-Шимоносеки (ЈАапан), Рур (Немачка)


МЕТРОПОЛИТЕНИЗАЦИЈА – највећа метрополитанска подручја:

Токио, Јокохама- 36 милиона становника

Њујорк сити – Филаделфија- 30 милиона становника

Мексико сити- 21 милион становника

Сеул- 19,5 милион становника


УРБАНИ СИСТЕМИ:

- ПОЛИЦЕНТРИЧНИ (Немачка)

- МОНОЦЕНТРИЧНИ (Француска)

- ДУАЛНИ (Шпанија)


ДИВЉА НАСЕЉА или СЛАМОВИ- сиромашне четврти великих градова (најчешће) слабије развијених земаља:

ФАВЕЛЕ (Бразил)

БИДОНВИЛИ (француске колоније у Африци)

БУСТЕС (Индија)


НАЈВЕЋИ ГРАДОВИ: Токио (31,4 мил.)

Европа: Москва (12 мил. ст.),

Азија: Токио, Сеул, Џакарта (Индонезија), Њу Делхи (Индија), Бомбај

Северна Америка: Мексико сити, Њујорк, Лос Анђелес, Чикаго, Хјустон

Јужна Америка: Сао Пауло, Буенос Аирес

Африка: Каиро

Аустралија: Сиднеј

ПРИВРЕДА

ПРОИЗВОДЊА – ПОТРОШЊА – РАЗМЕНА

Према структури производње:

1) ТРЖИШНА (ОТВОРЕНА) - развијена

2) АУТАРКИЧНА (ЗАТВОРЕНА) – недовољно развијена


ПОКАЗАТЕЉИ РАЗВИЈЕНОСТИ: ДБП/НБП (домаћи/национални бруто производ)


ПОЉОПРИВРЕДА:

ЕКСТЕНЗИВНА

– радно/капиталом: РАНЧ…

ИНТЕНЗИВНА –

- радно – ПЛАНТАЖЕ

- капиталом - воће у стакленицима (Низоземска)

- ФАРМЕ –пољопривредна (интензивна) господарства у којима се комбинује узгој житарица, крмних култура и сточарство (производња млека), нпр. САД


НАЈВЕЋИ ПОЉОПРИВРЕДНИ ПРОИЗВОДИ И ПРОИЗВОЂАЧИ:

ЖИТАРИЦЕ:

Пшеница: САД, Кина, Индија

Пиринач: Кина, Индија, Индонезија (извозници: Тајланд, САД, Пакистан)

Кукуруз (пореклом из Америке): САД, Кина, Бразил


Месо: САД, Кина, Руска Федерација

Овчије месо: Аустралија, Кина, Руска Федерација

Свињско месо: Кина и САД

Говеђе месо: САД и Руска Федерација

Живина: САД и Кина

Најпродуктивнији у сточарству : Нови Зеланд, Данска, Холандија, Аустралија, САД


Млеко: САД, Руска Федерација, Индија, Немачка, Француска

Вуна: Аустралија, Русија, Нови Зеланд

Кожа: Аргентина, Индија, Индонезија

Уљарице: соја, сунцокрет, уљана репица, маслина:Шпанија, Португалија, Италија

Кокосова палма, палма уљарица, кикирики (арахид): Индија, Кина, Судан


Шећер: шећерна трска: Бразил, Индија

Шећер : Бразил, Куба, Казахстан

Грожђе и вино Француска, Италија, Шпанија, САД

Кафа: Бразил, Колумбија

Какаовац: Бразил. Гана, Нигерија

Дуван: Кина, САД, Индија

Памук: Кина, Индија, Пакистан, Турска (пореклом из Азије, раширио се у ЈИ САД – „cotton belt“)

Јута: Индија, Бангладеш, Бразил


РИБАРСТВО

УСЛОВИ: хладна и плитка мора, утицај хладних морских струја

РИБОЛОВНА ПОДРУЧЈА:

а) Европа: Лофоти (Норвешка), Dogger bank

б) свет: Њуфаундленд, Јапан., северна руска мора, Калифорнија, Чиле, Перу

МАРИКУЛТУРА- вештачки узгој морских организама у мору

ПЕЛАГИЈАЛ (близу површине), БАТИЈАЛ (дно)

Највећи произвођачи: Перу, Чиле, Јапан, САД, Кина, Норвешка

Слатководно рибарство у свету: Кина, Индија, Индонезија

Производња бродова: Јапан, Ј.Кореа, Немачка, Данска


ШУМАРСТВО

¼ светске површине – Јужна Америка(30%), бивши СССР (24%)

Најмање шуме – Аустралија, Европа

Према проценту шуме у односу на површину – Конго , Камбоџа, Финска, Јапан

ДЕФОРЕСТАЦИЈА – смањење шумских површина сечом и осталим начинима искоришћавања (Амазонија)

БОРЕАЛНЕ ШУМЕ (ЧЕТИНАРИ - меко дрво; ТАЈГА)

ТРОПСКО ДРВО – тиковина, сандаловина, махагони, палисандер, ебоновина… – тврдо дрво


ЕНЕРГИЈА

Обновљиви извори: вода, ветар, геотермална енергија, Сунце, биомаса

Необновљиви извори: сирова нафта, природни гас, угаљ, нуклеарно гориво (уран)


РЕЗЕРВЕ:

Нафта – Саудијска Арабија, Ирак, Иран, УАЕ, Кувајт

Произвођачи: Саудијска Арабија, САД, Руска Федерација

Природни гас – Русија, САД, Канада, Холандија

ЈАНАФ- Јадрански нафтовод, од Омишља на Крку, преко Сиска, према Мађарској и Србији

Угаљ: Кина, САД, ЈАР, Аустралија

Камени угаљ – Кина, САД, Русија, Индија

Мрки угаљ и лигнит – Немачка, Русија, САД

Геотермална енергија: Јапан, Исланд, Нови Зеланд, Италија, САД (гејзири)

Енергија ветра: САД, Немачка, Данска

Енергија воде: Гана, Кенија, Аустрија, Канада, Швајцарска