Strana 2 od 3 • 1, 2, 3
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 6:43 am
First topic message reminder :
ГЕОГРАФИЈА-
наука која проучава раширеност и међусобни однос природних појава и резултата друштвеног
рада материјализованог на Земљиној површини.
Име:
- грч.
Геа- Земља, графеин- писати
-
оснивач географије- Ератостен (3. в. пне)
Ератостен
ГЕОГРАФИЈА-
наука која проучава раширеност и међусобни однос природних појава и резултата друштвеног
рада материјализованог на Земљиној површини.
Име:
- грч.
Геа- Земља, графеин- писати
-
оснивач географије- Ератостен (3. в. пне)
Ератостен
- MustraBecka
- Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 7:30 am
Ледник
6. КРАШКИ
РЕЉЕФ
-
специфичан рељеф на растворљивим стенама (кречњак, доломит, со и гипс)
- кршки
рељефни облици:
а)
површински
КАМЕНИЦЕ-
удубљења широка око 30 cm, дубоке до 15 cm
БОГАЗИ
ШКРАПЕ-
уски, махом паралелни жљебови и бразде на голим кречњачким површинама
ВРТАЧЕ-
затворена левкаста удубљења у кречњаку широка од неколико до 200-300 m, широке 20-50 m а дубоке 5-10 m
УВАЛЕ-
веће, затворене, издужене дубље депресије у крашком рељефу
КРАШКА
ПОЉА- највећа удубљења у красу
- важна
за живот људи и окупљање насеља
- Цетињско,
Његушко, Попово, Никшићко поље...
б)
подземни
ЈАМЕ-
вертикални канали
ПЕЋИНЕ-
хоризонтални канали
пећински
накит- СТАЛАКТИТИ И СТАЛАГМИТИ
- мало
површинских токова, али обиље воде у подземљу
-
ПОНОРНИЦА- река која након површинског тока понире у подземље
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 7:32 am
-
АТМОСФЕРА- гасовити омотач око Земље, дебљине од 5.000 (6.000) km до 10.000 km
-
састав: азот (78 %), кисеоник (21 %), угљен диоксид (0,03 %) + примесе
Састав
ваздуха
- структура
атмосфере:
ТРОПОСФЕРА
(до 9 km –изнад полова / 18 km- изнад екватора)
СТРАТОСФЕРА
– 18 km до 40 km висине (ОЗОНОСФЕРА између 30 km и 60 km)
МЕЗОСФЕРА
– 50 km до 80 km
ТЕРМОСФЕРА
(ЈОНОСФЕРА) – 80 km до 690 km
ЕГЗОСФЕРА
– изнад 690 km висине
Слојевитост
атмосфере
- ВРЕМЕ-
тренутно стање атмосфере над одређеним местом
- КЛИМА-
просечно стање атмосфере над одређеним простором (прати се време 30-ак година)
Ефекат стаклене баште
КЛИМАТСКИ ФАКТОРИ
- географска ширина
- распоред копна и мора
- рељеф
- надморска висина
- ледени покривач
- морске струје
- удаљеност од океана
КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ
-
сунчево зачење (радијација)
-
температура ваздуха
-
ваздушни притисак
- ветар
-
влажност ваздуха
-
падавине
АТМОСФЕРА- гасовити омотач око Земље, дебљине од 5.000 (6.000) km до 10.000 km
-
састав: азот (78 %), кисеоник (21 %), угљен диоксид (0,03 %) + примесе
Састав
ваздуха
- структура
атмосфере:
ТРОПОСФЕРА
(до 9 km –изнад полова / 18 km- изнад екватора)
СТРАТОСФЕРА
– 18 km до 40 km висине (ОЗОНОСФЕРА између 30 km и 60 km)
МЕЗОСФЕРА
– 50 km до 80 km
ТЕРМОСФЕРА
(ЈОНОСФЕРА) – 80 km до 690 km
ЕГЗОСФЕРА
– изнад 690 km висине
Слојевитост
атмосфере
- ВРЕМЕ-
тренутно стање атмосфере над одређеним местом
- КЛИМА-
просечно стање атмосфере над одређеним простором (прати се време 30-ак година)
Ефекат стаклене баште
КЛИМАТСКИ ФАКТОРИ
- географска ширина
- распоред копна и мора
- рељеф
- надморска висина
- ледени покривач
- морске струје
- удаљеност од океана
КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ
-
сунчево зачење (радијација)
-
температура ваздуха
-
ваздушни притисак
- ветар
-
влажност ваздуха
-
падавине
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 7:33 am
КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ
1.СУНЧЕВО ЗРАЧЕЊЕ (РАДИЈАЦИЈА)
а)
директна- 30 %
б)
индиректна (дифузна)- 18 % (до Земље долази рефлектујући се кроз атмосферу)
Сунчево зрачење
-
ИНСОЛАЦИЈА- трајање сијања Сунца (Сунчевог сјаја)
ИЗОХЕЛЕ-
линије које на картама повезују места с истом инсолацијом
1.СУНЧЕВО ЗРАЧЕЊЕ (РАДИЈАЦИЈА)
а)
директна- 30 %
б)
индиректна (дифузна)- 18 % (до Земље долази рефлектујући се кроз атмосферу)
Сунчево зрачење
-
ИНСОЛАЦИЈА- трајање сијања Сунца (Сунчевог сјаја)
ИЗОХЕЛЕ-
линије које на картама повезују места с истом инсолацијом
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 7:34 am
2. ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХА
- степен
загрејаности ваздуха
-
ИЗОТЕРМЕ- линије које на картама повезују места истих температура
-
вертикални температурни градијент- сваких 100 m н. в., температура ваздуха смањује се за 0,6 °C
- инверзија
температуре- температура ваздуха расте са порастом н. в.
-
најнижа измерена температура: северна хемисфера- Ојмјакон (Сибир): - 71 º C
јужна
хемисфера: Антарктик: - 89 ° C
највиша
измерена температура: Ел Азизи (Либија): 57,8 º C
Карта месечних температура
ваздуха (Кликни за преглед)
- степен
загрејаности ваздуха
-
ИЗОТЕРМЕ- линије које на картама повезују места истих температура
-
вертикални температурни градијент- сваких 100 m н. в., температура ваздуха смањује се за 0,6 °C
- инверзија
температуре- температура ваздуха расте са порастом н. в.
-
најнижа измерена температура: северна хемисфера- Ојмјакон (Сибир): - 71 º C
јужна
хемисфера: Антарктик: - 89 ° C
највиша
измерена температура: Ел Азизи (Либија): 57,8 º C
Карта месечних температура
ваздуха (Кликни за преглед)
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 7:35 am
3. ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК
- притисак стуба ваздуха на јединицу површине
- ИЗОБАРЕ- линије које на карти повезују места исте вредности ваздушног притиска
- барометријска стопа- на сваких 10 m висине стуб живе смањи се за 1 mm
- нормалан ваздушни притисак на нивоу мора- 1013 mb
подручје ниског ваздушног притиска- ЦИКЛОН
подручје високог ваздушног притиска- АНТИЦИКЛОН
-распоред ваздушног притиска на Земљи:
екватор- Н
повратници- В
поларници- Н
полови- В
виша температура- нижи ваздушни притисак
већа влага- нижи ваздушни притисак
- притисак стуба ваздуха на јединицу површине
- ИЗОБАРЕ- линије које на карти повезују места исте вредности ваздушног притиска
- барометријска стопа- на сваких 10 m висине стуб живе смањи се за 1 mm
- нормалан ваздушни притисак на нивоу мора- 1013 mb
подручје ниског ваздушног притиска- ЦИКЛОН
подручје високог ваздушног притиска- АНТИЦИКЛОН
-распоред ваздушног притиска на Земљи:
екватор- Н
повратници- В
поларници- Н
полови- В
виша температура- нижи ваздушни притисак
већа влага- нижи ваздушни притисак
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 7:36 am
4. ВЕТАР
-
хоризонтално струјање ваздуха из области високог ваздушног притиска у област нижег
ваздушног притиска
Настанак
ветра
- подела
према учесталости дувања:
а)
СТАЛНИ (ПЛАНЕТАРНИ)
пасати
западни
ветрови
поларни
Општа циркулација атмосфере
-
хоризонтално струјање ваздуха из области високог ваздушног притиска у област нижег
ваздушног притиска
Настанак
ветра
- подела
према учесталости дувања:
а)
СТАЛНИ (ПЛАНЕТАРНИ)
пасати
западни
ветрови
поларни
Општа циркулација атмосфере
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 7:39 am
б)
ПЕРИОДИЧНИ
монсуни
(летњи и зимски)
Зимски и летњи монсуни
тропски
циклони – различити називи:
ЦИКЛОН
– Индијски океан
УРАГАН
– источни део северног Пацифика, Средња Америка и на Атлантику
ВИЛИ-ВИЛИС
– Аустралија
ТАЈФУНИ
– западне обале Пацифика
Ураган Катрина
в)
ПОВРЕМЕНИ
локални
и дневни ветрови
Дневни
ветар на мору
Ноћни
ветар на копну
Дневни ветар у долини
Ноћни ветар на планини
ПЕРИОДИЧНИ
монсуни
(летњи и зимски)
Зимски и летњи монсуни
тропски
циклони – различити називи:
ЦИКЛОН
– Индијски океан
УРАГАН
– источни део северног Пацифика, Средња Америка и на Атлантику
ВИЛИ-ВИЛИС
– Аустралија
ТАЈФУНИ
– западне обале Пацифика
Ураган Катрина
в)
ПОВРЕМЕНИ
локални
и дневни ветрови
Дневни
ветар на мору
Ноћни
ветар на копну
Дневни ветар у долини
Ноћни ветар на планини
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 7:41 am
ВОДЕ НА ЗЕМЉИ-ОКЕАНИ
- 71 %
површине Земље- вода (море)
- светско
море- повезана водена маса коју чине океани и мора (ободни делови океана)
-
ИЗОБАТЕ- линије које на картама повезују места исте дубине
СВОЈСТВА МОРСКЕ ВОДЕ
1. САЛИНИТЕТ (СЛАНОЋА)- просечна концентрација отопљених
соли (доминира NaCl)
- просечан
салинитет светског мора: 35 ‰
- највећи
салинитет: Персијски залив и Црвено море: 41 ‰
- најмањи
салинитет: Балтичко море: 3 – 6 ‰
-
Јадранско море: 38 ‰
-
ИЗОХАЛИНЕ- линије које повезују тачке истог салинитета
- бочата
вода
Карта салинитета светског мора (Кликни за увећање)
- 71 %
површине Земље- вода (море)
- светско
море- повезана водена маса коју чине океани и мора (ободни делови океана)
-
ИЗОБАТЕ- линије које на картама повезују места исте дубине
СВОЈСТВА МОРСКЕ ВОДЕ
1. САЛИНИТЕТ (СЛАНОЋА)- просечна концентрација отопљених
соли (доминира NaCl)
- просечан
салинитет светског мора: 35 ‰
- највећи
салинитет: Персијски залив и Црвено море: 41 ‰
- најмањи
салинитет: Балтичко море: 3 – 6 ‰
-
Јадранско море: 38 ‰
-
ИЗОХАЛИНЕ- линије које повезују тачке истог салинитета
- бочата
вода
Карта салинитета светског мора (Кликни за увећање)
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 7:42 am
2. ТЕМПЕРАТУРА- средња годишња температура светског мора:
3,8 ºC
-
средња температура површине светског мора: 14,7 °C (за 3 º C је виша од средње температура ваздуха)
- температура
мора опада са дубином – до одређене дубине (ИЗОТЕРМИЈА)
Карта површинске температуре
светског мора (Кликни за увећање)
3. ПРОЗИРНОСТ- Јадранско море: 56 m, Саргаско море најпрозирније 66 m
4. БОЈА
3,8 ºC
-
средња температура површине светског мора: 14,7 °C (за 3 º C је виша од средње температура ваздуха)
- температура
мора опада са дубином – до одређене дубине (ИЗОТЕРМИЈА)
Карта површинске температуре
светског мора (Кликни за увећање)
3. ПРОЗИРНОСТ- Јадранско море: 56 m, Саргаско море најпрозирније 66 m
4. БОЈА
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 7:43 am
КРЕТАЊА МОРСКЕ ВОДЕ
1. ТАЛАСИ
– узроци: ветар, потреси на морском дну (ЦУНАМИ), ерупције подморских
вулкана...
Цунами
2.
МОРСКЕ МЕНЕ- плима и осека
-
узрок: привлачна сила Месеца и Сунца
-
плимна амплитуда- разлика између највишег и најнижег нивоа мора
- највећа
у заливу Фанди (Канада): 21 m
3.
МОРСКЕ СТРУЈЕ- хоризонтална кретања морске воде
-
узрок: стални ветрови
- скрећу
због утицаја Кориолисове силе
- топле
и хладне
1. ТАЛАСИ
– узроци: ветар, потреси на морском дну (ЦУНАМИ), ерупције подморских
вулкана...
Цунами
2.
МОРСКЕ МЕНЕ- плима и осека
-
узрок: привлачна сила Месеца и Сунца
-
плимна амплитуда- разлика између највишег и најнижег нивоа мора
- највећа
у заливу Фанди (Канада): 21 m
3.
МОРСКЕ СТРУЈЕ- хоризонтална кретања морске воде
-
узрок: стални ветрови
- скрећу
због утицаја Кориолисове силе
- топле
и хладне
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 7:51 am
ВОДЕ НА КОПНУ
- 3,5 %
укупне воде на Земљи
Кружење
воде у природи
- 3,5 %
укупне воде на Земљи
Кружење
воде у природи
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 7:52 am
1.
ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ – ИЗДАН- вода изнад непропусних наслага
АРТЕШКА
ВОДА- избија на површину под хидростатичким притиском
-кршки
простори:
ВРЕЛА-
места на којем подземна вода избија на површину
ВРУЉЕ-
врела на морском дну
Издан
ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ – ИЗДАН- вода изнад непропусних наслага
АРТЕШКА
ВОДА- избија на површину под хидростатичким притиском
-кршки
простори:
ВРЕЛА-
места на којем подземна вода избија на површину
ВРУЉЕ-
врела на морском дну
Издан
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 7:52 am
2. РЕЧНИ
ТОКОВИ
ПОТОК-
повремени водени ток
РЕКА-
стални водени ток
- речни
систем- главни ток с притокама
- слив-
површина са које вода отиче према неком мору
- развође-
узвишење које дели два
суседна слива
-
вододелница- линија која одваја речне системе и сливове
ЕНДОРЕИЧНА
ПОДРУЧЈА- у њима воде не отичу у море, него у унутрашња језера
АРЕИЧНА
ПОДРУЧЈА- подручја без водених токова
- речни
режим: плувијални (кишни), нивални (снежни) и мешовити
Речни
систем
ТОКОВИ
ПОТОК-
повремени водени ток
РЕКА-
стални водени ток
- речни
систем- главни ток с притокама
- слив-
површина са које вода отиче према неком мору
- развође-
узвишење које дели два
суседна слива
-
вододелница- линија која одваја речне системе и сливове
ЕНДОРЕИЧНА
ПОДРУЧЈА- у њима воде не отичу у море, него у унутрашња језера
АРЕИЧНА
ПОДРУЧЈА- подручја без водених токова
- речни
режим: плувијални (кишни), нивални (снежни) и мешовити
Речни
систем
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 7:53 am
3. ЈЕЗЕРА- удубљења у копну испуњена водом
подела језера према месту и начину постанка:
- метеорска (космичка) - настала услед удара метеорита
- тектонска- настала услед тектонских покрета (земљотреси)
- ледничка- настала глацијалним процесом, радом ледника (углавном су уска и дубока са стрмим обалама)
- вулканска- настала радом вулкана (у кратерима вулкана или преграђивањем река потоцима лаве)
- приобална- настала повлачењем мора из залива
- крашка- настала у депресијама у крашким теренима
- речна- настала мењањем тока реке (напуштањем старог корита)
- еолска- настала радом ветра (у депресијама насталим еолским процесом, које вода потом испуни)
подела језера према месту и начину постанка:
- метеорска (космичка) - настала услед удара метеорита
- тектонска- настала услед тектонских покрета (земљотреси)
- ледничка- настала глацијалним процесом, радом ледника (углавном су уска и дубока са стрмим обалама)
- вулканска- настала радом вулкана (у кратерима вулкана или преграђивањем река потоцима лаве)
- приобална- настала повлачењем мора из залива
- крашка- настала у депресијама у крашким теренима
- речна- настала мењањем тока реке (напуштањем старог корита)
- еолска- настала радом ветра (у депресијама насталим еолским процесом, које вода потом испуни)
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 7:54 am
ПРИРОДНЕ ЗОНЕ
- тропске кишне шуме- прашуме
у Амазонији- СЕЛВАСИ
- мангрове шуме- у ниским приморјима тропског појаса, у подручју плиме и осеке
- САВАНЕ- заједница високих трава
у Венезуели- ЉАНОС
У Бразилу- КАМПОС
- СТЕПЕ- заједница ниских трава
Евроазија- СТЕПЕ
Северна Америка- ПРЕРИЈА
Јужна Америка- ПАМПЕ
- мeдитеранска вегетација:
шума храста црнике → МАКИЈА → ГАРИГ → камењар
- ТАЈГА- четинарске шуме северних предела Северне Америке и Евроазије
- ТУНДРА- заједница лишајева и маховина у поларним пределима
- ДЕЗЕРТИФИКАЦИЈА- процес ширења пустиња
- тропске кишне шуме- прашуме
у Амазонији- СЕЛВАСИ
- мангрове шуме- у ниским приморјима тропског појаса, у подручју плиме и осеке
- САВАНЕ- заједница високих трава
у Венезуели- ЉАНОС
У Бразилу- КАМПОС
- СТЕПЕ- заједница ниских трава
Евроазија- СТЕПЕ
Северна Америка- ПРЕРИЈА
Јужна Америка- ПАМПЕ
- мeдитеранска вегетација:
шума храста црнике → МАКИЈА → ГАРИГ → камењар
- ТАЈГА- четинарске шуме северних предела Северне Америке и Евроазије
- ТУНДРА- заједница лишајева и маховина у поларним пределима
- ДЕЗЕРТИФИКАЦИЈА- процес ширења пустиња
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 7:55 am
Макија
Степа
Тајга
Тундра
Пустиња
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 7:56 am
СТАНОВНИШТВО
- ДЕМОГЕОГРАФИЈА- научна дисциплина унутар географије која проучава становништво
- 6.300.000.000 становника (2005.)
- октобар 1999. године, Сарајево- шестмилијардити становник Земље
- 1987. године, Загреб- петмилијардити становник Земље
- први човек – пре 2 милиона година – плеистоцен
- Homo Sapiens– пре око 50 000 г.
ЕКУМЕНА- насељен део Земље
АНЕКУМЕНА- ненасељени простори
СУБЕКУМЕНА- повремено насељени простори
- број становника неког подручја може се мењати на два начина:
1. ПРИРОДНО КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА
-одреднице:
НАТАЛИТЕТ- стопа живорођења
МОРТАЛИТЕТ- стопа смртности
ПРИРОДНА ПРОМЕНА- наталитет – морталитет (у ‰)
- ФИЗИОЛОШКИ НАТАЛИТЕТ- највиши могући наталитет, око 60 ‰
- ФЕРТИЛИТЕТ- плодност
ТЕОРИЈА ДЕМОГРАФСКЕ ТРАНЗИЦИЈЕ- прелаз с високих стопа наталитета и морталитета с малим и непостојаним природним прираштајем на ниске стопе наталитета и морталитета с малим, али постојаним природним прираштајем (три етапе)
- ДЕМОГЕОГРАФИЈА- научна дисциплина унутар географије која проучава становништво
- 6.300.000.000 становника (2005.)
- октобар 1999. године, Сарајево- шестмилијардити становник Земље
- 1987. године, Загреб- петмилијардити становник Земље
- први човек – пре 2 милиона година – плеистоцен
- Homo Sapiens– пре око 50 000 г.
ЕКУМЕНА- насељен део Земље
АНЕКУМЕНА- ненасељени простори
СУБЕКУМЕНА- повремено насељени простори
- број становника неког подручја може се мењати на два начина:
1. ПРИРОДНО КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА
-одреднице:
НАТАЛИТЕТ- стопа живорођења
МОРТАЛИТЕТ- стопа смртности
ПРИРОДНА ПРОМЕНА- наталитет – морталитет (у ‰)
- ФИЗИОЛОШКИ НАТАЛИТЕТ- највиши могући наталитет, око 60 ‰
- ФЕРТИЛИТЕТ- плодност
ТЕОРИЈА ДЕМОГРАФСКЕ ТРАНЗИЦИЈЕ- прелаз с високих стопа наталитета и морталитета с малим и непостојаним природним прираштајем на ниске стопе наталитета и морталитета с малим, али постојаним природним прираштајем (три етапе)
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 7:56 am
2. ПРОСТОРНО КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА (МИГРАЦИЈЕ)
узроци:
а) ПУШ фактори – одбојни
б) ПУЛ фактори - привлачни
ЕМИГРАЦИЈА- исељавање
ИМИГРАЦИЈА- усељавање
„ОДЛИВ МОЗГОВА“- исељавање младог образованог становништва
- попис становништва (ЦЕНЗУС) – у Краљевини и Кнежевини Србији од 1833-1910. обављено 16 пописа; у Србији од 1918-2002. обављено 9 пописа
- у већини земаља спроводи се, у правилу, на сваких 10 година
ПОПУЛАЦИОНЕ ПОЛИТИКЕ
а) ЕКСПАНЗИВНА- циљ је повећати стопу раста становништва или је одржати на постојећем нивоу
б) РЕСТРИКТИВНА- циљ је спречити даљи пораст броја становника
в) РЕДИСТРИБУТИВНА- циљ је осигурати повољнији размештај становништва
г) ЕУГЕНИЧКА- циљ је подизање квалитета живота
узроци:
а) ПУШ фактори – одбојни
б) ПУЛ фактори - привлачни
ЕМИГРАЦИЈА- исељавање
ИМИГРАЦИЈА- усељавање
„ОДЛИВ МОЗГОВА“- исељавање младог образованог становништва
- попис становништва (ЦЕНЗУС) – у Краљевини и Кнежевини Србији од 1833-1910. обављено 16 пописа; у Србији од 1918-2002. обављено 9 пописа
- у већини земаља спроводи се, у правилу, на сваких 10 година
ПОПУЛАЦИОНЕ ПОЛИТИКЕ
а) ЕКСПАНЗИВНА- циљ је повећати стопу раста становништва или је одржати на постојећем нивоу
б) РЕСТРИКТИВНА- циљ је спречити даљи пораст броја становника
в) РЕДИСТРИБУТИВНА- циљ је осигурати повољнији размештај становништва
г) ЕУГЕНИЧКА- циљ је подизање квалитета живота
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 7:58 am
БИОЛОШКА СТРУКТУРА СТАНОВНИШТВА
а) ПОЛНА
СТРУКТУРА
-
КОЕФИЦИЈЕНТ МАСКУЛИНИТЕТА- удео мушкараца на 100 или 1.000 жена
- КОЕФИЦИЈЕНТ
ФЕМИНИТЕТА- удео Ж на 100 или 1.000 М
-
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ НАТАЛИТЕТ- рада се више мушке деце (око 5 %)
- ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ
МОРТАЛИТЕТ- због повећане смртности мушког становништва у зрелом добу, више је
жена у полном саставу становништва света
б) СТАРОСНА
СТРУКТУРА
– старосне
групе:
МЛАДО
( < 19 година)
ЗРЕЛО
(20 – 59 година)
СТАРО
( > 60 година)
- млада
популација- ако је удео младог становништва > 35 %
- стара
популација- ако је удео старог становништва > 12 %
а) ПОЛНА
СТРУКТУРА
-
КОЕФИЦИЈЕНТ МАСКУЛИНИТЕТА- удео мушкараца на 100 или 1.000 жена
- КОЕФИЦИЈЕНТ
ФЕМИНИТЕТА- удео Ж на 100 или 1.000 М
-
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ НАТАЛИТЕТ- рада се више мушке деце (око 5 %)
- ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ
МОРТАЛИТЕТ- због повећане смртности мушког становништва у зрелом добу, више је
жена у полном саставу становништва света
б) СТАРОСНА
СТРУКТУРА
– старосне
групе:
МЛАДО
( < 19 година)
ЗРЕЛО
(20 – 59 година)
СТАРО
( > 60 година)
- млада
популација- ако је удео младог становништва > 35 %
- стара
популација- ако је удео старог становништва > 12 %
Девојчица (пре пубертета) | Жена у репродуктивном периоду | Старија жена |
Дечак (пре пубертета) | Човек средњих година | Старији човек |
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 8:02 am
РАСНИ САСТАВ
-расе:
европеидна (бела)
монголидна (жута)
негроидна (црна)
-мешанци:
МУЛАТИ = црна + бела
МЕСТЕЦИ = бела + жута
ЗАМБОСИ = црна + жута
ЕТНИЧКИ САСТАВ
- ЕТНОГЕНЕЗА- процес обликовања народа
- око 2.000 народа (200 народа има више од милион припадника)
ЈЕЗИЦИ – око 10.000 језика
- највећи број становника Земље користи се језицима индоевропске језичке групе
- најраширенији језици:
кинески, мандарински
хинди
енглески
шпански
бенгали
-расе:
европеидна (бела)
монголидна (жута)
негроидна (црна)
-мешанци:
МУЛАТИ = црна + бела
МЕСТЕЦИ = бела + жута
ЗАМБОСИ = црна + жута
ЕТНИЧКИ САСТАВ
- ЕТНОГЕНЕЗА- процес обликовања народа
- око 2.000 народа (200 народа има више од милион припадника)
ЈЕЗИЦИ – око 10.000 језика
- највећи број становника Земље користи се језицима индоевропске језичке групе
- најраширенији језици:
кинески, мандарински
хинди
енглески
шпански
бенгали
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 8:02 am
Карта
распрострањености језика
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 8:03 am
РЕЛИГИЈСКИ САСТАВ
Симболи
религија
-
најраширеније религије:
хришћанство
(католичанство, протестантизам, православље)
ислам –
сунити и шиити
браманизам
(хиндуизам) – свети град Хиндуса- Варанаси (Индија)
будизам
-
најстарија религија- јудаизам (Јевреји – први народ који је веровао у једног
Бога)
- Мека
(Саудијска Арабија) – највеће верско средиште муслимана
- Јерусалим
(Израел) – свети град три религије – хришћанства, јудаизма и ислама
- вере:
ПОЛИТЕИСТИЧКЕ
(анимизам, тотемизам, фетишизам…) – 2 % светског становништва
АТЕИСТИ
– 7 %
МОНОТЕИСТИЧКЕ
- 90 % (једнобожачке)
-
монотеистичке религије:
ХРИШЋАНСТВО
(35%) – римокатолици, протестанти, православци (црквени раскол), Англиканци, лутерани
ИСЛАМ
(21%) – 622. Мека → Медина (Мухамед) ћаба, хиџра, џихад, Куран
БРАХМАНИЗАМ
(ХИНДУИЗАМ) (14%) – 10 в. пне – Индија (Ганг)
БУДИЗАМ
(6.5%) – 6 в. пне. (Индија) → Кина, ЈИ Азија
ЈУДАИЗАМ
(ЈЕВРЕЈВСТВО) (0, 25%)
Карта
распрострањености религија
Симболи
религија
-
најраширеније религије:
хришћанство
(католичанство, протестантизам, православље)
ислам –
сунити и шиити
браманизам
(хиндуизам) – свети град Хиндуса- Варанаси (Индија)
будизам
-
најстарија религија- јудаизам (Јевреји – први народ који је веровао у једног
Бога)
- Мека
(Саудијска Арабија) – највеће верско средиште муслимана
- Јерусалим
(Израел) – свети град три религије – хришћанства, јудаизма и ислама
- вере:
ПОЛИТЕИСТИЧКЕ
(анимизам, тотемизам, фетишизам…) – 2 % светског становништва
АТЕИСТИ
– 7 %
МОНОТЕИСТИЧКЕ
- 90 % (једнобожачке)
-
монотеистичке религије:
ХРИШЋАНСТВО
(35%) – римокатолици, протестанти, православци (црквени раскол), Англиканци, лутерани
ИСЛАМ
(21%) – 622. Мека → Медина (Мухамед) ћаба, хиџра, џихад, Куран
БРАХМАНИЗАМ
(ХИНДУИЗАМ) (14%) – 10 в. пне – Индија (Ганг)
БУДИЗАМ
(6.5%) – 6 в. пне. (Индија) → Кина, ЈИ Азија
ЈУДАИЗАМ
(ЈЕВРЕЈВСТВО) (0, 25%)
Карта
распрострањености религија
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 8:07 am
ЕКОНОМСКА СТРУКТУРА СТАНОВНИШТВА:
ПРИМАРНЕ ДЕЛАТНОСТИ – пољопривреда (ратарство, сточарство), рибарство, шумарство
СЕКУНДАРНЕ ДЕЛАТНОСТИ (ПРОИЗВОДНЕ) – индустрија, рударство, грађевинарство, производно занатство
ТЕРЦИЈАРНЕ ДЕЛАТНОСТИ: (УСЛУЖНЕ, СЕРВИСНЕ) – услужно занатство, саобраћај, туризам, трговина, банкарство, угоститељство
КВАРТАРНЕ – просвета, наука, култура, одбрана, судство, управа, спорт (ДРЖАВНЕ СЛУЖБЕ)
I – II – III - IV → АГРАРНА (РУРАЛНА) ЦИВИЛИЗАЦИЈА
II – I – III – IV → ИНДУСТРИЈСКА (УРБАНА) ЦИВИЛИЗАЦИЈА
III – II – I – IV → УСЛУЖНА (ТЕРЦИЈАРНА) ЦИВИЛИЗАЦИЈА
IV – III – II –I → ИНФОРМАТИЧКА (КВАРТАРНА) ЦИВИЛИЗАЦИЈА
ПРИМАРНЕ ДЕЛАТНОСТИ – пољопривреда (ратарство, сточарство), рибарство, шумарство
СЕКУНДАРНЕ ДЕЛАТНОСТИ (ПРОИЗВОДНЕ) – индустрија, рударство, грађевинарство, производно занатство
ТЕРЦИЈАРНЕ ДЕЛАТНОСТИ: (УСЛУЖНЕ, СЕРВИСНЕ) – услужно занатство, саобраћај, туризам, трговина, банкарство, угоститељство
КВАРТАРНЕ – просвета, наука, култура, одбрана, судство, управа, спорт (ДРЖАВНЕ СЛУЖБЕ)
I – II – III - IV → АГРАРНА (РУРАЛНА) ЦИВИЛИЗАЦИЈА
II – I – III – IV → ИНДУСТРИЈСКА (УРБАНА) ЦИВИЛИЗАЦИЈА
III – II – I – IV → УСЛУЖНА (ТЕРЦИЈАРНА) ЦИВИЛИЗАЦИЈА
IV – III – II –I → ИНФОРМАТИЧКА (КВАРТАРНА) ЦИВИЛИЗАЦИЈА
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 8:08 am
Насеља
НАСЕЉЕНОСТ И НАСЕЉА
ЈЕРИХОН – први град (ЈОРДАН) – пре 10.000 година
ДЕАГРАРИЗАЦИЈА – одлазак становништва из пољопривредних области (смањење броја пољопривредног становништва)
ДЕРУРАЛИЗАЦИЈА – одлазак становништва са села
ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА – повећање броја запослених у индустрији
УРБАНИЗАЦИЈА – развој градова и повећање броја градског становништва
ТЕРЦИЈАРИЗАЦИЈА – повећање броја запослених у услужним делатностима
СТЕПЕН УРБАНИЗАЦИЈЕ- удео градског становништва у укупном становништву неког простора
нпр. УК – више од 90%
ГРАДСКЕ (НОДАЛНЕ) РЕГИЈЕ: АГЛОМЕРАЦИЈА, КОНУРБАЦИЈА, МЕТРОПОЛИТАНСКО ПОДРУЧЈЕ, МЕГАЛОПОЛИС…
МЕГАЛОПОЛИС – Боваш (САД), Токио-Шимоносеки (ЈАапан), Рур (Немачка)
МЕТРОПОЛИТЕНИЗАЦИЈА – највећа метрополитанска подручја:
Токио, Јокохама- 36 милиона становника
Њујорк сити – Филаделфија- 30 милиона становника
Мексико сити- 21 милион становника
Сеул- 19,5 милион становника
УРБАНИ СИСТЕМИ:
- ПОЛИЦЕНТРИЧНИ (Немачка)
- МОНОЦЕНТРИЧНИ (Француска)
- ДУАЛНИ (Шпанија)
ДИВЉА НАСЕЉА или СЛАМОВИ- сиромашне четврти великих градова (најчешће) слабије развијених земаља:
ФАВЕЛЕ (Бразил)
БИДОНВИЛИ (француске колоније у Африци)
БУСТЕС (Индија)
НАЈВЕЋИ ГРАДОВИ: Токио (31,4 мил.)
Европа: Москва (12 мил. ст.),
Азија: Токио, Сеул, Џакарта (Индонезија), Њу Делхи (Индија), Бомбај
Северна Америка: Мексико сити, Њујорк, Лос Анђелес, Чикаго, Хјустон
Јужна Америка: Сао Пауло, Буенос Аирес
Африка: Каиро
Аустралија: Сиднеј
НАСЕЉЕНОСТ И НАСЕЉА
ЈЕРИХОН – први град (ЈОРДАН) – пре 10.000 година
ДЕАГРАРИЗАЦИЈА – одлазак становништва из пољопривредних области (смањење броја пољопривредног становништва)
ДЕРУРАЛИЗАЦИЈА – одлазак становништва са села
ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА – повећање броја запослених у индустрији
УРБАНИЗАЦИЈА – развој градова и повећање броја градског становништва
ТЕРЦИЈАРИЗАЦИЈА – повећање броја запослених у услужним делатностима
СТЕПЕН УРБАНИЗАЦИЈЕ- удео градског становништва у укупном становништву неког простора
нпр. УК – више од 90%
ГРАДСКЕ (НОДАЛНЕ) РЕГИЈЕ: АГЛОМЕРАЦИЈА, КОНУРБАЦИЈА, МЕТРОПОЛИТАНСКО ПОДРУЧЈЕ, МЕГАЛОПОЛИС…
МЕГАЛОПОЛИС – Боваш (САД), Токио-Шимоносеки (ЈАапан), Рур (Немачка)
МЕТРОПОЛИТЕНИЗАЦИЈА – највећа метрополитанска подручја:
Токио, Јокохама- 36 милиона становника
Њујорк сити – Филаделфија- 30 милиона становника
Мексико сити- 21 милион становника
Сеул- 19,5 милион становника
УРБАНИ СИСТЕМИ:
- ПОЛИЦЕНТРИЧНИ (Немачка)
- МОНОЦЕНТРИЧНИ (Француска)
- ДУАЛНИ (Шпанија)
ДИВЉА НАСЕЉА или СЛАМОВИ- сиромашне четврти великих градова (најчешће) слабије развијених земаља:
ФАВЕЛЕ (Бразил)
БИДОНВИЛИ (француске колоније у Африци)
БУСТЕС (Индија)
НАЈВЕЋИ ГРАДОВИ: Токио (31,4 мил.)
Европа: Москва (12 мил. ст.),
Азија: Токио, Сеул, Џакарта (Индонезија), Њу Делхи (Индија), Бомбај
Северна Америка: Мексико сити, Њујорк, Лос Анђелес, Чикаго, Хјустон
Јужна Америка: Сао Пауло, Буенос Аирес
Африка: Каиро
Аустралија: Сиднеј
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Geografski podsetnik
Pet Nov 20, 2009 8:09 am
ПРИВРЕДА
ПРОИЗВОДЊА – ПОТРОШЊА – РАЗМЕНА
Према структури производње:
1) ТРЖИШНА (ОТВОРЕНА) - развијена
2) АУТАРКИЧНА (ЗАТВОРЕНА) – недовољно развијена
ПОКАЗАТЕЉИ РАЗВИЈЕНОСТИ: ДБП/НБП (домаћи/национални бруто производ)
ПОЉОПРИВРЕДА:
ЕКСТЕНЗИВНА
– радно/капиталом: РАНЧ…
ИНТЕНЗИВНА –
- радно – ПЛАНТАЖЕ
- капиталом - воће у стакленицима (Низоземска)
- ФАРМЕ –пољопривредна (интензивна) господарства у којима се комбинује узгој житарица, крмних култура и сточарство (производња млека), нпр. САД
НАЈВЕЋИ ПОЉОПРИВРЕДНИ ПРОИЗВОДИ И ПРОИЗВОЂАЧИ:
ЖИТАРИЦЕ:
Пшеница: САД, Кина, Индија
Пиринач: Кина, Индија, Индонезија (извозници: Тајланд, САД, Пакистан)
Кукуруз (пореклом из Америке): САД, Кина, Бразил
Месо: САД, Кина, Руска Федерација
Овчије месо: Аустралија, Кина, Руска Федерација
Свињско месо: Кина и САД
Говеђе месо: САД и Руска Федерација
Живина: САД и Кина
Најпродуктивнији у сточарству : Нови Зеланд, Данска, Холандија, Аустралија, САД
Млеко: САД, Руска Федерација, Индија, Немачка, Француска
Вуна: Аустралија, Русија, Нови Зеланд
Кожа: Аргентина, Индија, Индонезија
Уљарице: соја, сунцокрет, уљана репица, маслина:Шпанија, Португалија, Италија
Кокосова палма, палма уљарица, кикирики (арахид): Индија, Кина, Судан
Шећер: шећерна трска: Бразил, Индија
Шећер : Бразил, Куба, Казахстан
Грожђе и вино Француска, Италија, Шпанија, САД
Кафа: Бразил, Колумбија
Какаовац: Бразил. Гана, Нигерија
Дуван: Кина, САД, Индија
Памук: Кина, Индија, Пакистан, Турска (пореклом из Азије, раширио се у ЈИ САД – „cotton belt“)
Јута: Индија, Бангладеш, Бразил
РИБАРСТВО
УСЛОВИ: хладна и плитка мора, утицај хладних морских струја
РИБОЛОВНА ПОДРУЧЈА:
а) Европа: Лофоти (Норвешка), Dogger bank
б) свет: Њуфаундленд, Јапан., северна руска мора, Калифорнија, Чиле, Перу
МАРИКУЛТУРА- вештачки узгој морских организама у мору
ПЕЛАГИЈАЛ (близу површине), БАТИЈАЛ (дно)
Највећи произвођачи: Перу, Чиле, Јапан, САД, Кина, Норвешка
Слатководно рибарство у свету: Кина, Индија, Индонезија
Производња бродова: Јапан, Ј.Кореа, Немачка, Данска
ШУМАРСТВО
¼ светске површине – Јужна Америка(30%), бивши СССР (24%)
Најмање шуме – Аустралија, Европа
Према проценту шуме у односу на површину – Конго , Камбоџа, Финска, Јапан
ДЕФОРЕСТАЦИЈА – смањење шумских површина сечом и осталим начинима искоришћавања (Амазонија)
БОРЕАЛНЕ ШУМЕ (ЧЕТИНАРИ - меко дрво; ТАЈГА)
ТРОПСКО ДРВО – тиковина, сандаловина, махагони, палисандер, ебоновина… – тврдо дрво
ЕНЕРГИЈА
Обновљиви извори: вода, ветар, геотермална енергија, Сунце, биомаса
Необновљиви извори: сирова нафта, природни гас, угаљ, нуклеарно гориво (уран)
РЕЗЕРВЕ:
Нафта – Саудијска Арабија, Ирак, Иран, УАЕ, Кувајт
Произвођачи: Саудијска Арабија, САД, Руска Федерација
Природни гас – Русија, САД, Канада, Холандија
ЈАНАФ- Јадрански нафтовод, од Омишља на Крку, преко Сиска, према Мађарској и Србији
Угаљ: Кина, САД, ЈАР, Аустралија
Камени угаљ – Кина, САД, Русија, Индија
Мрки угаљ и лигнит – Немачка, Русија, САД
Геотермална енергија: Јапан, Исланд, Нови Зеланд, Италија, САД (гејзири)
Енергија ветра: САД, Немачка, Данска
Енергија воде: Гана, Кенија, Аустрија, Канада, Швајцарска
ПРОИЗВОДЊА – ПОТРОШЊА – РАЗМЕНА
Према структури производње:
1) ТРЖИШНА (ОТВОРЕНА) - развијена
2) АУТАРКИЧНА (ЗАТВОРЕНА) – недовољно развијена
ПОКАЗАТЕЉИ РАЗВИЈЕНОСТИ: ДБП/НБП (домаћи/национални бруто производ)
ПОЉОПРИВРЕДА:
ЕКСТЕНЗИВНА
– радно/капиталом: РАНЧ…
ИНТЕНЗИВНА –
- радно – ПЛАНТАЖЕ
- капиталом - воће у стакленицима (Низоземска)
- ФАРМЕ –пољопривредна (интензивна) господарства у којима се комбинује узгој житарица, крмних култура и сточарство (производња млека), нпр. САД
НАЈВЕЋИ ПОЉОПРИВРЕДНИ ПРОИЗВОДИ И ПРОИЗВОЂАЧИ:
ЖИТАРИЦЕ:
Пшеница: САД, Кина, Индија
Пиринач: Кина, Индија, Индонезија (извозници: Тајланд, САД, Пакистан)
Кукуруз (пореклом из Америке): САД, Кина, Бразил
Месо: САД, Кина, Руска Федерација
Овчије месо: Аустралија, Кина, Руска Федерација
Свињско месо: Кина и САД
Говеђе месо: САД и Руска Федерација
Живина: САД и Кина
Најпродуктивнији у сточарству : Нови Зеланд, Данска, Холандија, Аустралија, САД
Млеко: САД, Руска Федерација, Индија, Немачка, Француска
Вуна: Аустралија, Русија, Нови Зеланд
Кожа: Аргентина, Индија, Индонезија
Уљарице: соја, сунцокрет, уљана репица, маслина:Шпанија, Португалија, Италија
Кокосова палма, палма уљарица, кикирики (арахид): Индија, Кина, Судан
Шећер: шећерна трска: Бразил, Индија
Шећер : Бразил, Куба, Казахстан
Грожђе и вино Француска, Италија, Шпанија, САД
Кафа: Бразил, Колумбија
Какаовац: Бразил. Гана, Нигерија
Дуван: Кина, САД, Индија
Памук: Кина, Индија, Пакистан, Турска (пореклом из Азије, раширио се у ЈИ САД – „cotton belt“)
Јута: Индија, Бангладеш, Бразил
РИБАРСТВО
УСЛОВИ: хладна и плитка мора, утицај хладних морских струја
РИБОЛОВНА ПОДРУЧЈА:
а) Европа: Лофоти (Норвешка), Dogger bank
б) свет: Њуфаундленд, Јапан., северна руска мора, Калифорнија, Чиле, Перу
МАРИКУЛТУРА- вештачки узгој морских организама у мору
ПЕЛАГИЈАЛ (близу површине), БАТИЈАЛ (дно)
Највећи произвођачи: Перу, Чиле, Јапан, САД, Кина, Норвешка
Слатководно рибарство у свету: Кина, Индија, Индонезија
Производња бродова: Јапан, Ј.Кореа, Немачка, Данска
ШУМАРСТВО
¼ светске површине – Јужна Америка(30%), бивши СССР (24%)
Најмање шуме – Аустралија, Европа
Према проценту шуме у односу на површину – Конго , Камбоџа, Финска, Јапан
ДЕФОРЕСТАЦИЈА – смањење шумских површина сечом и осталим начинима искоришћавања (Амазонија)
БОРЕАЛНЕ ШУМЕ (ЧЕТИНАРИ - меко дрво; ТАЈГА)
ТРОПСКО ДРВО – тиковина, сандаловина, махагони, палисандер, ебоновина… – тврдо дрво
ЕНЕРГИЈА
Обновљиви извори: вода, ветар, геотермална енергија, Сунце, биомаса
Необновљиви извори: сирова нафта, природни гас, угаљ, нуклеарно гориво (уран)
РЕЗЕРВЕ:
Нафта – Саудијска Арабија, Ирак, Иран, УАЕ, Кувајт
Произвођачи: Саудијска Арабија, САД, Руска Федерација
Природни гас – Русија, САД, Канада, Холандија
ЈАНАФ- Јадрански нафтовод, од Омишља на Крку, преко Сиска, према Мађарској и Србији
Угаљ: Кина, САД, ЈАР, Аустралија
Камени угаљ – Кина, САД, Русија, Индија
Мрки угаљ и лигнит – Немачка, Русија, САД
Геотермална енергија: Јапан, Исланд, Нови Зеланд, Италија, САД (гејзири)
Енергија ветра: САД, Немачка, Данска
Енергија воде: Гана, Кенија, Аустрија, Канада, Швајцарска
Strana 2 od 3 • 1, 2, 3
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
|
|